Arhiva za ‘evropski sud pravde’ tag
Evropski Parlament odbacio ACTA sporazum
Evropski Parlament juče je odnio pobedu nad međunarodnim trgovinskim sporazumom protiv falisfikovanja (Anti-Counterfeit Trade Agreement) poznatijim po skraćenici ACTA. Pri glasanju u Evropskom Parlamentu, 478 parlamentaraca bilo je protiv ovog kontroverznog sporazuma, 165 je bilo uzdržano, dok je samo 39 glasalo za ACTA sporazum. Treba reći da je 22 od 27 Evropskih država članica EU stavilo svoj potpis na ACTA sporazum, ipak ovo glasanje će blokirati stupanje na snagu ACTA u tim državama, a verovatno će uticati i na njegovo usvajanje širom sveta.
Pristalice ACTA tvrde da je jedan ovakav sporazum potreban kako bi se stvorili međunarodni standardi koji bi štitili one koji stvaraju muziku, filmove, farmaceutske proizvode, modne proizvode i ostalo, od piraterije i krađe intelektualne svojine na globalnom nivou. S druge strane, protivnici ACTA sporazuma koji su svoje nezadovoljstvo iskazali na ulicama gradova širom Evrope, tvrde da ovako napisan sporazum krši ljudske slobode među kojima prvenstveno dovodi u pitanje slobodan pristup informacijama.
U proteklom periodu vodile su se mnoge polemike o tome šta tačno podrazumeva ACTA, velikim delom i zato što su ekonomski močnije svetske sile o samom sporazumu pregovarale bukvalno u tajnosti.
Sporazum nije trebao donijeti nikakve značajne promene u Američkom ili Evropskom Zakonodavstvu, međutim, da se desilo da je ratifikovan ACTA sporazum, on bi pre ili kasnije mogao biti iskorišćen od strane zapadnih Vlada da se ubede siromašnije zemlje na usvajanju snažnije zaštite autorskih prava i mnogo oštrijih kazni za prekršioce.
Nekoliko zemalja sveta potpisalo je ovaj trgovinski sporazum a među njima su SAD, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja. Ovo odbacivanje ACTA sporazuma u Evropskom Parlamentu neće direktno uticati na ostale potpisnice sporazuma, međutim s obzirom da ni jedna zemlja potpisnica još uvek nije prošla proces ratifikikacije ovo glasanje Evrope će svakako nositi određenu težinu u tim budućim procesima.
Portparol Evropske Komisije navodi da će ACTA imati još jednu šansu u Evropi nakon što Evropski Sud Pravde da svoje mišljenje o tome da li ovaj sporazum krši osnovna prava EU ili ne.
S obzirom na jučerašnji ogroman broj glasova proti ACTA, teško je poverovati da bi ovaj sporazum, bez obzira na sve, mogao proći u Evropskom Parlamentu.
Evropski Sud Pravde presudio da programski jezik ne može biti zaštićen autorskim pravima
Evropski Sud Pravde donio je danas presudu u kojoj se navodi da funkcionalnost računarskog programa i programskog jezika u kom je napisan, ne mogu biti zaštićeni autorskim pravima.
Ovu odluku Evropski Sud Pravde je doneo u predmetu SAS Institute protiv World Programming Limited (WPL).
SAS izrađuje programe za obradu podataka i statističke analize. Osnovna komponenta SAS sistema omogućava korisnicima da pišu i pokreću programske aplikacije pisane u programskom jeziku SAS. Putem referenci Learning Edition SAS sistema, koji je WPL stekao sa zakonitom licencom, WPL je napravio proizvod koji emulira veliki broj funkcionalnosti SAS komponenti, tako da se korisnički aplikacioni program može pokrenuti na isti način na WPL kao i na SAS komponentama.
Sud je utvrdio da iako je WPL koristio i analizirao SAS programe u svrhu da što bolje razume njegovo funkcionisanje, ipak nije bilo “ništa što bi ukazivalo da je WPL imao pristup ili da je kopira izvorni kod SAS komponenti.”
Evropski Sud Pravde odlučio je da “kupac licence za program ima pravo, po pravilu, na posmatranje, proučavanje ili isprobavanje svih njegovih funkcionalnosti kako bi razumio ideju i principe na kojima se taj program zasniva.”
Sud navodi da ako bi se prihvatilo da funkcionalnost računarskog programa može kao takva biti zaštićena, to bi moglo za posledicu imati monopolizaciju ideja, što bi svakako bilo na štetu tehnološkog napretka i industrijskog razvoja.
Sud smatra da ideje i principi na kojima se zasniva bilo koji elemenat računarskog programa ne može biti zaštićen autorskim pravima. Autorskim pravima se može zaštititi samo izražavanje tih istih ideja i principa.
Evropski Sud Pravde da odluči o ACTA
Od najviše Evropske sudske instance, Evropskg Suda Pravda zatraženo je da odluči o zakonitosti kontroverznog antipiratskg sporazuma ACTA.
Protivnici ACTA naglašavaju da bi ovaj sporazum mogao ugušiti slobodu izražavanja na Internetu. Do sada su ovaj sporazum potpisale 22 države članica Evropske Unije.
Evropska Komisija danas je saopštila da je “odlučila da zatraži pravno mišljenje Evropskog Suda Pravde u vezi ACTA sporazuma i pitanja njegove primene i kompatibilnosti sa slobodom izražavanja i slobodom Interneta”.
Nekoliko ključnih zemalja, uključujući Nemačku i Dansku, nisu podržali sporazum zbog protesta u nekoliko evropskih gradova. Inače, važno je reći da parlament svake zemlje potpisnice mora da ratifikuje sporazum. Nekoliko zemalja EU već je suspendovalo proces ratifikacije zbog protesta u više gradova koji su organizovali protivnici ACTA.
Inače o ACTA bi Evropski Parlament trebao da raspravlja u junu.
Osim 22 zemlje EU koje su potpisale ACTA, sporazum je potpisan i od strane Sjedinjenih Američkih Država, Japana i Kanade.
Pobornici ACTA sporazuma suočavaju se sa veoma snažnim otporom i unutar same Evropske Unije.
Za mene, blokiranje Interneta nikada nije opcija. Moramo da pronađemo nove, modernije i efikasnije načine kako bi zaštitili umetničke kreacije koje uzimaju u obzir tehnološki razvoj i slobode na Internetu,
Viviane Reding, Evropski Komesar za pravde, osnovna prava i državljanstvo.