Online Tržište

NY Tech Meet-Up, dobro poznato mesečno okupljanje za više od 700 ljudi koje uključuje i kapitaliste spremne na rizik investiranja koji su u stalnoj potrazi za nekim novim Facebook-om.

Paramendra Bhagat, preduzetnik, luta tech scenom Njujorka i uspostavlja kontakte.

Ja sam ovde jer su ovde sve mogućnosti Njujorka,

kaže gospodin Bhagat.

On hoda okolo, razgovora sa investitorima, govori da budu spremni da slušaju o njegovom start-up-u, koji ima za cilj da dovede siromašne ljude indijskog potkontinenta na mrežu.

Ali gospodin Bhagat je iz Nepala a uprkos tome što je u Njujorku od 2005 godine, američki vizni propisi ukazuju da ne postoji lak način za njega da ostane u SAD-u kao preduzetnik. Gospodin Bhagat kaže da postoje imigranti koji žele da dođu i investitori kojima su oni potrebni.

Novi zakon vezan za vizne propise je trenutno u Senatu ima za cilj da promeni trenutni status kvo.

U februaru su senator John Kerry, bivši demokratski predsednički kandidat i republikanski senator Richard Lugar predstavili Start-up Vizni Zakon u Senatu. Predlogom Zakona bi se uspostavila nova kategorija viza koja omogućava bilo kom stranom državljaninu koji je u stanju da prikupi najmanje 250.000 dolara od investitora, ili takozvanih investitora "anđela", kako bi mogli doći u SAD. Preduzetnik će postati stalni stanovnik SAD-a nakon što njegov posao stvori pet radnih mesta ili dostigne million dolara prihoda ili ako je nosilac vize uspeo da skupi dodatnih million dolara.

Trenutno postoji viza, EB-5, koja dozvoljava ulazak u SAD investitorima koji su spremni da polože depozit od million dolara i otvore 10 novih radnih mesta. Ove vize su ograničene na 10.000 godišnje ali se retko koriste.

U 2009 godini, US Citizenship and Immigration Services je odobrilo ukupno 1.265 prijava što je porast u poređenju sa 640 koliko je odobreno u prethodnoj godini.

Uvek će biti ljudi koji kažu da ne treba dozvoliti nikome ulazak u zemlju ali mi ovo vidimo kao stvaranje novih radnih mesta, a ne deo imigracione reforme,

izjavili su senatori.

Kada su senatori predstavili zakon, više od 100 investitora je potpisalo pismo podrške.

Prosečna osoba misli da imigranti uzimaju poslove od američkih građana,

tvrdi Mark Heesen, predsednik Američke nacionalne asocijacije “venture kapitalista” (NVCA).

I pored teškoća koje imaju stranaci koji dolaze u SAD, sama viza igra značajnu ulogu u uznemirenosti SAD-a kao najmoćnije ekonomije na svetu nakon globalne recesije.

SAD se u znatnoj meri oslanjaju na strance koji dolaze u SAD da posluju ali sadašnja situacija je takva da ekonomije Indije i Kine, koje su rasadnici naučnih i softverskih talenata, nastavljaju sa rastom tako da se najbolji i najpametniji vraćaju iz Amerike kući ili uopšte ne odlaze u Ameriku. Mnogi visoko profilisani naučnici su se vratili i drže nastavu i istraživanja na visoko poštovanim i dobro finansiranim azijskim univerzitetima.

NCVA izveštaj iz 2008 godine pokazuje da su imigranti pokrenuli 25% kompanija tokom zadnjih 15 godina. U izveštaju se još navodi da je većina stranih preduzetnika došla iz Indije a zatim iz Velike Britanije, Kine, Irana i Francuske.

Kako piše Washingon Post, Dan Moore prodaje kišu.

Atrakcija nije kiša, samo po sebi, ali Moore-ova kiša jeste, koja može natopiti zemljište po komandi. Kiša ne pada u Bowie, gde živi sa suprugom već 37 godina, već u virtuelnom svetu Second Life, gde takođe prodaje sneg, satove, košarkaške majice Univerziteta u Merilendu, itd.

U fizičkom svetu, Moore 62 godine, piše software za Raytheon. U virtuelnom svetu, on je jedan od hiljadu preduzetnika koji prodaju proizvode za kupce koji plaćaju stvarnim američkim dolarom, što daje izuzetno profitabilna dozu realnosti u svet mašte Second Life-a.

Kada se pojavi neko novi u Second Life-u, sve mu treba i nedostaje, potreban im je avatar za kosu, fancy cipele za koncert ili odelo za poslovne sastanke, kuća i umetnosti za kuću, a dobro bi došao i vodopad u dnevnom boravaku, sve su to virtuelnestvari koje se mogu kupiti pravim novcem.

Prošle godine, kako je stvarna ekonomija u recesiji, Second Life ekonomija je procvetala, transakcija korisnik-korisnik iznosila je 567 miliona dolara stvarne US valute, što je 65 odsto povećanja u odnosu na 2008 godinu. Oko 770,000 jedinstvenih korisnika je ponovo posetilo Second Life u decembru, a korisnici, poznati kao rezidenti, unovčili su oko 55 miliona dolara svoje Second Life zarade prošle godine, prenoseći taj novac na račune PayPal-a.

Velike kupovine u Second Life su zemljišta i materijalna dobra koja su stanovnici na toj zemlji izgradili. To nije realna zemlja, već digitalni prostor koji liči na zemlju. Korisnici imaju kontrolu prava intelektualne svojine na sve što izgrade, dajući im ekonomski podsticaj za kreiranje stvari. Oni rade i stvaraju.

Virtuelna svetska privreda izgleda izuzetno nalik na fizički svet. Na jednom kraju, gde su većina korisnika vlasnici malih firmi kao što je Dan, rade svoje stvarne fizičke poslove ali i zarađuju i nekoliko stotina dolara godišnje od prodaje nekih proizvoda kao što su kiša ili majice u Second Life-u. Ali kao je Second Life omasovljen sa velikim brojem korisnika, neki korisnici su izgradili mnogo veće poslove, sa punim radnim vremenom, kao npr. Stiletto Moody koji prodaje hiljade vrhunskih cipela za oko 8 dolara po paru.

Više od 50 preduzeća u virtuelnom svetu je zaradilo po više od 100.000 dolara prošle godine.

Vlasnik Second Life-a, Linden Lab, zarađuje od prodaje zemljišta i ostrva. Ostrva koštaju oko 1.000 dolara što je visoka barijera za većinu Second Life korisnika. Ali da bi otvorio tržni centar, plesni klub ili kancelarije, ili za izgradnju kuće, avatari moraju imati zemlju. Neki Second Life korisnici kupuju zemlju od Second Life, a zatim izdaju zemljište vlasnicima malih firmi ili preprodaju.

Kao i u fizičkoj realnosti, ovi vlasnici posjeda, takozvani baroni, su malobrojni ali u velikoj meri utiču na ekonomiju i prihode. Top 25 zarada u Second Life su uglavnom vlasnici zemlje na koje otpada 12 miliona dolara.

Ray Williams računarski tehničar, koji živi u blizini Richmond-a, je Second Life baron. Tokom 2006 godine, za vreme ručka čitao je o avataru Anshe Chung, prvom Second Life milioneru iz fizičkog sveta. Chung, čije pravo ime je Ailin Graef je bivši učitelj koji je postao poznat kao Rockefeller iz Second Life-a kupujući i prodajući zemlju. Te noći, Ray Williams se prijavio na Second Life. Pre dve i po godine, nakon što je otpušten, Williams radi puno radno vreme u Second Life.

Niko u Second Life-u ne plaća ništa u stvarnoj valuti. Plaća se u Linden dolarima, koji su kao i u realnom svetu valuta za trgovanje i razmenu. Linden Lab, kao Federalne rezerve, kontrolišu razmenu i ponudu novca za održavanje stalne vrednosti Lindena za dolare, gde se konvertuju 250 Linden dolara za svaki US dolar.