Online Tržište

Kroz istoriju čovečanstva smo shvatili da pandemije dođu i prođu. Tako će biti i sa ovom. Međutim pored ljudskih žrtava, tugom razorenih porodica, pandemije kao i ratovi ostavljaju enormne ekonomske posledice. To je naročito izražajno u današnjem modernom kapitalističkim društvu gde mašina kapitalizma ne sme stati da melje niti jedan sekund, jer ukoliko se to desi dolazi do kolapsa. Da li je to zaista tako? 

Kapitalizam i pandemija

Ova tema svakako zaslužuje mnogo veći i dublji filozofski pristup, i u narednom periodu će sigurno biti obrađena od velikog broja finansijskih stručnjaka i ekonomista, ali i laički posmatrano možemo lako zaključiti da posledice zaustavljanja ekonomije na svetskom nivou je ravno zaustavljanju orbitiranja planete oko svoje ose. Pandemija, koja nas je zadesila iznenadno, nespremne i šokirane, ostaviti će dubok trag, poput zemljotresa ali na globalnom nivou. Ono što sledi jeste tsunami, ekonomski kolaps delova ili čak celih industrija poput turizma, transporta i ugostiteljstva. Globalna i uvezana svetska privreda još daje dodatni poticaj intenzivnijoj krizi koja sledi. Ne bih da zvučim apokaliptično, ali vrlo su male šanse da nadolazeći ekonomski tsunami neće ostavi dugotrajne posledice na velike svetske ekonomije, samim tim još više potisne manje ekonomije. Dakle, recesija je već najavljena a oni koji su prošli jednu znaju kakva se kaša kuha za svakodnevni život normalnog čoveka, koji na kraju biva glavna žrtva, kao što to uvek bude u kapitalističkim apokalipsama. 

No u svemu tome možda ima i malo svetla na kraju tunela. Ekonomije u razvoju, koje su se inače borile za opstanak, možda i ne dosegnu visok nivo recesije kao razvijene zemlje. Udar će svakako osetiti svi, ali ne podjednako jer kod nekih zemalja najugroženije ekonomske grane nisu toliko napredne. U regionu Balkana Hrvatska je sigurno najviše na udaru zbog udela turizma u globalnoj ekonomiji zemlje. Turizam je uvek do sada služio kao odličan recept za izlaz iz ekonomskih kriza i recesija, naročito za zemlje koje imaju ugodan klimatsko-geografski položaj. Međutim ova recesija je drugačija od prethodnih modernih recesija i njen uzrok je virus koji i dalje ostaje širokoprisutan, te gotovo po svemu kontrira tezi turizma. Čak ni moderne tehnologije, koje su u ovom slučaju uveliko pomogle privredi omogućivši velikom broju kompanija rad od kuće, nisu uspele da se kvalitetno upotrebe usled nedostatka vremena za pripremu. Turizam i putovanje su usko povezani sa interakcijom medju ljudima, socijalnim kontaktima, opuštenoj atmosferi uživanja u prenapučenim turističkim destinacijama, što se sada čini nesigurnim. Najveće žrtve su svakako destinacije kojima turizam predstavlja kičmeni stub ekonomije, a unutar EU jedna od najugroženijih je Hrvatska sa 25% BDPa koji dolazi iz te grane privrede. Svakako tu se ne mogu zanemariti paralelne industrije koje indirektno zavise od turizma te dobar procenat sive ekonomije koja je sveprisutna u takvim ambijentima. Gledajući region Balkana, Grčka za sada ima najbolju šansu da spase dio turističke sezone, ali poverenje i strah kod ljudi i država je usađen i teško će kratkoročno moći da se eliminiše, naročito kod ugroženih starosnih grupa iz razvijenih zemljalja koje važe za najbolje turistički potrošače. Nespremnost EU za solidarnost i jedinstvenom akcijom dodatno smanjuje šanse da se trenutna situacija promeni. Ujedno širenje virusa na druge kontinente i zategnuta političko-socijalna situacija u Americi svakako ne olakšava rasplet u pozitivnom smeru. Manje ekonomije Balkana poput Bosne i Makedonije na svu sreću su bile dovoljno izolovane same po sebi tako da nisu stradale od pandemije, ali sigurno je da neće ostati imune na ekonomski tsunami, ali svakako neće biti na vrhu liste, jer turizam u ovim zemljama ne nosi značajan procenat BDPa. Srbija bi mogla inicijalno imati možda najniži pad BDPa ali svakako značajan minus. Lista EU raspodjele pomoći od pandemojskog fonda pokazuje koje zemlje su najpogodjenije, a u samom vrhu su Italija i Španija dve najjače turističke destinacije u Evropi i jedne od najvećih u svetu. 

Po analizama renomiranih ekonomskih stručnjaka ovaj period neće biti lak, ali može poslužiti kao podloga za uspostavljanje novog sistema. Kapitalizam će i dalje ostati podloga ali merilo vrednosti i mehanizmi koji utiču na jednu ekonomiju će morati da dožive značajnu preobrazbu. Oprez u skaliranju investicija u sektorima poput turizma će sigurno smanjiti apetite investitora, ali ono šta treba da imamo u vidu jeste da ne postoje sigurni poslovi, da je tržište vibrantno, osetljivije i podložnije tektonskim promenama više nego što smo to ranije mislili. Sa druge strane otvaraju se novi horizonti i nove poslovne prilike. IT industrija je u velikom procvatu, teleworking, teleedukacija, catering, distribucija i logistika postaju nikad bitnije, i mnogo drugih novih industrija koje se otvaraju kako potrebe rastu. Bio-inžinjering i farma industrija su naravno na vrhu gde su bile i pre ove krize. Reforma edukacije nikad potrebnija i bitnija verovatno sledi od jeseni 2020, dok IoT tehnologije postaju nikad zastupljenije, a internet za većinu poslovanja ključan alat…

Kako preživjeti recesiju… 

Ne postoji “cookbook” koji može da vam da recept za jednostavno preživljavanje. Puls tržišta je bitan, te ga treba non stop pipati i videti da li radi i funkcioniše. Jedno je sigurno, u prodaji internet postaje važan kanal, naplata karticama se udvostručuje, indirektna komunikacija se udesetostručila, telefoni postaju nezamenjivi.

Novi kanali edukacije, novi načini interakcije. Strah i nepoverenje su prisutni, ali vremenom popuštaju. Lek za masovna okupljanja još nije prisutan, ali razboritost i samodisciplina ostaju ključni. Inovativnost i krearivnost je ono što najčešće čujemo tokom pandemije. Potrebni su novi alati, novi smer i nova energija kako bi svi problemi na koje sada nailazimo bili pod kontrolom. 

Do sada nikada moderno čovečanstvo nije bilo pod većim pritiskom. Usled pritiska dolazi do grešaka, ali greške ukazuju da se deluje te da ne sedimo skrštenih ruku. Pritisak obično donese neki proizvod koji reši problem. Sada je najbolje vreme da na scenu izadju oni koji su spremni da reše problem. Na žalost politika je nešto što nas ograničava, dobrim delom čak sprečava stvaralaštvo i inventivnost. Nesposobnost političara da reše situacije poput ove ukazuje na velike greške u sistemu koje se moraju ispraviti ukoliko želimo da resurse iskoristimio što je bolje moguće. Pravo na upravljanje životima i donošenje teških odluka treba da bude odgovornost svih nas a ne pojedinaca koji ujedno beže od odgovornosti. Na žalost sistem nas uči drugačije, a to je da važne životne odluke prepustimo nekom drugom, što život čini lakšim i bezbolnijim sve dok ne dođe bolni trenutak poput ovog sada. 

Odgovor na pitanje kako preživeti recesiju se krije u svemu gore navedenom. Odgovor je da treba otvoriti oči i progledati. Verujem da će većina vas videti novu priliku. Stvari nisu lake i jednostavne, karte se mešaju svakodnevno, ali ako preuzmete odgovornost u svoje ruke i odlučite da pronađete rešenja za probleme koji vam stoje na putu, sigrno ćete u tome i uspeti. Iskreno verujem da je ovo generalni test pred mnogo veća iskušenja koja su pred ovom našom fragmentiranom civilizacijom. Iskustvo koje će nas sve naučiti da ništa nije nemoguće, da se moramo osloniti na sopstveni razum i zalaganje i da u svakoj lošoj situaciji postoji sigurno bar jedna dobra alternativa koju na razuman način možemo lako pronaći. Bitno je znati da za rešenje problema ne postoji pilula niti plava niti crvena, ali postoji upornost i nastojanje te gotovo uvek postoji način da se problem reši. Ne bih da zvučim otrcano i utešno, ali kao što sam i počeo, tako ću i završiti… Sve ima  svoj početak, ali i kraj, a nemci bi na to još dodali – “Ali samo kobasica ima dva!”

Iskreno verujemo da ova situacija predstavlja dodatnu šansu za male privrednike, za rad od kuće, za IT poslove, za sve ono o čemu već nekoliko godina pišemo i izveštavamo.

Ukoliko imate predloge za delatnosti i poslovna rešenja tokom ovog teškog predstojećeg perioda, budite slobodni da ih putem komentara ili socijalnih mreža podelite i sa nama, a mi smo spremni za one najbolje da ostavimo i medijski prostor i o istima širimo pozitivan glas, čemu mediji danas ustvari najmanje služe a to bi bila njihova primarna svrha!