Online Tržište

Prema novom predlogu, američkog zakona o Internet cenzuri, pretraživači, Internet provajderi, kompanija za kreditne kartice i oglasne mreže će morati preseći pristup stranim “zlonamernim stranicama”, koji su pretnja za Intelektualno vlasništvo.

Što se tiče sajtova koji jednostavnom promenom naziva svog domena, nakon što su označeni kao zlonameran sajt, pokušavaju da izbegnu posledice, novi zakon će omogućiti Vladi i privatnih strankama da donose brze akcije protiv svake takve nove varijacije.

Neki izvori prenose više detalja o tkz PROTECT IP aktu, koji je akronim od ” Preventing Real Online Threats to Economic Creativity and Theft of Intellectual Property”.

Ovaj zakon je pokušaj zakonodavstva da se suprotstavi stranim sajtovima, koji su praktično nedostupni vlastima, čak i onda kada ti sajtovi izričito ciljaju Američke građane.

PROTECT IP akt ima nekoliko velikih promena u odnosu na prošlogodišnji COICA zakon. Prvo, pruža tačniju definiciju sajtova “posvećenih nelagalnim aktivnostima”. Prethodna definicija je kritikovana kao nejasna, i kao takva može da ugrozi i mnoge legitimne sajtove.

Ali ono što PROTECT IP akt daje sa jedne strane, to oduzima sa druge. Iako je definicija ciljanih sajtova sada mnogo jasnija, mere protiv takvih sajtova se šire. COICA bi primoravala kompanije za kreditne kartice, kao što su MasterCard i Visa, da prestanu da posluju sa takvim sajtovima, a takođe to isto bi se odnosilo i na oglase mreže. COICA je takođe predlagala sistem DNS blokade sajta kako bi mu bio znatno otežan pristup.

PROTECT IP akt sada dodaje još jednu stavku na ovu listu: Internet pretraživače. U obrazloženju se navodi da je ovaj dodatak “reakcija na zabrinutost da su pretraživači deo ekosistema koji usmerava korisnike Interneta i stoga treba da budu deo rešenja”.  

Nosioci prava su veoma zadovoljni sa ovim novim zakonom, je rim daje pravo na akcije privatno pravo na akciju, nešto što je Google početom godine okarakterisao kao zastrašujuća ideja. Nosioci autorskih prava ne moraju da se obraćaju Vladi u vezi sajtova koji krše zakon, oni sada imaju pravo da direktno zatraže Sudski nalog koji bi se odnosio na to da procesori plaćanja i oglasne mreže prekinu svoje veze sa takvim sajtovima. Ovakav nalog se ne bi odnosio na ISP ili pretraživače.

Srž ovoga zakonaje u tome da se prisiljavaju posrednici da rade policijski posao. Nosioci prava su imali poteškoća da tuže milione krajnjih korisnika koji su na neki način kršili njihova prava, a pogotovo se to odnosilo na sajtove čija je lokacija izvan prostora SAD-a. Sa ovim novim zakonskim rešenjem, MasterCard i Google, kao posrednici, koji se nalaze na prostoru SAD-a, naravno da su dužni da poštuju sve zakone koji se donesu.

PROTECT IP prisiljava ove posrednike da preduzimaju akcije nakon Sudskog naloga, ali ih takođe aktivno podstiče na preduzimanje jednostranih akcija i bez bilo kakvog Sudskog naloga. Zakon jasno navodi da će oglasne mreže i procesori plaćanja biti zaštićeni ako “dobrovoljno prestanu da posluju sa sajtovima koji krše zakon, bez bilo kakvog Sudskog naloga.” Ovo dovodi u jednu opasnu situaciju, ako pretraživač odluči da neki sajt krši autorska prava on jednostavno može da uskrati oglašavanje iz tog razloga i da njegov postupak bude u skladu sa ovim zakonom, bez bilo kakve potrebe dokazivanja ili Sudske odluke.

PROTECT IP je ovo pravo dao domen registrima, pretraživačima, procesorima plaćanja i oglasnim mrežama.

Smatram da ovo ne može biti dobro i da će uskoro nastati pravi haos. Nosioci autorskih prva su dobili ogromnu moć sa ovim zakonskim rešenjem i bojim se da će ga oni itekako koristiti, bez obzira da li imaju stvarnog osnova ili ne.Listen