Online Tržište

AOL je konačno prodao Bebo. Novi vlasnik, Criterion Capital Partners, je objavio da je kupio društvenu mrežu od AOL-a i da će preuzeti sve Bebo globalne operacije odmah, uz zadržavanje sedišta u San Francisku.

Criterion Capital Partners, firma za bankarstvo i finansijsko savetovanja, je specijalizovana za pravljenje zaokreta u poslovanju kompanija i u skladu sa rečima predsednika AOL-a, Tim Armstrong-a, " u dobroj je poziciji da pokrene Bebo u nastojanju da ojača svoje uporište u veoma konkurentnoj areni socijalnog umrežavanja."

Dogovor je progurao Adam Levin, partner u Criterion Capital, u saradnji sa poslovnim strategom Paul Abramowitz-om kao i Richard Hecke.

Mlada i veoma aktivna baza korisnika, istorija prihoda, prisustvo u zemljama širom sveta kao i solidna tehnička infrastruktura čine ga atraktivnom medijskom platformom, kao samostalni entitet i u kontekstu naših širih investicionih ciljeva,

navodi se u saopštenju Adam Levin.

Tačni uslovi sporazuma nisu otkriveni. AOL je kupio Bebo početkom 2008 godine za 850 miliona dolara kada je ova društvena mreža bila popularna među tinejdžerima širom Evrope. U to vreme, Bebo je imao više od 40 miliona članova, ali je ubrzo počeo da bledi i zaostaje u trci pogođen dešavanjima na tržištu i velikoj konkurenciji u liku Facebook-a. Sve to je primoralo AOL da nađe način da se reši ove, nekada potencijalne imovine.

NY Tech Meet-Up, dobro poznato mesečno okupljanje za više od 700 ljudi koje uključuje i kapitaliste spremne na rizik investiranja koji su u stalnoj potrazi za nekim novim Facebook-om.

Paramendra Bhagat, preduzetnik, luta tech scenom Njujorka i uspostavlja kontakte.

Ja sam ovde jer su ovde sve mogućnosti Njujorka,

kaže gospodin Bhagat.

On hoda okolo, razgovora sa investitorima, govori da budu spremni da slušaju o njegovom start-up-u, koji ima za cilj da dovede siromašne ljude indijskog potkontinenta na mrežu.

Ali gospodin Bhagat je iz Nepala a uprkos tome što je u Njujorku od 2005 godine, američki vizni propisi ukazuju da ne postoji lak način za njega da ostane u SAD-u kao preduzetnik. Gospodin Bhagat kaže da postoje imigranti koji žele da dođu i investitori kojima su oni potrebni.

Novi zakon vezan za vizne propise je trenutno u Senatu ima za cilj da promeni trenutni status kvo.

U februaru su senator John Kerry, bivši demokratski predsednički kandidat i republikanski senator Richard Lugar predstavili Start-up Vizni Zakon u Senatu. Predlogom Zakona bi se uspostavila nova kategorija viza koja omogućava bilo kom stranom državljaninu koji je u stanju da prikupi najmanje 250.000 dolara od investitora, ili takozvanih investitora "anđela", kako bi mogli doći u SAD. Preduzetnik će postati stalni stanovnik SAD-a nakon što njegov posao stvori pet radnih mesta ili dostigne million dolara prihoda ili ako je nosilac vize uspeo da skupi dodatnih million dolara.

Trenutno postoji viza, EB-5, koja dozvoljava ulazak u SAD investitorima koji su spremni da polože depozit od million dolara i otvore 10 novih radnih mesta. Ove vize su ograničene na 10.000 godišnje ali se retko koriste.

U 2009 godini, US Citizenship and Immigration Services je odobrilo ukupno 1.265 prijava što je porast u poređenju sa 640 koliko je odobreno u prethodnoj godini.

Uvek će biti ljudi koji kažu da ne treba dozvoliti nikome ulazak u zemlju ali mi ovo vidimo kao stvaranje novih radnih mesta, a ne deo imigracione reforme,

izjavili su senatori.

Kada su senatori predstavili zakon, više od 100 investitora je potpisalo pismo podrške.

Prosečna osoba misli da imigranti uzimaju poslove od američkih građana,

tvrdi Mark Heesen, predsednik Američke nacionalne asocijacije “venture kapitalista” (NVCA).

I pored teškoća koje imaju stranaci koji dolaze u SAD, sama viza igra značajnu ulogu u uznemirenosti SAD-a kao najmoćnije ekonomije na svetu nakon globalne recesije.

SAD se u znatnoj meri oslanjaju na strance koji dolaze u SAD da posluju ali sadašnja situacija je takva da ekonomije Indije i Kine, koje su rasadnici naučnih i softverskih talenata, nastavljaju sa rastom tako da se najbolji i najpametniji vraćaju iz Amerike kući ili uopšte ne odlaze u Ameriku. Mnogi visoko profilisani naučnici su se vratili i drže nastavu i istraživanja na visoko poštovanim i dobro finansiranim azijskim univerzitetima.

NCVA izveštaj iz 2008 godine pokazuje da su imigranti pokrenuli 25% kompanija tokom zadnjih 15 godina. U izveštaju se još navodi da je većina stranih preduzetnika došla iz Indije a zatim iz Velike Britanije, Kine, Irana i Francuske.

AOL je i zvanično proda0 svoj servis za ćaskanje ICQ ruskim investotorima DST za 187,5 miliona dolara. Izvršni direktor AOL-a Tim Armstrong je rekao:

AOL nastavlja sa svojim naporima za preokret, tako smo imali tu sreću da pronađemo veliki dom za ICQ sa DST.

DST od decembra njuška oko ICQ-a. Akvizicija ima smisla za DST s obzirom da servis za ćaskanje ima značajnu bazu ruskih korisnika. ICQ, kojeg je AOL kupio 1998 godine za 400 miliona dolara, privlači oko 32 miliona jedinstvenih poseta mesečno. Ali više od 25 odsto tih poseta su iz Rusije, gde je ICQ broj 1 za ćaskanje.

Bilo je špekulacija da je Naspers bio zainteresovan prošle godine, ali da je odustao zbog početne cene. Još u decembru se takođe čulo o zainteresovanosti Google-a i Skype-a za kupovinu ICQ. Konačna cena kupovine je manja od oko 200 do 250 miliona dolara, koliko je AOL u početku tražio.

DST je mnogo uložila u Facebook, Zynga i nedavno u Groupon a duboki džepovi investitora su takođe finansirali i Mail.ru i Astrum Online Entertainment.

Yahoo trenutno odlučuju hoće li ili ne kupiti Foursquare za 100 milijuna dolara. Izvor blizak Yahoo kaže da bi bilo jako lijepo da je Foursquare u vlasništvu Yahoo-a, da su vodili razgovore ali isto tako naglašava da Yahoo razgovara sa svima.

Direktor i suosnivač Foursquare, Dennis Crowley proveo je cijeli prošli tjedan na sastancima sa svim velikim tvrtkama, uključujući Apple, Facebook i Twitter. Eventualni postignuti dogovor, Dennis nije želio komentirati.

Akvizicija Foursquare-a za Yahoo ima smisla, jer rukovoditelji proizvoda vjeruju da bi paradigma web stranice uskoro mogla nestati i biti zamijenjena cijelim setom usluga ugrađenim u mobilnim Internet-podržanim uređajima. To bi bio relativno jeftin način da director Yahoo-a Carol Bartz pokaže zaposlenicima i Wall Street-u koliko ozbiljno je ona shvatila inoviranja Yahoo-a.

Yahoo nije napravio mnogo velikih stvari za potrošačke proizvode od Web 2.0-ere, tačnije akvizicije Flickr i Delicious. U jednom trenutku prije 2007, Yahoo je mogao kupiti Facebook za 1 milijardu dolara, ali tadašni direktor Terry Semel se usprotivio toj cijeni i količinu kontrole koju je Facebook suosnivač Mark Zuckerberg želio zadržati.

Prema nekim izvješćima zvučna imena bogataša (Khosla, Accel i Andreessen Horowitz) natječu se u davanju novaca Foursquare kao investicije u vrijednosti od 80 milijuna dolara i više. Dennis možda koristi razgovore sa Yahoo da bi povećao vrijednosti tih investicija.

Yahoo-ov glasnogovornik je kratko izjavio:

Mi ne želimo komentirati glasine i nagađanja.