Online Tržište

Micazook, pokušava da donese dio realnog sveta u virtuelni svet na internetu, planira da pokrene javnu mrežu trenutno nazvanu Project X.

Beta će biti u narednih nekoliko nedelja,

rekao je Michael Fotoohi, generalni direktor i jedan od glavnih programera koji stoji iza projekta, na Image Sensors Europe konferenciji. Do tada, kako je rekao, Project X treba da dobije pravo ime umesto sadašnjeg privremenog.

Project X pokušava sa preklapanjem slobodnog stila poput Second Life sa modelom realnog sveta. Kompanija je dobila slike visoke rezolucije za mnoge delove sveta, u kombinaciji sa podacima vezanim za puteve će iskoristiti kao osnovu za virtuelni svet.

Za 3D carstvo, pripadnici virtuelnog sveta će morati da izgrade zgrade. Fotoohi kaže da je proces relativno jednostavan, potrebno je oko 10 do 15 minuta po izgradnji, uključujući i dodavanje grafike i dotjerivanje da bi se dobio što realniji prikaz.

Opšta ideja je zasnovana na Wikipedia-ji, koja je pokazala mogućnost omogućavajući ljudima da proizvode svoje sopstvene sadržaje.

Virtuelni svetovi su stekli neku popularnost, koja je teška za prodati. Second Life je živ i mrda, ali ne stvara uzbuđenje kao nekada. Google Lively je otkazan potpuno u trenutku kada su smanjivali troškove.

Micazook ima različite planove za privlačenje novca. Jedan od planova je da se uzima 30 odsto poreza na svaku transakciju, od prodaje imovine ili virtuelnih roba, na primer. Drugi plan je porez na vlasništvo nad zgradom, koji bi trebao da iznosi 4.99 dolara mesečno.

Da bi se zaštitili od virtuelnih vandalizma, moderatori će biti u mogućnosti da prate zadate standarde, a oni korisnici koji budu dobro postupali sa svojim zgradama mogu biti imenovani kao novi moderator i pridodati grupi postojećih moderatora.

Jedna stvar na koju su posebno ponosni je visoka rezolucija avatara, obično su konstruisani od 7.000 do 10.000 poligona za visoke detalja.

Za razliku od Second Life, Project X radi u browser-u. On se oslanja na plug-in, međutim, to omogućava software da preuzme kontrolu nad 3D-grafičkim hardware ubrzanjem.

Beta će biti pokrenuta sa tri grada: New York, Los Angeles, i Washington, D.C.

Još jedna od mogućnost igre uključuje i poker.

Kako piše Washingon Post, Dan Moore prodaje kišu.

Atrakcija nije kiša, samo po sebi, ali Moore-ova kiša jeste, koja može natopiti zemljište po komandi. Kiša ne pada u Bowie, gde živi sa suprugom već 37 godina, već u virtuelnom svetu Second Life, gde takođe prodaje sneg, satove, košarkaške majice Univerziteta u Merilendu, itd.

U fizičkom svetu, Moore 62 godine, piše software za Raytheon. U virtuelnom svetu, on je jedan od hiljadu preduzetnika koji prodaju proizvode za kupce koji plaćaju stvarnim američkim dolarom, što daje izuzetno profitabilna dozu realnosti u svet mašte Second Life-a.

Kada se pojavi neko novi u Second Life-u, sve mu treba i nedostaje, potreban im je avatar za kosu, fancy cipele za koncert ili odelo za poslovne sastanke, kuća i umetnosti za kuću, a dobro bi došao i vodopad u dnevnom boravaku, sve su to virtuelnestvari koje se mogu kupiti pravim novcem.

Prošle godine, kako je stvarna ekonomija u recesiji, Second Life ekonomija je procvetala, transakcija korisnik-korisnik iznosila je 567 miliona dolara stvarne US valute, što je 65 odsto povećanja u odnosu na 2008 godinu. Oko 770,000 jedinstvenih korisnika je ponovo posetilo Second Life u decembru, a korisnici, poznati kao rezidenti, unovčili su oko 55 miliona dolara svoje Second Life zarade prošle godine, prenoseći taj novac na račune PayPal-a.

Velike kupovine u Second Life su zemljišta i materijalna dobra koja su stanovnici na toj zemlji izgradili. To nije realna zemlja, već digitalni prostor koji liči na zemlju. Korisnici imaju kontrolu prava intelektualne svojine na sve što izgrade, dajući im ekonomski podsticaj za kreiranje stvari. Oni rade i stvaraju.

Virtuelna svetska privreda izgleda izuzetno nalik na fizički svet. Na jednom kraju, gde su većina korisnika vlasnici malih firmi kao što je Dan, rade svoje stvarne fizičke poslove ali i zarađuju i nekoliko stotina dolara godišnje od prodaje nekih proizvoda kao što su kiša ili majice u Second Life-u. Ali kao je Second Life omasovljen sa velikim brojem korisnika, neki korisnici su izgradili mnogo veće poslove, sa punim radnim vremenom, kao npr. Stiletto Moody koji prodaje hiljade vrhunskih cipela za oko 8 dolara po paru.

Više od 50 preduzeća u virtuelnom svetu je zaradilo po više od 100.000 dolara prošle godine.

Vlasnik Second Life-a, Linden Lab, zarađuje od prodaje zemljišta i ostrva. Ostrva koštaju oko 1.000 dolara što je visoka barijera za većinu Second Life korisnika. Ali da bi otvorio tržni centar, plesni klub ili kancelarije, ili za izgradnju kuće, avatari moraju imati zemlju. Neki Second Life korisnici kupuju zemlju od Second Life, a zatim izdaju zemljište vlasnicima malih firmi ili preprodaju.

Kao i u fizičkoj realnosti, ovi vlasnici posjeda, takozvani baroni, su malobrojni ali u velikoj meri utiču na ekonomiju i prihode. Top 25 zarada u Second Life su uglavnom vlasnici zemlje na koje otpada 12 miliona dolara.

Ray Williams računarski tehničar, koji živi u blizini Richmond-a, je Second Life baron. Tokom 2006 godine, za vreme ručka čitao je o avataru Anshe Chung, prvom Second Life milioneru iz fizičkog sveta. Chung, čije pravo ime je Ailin Graef je bivši učitelj koji je postao poznat kao Rockefeller iz Second Life-a kupujući i prodajući zemlju. Te noći, Ray Williams se prijavio na Second Life. Pre dve i po godine, nakon što je otpušten, Williams radi puno radno vreme u Second Life.

Niko u Second Life-u ne plaća ništa u stvarnoj valuti. Plaća se u Linden dolarima, koji su kao i u realnom svetu valuta za trgovanje i razmenu. Linden Lab, kao Federalne rezerve, kontrolišu razmenu i ponudu novca za održavanje stalne vrednosti Lindena za dolare, gde se konvertuju 250 Linden dolara za svaki US dolar.