Online Tržište

Početkom ove godine, Google je najavio da će krenuti sa uvođenjem vlastite, experimentalne, fiber-optičke mreža za najmanje 50 hiljada domova, možda čak 500 hiljada domova. Google je svo vrijeme primao aplikacija od raznih zajednica širom US, koje je navodile razloge zašto njihov grad zaslužuje da bude dio Google eksperimenta. Danas je Google objavio da se udružio sa Sveučilištem Stanford u izgradnji ultra-brze širokopojasne mreže za sveučilišni Residential Subdivision, skupina od oko 850 nastavnog i drugog osoblja koji imaju svoje domove u sklopu kampusa.

Ovo udruživanje će stanovnicima Residential Subdivision ponuditi Internetu brzinama do 1 gigabit u sekundi, što je kako Google navodi, više od 100 puta brže od one nrzine koju većina ljudi ima danas. Google će početi implementaciju početkom 2011 godine.

Google navodi da je ovaj eksperiment odvojen od procesa odabira zajednice za Google Fiber. Pobjednik ovog izbora bi trebao biti objavljen za nekoliko mjeseci.
Sa ovim malim testom Google želi da se uvjeri da može sprovesti širokopojasnu mrežu na veču skupinu domova. Dakle, u suštini će stanovnici Sveučilišta Stanford bit će pravi mali zamorci nakon kojih će izabrana zajednica imati zasigurno kvalitetniju implementaciju mreže.

Do nedavno, pristup Internetu se odvijao na tri načina: broadband, Wi-Fi i dial-up. Širokopojasna konekcija (broadband) je najčešće povezana sa vašim domom korištenjem ADSL ili kablovskog modema što može biti skupo a i dostupnost nije moguća za mnoge udaljene regione, Wi-Fi ima vrlo ograničen domet a dial-up je spor i zastareo.

Ali sada je i četvrta opcija ušla u mrežnu arenu a dizajnirana je kako bi rešila neke nedostatke svojih prethodnika. Nova opcija se zove WiMax.

Šta je WiMax?

Zajedno sa konkurentnim standardom pod nazivom “LTE”, WiMax, skraćenica za Worldwide Interoperability for Microwave Access, predstavlja 4G ili “četvrtu generaciju” bežičnog Interneta. Nova tehnologija je slična Wi-Fi u tome što omogućava korisnicima da se povežu na Internet bez žica. Ali za razliku od Wi-Fi, koji može da pokrije celu zgradu ili gradski blok, WiMax može da pokrije ogromne udaljenosti (slično mreži mobilnih telefona), i pruži velike brzine pristupa Internetu (poput broadband). To je u suštini, bežična širokopojasna konekcija. Šta to znači za korisnike Interneta jeste sposobnost da tweet-uju, dopisuju ili pretražuju online koristeći desktop ili laptop računar sa skoro bilo koje geografske lokacije a ne samo kao do sada, iz lokalnog kafića i slično. Pogledaj kompletan post »

Do 2020, Nacionalni plan u vezi širokopojasne brzine predviđa da 100 miliona domova imaju brzinu pristupa Internetu 100Mb/s. Pored toga, stopa usvajanja interneta bi trebalo da dostigne 90 odsto sa sadašnjih 65 odsto.

Broadband će postati univerzalna usluga kao što je telefonski sistem, predsednik FCC (Američka federalna komisija za komunikacije) Julius Genachoswki obećao je danas da će čak osnovni servis biti brži od 1-2Mb/s.

Cilj je ništa manje nego da se SAD stavi na vrh kada je u pitanju širokopojasna konekcija. Iako je kritičari mogu cepidlačiti u vezi širokopojazne brzine, primene, i svega ostalog.

Niko ne može tvrditi da nismo vodeći u svetu kada je u pitanju širokopojasna konekcija,

rekao je Genachoswki.

Prema Genachoswki-om, plan će staviti naglasak na smart grid tehnologiju, to će nadmašiti E- Rate program koji donosi pristup Internetu za škole.

Najbitniji deo plana je poziv za 100 miliona američkih domaćinstava da koristi 100Mb/s širokopojasnu veze do 2020. Kada je reč o dostupnosti, to i nije ambiciozan cilj. Verion-ov FiOS već prelazi 12,2 miliona domaćinstava i mogu da odu na 100Mb/s danas, ako kompanija želi da to učini, iz kompanije su rekli da, ako je potrebno oni mogu da izvuku i do 400Mb/s za sve korisnike. Kabl već nudi Internet velike brzine ya 120 miliona američkih korisnika, a jeftinija DOCSIS 3.0 nadogradnja je već donela 50Mb/s i 100Mb/s brzine za milione korisnika.

Od 12,2 miliona domova koji mogu da imaju na primer, FiOS, samo 3.43 miliona su se prijavili za tu uslugu. Većina ljudi i dalje uzima mnogo sporije nivoe konekcije. Ako FCC želi da ljudi koriste usluge velike brzine, onda treba da podstakne veću konkurenciju cena, tako da možemo dobiti jednu trku brzina/cena već viđenu na mestima kao što je Hong Kong.

Ohrabrujući i veoma brzi rast mobilne Internet usluge, koja vrši najveći pritisak na ISP-ove. Trenutno, prosečna širokopojasna brzina u SAD je 3.9Mb/s.

Google ulazi u broadband biznis. Kompanija planira da postavi svoju "eksperimentalnu" fiber-optičku mrežu za najmanje 50.000 domova, možda čak i 500.000. Fiber-optička mreža će imati brzinu od 1 gigabit u sekundi, što je više od 20 puta brže od sadašnjih fiber-optik mreža u SAD.

Kompanija je na svom blogu napisala:

Mi planiramo da izgradimo i testiramo ultra-brzu širokopojasnu mrežu na malom broju lokacija širom Sjedinjenih Država. Mi ćemo isporučivati Internet brzinom večom za više od 100 puta nego što većina Amerikanaca to ima danas, 1 gigabit po sekundi, fiber-to-home konekcija. Planiramo da ponudimo usluge sa konkurentnom cenom za najmanje 50.000 i potencijalno do 500.000 ljudi.

Usluga će biti konkurentna cenom u pređenju sa sadašnjom cenom usluge kablovskih i telefonskih kompanija, ali će biti mnogo brža. Google vidi svoj napor kao doprinos nacionalnim planovima širokopojasnog raspoređivanja američke vlade.

Google poseduje sopstvenu brzu mrežu Dark Fiber koja služi da poveže centre podataka, ubrza pretragu, kao i niže cene strimovanja videa za milijarde ljudi mesečno na YouTube-u. Sa ovim projektom, Google pravi svoj prvi korak u povezivanju domova potrošača sa fiber-optikom. Nije jasno koje usluge će doći sa širokopojasnom pretplatom, ali je sigurno da će Google biti podrazumevani pretraživač i da će Gmail biti podrazumevani e-mail. Možda mogu ubacati Google Govorni servis i android telefon koji omogućava razgovor preko WiFi.