Online Tržište

Vjerovatno ste već do sada čuli za fraze kriptovaluta (eng: cryptocurrency), rudarenje ili majning (eng: mining)? Ako niste, onda ste jedni od rijetkih koji nisu čuli za novi trend koji okuplja sve više pristalica, investitora i “rudara”.

Velika većina onih koji znaju nešto o tome nemaju predstavu o čemu se tačno radi i kako sve to funkcioniše. Sa druge strane oni koji već niz godina prate tržište kriptovaluta su vjerovatno smogli snage i hrabrosti da investiraju ili u hardware ili finansijski podrže neku od virtuelnih kriptovaluta.

Već ranije smo spominjali rudarenje i zaradu rudarenjem kriptovaluta, te svakako ne bi bilo loše da pročitate i neke od tih članaka.

U svakom slučaju, svi oni kojima je lakše da isprate vezane informacije i sistematski nauče o načinima zarade sa kriptovalutama, preporučujemo da pratite seriju članaka na OnlineTržište koje ćemo ekskluzivno objavljivati svakih 7-15 dana, sa pregršt informacija koje bi trebale da budu korisne svima onima koji žele da investiraju i saznaju više o ovom fenomenu koji zanjih godina predstavlja ozbiljnu konkurenciju konvencionalnim oblicima ulaganja kao i globalnoj ekonomiji.

U prvom članku iz serije članaka o kriptovalutama želimo objasnit osnovne pojmove i pokušati da vas riješimo dogme, straha i apstrakcije koju danas većini ljudi na planeti predstavlja ova revolucionarna ideja.

Šta su kriptovalute i kako nastaju?

Kriptovalute su ustvari nusproizvod digitalnog keša koji tokom 90-tih nije uspio da zaživi. Šta se zapravo desilo? Satoshi Nakamoto – pseudonim osobe koja je napisala defakto prvi decentralizovani elektronski keš sistem – je u januaru 2009 na open-source mreži SourceForge.net objavio kod koji je predstavljao prvi uspješan decentralizovan peer-to-peer digitalni keš sistem pod nazivom BitCoin. BitCoin je i danas, skoro 9 godina kasnije, najpopularnija i najvrijednija kriptovaluta čija tržišna vrijednost prelazi 100 milijardi dolara!

Da bi realizovali digitalni keš, potrebno je da pristupite mreži koja se sastoji od vašeg naloga/računa, bilansa i transakcija. Slično je i sa konvencionalnim bankarskim sistemom koje svako od nas koristi. Najveći problem koji su do sada pokušali da riješe je dupla transakcija, odnosno onemogućiti da jedan entitet izvrši transakciju sa istim iznosom dva puta. U standardnom platnom režimu i okruženju centralni server čuva zapise svih bilansa. U slučaju decentralizovane mreže taj server ne postoji, već svaki entitet u mreži radi taj posao centralnog servera. Dakle, svaki entitet u mreži treba da ima listu svih transakcija kako bi provjerio da li su buduće transakcije validne i da li je bilo duplih transakcija. Međutim, postavlja se pitanje kako svi entiteti u mreži mogu da postignu koncenzus svih zapisa? Dovoljno je da dođe do nesklada samo u jednoj sitnoj transakciji i cijeli sistem se urušav jer ne postoji centralno autorizovano tijelo koje bi deklarisalo u konačnici ispravan bilans. Satoshi je uspio da riješi taj problem sa kriptovalutom BitCoin koja je kasnije poslužila stotinama drugih da na sličan princip kreiraju nove kriptovalute.

U kratkim crtama, kriptovaluta je ograničen broj unosa u bazi koji niko ne može izmjeniti bez ispunjavanja specifičnih uslova. Ta definicija se može aplicirati i na ovozemaljske konvencionalne valute, a razlika je ustvari u decentralizaciji.

Za razliku od konvencionalnih valuta koje su vezane isključivo za monetarni sistem jedne države ili regije, čijim specifičnim uslovima upravljaju Centralne Banke, mehanizmi nastajanja kriptovaluta se baziraju na “rudarenju” (eng. mining). Kod kriptovaluta poput BitCoina, koji je sastavljen od mreže sudionika (eng. peers) gdje svaki peer ima zapis kompletne istorije svih transakcija i bilansa svih naloga u mreži. Dakle, transakcija je datoteka koja ustvari kaže koliko je coin-a (novčiča) Mirko dao Marku potpisano sa njegovim privatnim ključem koji je formiran jednostavnim kriptografskim ključem. Nakon potpisivanja transakcija je objavljena na mreži i prenijeta svim sudionicima (eng. peers) u mreži. Transakcija je objavljena gotovo instantno na mreži, dok je potrebno izvjesno vrijeme da se potvrdi kao važeća. Takoreći, potvrdom sa mreže nastaje kriptovaluta. Potvrdu i potpisivanje transakcije obavljaju “rudari” (eng. miner [majner]). Kada je transakcija potvrđena, to znači da je više niko ne može promjeniti i postaje dio istorije zapisa svih transakcija takozvanog blockchain-a [blokčejn]. Za takav posao, rudari se nagrađuju tokenima koji obično predstavljau samu tu valutu u određenoj vrijednosti, u ovom slučaju BitCoin.

Šta ustvari rade majneri?

Majneri (eng. miner), u slobodnom prevodu rudare kriptovalute, a majner može u principu biti svako ko ima potrebni hardware, software alate, internet konekciju i naravno osnovno znanje iz oblasti rudarenja kriptovaluta. Ne bi ni malo bilo čudno da narednih godina ovo zanimanje bude ozvaničeno i visoko traženo i rangirano na berzama rada 🙂

Apropo majneri… Zbog glavnog i najbitnijeg pravila decentralizacije i nepostojećeg centranog tijela koje bi trebalo da verifikuje svaku transakciju, kroptovalute trebaju neku vrstu mehanizma koji bi spriječio eventualne zloupotrebe. Satoshi je zato osmislio da svaki majner treba da uloži sredstva u svoj hardware (obično personalni računar sa kvalitetnim grafičkim čipovima) i putem specifičnog i namjenskog algoritma pronađe Hash! Heš (eng. hash) predstavlja produkt kriptografske funkcije koji povezuje prethodni blok sa njegovim nasljednikom. To se usvari zove “dokaz rada” (eng. Proof-of-Work). Gotovo svaka kriptovaluta ima sopstveni algoritam, iako je dosta valuta preuzelo algoritam o svojih prethodnika. Majneri svakako nemaju potrebe da razmišljaju o funkcionisanju algoritma, izuzev ako se radi o programerima koji bi željeli da doprinesu na unapređenju i razvoju takvih algoritama.

Za majnere je bitno da znaju da taj algoritam rješava zagonetku koja pronađe i poveže blokove u lanac (blockchain). Kao nagradu majner obično dobija kriptovalutu u predodređenoj vrijednosti, u ovom slučaju BitCoin. Na taj način nastaju BitCoini što predstavlja jedini način da se kreira validan BitCoin. Što više transakcija, algoritmu je teže riješiti zagonetku, te majner treba da inestira u više resursa (hardware + vrijeme), kako bi uspio za predefinisan period kreirati određeni broj tokena, što predstavlja ultimativni konsenzus koji niko od sudionika u mreži ne može prekršiti.

Dakle, sada možete zaključiti zašto digitalne valute nose u nazivu kripto (eng. crypto), jer su u suštini bazirane na kriptografiji, te nisu osigurane od strane povjerenja ili ljudi, već matematički osigurane i ne postoji mogućnost da se ta enkripcija razbije.

Osobine kriptovaluta

Osobine kriptovaluta se dijele na transakcione i monetarne.

Transakcione osobine su ireverzibilnost, pseudonimnost i anonimnost, brzina i globalnost, sigurnost i bez potrebe za bilo kakvim dozvolama.

Dakle, transakcije nakon potpisivanja i odobravanja ne mogu biti vraćene. Niko nema ni mogućnost ni pravo da vrati transakciju. Dodatno, identitet vlasnika transakcija ne mora biti vezana za pravi identitet, već se vlasnik kriptovalute može služiti pseudonimima. Što se tiče brzine potpisivanja i verifikacije, jednom pronađeni blok se instantno potpisuje i u roku od par minuta verifikuje od strane mreže. Istovremeno prenos kriptovaluta sa jednog na drugog vlasnika se obavlja gotovo instantno, ne bitno gdje se druga osoba nalazi, u istoj sobi ili na drugom kraju planete. Sigurnost je definitivo na višem nivou od bilo kojeg sefa u banci. Samo vlasnik kripto-ključa može da pošalje transakciju. I na kraju ne morate ni od koga da tražite dozvolu da “rudarite” krptovalute niti postoji neki nadležni organ koji dijeli licence. Sve je u suštini besplatno, a dovoljno je da sa interneta downloadujete i podesite software koji kreira blokove za vas, gdje i kada vi to hoćete. Niko vas nemože spriječiti niti zaustaviti u tome.

Monetarne osobine kriptovaluta su kontrolisana i limitirana obskrba, bez dugova i vlasnika. Dakle bez centralnih banaka, inflacija i deflacija ili štampanja novih coin-a. Većina kriptovaluta limitira broj tokena. Što se više rudari broj tokena je sve manji. Kontrola količine ukupnog broja tokena je kod svih kriptovaluta zapisana u kodu i uvijek se može provjeriti trenutno stanje tokena i izračunati tačno vrijeme isteka tokena.

Ovakav način funkcionisanja, bez banaka ili država posrednika i garanta je djelovao na nezavisnost i istovremeno na neviđenu popularnost kriptovaluta koje su definitivno velik udar na svjetsku monetarnu politiku i trn u oku onih koji se bave konvencionalnim valutama.

Kriptovalute kao digitalno zlato

Kriptovalute su bile zamišljene kao digitalni keš, ali danas su mnogo više od toga. Euforija koja je zavladala u zadnje dvije godine je približnija nekom kultu ili religiji. To i ne čudi jer kriptovalute osiguravaju vlasniku anonimnost, nemaju političkog niti bankarskog uticaja, a predstavljaju brz i komforan način plaćanja. Sve te prednosti su prvi prepoznali korisnici crnog tržišta i nelegalnih radnji, tako da većina “deep-dark” web sajtova vrši naplatu isključivo u kriptovalutama, većinom BitCoinima. Sa druge strane tržište kriptovaluta je privuklo dosta investitora koji su većim dijelom bazirani na špekulativnim aktivnostima na kriptovalutnim berzama. Dovoljno govori podatak da kriptovalutne berze poput Coinbase, Bitrrex Poloniex ili Kraken imaju veći obim trgovine kriptovalutama nego što ima većina konvencionalnih evropskih berzi. Svakako više riječi o trgovanju kriptovalutama moćete pročitati u narednim člancima.

Istovremeno pored trgovine i mešetarenja kriptovalutama, aktuelan je i neizostavan ICO trend. ICO (eng. Initial Coin Offering) je sličan IPO (eng. Initial Public Offering) odnosno situacija da kreator nove valute sa predefinisanim datumom izlazi na tržište gdje u predkampanji poziva investitore i mešetare da unaprijed ulože sredstva (eng. crowdfunding) i podrže novu valutu, dok kada se valuta pojavi na tržištu vrijednost kriptovalute se obično uveća gdje inicijalni investitori uveliko profitiraju. Iza ICO-a obično stoje startup kompanije koje već imaju investitore u pozadini, ali sa crowdfunding kampanjama podižu nivo kriptovalute, te su tako neki poput DAO kriptovalute uspjeli sakupiti 150 miliona dolara prije nego je valuta izašla na tržište. Špekulacije i trgovina na kriptovalutnim berzama su dinamičnije i nestabilne u odnosu na Forex, tako da su i sama predviđanja vrlo teško predvidiva. Nekad se desi da kriptovaluta poraste za 100% u roku od par dana ili čak 1000% u roku od par nedelja, da bi za par dana ponovo pala za isti procenat.

Zbog te neizvijesnosti špekulacije se pretvaraju u igre na sreću, a korisnici postaju ovisni o špekulacijama što je nešto slično kockanju.

BitCoin i dalje drži primat i njegova vrijednost je daleko najveća i eksponencionalno raste. Dok ovo pišemo 1 BitCoin ima protuvrijednost od $9000, dok u januaru 2017 njegova vrijednost je bila ispod $1000 i od tada je počela da raste svjetlosnom brzinom. Da ne spominjemo da smo prije šest godina objavili članak: “Bitcoin virtuelna valuta svrstana u jedan od najopasnijih projekata”, tadašnja vrijednost najpopularnije kripto-valute bila je 6,7 dolara!

S druge strane špekulanti su počeli da rade i sa drugim kriptovalutama, tako da današnje kriptovalutneberze nude na stotinu različitih parova trgovine.

Popularne kriptovalute

BitCoin

Ultimativni vladar kriptovaluta. Prvi i najpopularniji “coin”. Trenutno jedini sa tržištnom vrijednosti od preko 100 milijardi dolara. Nastao davne 2009 godine danas važi kao zlatni standard na tržištu kriptovaluta. Popularan je i među investitorima kao i darkweb podzemljem, kriminalnim miljeom i majnerima drugih valuta. Nedavno je dostigao vrijednost od $7700 ali zadnji “fork” je donio nesuglasice unutar Bitcoin zajednice, te je na tržištu došlo do značajnijih fluktuacija. Bitcoin je kroz zadnjih 10 turbulentnih mjeseci imao snažan uticaj na sve učesnike kriptovalutnog biznisa, a pretpostavka je da će on tu ostati i najduže.

Detaljnije o kupoprodaji Bitcoina uskoro u posebnom članku na OnlineTržištu.

Ethereum

Ethereum ustvari predstavlja porodicu više različitih kriptovaluta i klonova koji su proizašli iz Ether-a. Njegov tvorac mladi rus Vitalik Buterin je predefinisao da Ether blockchain sadrži pored detalja transakcije i takozvana krpito-stanja koja uključuju ugovore i programe. Uz svoju fleksibilnost i dobar blockchain kapacitet, majeri ga obožavaju jer je perfektan za majnovanj. Međutim dosta problema je nastalo hakovanjem jednog od njegovih “ugovora” odnosno tokena iz sopstvene porodice, gdje su programeri iz razvoja odlučili da naprave značajan “fork” bez konsenzusa iz čega je nastao Ethereum Classic kao sasvim nova kriptovaluta koja je podijelila zajednicu. Danas Ethereum porodicu čini više od 20 tokena od kojih su među najpoznatijim OmiseGO, Eos, Populous i Augur.

Ripple

Ripple je jedna od omraženijih valuta u kriptovalutnoj zajednici, najviše iz razloga jer je Ripple kreiran i vođen od istoimene kompaije Ripple Labs iz San Franciska te samo oni mogu da majnuju i distribiraju Ripple tokene, koji ustvari više predstavljaju decentralizovan protokol. Međutim banke su one koje su prihvatile Ripple kao takav, koji je jedan od 4 krptovalte u SAD koje su dobile BitLicencu, zvaničnu licencu za rad od State Departmenta.

Litecoin

Mali brat Bitcoina koji je nastao kao srebrni novčić i nasljednik svog velikog zlatnog brata Bitcoina. Sa bržim algoritmom, većim brojem tokena, proizveo je i mnoge druge valute baziranje na njegovom algoritmu, međutim uvijek je ostao u sjeni i izgubio mjesta ispred novih valuta ali i dalje ostao rezerva ukoliko veliki brat posrne.

Monero

Monero je valuta koja je bazirana na CryptoNight algoritmu koji je izmišljen da u transakcijima doda privatnost koje nedostaju Bitcoinu čije transakcije se mogu pratiti jer su dokumentovane u blockchainu, dok sa rig-potpisom (eng. rig signature), cryptonite algoritam ne dozvoljava praćenje transakcija do stvarnog vlasnika. To se naravno svidjeli svima koji ne žele da ostavljaju trag do cryptovaluta, te je dosta darkweb mreža uvelo Monero kao sredstvo plaćanja, što mu održava i povećava vrijednost te ga svrstava u top valute. Sa druge strane Monero je i dalje popularan među hobi-majnerima te je moguće i dalje postići novi profita bez pretjeranih ulaganja u hardware za razliku od ostalih kriptovaluta koje se još mogu majnovati. Dodatni plus za majnere je što cryptonite ima podršku i za CPU majning, što uveliko proširuje zajednicu majnera.

Postoji još na stotine kriptovaluta koji imaju tržišnu vrijednost preko par stotina miliona dolara, a svakodnevno se pojavi dosta novih. Inicijalna ideja o decentralizaciji monetarnog sistema je na ovaj način ušla u zanimljivo razdoblje gdje se očekuje da će konvencionalne platne servise preuzeti kriptovalute. Sa druge strane ljudi sve manje vjeruju prljavim tržištima kapitala i državnim valutama. Sigurnost investicije u kriptovalute je već sada na visokom nivou i dosta investitora se upušta u investicije u digitalne valute kako bi izbjegli devalvacije konvencionalnih valuta, što je česta pojava u Aziji, naročito Kini.

Preporučujemo da pročitate vrlo zanimljiv članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta“.

Kriptovalute preuzimaju svijet, i to se događa već sada, a sa sigurnošću možemo reći da će ostati i u budućnosti i da će uskoro preuzeti mnogo veći kolač od onog koji imaju sada. Dovoljno govori činjenica da kriptovalute vrijede više od pola svjetskih ekonomija i svjetskih korporacija. Budućnost je tu, a na vama je da odlučite da li ćete pratiti trend i još dok je vrijeme ući u zajednicu kriptovaluta kao investitor, špekulant, majner ili pak kao osnivač neke nove kriptovalute koja će promjeniti svijet ili dio njega.

Ovo je prvi u seriji članaka o zaradi i radu sa kriptovalutama, uključujući investicije, rudarenje i druge korisne informacije za početnike ali i one koji se već nalaze u ovoj vrsti poslovanja. Uskoro više članaka, a od vas očekujemo hrpu pitanja, komentara i konstatacija …

Kripto-valute, kako im samo ime govori, predstavljaju oblik digitalnog novca koji je u većini slučajeva dizajniran da bude siguran i anoniman. Koristi tehniku zvana kriptografija, proces koji se koristi za pretvaranje čitljivih informacija u Kod koji je skoro nemoguće razbiti, kako bi se pratila kupovina i transferi.

Kriptografija je tehnika koja koristi elemente matematičke teorije i računarskih nauka a razvijena je tokom Drugog svetskog rata sa ciljem sigurnog prenosa podataka i informacija. Trenutno se koristi za zaštitu komunikacija, informacija i novca na Internet-u.

Kako funkcionišu kripto-valute?

Kripto-valute se baziraju na blockchain-u, koji je digitalizovana, decentralizovana glavna knjiga ili dokument svih transakcija kripto-valute. On stalno raste sa “kompletiranim” blokovima (najnovije transakcije) koje se beleže i dodaju hronološkim redom, što omogućava učesnicima na tržištu da prate transakcije digitalne valute bez centralnog registra. Svaki “čvor” (računar koji je povezan na mrežu) dobija kopiju blockchain-a, koja se automatski preuzima.

Svaka pojedinačna transakcija i vlasništvo nad svakom pojedinačnom kripto-valutom u opticaju se evidentira u blockchain-u. Blockchain-om upravljaju “rudari”, koji koriste moćne računare koji utiču na transakcije. Njihova funkcija je da urade ažuriranje svaki put kada se izvrši transakcija, a takođe i da osiguraju autentičnost informacija, čime se utvrđuje da je svaka transakcija sigurna i da se obrađuje ispravno i sigurno. Rudari su za ovaj svoj posao plaćeni određenim procentom od svake transakcije.

Vrednost kripto-valute varira u zavisnosti od ponude i potražnje, nema fiksne vrednosti. Kupci i prodavci se dogovaraju o vrednosti, šta je pravično i šta se zasniva na vrednosti kojom se trguje na drugim mestima. Pošto nema banke kao posrednika, nema ni naknade za transakciju koja je povezana sa kreditnim karticama. Identitet kupca i prodavca nije otkriven međutim, svaka transakcija se objavljuje svima u blokchain mreži.

Najbolji način za kupovinu i prodaju kripto-valuta je posredstvom sajtova za razmenu digitalnih valuta. Potrebno je da otvorite račun na pouzdanom sajtu i preuzmete novčanik a potom odaberete način plaćanja za prenos sredstava prodavcu digitalne valute, na primer kreditna kartica ili transfer sa bankovnog računa. Nakon što ste prebacili sredstva na vaš online račun, ostaje da izaberete valutu koju želite kupiti. Nakon što sistem sajta za razmenu valuta pronađe prodavca koji pristaje na vašu cenu, kripto-valuta će će biti poslana u vaš novčanik a novac prodavcu.

Preporučujemo vam članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta”.

Sajtovi kao što Coinbase, Bitstamp, Cryptsy i BitPanda omogućavaju korisnicima da na jednostavan način kupe, drže ili prodaju glavne kripto-valute.

Rudarenje kripto-valuta (Mining)

Prilikom “rudarenja” kripto valuta “rudari” mogu koristiti grafičku karticu računara, GPU mining (GPU rudarenje) ili procesor računara, CPU mining (CPU rudarenje). Generalno, najčešće se koristi CPU rudarenje jer svaki računar ima procesor koji se može iskoristiti za rudarenje kripto-valuta. Sa druge strane, svi računari nemaju kompatibilnu grafičku karticu koja se može iskoristiti za GPU rudarenje.

Rudarenje kripto-valuta obuhvata dve funkcije:

1. Dodavanje transakcija u blockchain,
2. Objavljivanje nove valute.

Pojedinačni blokovi koje dodaju rudari treba da sadrže tkz. dokaz o radu (“proof-of-work”, skraćeno PoW).

Rudarenje je proces potvrđivanja transakcija i dodavanje njihovog zapisa u javnu knjigu kako bi se generisale nove jedinice valute. Za rudarenje vam je potreban moćan računar i poseban program koji pomaže rudarima da se takmiče sa drugima u rešavanju složenih matematičkih problema. Ovaj proces rudarenja zahteva računar ogromne snage, što podrazumeva da više košta.

U redovnim intervalima, rudari bi pokušali rešiti blok koji ima podatke o transakciji koristeći kriptografske “hash” funkcije. Vrednost “hash” je numerička vrednost fiksne dužine koja jedinstveno identifikuje podatke. Onaj ko prvi reši problem, biće smatran onim ko je iskopao, rudario (mined) blok i stoga ima pravo da bude nagrađen. Takođe, važno je napomenuti da je mnogo jeftinije i lakše rudariti nove kripto-valute koje imaju manju tržišnu vrednost.

Nagrada za rudarenje Bitcoin bloka sada iznosi 12,5 Bitcoin-a. Na sajtu coinmarketcap.com pogledajte koliko to vredi pa recite da li je rudarenje isplativo ili ne!

Ranije su se rudarenjem kripto-valuta bavili samo zaljubljenici u kriptografiju. Međutim, astronomska rast popularnosti i vrednosti kripto-valuta pretvorio je rudarenje u vrlo unosan posao. Shodno tome, veliki broj ljudi i kompanija počelo je da ulažu u skladišta i hardver s ciljem rudarenja kripto-valuta.

Kako bi mogli da se takmiče da kompanijama koje su se uključile u rudarenje, pojedinačni rudari su počeli da se priključuju tkz. bazenima, kombinujući svoje resurse. Većina ovih bazena za rudarenje kripto-valuta koncentrisana je u Kini, tačnije 81%.

Razjasnimo još nekoliko vrlo bitnih pojmova.

Hashrate (H/s) – Mera koja predstavlja broj pokušaja rudara za rešavanja bloka u sekundi. Očigledno, što više pokušaja, veća je šansa za rešavanje bloka. Kao što smo već rekli nagrada za onoga ko reši blok je 12,5 Bitcoin-a.

Kako je hardver za rudarenje kripto-valuta postajao sve brži i brži, javila se potreba za prefiksima pa tako imamo:

• Kilohash (KH/s) = hiljadu H/s
• Megahash (MH/s) = milion H/s
• Gigahash (GH/s) = milijardu H/s
• Terahash (TH/s) = trilion H/s
• Petahash (PH/s) = kvadrilion H/s

Džula po Gigahash (Joule per Gigahash, J/GH) – Džul je mera energije koja predstavlja 1 vat u trajanju od 1 sekunde. Što je manje Džula potrebno za proizvodnju Gigahash-a to je veća električna efikasnost ASIC rudara. Pošto je električna energija glavni trošak rudara, ova mera je od primarne važnosti prilikom poređenja hardvera za rudarenje.

Teškoća (Difficulty) – S obzirom da Hashrate raste velikom brzinom logično je očekivati da se i blokovi rešavaju sve brže međutim, to nije slučaj. Teškoća je automatska mera kontrole koja sprečava da se to dogodi. Svake dve nedelje, teškoća se prilagođava trenutnom Hashrate-u, tako da blokovi nastavljaju da se rešavaju svakih 10 minuta (prosečno).

Naknada za pristupanje rudarskim bazenima (Pool Fees) – Uzimajući u obzir da se veličina hashrate-a cele mreže meri u hiljadama PH/s Petahash-a, vaše šanse za uspešno solo-rudarenje bloka skoro da su ravne nuli, osim ako ne kontrolišete nekoliko PH/s. Rudarski bazeni su kooperativne grupe koje kombinuju svoju hashrate moć i distribuiraju stečene nagrade koje bazen zarađuje proporcionalno u odnosu na pojedinačne hashrate. Rudarski bazeni za svoje usluge imaju različite naknade i nagrade. Pogledajte poređenje bazena za rudarenje kripto-valuta.

Sada kada razumete osnovne pokazatelje koji se koriste za procenu hardvera za rudarenje kripto-valuta, pogledajte poređenje tri najpopularnija: Avalon6, AntMiner S7 i AntMiner S9.

AntMiner S9 je trenutno najbolje što se nudi na tržištu.

Iako je Bitmain AntMiner S9 četiri ili pet puta skuplji od svojih konkurenata on je takođe u stanju da rudari tri do četiri puta više Bitcoina, a i struju koristi mnogo efikasnije.

Kompanija Bitmain je trenutno vodeći proizvođač javno dostupnih ASIC hardvera. Njihov najnoviji model AntMiner S9 je prvi ASIC na tržištu koji koristi 16 nm čip. Jednostavno rečeno, to znači da su strujna kola na S9 BM1387 čipovima skoro duplo manji od prethodne generacije čipova za rudarenje kripto-valuta. To dovodi do daleko veće električne efikasnosti što AntMiner S9 stavlja na sam vrh ponude tehnologije za rudarenje.

Ono što je zaista dobro kod AntMiner S9:

• Najbolji dostupni hashrate od 14 TH/s (rane serije) do 11,85 TH/s (trenutne serije)
• Izuzetno elektro-efikasnost od otprilike 0,1 Džula po GH/s
• Radi sa svim napajanjima iznad 1350W

Mane koje ima AntMiner S9:

• Skup je. Košta oko 2000 dolara (plus dostava)
• Previše je bučan

U redu. Nadamo se da smo malo bolje pojasnili neke stvari. Vratimo se sada na CPU i GPU Miner trojance.

Šta su CPU i GPU Miner trojanci?

CPU i GPU Miner trojanci obično dolaze u paketu sa nekim besplatnim programima koje preuzimate sa Interneta. Nažalost, prilikom preuzimanja besplatnih programa, u većini slučajeva vi niste na adekvatan način obavešteni o tome da će i neki drugi programi biti u tom paketu tako da se često dešava da prilikom instaliranja tih programa instalirate i Miner trojanac bez vašeg znanja.

Ovi trojanci za rudarenje kripto-valuta će opteretiti vaš procesor i grafičku karticu sa više od 70%. To će rezultirati primetno sporijim radom jer će neko koristiti resurse vašeg računara za rudarenje kripto-valuta.

S obzirom da rudari konstantno koriste procesor i grafičku karticu (CPU i GPU) vašeg računara za rudarenje kripto-valuta, to dovodi do povećanja upotrebe električne energije i produženog perioda visokog zagrevanja. Ova vrsta upotrebe može brzo da ošteti procesor i grafičku karticu računara. Osim toga, visoka upotreba električne energije će znatno povećati vaš račun za električnu energiju i zbog toga je veoma važno ukloniti neželjene rudare koji su upali u vaš računar što je brže moguće.

Nedavno smo objavili članak da najpopularniji torrent sajt “The Pirate Bay” koristi računare posetilaca za rudarenje kripto-valuta i to bez pristanka ili bilo kakvog informisanja korisnika da se to događa! Ovaj novi način zarade na Internetu očito postaje sve popularniji.

The Pirate Bay je koristio Coinhive, jedan od najpopularnijih alata za tajno rudarenje kripto-valuta. Coinhive rudari kripto-valutu Monero.

Kako otkriti CPU ili GPU Miner na računaru?

Nažalost, nije lako prepoznati da je neko upao u vaš računar i da koristi njegove resurse za rudarenje kripto-valuta pošto nemate nikakve indikacije da se jedan takav program uopšte pokreće na vašem računaru. U mnogim slučajevima neće se prikazati nikakav ekran koji eventualno traži odobrenje za pokretanje ili prikazuje rad takvog programa a takođe, u Control Panel-u ga ne možete deinstalirati jer ga jednostavno nema.

Stoga, jedini način da prepoznate da li je trojanski virus za rudarenje kripto-valuta zaista instaliran jesu simptomi koji se mogu pokazati na računaru. Simptomi da je trojanac za rudarenje kripto-valuta instaliran su:

• Opterećenost procesora veća od 70%,
• Nepoznati procesi koji se pokreću u Task Manager-u,
• Računar počinje da radi znatno sporije ili uopšte ne reaguje,
• Windows se sporo otvara ili zadacima treba mnogo više vremena da bi odgovorili na vaše zahteve,
• Prilikom kucanja, potrebno je neko vreme da bi se tekst pojavio na ekranu,
• Igrice se ne mogu pokrenuti ili mnogo trzaju.

Treba napomenuti da neki od nabrojanih simptoma mogu biti uzrokovani drugim vrstama zlonamernog softvera (malware) ili čak i neispravnim softverom.

Kako se trojanski virusi za rudarenje kripto-valuta instaliraju na računar?

CPU ili GPU Miner se instaliraju kroz razne metode. Jedna metoda je preko Trojanaca koji preuzima i instalira program za rudarenje kripto-valuta na računar. Druga metoda je korišćenje adware paketa koji dolaze sa besplatnim softverom koji preuzimate sa Interneta. Zbog toga je veoma važno uraditi skeniranje svakog programa kojeg želite preuzeti sa Interneta sa vašim sigurnosnim softverom.

Kao što vidite, trojanski virusi za rudarenje kripto-valuta su dizajnirani za krađu resursa vašeg računara i vaše električne energiju a cilj im je jednostavan, zaraditi novac rudarenjem kripto-valuta.

Da biste očistili vaš računar od trojanskih virusa za rudarenje kripto-valuta preporučujemo da pročitate članak “Kako ukloniti trojanski virus za rudarenje kripto-valuta sa vašeg računara”.

Najpopularniji torrent sajt The Pirate Bay koristi računalnike svojih posjetitelja kako bi rudario (mining) kripto valutu i to bez pristanka ili bilo kakvog informiranja korisnika da se to događa!

Prošlog mjeseca je zabilježeno da je Pirate Bay obavio 24-satni test ovog novog potencijalnog sustava za generiranje prihoda.

Novi sustav za zaradu na internetu očito je sada zaživio. Web stranica koristi Javascript alat za rudarenje kripto valuta koji krade resurse računala posjetitelja za rudarenje kripto valute Monero. To uzrokuje opterećenje rada procesora i potencijalno usporava računalo korisnika što također dovodi do povećanja računa za električnu energiju.

Preporučujemo članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta“.

Sajt Torrent Freak koji je prvi izvjestio o ovom novom načinu online zarade navodi da je “dobro” to što za razliku od testiranja ovaj Javascript alat za rudarenje kripto valute Monero sada iskorištava manje resursa procesora računala korisnika.

Monero je open-source kripto-valuta koja, za razliku od mnogih kripto-valuta za koje se može reći da su klon temeljnog Bitcoin koda, koristi CryptoNote protokol koji je inicijalno koristio Bytecoin (kripto-valuta iz koje je proistekao Monero).

Zaista je važno istaći da je ne informiranje posjetitelje da se njihovo računalo koristi na ovakav način, i pri tomu ne nuditi opciju za isključivanje, očito daleko, daleko od idealne situacije. Ova tajna implementacija je ništa drugo nego gruba pljačka korisnika za koju se mogu već vidjeti komentari da je u “velikom stilu”.

Najpopularniji torrent sajt The Pirate Bay još uvijek nije izašao sa svojim komentarom tako da postoji mogućnost da online zarada na ovaj način i nije službeni potez već bi mogao biti djelo neke oglasne kompanije koja se oglašava na sajtu, jer ovaj Javascript alat za rudarenje kripto valute Monero radi preko skripta oglasa a ne koda Web stranice!

Treba reći da Pirate Bay nije usamljen slučaj, mnogi Web sajtovi počeli su raditi na sličnim shemama rudarenja kripto-valuta, a mnogi od njih su povezani s djeljenjem piratskog sadržaja ili pornografijom.

Radi se svakako o veoma zabrinjavajućem trendu, osobito jer se ovo rudarenje kripto valuta događa u pozadini bez korisničkog znanja ili suglasnosti.