Online Tržište

Jedna od vodećih kripto-burzi (usluga za razmjenu kriptovaluta) Coinbase objavila je punu potporu za Bitcoin Cash. To znači da sada preko Coinbase možete slati, primati, kupovati i prodavati kripto-valutu Bitcoin Cash.

Trgovanje kripto-valutom Bitcoin Cash sada je također dostupno i na GDAX, sestrinskom podjetju  Coinbase-a.

Preporučujemo vam vrlo zanimljiv članak: “Kriptovalute, majning, ICO: Sve što treba da znate o tržištu vrijednom preko 200 milijardi dolara”.

Odmah nakon najave cijena Bitcoina pala je čak 25 % na 14.000 dolara, ali se u trenutku pisanja ovog članka izgleda stabilizirala na oko 17.600 dolara. S druge strane, Bitcoin Cash je u posljednjih nekoliko sati porastao za oko 40%, na oko 3.300 dolara. Na sajtu CoinMarketCap možete pratiti kretanje cijena skoro svih kripto-valuta.

Preporučujemo da pročitate članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta”.

Za one koji možda ne znaju, kripto-valuta Bitcoin Cash je nastala razdvajanjem od Bitcoin-a koje se dogodilo 1. kolovoza 2017. godine. Naime, jedan broj vlasnika Bitcoin-a je tražila da se uradi nadogradnja koda kripto-valute kako bi blockchain mogao obrađivati veliki broj transakcija mnogo brže uz znatno nižu naknadu. Kada je većina vlasnika Bitcoin-a odbila tu ideju, ova grupa je odlučila kopirati i nadograditi Bitcoin-ov kod, tako je nastala kripto-valuta Bitcoin Cash.

Jedna od vodećih burzi kripto-valuta Coinbase u više navrata je isticala da u skorijoj budućnosti  želi podržati još više digitalnih valuta. Već neko vrijeme traje rasprava podupiratelja Bitcoin Cash-a s pristašama konvencionalne Bitcoin mreže oko togoa čija verzija Bitcoin-a bolje odražava viziju utemeljitelja kripto-valute Bitcoin Satoshi Nakamoto-a. Tržišta su snažno reagirala na vijest da Coinbase sada potpira Bitcoin Cash jer ta potpora znači veliki poticaj u kredibilitetu za svaku kripto-valutu.

Coinbase ima na milijune korisnika kojima sada osim Bitcoin, Litecoin i Ethereum nudi trgovanje i kripto-valutom Bitcoin Cash.

Vjerovatno ste već do sada čuli za fraze kriptovaluta (eng: cryptocurrency), rudarenje ili majning (eng: mining)? Ako niste, onda ste jedni od rijetkih koji nisu čuli za novi trend koji okuplja sve više pristalica, investitora i “rudara”.

Velika većina onih koji znaju nešto o tome nemaju predstavu o čemu se tačno radi i kako sve to funkcioniše. Sa druge strane oni koji već niz godina prate tržište kriptovaluta su vjerovatno smogli snage i hrabrosti da investiraju ili u hardware ili finansijski podrže neku od virtuelnih kriptovaluta.

Već ranije smo spominjali rudarenje i zaradu rudarenjem kriptovaluta, te svakako ne bi bilo loše da pročitate i neke od tih članaka.

U svakom slučaju, svi oni kojima je lakše da isprate vezane informacije i sistematski nauče o načinima zarade sa kriptovalutama, preporučujemo da pratite seriju članaka na OnlineTržište koje ćemo ekskluzivno objavljivati svakih 7-15 dana, sa pregršt informacija koje bi trebale da budu korisne svima onima koji žele da investiraju i saznaju više o ovom fenomenu koji zanjih godina predstavlja ozbiljnu konkurenciju konvencionalnim oblicima ulaganja kao i globalnoj ekonomiji.

U prvom članku iz serije članaka o kriptovalutama želimo objasnit osnovne pojmove i pokušati da vas riješimo dogme, straha i apstrakcije koju danas većini ljudi na planeti predstavlja ova revolucionarna ideja.

Šta su kriptovalute i kako nastaju?

Kriptovalute su ustvari nusproizvod digitalnog keša koji tokom 90-tih nije uspio da zaživi. Šta se zapravo desilo? Satoshi Nakamoto – pseudonim osobe koja je napisala defakto prvi decentralizovani elektronski keš sistem – je u januaru 2009 na open-source mreži SourceForge.net objavio kod koji je predstavljao prvi uspješan decentralizovan peer-to-peer digitalni keš sistem pod nazivom BitCoin. BitCoin je i danas, skoro 9 godina kasnije, najpopularnija i najvrijednija kriptovaluta čija tržišna vrijednost prelazi 100 milijardi dolara!

Da bi realizovali digitalni keš, potrebno je da pristupite mreži koja se sastoji od vašeg naloga/računa, bilansa i transakcija. Slično je i sa konvencionalnim bankarskim sistemom koje svako od nas koristi. Najveći problem koji su do sada pokušali da riješe je dupla transakcija, odnosno onemogućiti da jedan entitet izvrši transakciju sa istim iznosom dva puta. U standardnom platnom režimu i okruženju centralni server čuva zapise svih bilansa. U slučaju decentralizovane mreže taj server ne postoji, već svaki entitet u mreži radi taj posao centralnog servera. Dakle, svaki entitet u mreži treba da ima listu svih transakcija kako bi provjerio da li su buduće transakcije validne i da li je bilo duplih transakcija. Međutim, postavlja se pitanje kako svi entiteti u mreži mogu da postignu koncenzus svih zapisa? Dovoljno je da dođe do nesklada samo u jednoj sitnoj transakciji i cijeli sistem se urušav jer ne postoji centralno autorizovano tijelo koje bi deklarisalo u konačnici ispravan bilans. Satoshi je uspio da riješi taj problem sa kriptovalutom BitCoin koja je kasnije poslužila stotinama drugih da na sličan princip kreiraju nove kriptovalute.

U kratkim crtama, kriptovaluta je ograničen broj unosa u bazi koji niko ne može izmjeniti bez ispunjavanja specifičnih uslova. Ta definicija se može aplicirati i na ovozemaljske konvencionalne valute, a razlika je ustvari u decentralizaciji.

Za razliku od konvencionalnih valuta koje su vezane isključivo za monetarni sistem jedne države ili regije, čijim specifičnim uslovima upravljaju Centralne Banke, mehanizmi nastajanja kriptovaluta se baziraju na “rudarenju” (eng. mining). Kod kriptovaluta poput BitCoina, koji je sastavljen od mreže sudionika (eng. peers) gdje svaki peer ima zapis kompletne istorije svih transakcija i bilansa svih naloga u mreži. Dakle, transakcija je datoteka koja ustvari kaže koliko je coin-a (novčiča) Mirko dao Marku potpisano sa njegovim privatnim ključem koji je formiran jednostavnim kriptografskim ključem. Nakon potpisivanja transakcija je objavljena na mreži i prenijeta svim sudionicima (eng. peers) u mreži. Transakcija je objavljena gotovo instantno na mreži, dok je potrebno izvjesno vrijeme da se potvrdi kao važeća. Takoreći, potvrdom sa mreže nastaje kriptovaluta. Potvrdu i potpisivanje transakcije obavljaju “rudari” (eng. miner [majner]). Kada je transakcija potvrđena, to znači da je više niko ne može promjeniti i postaje dio istorije zapisa svih transakcija takozvanog blockchain-a [blokčejn]. Za takav posao, rudari se nagrađuju tokenima koji obično predstavljau samu tu valutu u određenoj vrijednosti, u ovom slučaju BitCoin.

Šta ustvari rade majneri?

Majneri (eng. miner), u slobodnom prevodu rudare kriptovalute, a majner može u principu biti svako ko ima potrebni hardware, software alate, internet konekciju i naravno osnovno znanje iz oblasti rudarenja kriptovaluta. Ne bi ni malo bilo čudno da narednih godina ovo zanimanje bude ozvaničeno i visoko traženo i rangirano na berzama rada 🙂

Apropo majneri… Zbog glavnog i najbitnijeg pravila decentralizacije i nepostojećeg centranog tijela koje bi trebalo da verifikuje svaku transakciju, kroptovalute trebaju neku vrstu mehanizma koji bi spriječio eventualne zloupotrebe. Satoshi je zato osmislio da svaki majner treba da uloži sredstva u svoj hardware (obično personalni računar sa kvalitetnim grafičkim čipovima) i putem specifičnog i namjenskog algoritma pronađe Hash! Heš (eng. hash) predstavlja produkt kriptografske funkcije koji povezuje prethodni blok sa njegovim nasljednikom. To se usvari zove “dokaz rada” (eng. Proof-of-Work). Gotovo svaka kriptovaluta ima sopstveni algoritam, iako je dosta valuta preuzelo algoritam o svojih prethodnika. Majneri svakako nemaju potrebe da razmišljaju o funkcionisanju algoritma, izuzev ako se radi o programerima koji bi željeli da doprinesu na unapređenju i razvoju takvih algoritama.

Za majnere je bitno da znaju da taj algoritam rješava zagonetku koja pronađe i poveže blokove u lanac (blockchain). Kao nagradu majner obično dobija kriptovalutu u predodređenoj vrijednosti, u ovom slučaju BitCoin. Na taj način nastaju BitCoini što predstavlja jedini način da se kreira validan BitCoin. Što više transakcija, algoritmu je teže riješiti zagonetku, te majner treba da inestira u više resursa (hardware + vrijeme), kako bi uspio za predefinisan period kreirati određeni broj tokena, što predstavlja ultimativni konsenzus koji niko od sudionika u mreži ne može prekršiti.

Dakle, sada možete zaključiti zašto digitalne valute nose u nazivu kripto (eng. crypto), jer su u suštini bazirane na kriptografiji, te nisu osigurane od strane povjerenja ili ljudi, već matematički osigurane i ne postoji mogućnost da se ta enkripcija razbije.

Osobine kriptovaluta

Osobine kriptovaluta se dijele na transakcione i monetarne.

Transakcione osobine su ireverzibilnost, pseudonimnost i anonimnost, brzina i globalnost, sigurnost i bez potrebe za bilo kakvim dozvolama.

Dakle, transakcije nakon potpisivanja i odobravanja ne mogu biti vraćene. Niko nema ni mogućnost ni pravo da vrati transakciju. Dodatno, identitet vlasnika transakcija ne mora biti vezana za pravi identitet, već se vlasnik kriptovalute može služiti pseudonimima. Što se tiče brzine potpisivanja i verifikacije, jednom pronađeni blok se instantno potpisuje i u roku od par minuta verifikuje od strane mreže. Istovremeno prenos kriptovaluta sa jednog na drugog vlasnika se obavlja gotovo instantno, ne bitno gdje se druga osoba nalazi, u istoj sobi ili na drugom kraju planete. Sigurnost je definitivo na višem nivou od bilo kojeg sefa u banci. Samo vlasnik kripto-ključa može da pošalje transakciju. I na kraju ne morate ni od koga da tražite dozvolu da “rudarite” krptovalute niti postoji neki nadležni organ koji dijeli licence. Sve je u suštini besplatno, a dovoljno je da sa interneta downloadujete i podesite software koji kreira blokove za vas, gdje i kada vi to hoćete. Niko vas nemože spriječiti niti zaustaviti u tome.

Monetarne osobine kriptovaluta su kontrolisana i limitirana obskrba, bez dugova i vlasnika. Dakle bez centralnih banaka, inflacija i deflacija ili štampanja novih coin-a. Većina kriptovaluta limitira broj tokena. Što se više rudari broj tokena je sve manji. Kontrola količine ukupnog broja tokena je kod svih kriptovaluta zapisana u kodu i uvijek se može provjeriti trenutno stanje tokena i izračunati tačno vrijeme isteka tokena.

Ovakav način funkcionisanja, bez banaka ili država posrednika i garanta je djelovao na nezavisnost i istovremeno na neviđenu popularnost kriptovaluta koje su definitivno velik udar na svjetsku monetarnu politiku i trn u oku onih koji se bave konvencionalnim valutama.

Kriptovalute kao digitalno zlato

Kriptovalute su bile zamišljene kao digitalni keš, ali danas su mnogo više od toga. Euforija koja je zavladala u zadnje dvije godine je približnija nekom kultu ili religiji. To i ne čudi jer kriptovalute osiguravaju vlasniku anonimnost, nemaju političkog niti bankarskog uticaja, a predstavljaju brz i komforan način plaćanja. Sve te prednosti su prvi prepoznali korisnici crnog tržišta i nelegalnih radnji, tako da većina “deep-dark” web sajtova vrši naplatu isključivo u kriptovalutama, većinom BitCoinima. Sa druge strane tržište kriptovaluta je privuklo dosta investitora koji su većim dijelom bazirani na špekulativnim aktivnostima na kriptovalutnim berzama. Dovoljno govori podatak da kriptovalutne berze poput Coinbase, Bitrrex Poloniex ili Kraken imaju veći obim trgovine kriptovalutama nego što ima većina konvencionalnih evropskih berzi. Svakako više riječi o trgovanju kriptovalutama moćete pročitati u narednim člancima.

Istovremeno pored trgovine i mešetarenja kriptovalutama, aktuelan je i neizostavan ICO trend. ICO (eng. Initial Coin Offering) je sličan IPO (eng. Initial Public Offering) odnosno situacija da kreator nove valute sa predefinisanim datumom izlazi na tržište gdje u predkampanji poziva investitore i mešetare da unaprijed ulože sredstva (eng. crowdfunding) i podrže novu valutu, dok kada se valuta pojavi na tržištu vrijednost kriptovalute se obično uveća gdje inicijalni investitori uveliko profitiraju. Iza ICO-a obično stoje startup kompanije koje već imaju investitore u pozadini, ali sa crowdfunding kampanjama podižu nivo kriptovalute, te su tako neki poput DAO kriptovalute uspjeli sakupiti 150 miliona dolara prije nego je valuta izašla na tržište. Špekulacije i trgovina na kriptovalutnim berzama su dinamičnije i nestabilne u odnosu na Forex, tako da su i sama predviđanja vrlo teško predvidiva. Nekad se desi da kriptovaluta poraste za 100% u roku od par dana ili čak 1000% u roku od par nedelja, da bi za par dana ponovo pala za isti procenat.

Zbog te neizvijesnosti špekulacije se pretvaraju u igre na sreću, a korisnici postaju ovisni o špekulacijama što je nešto slično kockanju.

BitCoin i dalje drži primat i njegova vrijednost je daleko najveća i eksponencionalno raste. Dok ovo pišemo 1 BitCoin ima protuvrijednost od $9000, dok u januaru 2017 njegova vrijednost je bila ispod $1000 i od tada je počela da raste svjetlosnom brzinom. Da ne spominjemo da smo prije šest godina objavili članak: “Bitcoin virtuelna valuta svrstana u jedan od najopasnijih projekata”, tadašnja vrijednost najpopularnije kripto-valute bila je 6,7 dolara!

S druge strane špekulanti su počeli da rade i sa drugim kriptovalutama, tako da današnje kriptovalutneberze nude na stotinu različitih parova trgovine.

Popularne kriptovalute

BitCoin

Ultimativni vladar kriptovaluta. Prvi i najpopularniji “coin”. Trenutno jedini sa tržištnom vrijednosti od preko 100 milijardi dolara. Nastao davne 2009 godine danas važi kao zlatni standard na tržištu kriptovaluta. Popularan je i među investitorima kao i darkweb podzemljem, kriminalnim miljeom i majnerima drugih valuta. Nedavno je dostigao vrijednost od $7700 ali zadnji “fork” je donio nesuglasice unutar Bitcoin zajednice, te je na tržištu došlo do značajnijih fluktuacija. Bitcoin je kroz zadnjih 10 turbulentnih mjeseci imao snažan uticaj na sve učesnike kriptovalutnog biznisa, a pretpostavka je da će on tu ostati i najduže.

Detaljnije o kupoprodaji Bitcoina uskoro u posebnom članku na OnlineTržištu.

Ethereum

Ethereum ustvari predstavlja porodicu više različitih kriptovaluta i klonova koji su proizašli iz Ether-a. Njegov tvorac mladi rus Vitalik Buterin je predefinisao da Ether blockchain sadrži pored detalja transakcije i takozvana krpito-stanja koja uključuju ugovore i programe. Uz svoju fleksibilnost i dobar blockchain kapacitet, majeri ga obožavaju jer je perfektan za majnovanj. Međutim dosta problema je nastalo hakovanjem jednog od njegovih “ugovora” odnosno tokena iz sopstvene porodice, gdje su programeri iz razvoja odlučili da naprave značajan “fork” bez konsenzusa iz čega je nastao Ethereum Classic kao sasvim nova kriptovaluta koja je podijelila zajednicu. Danas Ethereum porodicu čini više od 20 tokena od kojih su među najpoznatijim OmiseGO, Eos, Populous i Augur.

Ripple

Ripple je jedna od omraženijih valuta u kriptovalutnoj zajednici, najviše iz razloga jer je Ripple kreiran i vođen od istoimene kompaije Ripple Labs iz San Franciska te samo oni mogu da majnuju i distribiraju Ripple tokene, koji ustvari više predstavljaju decentralizovan protokol. Međutim banke su one koje su prihvatile Ripple kao takav, koji je jedan od 4 krptovalte u SAD koje su dobile BitLicencu, zvaničnu licencu za rad od State Departmenta.

Litecoin

Mali brat Bitcoina koji je nastao kao srebrni novčić i nasljednik svog velikog zlatnog brata Bitcoina. Sa bržim algoritmom, većim brojem tokena, proizveo je i mnoge druge valute baziranje na njegovom algoritmu, međutim uvijek je ostao u sjeni i izgubio mjesta ispred novih valuta ali i dalje ostao rezerva ukoliko veliki brat posrne.

Monero

Monero je valuta koja je bazirana na CryptoNight algoritmu koji je izmišljen da u transakcijima doda privatnost koje nedostaju Bitcoinu čije transakcije se mogu pratiti jer su dokumentovane u blockchainu, dok sa rig-potpisom (eng. rig signature), cryptonite algoritam ne dozvoljava praćenje transakcija do stvarnog vlasnika. To se naravno svidjeli svima koji ne žele da ostavljaju trag do cryptovaluta, te je dosta darkweb mreža uvelo Monero kao sredstvo plaćanja, što mu održava i povećava vrijednost te ga svrstava u top valute. Sa druge strane Monero je i dalje popularan među hobi-majnerima te je moguće i dalje postići novi profita bez pretjeranih ulaganja u hardware za razliku od ostalih kriptovaluta koje se još mogu majnovati. Dodatni plus za majnere je što cryptonite ima podršku i za CPU majning, što uveliko proširuje zajednicu majnera.

Postoji još na stotine kriptovaluta koji imaju tržišnu vrijednost preko par stotina miliona dolara, a svakodnevno se pojavi dosta novih. Inicijalna ideja o decentralizaciji monetarnog sistema je na ovaj način ušla u zanimljivo razdoblje gdje se očekuje da će konvencionalne platne servise preuzeti kriptovalute. Sa druge strane ljudi sve manje vjeruju prljavim tržištima kapitala i državnim valutama. Sigurnost investicije u kriptovalute je već sada na visokom nivou i dosta investitora se upušta u investicije u digitalne valute kako bi izbjegli devalvacije konvencionalnih valuta, što je česta pojava u Aziji, naročito Kini.

Preporučujemo da pročitate vrlo zanimljiv članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta“.

Kriptovalute preuzimaju svijet, i to se događa već sada, a sa sigurnošću možemo reći da će ostati i u budućnosti i da će uskoro preuzeti mnogo veći kolač od onog koji imaju sada. Dovoljno govori činjenica da kriptovalute vrijede više od pola svjetskih ekonomija i svjetskih korporacija. Budućnost je tu, a na vama je da odlučite da li ćete pratiti trend i još dok je vrijeme ući u zajednicu kriptovaluta kao investitor, špekulant, majner ili pak kao osnivač neke nove kriptovalute koja će promjeniti svijet ili dio njega.

Ovo je prvi u seriji članaka o zaradi i radu sa kriptovalutama, uključujući investicije, rudarenje i druge korisne informacije za početnike ali i one koji se već nalaze u ovoj vrsti poslovanja. Uskoro više članaka, a od vas očekujemo hrpu pitanja, komentara i konstatacija …

Poslednjih godina kripto valuta Bitcoin raste fantastičnom brzinom. Nakon početnog sarkazma, investitori i veliki mediji širom sveta odjednom su počeli odobravati ulaganja u Bitcoin ali i ostale kripto valute.

Pre šest godina smo objavili članak: “Bitcoin virtuelna valuta svrstana u jedan od najopasnijih projekata”, tadašnja vrednost najpopularnije kripto-valute bila je 6,7 dolara a danas iznosi nešto više od 2.800 dolara!

Zamislite koliku bi zaradu ostvarili da ste se tada odlučili investirati u Bitcoin!

Ako ste zainteresovani za investiranje u kripto-valute, sada je dobar trenutak za to. Bitcoin je u strahovitim naletu a takođe i niz drugih digitalnih valuta postaju sve popularnije širom sveta. Postoji mnogo razloga zašto investirati u digitalne valute a visoka zarada je svakako najbitniji. Velika nestalnost digitalnih valuta je prilika za ostvarivanje velike zarade. Velika nestalnost valute takođe predstavlja i veliki rizik za vašu investiciju.

Svi oni koji se odluče za kupovinu kripto-valuta naći će se u problemu da ne znaju gde da počnu. Sajtovi kao što Coinbase, Bitstamp, Cryptsy i BitPanda omogućavaju korisnicima da na jednostavan način kupe, drže ili prodaju glavne kripto-valute.

Ono što svakako moramo naglasiti jeste da je od izuzetne važnosti da pre bilo kakve kupovine ili prodaje kripto-valuta dobro proverite sajtove preko kojih to obavljate.

Preporučujemo da pročitate vrlo zanimljive i korisne članke: “Zarada na Internetu: Rudarenje kripto-valuta” i “Kako ukloniti trojanski virus za rudarenje kripto-valuta sa vašeg računara“.

Online novčanik za kripto-valute?

Postoji nekoliko različitih online novčanika, neki vam dozvoljavaju da u njima čuvate samo jednu vrstu digitalne valute, dok vam drugi dozvoljavaju da u njima čuvate različite vrste digitalnih valuta. Svaki sajt za razmenu kripto-valuta vam nudi novčanik koji se može preuzeti. Novčanik dolazi sa jedinstvenom adresom novčanika koju ćete koristiti za primanje digitalnih valuta od drugih ljudi.

Kako kupiti kripto-valutu na sajtu za razmenu digitalnih valuta?

Najbolji način za kupovinu i prodaju kripto-valuta je posredstvom sajtova za razmenu digitalnih valuta. Potrebno je da otvorite račun na pouzdanom sajtu i preuzmete novčanik a potom odaberete način plaćanja za prenos sredstava prodavcu digitalne valute, na primer kreditna kartica ili transfer sa bankovnog računa. Nakon što ste prebacili sredstva na vaš online račun, ostaje da izaberete valutu koju želite kupiti.

Cena kripto-valuta može da varira na različitim sajtovima. Vreme potrebno da se transakcija obavi zavisiće od vaše cene (imate mogućnost da ponudite cenu po kojoj želite da kupite) i vrste kripto-valute koju želite da kupite. Može da traje nekoliko sekundi, minuta ili do sat vremena.

Nakon što sistem sajta za razmenu valuta pronađe prodavca koji pristaje na vašu cenu, kripto-valuta će će biti poslana u vaš novčanik a novac prodavcu.

Drugi načini kupovine kripto-valuta

Jedan od načina kupovine kripto-valuta je preko online zajednica. Cena na forumima je slična ili nešto niža od cene na sajtovima za razmenu digitalnih valuta. Nakon što ste pronašli i dogovorili se sa prodavačem, ostaje da razmenite adrese novčanika koko bi vi primiti kripto-valutu a prodavac novac. E sad, treba reći da je ovo veoma rizičan način kupovine jer se može desiti da prodavac nakon što mu platite odluči da vam ne pošalje kripto-valutu u vaš online novčanik.

Što se tiče našeg regiona, recimo Bitcoin je moguće kupiti na Bitcoin bankomatima u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Listu Bitcoin bankomata po državama možete pronaći na sajtu www.coinatmradar.com/countries/. Takođe, super stvar je da Bitcoin u Sloveniji možete kupiti i na benzinskim pumpama Petrol.

Najvrednije kripto-valute

U ovom članku ćemo vam predstaviti nekoliko najvrednijih kripto-valuta po tržišnoj kapitalizaciji. Mnogo više digitalnih valuta možete pronaći na sajtu www.coinmarketcap.com

Bitcoin – Kripto-valuta Bitcoin debitovala je 2008. godine a predstavila ga je osoba koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto u naučnom radu pod nazivom Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System.

Trenutna tržišna kapitalizacija Bitcoin-a je 40 milijardi evra, njegova trenutna cena je 2427,56 evra i trenutno je u opticaju 16,4 miliona Bitcoin-a.

U proteklih mesec dana, Bitcoin je dobio veću pažnju medija nego 2013. godine kada je interesovanje za Bitcoin dostiglo vrhunac. Medijske kompanije i investicione firme u Južnoj Koreji, Indiji, Australiji i Japanu su otvorile pitanje Bitcoin-a kao rezervne valute u budućnosti ali i kao alternativnog monetarnog i finansijskog sistema. Prema njima, ako održi svoj sadašnji eksponencijalni rast Bitcoin bi u narednih 10 godina mogao mnogim državama da postane rezervna valuta (umesto američkog dolara).

Tokom protekle dve godine, Bitcoin je promenio sliku o sebi kao opasnoj, nelegalnoj valuti koju koriste samo kriminalci kako bi sakrili i oprali svoj novac. Slika o Bitcoin-u se drastično promenila zbog naglog porasta ulaganje u ovu kripto valutu i njenog globalnog prihvatanja i usvajanja.

Sve veći broj investitora i korisnika su počeli shvatati da transparentna priroda Bitcoina onemogućava kripto valutu da bude potpuno anonimna, što će reći da je Bitcoin transakcije moguće pratiti!

Japan je verovatno vodeća zemlja kada je u pitanju usvajanje Bitcoin-a. Vodeće avio-kompanije, trgovci elektronskih uređaja i neki od najpoznatijih i najuticajnijih kompanija u zemlji prihvataju Bitcoin kao digitalnu valutu. Ukoliko se nastavi ovaj trend usvajanja Bitcoin-a od strane japanskih kompanija, uskoro bi više od 300.000 japanskih trgovca trebalo prihvatati Bitcoin kao zvanični način plaćanja.

Ono što svakako treba istaći jeste da Bitcoin nije jedina kripto valuta. Druga najvrednija kripto valuta je Ethereum. Iako je vrednost Bitcoin-a udvostručena u 2017. godini, vrednost Ethereum-a je skočila frapantnih 2.000 odsto.

Ethereum – Ethereum je debitovao polovinom 2015. godine. Njegova trenutna tržišna kapitalizacija je 28,6 milijardi evra, trenutna cena 308,46 i trenutno je u opticaju 92,7 miliona Ethereum.

Ethereum je decentralizovana platforma zadužena za “pametne ugovore” (smart contracts), aplikacije koje rade baš onako kako su programirane, bez mogućnosti bilo kakvog kašnjenja, cenzure, prevare ili uplitanja treće strane.

Površno gledajući, Ethereum i Bitcoin imaju dosta sličnosti. Obe kripto-valute koriste “blockchain” tehnologiju, decentralizovanu javnu evidenciju o svim transakcijama koja je srž bezbednosnih funkcija obe kripto-valute. Međutim, ako malo zagrebemo po površini primetićemo da su ove dve kripto-valute potpuno drugačije i što se tiče dizajna i samoga korišćenja.

Bitcoin prvenstveno služi kao valuta za plaćanje dok je Ethereum blockchain dizajniran da omogući mnogo više funkcija koje bi bile od koristi korporativnom, poslovnom svetu. Primarna osobina Ethereum-a koja je privukla interes korporacija je njena podrška “pametnim ugovorima”.

Pametni ugovori su računarski algoritmi koji automatski izvršavaju uslove ugovora čim se ispune zadati uslovi. Drugim rečima, ono šta Bitcoin radi za plaćanje to Ethereum radi za sve što ima veze sa programiranjem i računarstvom. Na primer, na Ethereum platformi možete hostovati “crowdfunding” kampanje ili bilo koju vrstu “pametnih ugovora”.

Cilj Ethereum-a je decentralizovanje Interneta i mora se priznati da barem za sada ima veoma dobre šanse da postane “novi Internet”, ali bukvalno. Ethereum platforma bi jednog dana mogla da zameni mnogo tehnologija i načina koje sada koristimo za hostovanje i izvršavanje koda online.

Ono što takođe treba znati jeste da su velike korporacije među kojima se ističu JPMorgan, Microsoft i Intel, formirali Enterprise Ethereum Alliance (EEA), mrežu za povezivanje velikih kompanija koje rade na projektima sa Ethereum blockchain.

Tržišna kapitalizacija Bitcoin-a je 40 milijardi evra što je skoro duplo više od Ethereum-a međutim, mnogi investitori vide ogroman potencijal i moć u korporativnom angažovanju sa Ethereum-om i mogućnostima koje pružaju pametni ugovori.

Ripple – Ripple Transaction Protocol (RTXP) ili Ripple protokol izgrađen je na distribuiranom open-source Internet protokolu i izvornoj valuti nazvanoj XRP (ripples). Authur Britto, Ryan Fugger i David Schwartz su objavili Ripple 2012. godine, navodeći da on omogućava sigurne globalne finansijske transakcije bilo koje veličine koje se obavljaju trenutno i bez naknade.

Ripple sve više koriste banke i platne mreže. Među najpoznatijim korisnicima su UniCredit, UBS i Santander.

Njegova tržišna kapitalizacija je 10,3 milijarde evra, trenutna cena je 0,2687 evra a u opticaju se nalazi nešto više od 38 milijardi.

Litecoin – Charles Lee, bivši zaposlenik kompanije Google, predstavio je Litecoin krajem 2011. godine. Litecoin je P2P Internet valuta koja omogućava trenutnu i skoro besplatno plaćanje svima na svetu. Litecoin je open-source, globalna mreža plaćanja koja je u potpunosti decentralizovana. Iako je tehnički skoro identičan Bitcoin-u, Litecoin ipak donosi neka tehnička poboljšanja kao što je povećanje količine transakcija koje se mogu obraditi u određenom vremenu, što utiče na smanjenje potencijalnih uskih grla. Takođe, troškovi plaćanja skoro da i ne postoje skoro da nulu troškove plaćanja a isplate su približno četiri puta brže od Bitcoin-a.

Njegova tržišna kapitalizacija je 2,2 milijarde evra, trenutna cena 43,26 evra, a u opticaju je više od 51 milion Litecoin.

Ethereum Classic – Ethereum Classic je poput Ethereum-a decentralizovana platforma zadužena za “pametne ugovore” (smart contracts), aplikacije koje rade baš onako kako su programirane, bez mogućnosti bilo kakvog kašnjenja, cenzure, prevare ili uplitanja treće strane. Ethereum Classic je nastavak originalnog Ethereum “blockchain-a”, klasična verzija čuva nepromenjenu istoriju, bez spoljnih smetnji i subjektivnih promena nastalih kao posledica transakcija.

Ethereum Classic ima tržišnu kapitalizaciju od 1,7 milijardi evra, trenutna cena mu je 19,15 evra a u opticaju nešto manje od 93 miliona jedinica digitalne valute.

NEM – NEM je peer-to-peer kripto-valuta i “blockchain” platforma pokrenuta početkom 2015. godine. NEM uvodi nove funkcije u “blockchain” tehnologiju kao što je njen algoritam dokazivanja važnosti (POI, proof-of-importance), račune sa više potpisa, šifrovane poruke i Eigentrust ++ sistem reputacije. Njegova tržišna kapitalizacija iznosi skoro 1,5 milijardi evra, trenutna cena je 0,166 evra i u opticaju je 9 milijardi NEM.

Dash – Ranije poznat kao Darkcoin i XCoin, debitova je početkom 2014. godine. Njegova tržišna kapitalizacija je 1,2 milijarde evra, trenutna cena je 163,24 evra, a u opticaju 7,3 miliona Dash.

IOTA – Radi se o prvoj kripto-valuti koja ne koristi “blockchain” tehnologiju. IOTA koristi “Tangle”, koji se zasniva na DAG (usmerenim acikličnim grafikonima) tehnologiji koja omogućava razne funkcije a ključne su: transakcije bez troškova, beskonačna skalabilnost ili offline transakcije.
Kod tradicionalne “blockchain” tehnologije, različite transakcije su uvezene u svaki blok pre nego što ovaj paket transakcija potvrde rudari (miners). Kod “Tangle” tehnologije, svaka pojedinačna transakcija stvara novi blok koji sam sebe potvrđuje.

Tržišna kapitalizacije je nešto veća od milijardu evra, trenutna cena 0,3757 evra dok je u opticaju nešto više od 2,7 milijardi jedinica ove digitalne valute.

BitShares – Tržišna kapitalizacija nemačke kompanije koja se fokusira na “blockchain” tehnologiji je 725 miliona evra, trenutna cena 0,2793 evra, a u opticaju je skoro 2,6 milijardi jedinica ove kripto-valute.

Monero – Monero je open-source kripto-valuta kreirana polovinom 2014. godine sa fokusom na privatnost, decentralizaciju i skalabilnost. Za razliku od mnogih kripto-valuta za koje se može reći da su klon izvornog Bitcoin koda, Monero koristi CryptoNote protokol, koji je inicijalno koristio Bytecoin (kripto-valuta iz koje je proistekao Monero).

Konceptualno, CryptoNote protokol je evolucija ideja koja stoji iza Bitcoina, obe kripto-valute su na neki način slične a ipak tako različite. Glavna razlika između dve tehnologije je ta da je značajno teže pratiti digitalne valuta koje se baziraju na CryptoNote protokolu nego sve one koje na neki način predstavljaju klon Bitcoin koda. S obzirom da CryptoNote kod nije nastao iz Bitcoina koda postoji značajna razlika i u unutrašnjim algoritmima kao što su recimo rekalkulacije novog nivoa težine ili nove veličine bloka.

Oprez pri investiranju u digitalne valute

Veoma je važno dobro razmisliti pre nego što se upustite u investiranje u digitalne valute. Mnogo je razloga zašto investirati u digitalne valute ali isto tako veliki broj je onih zbog kojih morate biti veoma oprezni. Naime, prema istraživanju iz 2013. godine, 45 % online tržišta za razmenu digitalnih valuta je propalo zajedno sa novcem klijenata! To sada mnogo bolje izgleda ali smo to ipak morali spomenuti kao razlog za dodatni oprez.

Poznati investitor Warren Buffett takođe upozorava na ulaganje u kripto-valute navodeći opasnost od toga da bi ovaj prenaduvani balon mogao pući.

Bilo kako bilo, kripto-valute nude ogromnu mogućnost za zaradu. Kao što smo na početku već rekli: Koliko bi zaradili da ste kupili Bitcoin pre šest godina kada mu je vrednost bila je 6,7 dolara?

Trenutni trend rasta najpopularnijih kripto-valuta je fenomenalan. Razmislite o tome da budete deo trenda!

S obzirom da smo nedavno objavili članak o akcijama za koje smatramo da su sjajna prilika za investiranje, posebno novca kojeg ste zaradili na internetu, radeći neke online poslove.

Investiranje: Šta su akcije (deonice)?

Tema današnjeg članka su brokeri i otvaranje brokerskog računa.

Što se tiče ponude, postoji zaista veliki broj brokerskih kuća i svaka od njih će vam verovatno reći da može ponuditi nešto više u odnosu na konkurenciju. Ono što je veoma važno jeste da morate znati šta želite od svog posrednika (brokera) i šta vam je potrebno da bi otvorili račun kod jednog od njih.

Kako izabrati najboljeg brokera (posrednika)

Jedno od prvih pitanja koje vam se nameće jeste: “Koji brokeri će vam uopšte dozvoliti da otvorite račun kod njih?” Važno je znati da neki brokeri imaju ograničenja po pitanju toga ko može otvoriti račun kod njih. Ova ograničenja se obično odnose na starost osobe i količinu novca koju želite investirati.

Znači, ako ste mladi i zainteresovani za ulaganje, imajte na umu da morate biti punoletni ako želite otvoriti svoj brokerski račun. Druga stvar o kojoj takođe morate razmišljati jeste koju minimalnu količinu novca za ulaganje zahteva vaš broker. Većina brokera zahteva taj minimalni saldo računa iz istog razloga kao i banke koje zarađuju tako što pozajmljuju vaš novac drugima za određeni interes (kamatu). Održavanje brokerskog računa je relativno skupo pa zbog toga brokerske kuće žele da se na neki način osiguraju da ćete im doneti dovoljno prihoda za pokrivanje troškova posedovanja.

Sledeće što trebate utvrditi jeste da li broker odgovara vašim potrebama. Važne stvari koje ćete želeti da znate o brokeru uključuju:

• Da li možete fizički razgovarati sa vašim brokerom ili se radi o online brokeru
• Kako uplatiti novac na vaš račun
• Cena tj. visina provizije koju broker uzima
• Da li naplaćuje konverziju valuta (npr. ako imate račun u evrima a želite da kupite deonice u dolarima)
• Kakve su reference vašeg potencijalnog brokera

Razvoj tehnologije doveo je do promene načina poslovanja samih brokerskih kuća tako da su online brokeri postali opšteprihvaćena realnost. Brokeri su danas dostupniji nego što su to ranije bili. Nekada ste morali fizički da idete do svog brokera da bi obavili kupovinu ili prodaju svojih deonica. Danas je sve to značajno jednostavnije, pronalazak adekvatnog brokera i samo trgovanje. Danas vam se nudi ogroman broj online brokera koji su pristupačniji, jeftiniji, raznovrsniji i koji vam nude različite informacije takoreći odmah za razliku od fizičkih brokerskih kancelarija.

Za neke ljude je od izuzetnog značaja da mogu otići u pravu kancelariju i tamo razgovarati sa brokerom. Generalno, danas su za većinu ljudi online brokeri idealno rešenje. Provizije online brokera su značajno niže i uvek su vam na raspolaganju. Ono što je takođe veoma važno naglasiti jeste da su vam sada dostupni online brokeri širom sveta. Tako na primer možete otvoriti račun kod brokera koji se nalazi u Americi, Nemačkoj, Japanu ili negde drugo.

Takođe, veoma je važno potražiti što više informacija o vašem brokeru i uveriti se u njegovu profesionalnost.

Usluge koje brokeri nude

Usluge brokeri nude svojim klijentima se razlikuju od firme do firme ali ono što je svima zajedničko jeste kupovina i prodaja deonica tj. akcija a to je upravo ono o čemu razmišlja većina ljudi. Međutim, postoje i drugi vidovi investiranje koje će vam ponuditi brokeri a tu su pre svega obveznice i investicioni fondovi.

Iako vas ovi drugi vidovi investiranja trenutno ne zanimaju, način na koji sa njima upravlja broker bi trebalo da bude nešto što bi trebali gledati pri otvaranju brokerskog računa.

Od posebnog interesa su investicioni fondovi. Veće brokerske kuće uglavnom imaju vlastitu ponudu investicionih fondova ili imaju posebne odnose sa firmama koje nude investiranje u određene fondove. To je dobro jer će oni sasvim sigurno pogurati te fondove mnogo jače nego što bi mogli neke druge. Ako razmišljate da investirate u investicione fondove, onda bi trebali proveriti koliko investicionih fondova vaš broker nudi bez provizije na transakcije. Ono što vam takođe savetujemo jeste da ne gledate na ovu proviziju na transakcije kao na odlučujući faktor.

Izgled i funkcionalnost online platforme koju koristite

Ako se odlučite za otvaranje računa kod nekog online brokera veoma je važno pogledati kako mu izgleda i koliko je funkcionalna platforma koju ćete koristiti. U proteklih nekoliko godina mnoge brokerske kuće su dosta radile na redizajnu svojih online trgovinskih platformi na način koji omogućava da informacije budu preglednije i dostupnije njihovim klijentima.

Primetićete da danas većina poznatih kompanija ima veoma impresivne trgovinske platforme koje investitorima pružaju ne samo informacije o stanju računa i mogućnost da kupe ili prodaju svoje deonice već i različite informacije i istraživanja. Takođe, mnogi brokeri nude naprednije platforme većim investitorima i investitorima koji svakodnevno trguju. Ove premium platforme vam nude više mogućnosti ali one obično nisu besplatne.

Naknade koje brokeri naplaćuju

Postoji nekoliko glavnih vrsta naknada vezanih za brokerski račun:

1. Naknada za trgovanje – Vaš broker će vam naplatiti naknadu za svaku trgovinu koju napravite.
2. Naknada za asistiranje brokera pri trgovini – Ako želite da vaš broker obavi trgovinu za vas to onda obično podrazumeva da ćete morati platiti određenu naknadu za to.
3. Održavanje računa – Neki brokeri naplaćuju mesečnu naknadu za održavanje računa ili naknadu za neaktivnost u situacijama kada njihov klijent ne ispunjava određene uslove.
4. Marža – Kamata na novac za koji se zadužite kod svog brokera u nekim slučajevima može biti prilično visoka. Obično, niske naknade za trgovanje i održavanje računa obično se na neki način nadoknađuju višim kamatnim stopama.
5. Naknada za povlačenje ili transakciju novca sa računa – Neki brokeri će vam naplatiti za podizanje ili transfer novca sa vašeg računa. Zbog toga je važno da razumete ograničenja koja vam postavlja broker vezano za povlačenje i transakciju novca sa vašeg računa.
6. Naknada za konverziju valuta – Ono čega svakako morate biti svesni jeste da jedan broj online brokera naplaćuje konverziju valuta u slučajevima kada kupujete deonice za drugu valutu. Recimo imate račun u evrima i želite da kupite deonice na njujorškoj berzi i za to vam je potrebna konverzija u dolare. Neki brokeri će vam tu konverziju naplatiti dok drugi neće!

Zapamtite, ovo nisu sve naknade koje neki broker može da vam naplati pa je zato veoma važno izabrati brokera koji vam neće naplaćivati usluge koje ne koristiti ili koje mnogi drugi ne naplaćuju.

Nekoliko popularnih Evropskih brokera

U ovom članku ćemo vam predstaviti nekoliko evropskih brokera. Važno je napomenuti na prostom pretragom možete pronaći zaista veliki broj online brokera, u evropi ali i širom sveta.

DEGIRO

Ovaj put ćemo najviše govoriti o DEGIRO koji je najjeftiniji online broker. DEGIRO spada u najbrže rastuće evropske online brokere koji sada posluje u 18 zemalja, zapošljava 150 ljudi i obrađuje transakcija u vrednosti od preko 30 milijardi evra na berzama širom sveta.

Ono što je najvažnije jeste da je DEGIRO ubedljivo najjeftiniji online broker. Poređenje cena sa ostalim evropskim online brokerima možete pogledati https://www.degiro.de/preise ili na https://www.degiro.co.uk/fees/ (poređenja sa konkurencijom u Nemačkoj i Velikoj Britaniji)

Prednosti DEGIRO u odnosu na druge su:

• Najjeftiniji – DEGIRO ima cenovnik sa kojim se nijedan drugi online broker ne može takmičiti.
• Investiranje u frakcijama – Ovo vam omogućava da na primer, kupite 0,100 udeo u Google što je idealna mogućnost za investitore sa manjim portfolijem koji žele da efikasno šire svoje investicije.
• Dosta pristupačan i koristan Web trader (User friendly Web trader).
• Nema skrivenih troškova – DEGIRO cenovnik usluga je jednostavan i transparentan, bez skrivenih troškova, tako da tačno znate šta plaćate i kada, te zbog toga izbegavate mogućnost bilo kakvih neprijatnih iznenađenja.
• Ne postoje troškovi koji nastaju prilikom isplate dividendi.
• Automatska konverzija valute (ovo je za neke prednost a za neke mana).

Nedostaci koje ima DEGIRO:

• Nema analitičkih alata (što ste verovatno očekivali od jeftinih brokera).
• Nema potvrde o trgovini – Nakon što izvršite neku trgovinu, nećete dobiti potvrdu na e-mail. Sve se to nalazi na samom platformi.

ViTrade

Spomenućemo i Berlinskog brokera ViTrade. Radi se o profesionalnoj brokerskoj firmi koju karakteriše inovativna i fleksibilna platforma sa širokom lepezom dodatnih alata.

ViTrade vam nudi mogućnost trgovanja sa XETRA, svim nemačkim berzama, Eurex, raznim OTC trgovinskim sistemima, kao i na američkih berzama NYSE, NASDAQ, AMEX.

LYNX

LYNX postoji više od 10. godina i radi se o vrlo respektabilnom evropskom online brokeru. LYNX vam omogućava pristup na više od 100 tržišta u 24 zemlje širom sveta.

Kod LYNX takođe nema troškova prilikom isplate dividendi. Mana ili prednost (kako za koga) ovog brokera je da ta da sam moraš konvertovati valutu pre kupovine na stranim berzama. Na primer, ako na svom brokerskom računu imate evre a želite kupiti Kanadsku ili Američku akciju na Njujorškoj ili Toronto berzi, moraćete prvo konvertovati evre američke ili kanadske dolare pa tek onda kupiti željene akcije.

Naravno svaka transakcija košta. Na primer kod DEGIRA ne postoji taj međukorak pretvaranja EUR u stranu valutu, on to obavlja automatski.

Takođe, još jedna zanimljivost je ta da kada kanadska firma koja je kupljena kod DEGIRO brokera isplaćuje dividendu, onda se automatski od dividende oduzme 25% poreza koji ostaje u Kanadi. U istom slučaju kod LYNX brokera isplata dividende se oporezuje sa 15%. Već samo ovaj pasus o različitom porezu na kanadske firme kod različitih brokera govori o tome koliko mogućnosti imate i šta sve morate gledati pri samom izboru svog online brokera. Američke firme, bez obzira da li kupujete preko LYNX, DEGIRO ili ViTrade su sve oporezovane jednako kod svih brokera sa 15%.

Kako otvoriti brokerski račun

Nakon što ste pregledali ponude različitih brokera i odabrali pravoga za vas, vreme je da otvorite i podesite svoj brokerski račun.

Ako vaš broker ima poslovnicu u blizini, možete da odete do njega i otvorite račun lično u suprotnom, potrebno je da otvorite brokerski račun online. Naš fokus je na online brokere, zbog niže cene i same pristupačnosti.

U pogledu informacija koje će od vas biti tražene prilikom otvaranja računa, primetiće te da se otvaranje brokerskog računa skoro i ne razlikuje od otvaranja računa u banci.

Za potrebe ovog članka pokazaćemo vam proces otvaranja računa kod DEGIRO, najjeftinijeg online brokera, bar u Evropi. Proces otvaranja računa se obavlja online i prilično je jednostavan i jasan, kao i kod većine drugih online brokera.

DEGIRO brokerski račun u samo 4 koraka:

1. Prvo što je potrebno jeste da kompletirate deo koji se odnosi na vaše lične podatke.
2. Ispunite test kompetetnosti sa kojim se osigurava da razumete rizike investiranja sa finansijskim instrumentima.
3. Složite se sa uslovima korišćenja platforme i uslovima za cene u realnom vremenu.
4. Prebacite novac na svoj račun. Ovo se može uraditi s elektronskim bankarstvom.

Nakon što kompletirate sva četiri koraka, vaš račun će biti aktiviran. Kada se ulogujete na vaš račun, primetiće te da platforma izgleda prilično dobro i jednostavno. S obzirom da se radi o najjeftinijem online brokeru potpuno smo sigurni da ćete biti zadovoljni ponuđenom “user friendly” platformom (mada to malo ko očekuje kod jeftinih online brokera).

Istakli bi karticu “Prices” (Cene), koja se nalazi na vrhu stranice. Otvaranjem ove kartice biće vam prikazane cene za sve vidove investicija. Na slici ispod se vide cena akcija za FTSE 100 (Velika Britanija).

Takođe, proces kupovine akcije je prilično jednostavan. Na slici ispod prikazan je izgled stranice prilikom kupovine akcije.

Govoreći iz ličnog iskustva, do sada nismo imali negativnih iskustava sa DEGIRO. Platforma je jednostavna za navigaciju i za trgovanje akcijama. Takođe, što se tiče pomoći klijentima, do sada je bila prilično dobra, na svako pitanje smo dobili brz i precizan odgovor putem e-maila.

Nadamo se da će vam ovaj članak biti od koristi i da će vam pomoći u odluci da počnete da investirate u akcije.

Kakva su vaša iskustva sa trgovanjem akcijama? Imate li kakvu preporuku, savet?

Istorija je pokazala da je ulaganje u akcije (deonice) jedan od najlakših i najprofitabilnijih načina sticanja bogatstva na duži rok. Izuzimajući nekolicinu izuzetaka, skoro svaki član Forbsove liste 400 najbogatijih ljudi sveta tu je dospeo zahvaljujući akcijama koje poseduje u javnim ili privatnim kompanijama.

Šta su akcije (deonice)?

Mnogi finansijski stručnjaci verovatno bi vam rekli da su akcije jedan od najboljih načina za sticanje bogatstva. Akcije su deo, ako ne i sama srž, skoro svakog investicionog portfelja. Na svom putu ka finansijskoj slobodi ono što je svakako neophodno jeste da imate solidno razumevanje o tome šta su akcije i kako se sa njima trguje na berzi.

Tokom poslednjih nekoliko decenija, interes “običnih ljudi” za trgovanje na berzi ima eksponencijalni rast. Ono što je nekada bilo igračka za samo za bogate sada je vrlo efikasno sredstvo bogaćenja dostupno svima. Ovaj rast zainteresovanosti “običnih ljudi” za trgovanje na berzi zajedno sa napretkom tehnologije trgovanja otvorila je tržišta tako da danas skoro svako može da poseduje akcije.

Uprkos svojoj popularnosti većina ljudi ipak ne razume u potpunosti šta su akcije. Jednostavno rečeno: Akcije predstavljaju udeo u vlasništvu kompanije!

Akcije vam mogu doneti ogromno bogatstva, ali ne bez određenog rizika. Jedino rešenje za minimiziranje rizika je edukacija. Najbolji način sa kojim možete da se zaštitite na berzi jeste da što bolje razumete gde ulažete (investirate) svoj novac.

Upravo je to razlog zašto smo se odlučili da pokrenemo seriju članaka kao svojevrstan vodič za sve one koji žele početi sa trgovanjem na berzi. Prvenstveni cilj je sticanje osnovnog znanja potrebnog za samostalno donošenje investicionih odluka. Počećemo objašnjavajući šta su to akcije i koje vrste akcija postoje, a onda ćemo pričati o tome kako se trguje, što uzrokuje promene cena, kako kupiti akcije i još mnogo toga.

U redu, kao što smo već rekli: Akcije predstavljaju udeo u vlasništvu kompanije. To znači da vi kupovinom akcije neke kompanije postajete vlasnik određenog udela u celokupnoj imovini i zaradi te kompanije. To takođe znači da svaka akcija ima pravo na proporcionalni udeo u dobiti ili gubitku. Što više akcija posedujete, vaš udeo u vlasništvu kompanije je veći.

Što se tiče akcija (deonica) važno je znati da postoje dva osnovna tipa: Common i Preferred (smatramo da bi prevođenje ovih engleskih izraza bilo potpuno nepotrebno i zbunjujuće). Kupovinom Common akcije stičete pravo glasa na sastancima akcionara te pravo na dividende. Kao vlasnik Preferred akcije uglavnom nemate pravo glasa na sastancima akcionara ali imate veći prioritet po pitanju imovine i zarade kompaniju u odnosu na vlasnike Common akcija. Na primer, vlasnicima Preferred akcija će biti isplaćene dividende pre vlasnika Common akcija a oni takođe imaju prioritet u slučaju da dođe do stečaja ili likvidacije kompanije.

Ovde ćemo se zaustavi da malo pojasnimo.

Preporučujemo vam zanimljiv članak “Zarada na Internetu i rad od kuće: Kako započeti rad od kuće? 1/4” .

Recimo da želite da pokrenete svoju kompaniju i da vam je za to potrebno 10.000 evra. Podelite kompaniju u 1.000 delova tj. akcija. Sada svaka akcija vredi 10 evra. Ako uspete prodati te akcije dobićete potreban novac za pokretanje svoje kompanije. (1.000 akcija x 10 evra po akciji = 10.000 evra).

Ako vaša kompanija u prvoj godini zaradi 50.000 evra (nakon plaćenog poreza), svaka akcija će imati pravo na deo profita. To znači da bi se 50.000 evra zarade podelilo na 1.000 akcija, što dovodi do zarade od 50 evra po akciji (EPS, Earnings Per Share). Sada bi vi kao prvi čovek kompanije mogli sazvati sastanak Borda Direktora Kompanije (ljude koje akcionari biraju da zastupaju njihove interese) na kojem bi odlučili šta sa tim novcem isplatite dividende, otkupite sopstvene akcije ili uložite u proširenje poslovanja kompanije.

U jednom trenutku možda odlučite da prodate svoje akcije u kompaniji koju ste osnovali. Ako je kompanija dovoljno velika možete imati inicijalnu javnu ponudu (IPO) što vam omogućava da prodate svoje akcije na berzi.

Upravo je to ono što se dešava kada kupujete ili prodate akcije posredstvom svojih brokera. Vi govorite tržištu da ste zainteresovani za kupovinu ili prodaju akcija određene kompanije, s druge strane Wall Street će vas spojiti sa nekim, naravno uz određenu proviziju za to.

Dakle, kao vlasnik akcije vi ste jedan od mnogih vlasnika (akcionara) kompanije te stoga polažete prava na sve što ta kompanija poseduje. Da, to tehnički znači da posedujete mali deo svakog komada nameštaja i svakog ugovora kompanije. Kao jedan od vlasnika, imate pravo na svoj deo zarade kompanije kao i pravo glasa, ako je to u skladu sa tipom akcije koju posedujete.

Treba reći da je akcija predstavljena u obliku sertifikata koji predstavlja dokaz o vlasništvu. U današnjem kompjuterskom dobu vi zapravo i nećete videti taj sertifikat u svom originalnom obliku papirnog dokumenta (kao na slici dole) jer vaš broker vodi evidenciju u elektronskom formatu. Razlog za to je lakše trgovanje akcijama. Ranije bi osoba koja želi prodati svoje akcije morala predati sertifikat u svom originalnom obliku papirnog dokumenta brokeru koji bi ga potom kao takvog predao kupcu. Sada se trgovina akcijama odvija u samo par klikova mišem ili telefonskim pozivom što je znatno olakšalo i ubrzalo proces trgovine.

Takođe, to što ste vlasnik akcija Microsoft-a ne znači da možete pozvati direktora Satya Nadella i reči mu kako da vodi kompaniju. Bord Direktora (Upravni odbor) zastupa interese akcionara u kompaniji. Rukovodstvo kompanije trebalo da radi na povećanju vrednosti kompanije za akcionare. Ako se to ne desi, akcionari mogu glasati za smenu rukovodstva, barem u teoriji. U stvarnosti, individualni investitori koji ne poseduju dovoljno velik broj akcija nemaju uticaj na poslovanje kompanije. Veliki institucionalni investitori i individualni investitori u realnosti donose odluke što i nije tako strašno za običnog akcionara. Uostalom, ideja je da se ne mora raditi da bi zaradili novac, zar ne?

Kao običan akcionar želite deo profita i pravo na imovinu kompanije. Profit se ponekad isplaćuje u vidu dividendi. Što više akcija posedujete, imate veći deo profita. Vaše pravo na imovinu je relevantno samo u slučaju da dođe do stečaja kompanije. U slučaju likvidacije, dobićete ono što je ostalo nakon što se isplate svi poverioci.

Nekoliko stvari svakako vredi ponoviti:

• Vi kao akcionar polažete pravo na deo profita i imovine kompanije!
• Takođe, ono što je takođe veoma važno znati jeste ograničena odgovornost vas kao akcionara! To znači da vi kao akcionar niste lično odgovorni ako kompanija nije u stanju da plaća svoje dugove!
• Važno je napomenuti da kao vlasnik akcije, bez obzira na sve, maksimalna vrednost koju možete izgubiti je vrednost vaše investicije. Čak i ako kompanija čiji ste akcionar bankrotira, nikada ne možete izgubiti svoju ličnu imovinu!

Finansiranje dugom i finansiranje emitovanjem (izdavanjem) akcija

Pitate se zašto kompanije uopšte izdaju akcije (deonice)? Ili, zašto bi osnivači kompanije delili profit sa hiljadama ljudi kada mogu sav profit zadržati samo za sebe?

Razlog je što u nekom trenutku svaka kompanija treba dodatnu količinu novac (za investicije, širenje i ostalo). Da bi došla do tog neophodnog novca može se odlučiti na pozajmicu ili prodaju dela kompanije, što je poznato kao izdavanje (emitovanje) akcija (deonica).

Kompanija se može zaduživati uzimanjem kredita od banke ili izdavanjem obveznica pri čemu se ne odriče svog vlasništva. Obe metode spadaju pod finansiranje dugom (debt financing). S druge strane, kompanija se može finansirati i izdavanjem akcija (equity financing).

Emitovanje akcija je svakako prednost za kompaniju jer ne mora da vraća novac niti da plaća kamate. Sve što akcionari dobijaju u zamenu za svoj novac jeste nada da će akcije jednog dana vredeti više nego što su platili za njih. Prvo izdavanje (emitovanje) akcija od strane same kompanije naziva se inicijalna javna ponuda (IPO).

Važno je da razumete razliku između finansiranje kompanije dugom i finansiranja emitovanjem akcija. Kada kupite dug u obliku obveznice, vama se garantuje povrat uloženog novca zajedno sa obećanom kamatom.

Kupovinom akcije vi te garancije za povrat uloženog novca nemate, što znači da kao akcionar preuzimate rizik da kompanija možda neće biti uspešna. Kao akcionar, vaša prava su manja od onih koje imaju poverioci. To znači da ako kompanija propadne ili uđe u proces likvidacije, prvo se namiruju poverioci tj. banke i vlasnici obveznica koji imaju apsolutni prioritet.

Akcionari će zaraditi veoma mnogo ako je kompanija uspešna, s druge strane, u slučaju da kompanija nije uspešna izgubiće svoj uloženi novac.

Budite svesni rizika

Ono što se mora naglasiti jeste da ne postoje garancije kada je su pitanju pojedinačne akcije. Neke kompanije isplaćuju dividende dok mnoge druge ne. Važno je znati da kompanije nemaju obavezu da isplaćuju dividende, čak ni one koje su ih tradicionalno isplaćivale. Bez dividendi, investitor može zaraditi novac samo prodajom na berzi. Naravno, u slučaju da kompanija bankrotira, izgubićete uloženi novac./p>

Iako vam se može učiniti da je rizik prevelik ipak tu je i svetla strana trgovanja akcijama. Prihvatanje većeg rizika zahteva i veći povrat ulaganja. Upravo je to razlog zašto su akcije bolja investicija u odnosu na obveznice ili štednju. Na duži rok, ulaganje u akcije je istorijski imalo prosečan povrat od oko 10 % – 12 %, što nikako niste mogli dobiti sa kamatom koje se nude za obveznice ili štednju u bankama.

Kao što smo ranije rekli, postoje dva osnovna tipa akcija: Common i Preferred. Sada ćemo malo više govoriti o njima.

Common akcije

Za Common akcije (koje emituje većina kompanija) možemo reći da su “prave” akcije. Kada ljudi govore o akcijama obično se misli na ovu vrstu, tip akcija. U stvari, većina akcija se emituje baš u ovom obliku.
Common akcije predstavljaju vlasništvo u kompaniji i zahtev (dividendu) na deo zarade. Investitori dobijaju jedan glas po akciji za izbor članova odbora (Borda Direktora), koji zastupaju njihove interese prvenstveno nadgledajući glavne odluke koje donosi rukovodstvo kompanije.

Vlasnici Common akcija mogu, ali i ne moraju dobiti dividendu, to zavisi isključivo od odluke rukovodstva kompanije.

Ono što je važno istaći jeste da će vam Common akcije na duži vremenski period doneti veću zaradu od skoro svake druge investicije. Međutim, treba reći da to ima i određenu cenu u smislu rizika. Naime, u slučaju da kompanija propadne, u procesu likvidacije prvo se podmiruju poverioci, vlasnici obveznica i vlasnici Preferred akcija a tek onda vlasnici Common akcija.

Preferred akcije

Preferred akcije predstavljaju izvestan stepen vlasništva u kompaniji, ali obično bez prava glasa.

Kompanije koje emituju Preferred akcije zapravo nude neku vrstu mešavine agresivnije investicije (akcije) i konzervativnije investicije (obveznice). Ova kombinacija znači da cene Preferred akcija ne variraju koliko variraju cene Common akcija. Razlog zašto se mnogi odlučuju da investiraju u Preferred akcije je upravo taj, da smanje rizik. Cena Common akcije za kratko vreme može drastično porasti ali i drastično pasti.

Još jedna prednost posedovanja Preferred akcija je taj da je dividenda zagarantovana se dividenda tj. da se dividenda skoro uvek isplaćuje akcionarima, za razliku od Common akcija gde je dividenda varijabilna i nije zagarantovana.

Takođe treba naglasiti da je prednost i to što u slučaju likvidacije, Preferred akcionari se isplaćuju pre Common akcionara. Isto tako, Preferred akcije mogu biti opozvane, što znači da kompanija ima mogućnost da otkupi ove akcija od akcionara u bilo kom trenutku i iz bilo kog razloga. To se obično radi zbog premije jer smanjenjem broja akcija povećava se premija tj. zarada koja se deli po akciji.

S druge strane, vlasnici Preferred akcija nemaju pravo glasa. Za mnoge investitore, to nije ni bitno jer ih interesuje zarada bez potrebe za radom ili nekom vrstom angažovanja.

Mnogi investitori početnici veruju da su Preferred akcije u odnosu na Common akcije mnogo bolji izbor, što i nije uvek slučaj. Vaša izbor treba prvenstveno da zavisi od vaših finansijskih ciljeva, tolerancije rizika te vaše zainteresovanosti za pravo glasa u kompaniji.

Kako zaraditi novac investiranjem u akcije?

Kao što smo već rekli, vi kao akcionar imate mogućnost zarade na dva načina: prodajom akcije (kada cena poraste) i isplatom dividende.

Ako kompanija čiji ste akcionar radi dobro i zarađuje, njene akcije postaju sve traženije tako da će mnogi želeti da poseduju njen deo. To će uticati na rast njene vrednosti a samim tim i rast cene po akciji. Što je veća potražnja, veća je cena akcije. Kada cena vaših akcija poraste imate mogućnost da ih prodate i tako ostvarite zaradu.

Recimo da ste kupili akcije neke kompanije koje ste platili 10 evra po akciji. Nakon nekog vremena njihova cena je narasla na 15 evra. Ako akcije prodate zaradićete 5 evra po akciji.

Plaćanje dividende je još jedan način da kompanija podeli svoj profit sa svojim akcionarima. Kompanije dividendu isplaćuju kvartalno i ona njena visina je generalno mnogo manja od cene akcije. Na primer, kompanija čija je cena akcije recimo 15 evra po akciji verovatno će isplati dividendu u visini od 4 centa po akciji svakog kvartala.

Kompanije koje isplaćuju dividende su veoma atraktivne za investitore jer nude stabilan priliv prihoda, isto tako, gledajući dugoročno, rast cene akcija može biti možda i mnogo unosnija investicija. Da li možda znate koliko je koštala akcija Apple-a pre 10 godina, koliko pre 5 a koliko danas? Cena Apple akcije na dan 11.08.2006 godine bila je 9.09 dolara, 26.08.2011 godine iznosila je 54.80 dolara a danas 107.95 dolara!

Nadamo se da će vam se ovaj članak svideti. Kakva su vaša iskustva sa akcijama? Da li ste uložili u akcije? Podelite vaša iskustva sa nama.

U petak je Tech Tour drugu godinu za redom objavio vrlo zanimljiv popis 50 najbrže rastućih tehnoloških kompanija Europe (Tech Tour Growth 50).

Tech Tour je zajedno s Silverpeak Investment Bank i u suradnji s izabranom komisijom međunarodnih investitora koji dolaze iz kompanija kao što su Accel Partners, DN Capital, Earlybird i Highland Europe, istraživao i vrednovao više od 175 europskih privatnih tehnoloških kompanija procjenjenih na manje od milijardu dolara.

Treba reći da se na Tech Tour Growth 50 popisu nalaze i neke poznatije kompanije kao što su Klarna, Spotify, BlaBlaCar, SoundCloud, Deezer, Adyen i TransferWise.

Neki od kriterija za odabir 50 najbrže rastućih tehnoloških kompanija Europe bili su:

• Da su kompanije primile najmanje 20 milijuna dolara investicija,
• Da su imale godišnju stopu prihoda veću od 10 milijuna dolara,
• Da su imale vrijednost veću od 100 milijuna dolara.

Na popisu su kompanije koje su pokazale rast prodaje od 50 % u posljednja tri uzastopne pune kalendarska godina i to je vjerojatno razlog zašto na popisu nema mnogih poznatih imena poput kompanije Kobalt koja je nedavno dobila 60 milijuna dolara investicija. Pogledajte kompletan popis Tech Tour Growth 50 za 2016. godinu.

Ono što je od iznimnog značaja jeste da su kompanije sa ovog Tech Tour Growth 50 popisa stvorile više od 8.000 radni mjesta za visokoobrazovani kadar i privukle više od 3,5 milijardi dolara ulaganja. Također, procijenjena vrijednost svih kompanija na popisu je nešto viša od 14 milijardi dolara.

Promatrano po zemljama, postoji nekoliko iznenađenja. Naime, velika europska tržišta poput Velike Britanije, Francuske, Rusije i Njemačke i dalje su dominantna međutim, nekoliko velikih tech kompanija u Švedskoj, Nizozemskoj, Španjolskoj i Danskoj pomoglo je ovim zemljama da se nađu na jedno ovakvoj mapi.

Ono što je također vrlo zanimljivo jeste da je čak 75 % kompanija na ovom Tech Tour Growth 50 popisu osnovano u zadnjih 10 godina. Također vrijedi spomenuti da 47 od 50 kompanija ima najmanje jednog američkog investitora i da je svaka od 50 kompanija dobila u prosjeku 4 investicije. Od 1998. godine, kompanija koje se nalaze na ovom Tech Tour popisu 50 brzorastućih tehnoloških kompanija Europe primile su gotovo 5 milijarde dolara investicija.

Veštačka inteligencija se razvija velikom brzinom što stvara zabrinutost među najvećim umovima današnjice. Možda će vam zvučati Holivudski ali nekoliko najvećih imena iz sveta tehnologije odlučilo je da udruži svoje snage kako bi sprečili mogućnost da roboti postanu samosvesni i tako spasu čovečanstvo da ne bude uništeno od strane veštačke inteligencije!

OpenAI je neprofitna fond iza kojeg stoje Elon Musk, Reid Hoffman, Jessica Livingston, Peter Thiel, Amazon Web Services i mnogi drugi. Open AI će imati na raspolaganju više od milijardu dolara za suzbijanje nastojanja velikih kompanija, pa čak i Vlada u oblasti veštačke inteligencije.

Inicijator pokretanja ovog fonda je ekscentrični Elon Musk, čovek koji je zaradio milijarde sa PayPal-om, koji stoji iza Tesla Motors i koji ulaže ogroman novac u svemirske projekte. On već neko vreme vrlo često upozorava da veštačka inteligencija predstavlja najveću pretnju postojanju čovečanstva. Sada je sa svojim istomišljenicima odlučio da uspostavi investicioni fond vredan milijardu dolara namenjen istraživačima s ciljem da im se pomogne da nastave sa razvojem aplikacija koje imaju pozitivan društveni uticaj i na taj način pokušaju da ostanu jedan korak ispred tehnologije.

Treba reći da je čuveni Stephen Hawking prošle godine izjavio da bi tehnologija mogla biti ta koja će ugasiti čovečanstvo. Tada je upozorio na dolazak tehnologije koja bi mogla sama sebe redizajnirati na viši nivo i tako nadmašiti ljudska dostignuća.

Sem Altman, izvršni direktor kompanije Y Combinator takođe spada u finansijere OpenAI fonda, priznaje da kompanije koje prednjače u istraživanjima veštačke inteligencije, kao što je Google, za sada dele većinu svojih dostignuća. Međutim, prema njegovom mišljenju postoji opravdana zabrinutost oko toga koliko će te kompanije i dalje deliti svoja saznanja i dostignuća kako se sve više budu približavale postizanju nivo na kojem veštačka inteligencija prevazilazi ljudsku.

S tim u vezi, OpenAI obećava da će svi njegovi rezultati biti dostupni javnost a patenti potpuno besplatni.

Kompanija Apple je objavila da će uložiti 1,7 milijardi eura u Europi. To je do sada najveće ulaganje tech giganta na starom kontinentu koje će što direktno što indirektno imati utjecaj na čak 700.000 radnih mjesta. Sa ovom investicijom Apple želi da podrži brži rast prodaje svojih popularnih proizvoda i aplikacija.

Apple planira izgradnju dva nova podatkovna centra u Europi koji će nalaziti u Irskoj i u Danskoj. Prvenstvena namjena ovih podatkovnih centara biti će podrška Apple-ovim online uslugama kao što su iTunes i App Store.

Važno je istaći da je ova investicija najvrijednije kompanije na svijetu poticaj za europsko gospodarstvo. Apple već zapošljava 18.300 ljudi u Europi, a sa ovom novom investicijom trebalo bi biti stvoreno još nekoliko stotina radnih mjesta.

Veoma smo zahvalni za Appleov kontinuirani uspjeh u Europi i ponosni što naša investicija podržava zajednice diljem kontinenta. Ova značajna nova ulaganja predstavljaju Appleov najveći projekt u Europi do sada,

priopćio je Tim Cook , izvršni direktor kompanije Apple.

Kompanija je prilikom objave najveće investicije u Europi objavila i dosta zanimljive detalje o svom utjecaju na Europsko gospodarstvo. Apple ističe da je u 2014. godini europskim tvrtkama i dobavljačima plaćeno skoro 8 milijardi eura. Među njima je i proizvođač čipova ARM, koji ima svoje zasluge za uspjeh iPhone-a i iPad-a. Također, Apple navodi da ima utjecaj na 672.000 radnih mjesta u Europi, od kojih je skoro 530.000 povezano sa razvojem aplikacija za Apple-ov operativni sustav iOS. Prema podacima kompanije Apple, od pokretanja AppStore, 2008. godine, developeri (programeri) iOS aplikacija sa zaradili više od 6,6 milijardi eura.

Novi podatkovni centri bi trebali biti otvoreni 2017. godine. Apple navodi da će se oni napajati isključivo iz obnovljivih izvora energije.

Peter Thiel, prvi spoljni investitor u Facebook i trenutni član borda direktora društvene mreže, prodao je većinu svog udjela u Facebook-u za 395,8 milijuna dolara. Ova informacija jučer je potvrđena od Komisije za Vrijednosne Papire.

Peter Thiel je Facebook-ov investitor čija je uloga u pomaganju jednom studentskom sajtu da postane posao vrijedan milijarde dolara postala poznata svjetskoj javnosti putem filma The Social Network.

Suosnivač PayPal-a, Peter Thiel bio je angažiran u Facebook-ovom bordu direktora od 2005 godine, a trenutno je partner u Founders fondu. 

Peter Thiel je 16. i 17. kolovoza završio 24 različite prodaje svojih Facebook dionica. Prema podacima komisije on je ukupno prodao 20.058.068 dionica.

Prije nego što se dionicama Facebook-a počelo trgovati na burzi, Peter Thiel je imao 44,7 milijuna dionica u Facebook-u, što je otprilike 2,5 posto kompanije. Na samom početku trgovanja dionicama on je prodao 16,8 milijuna dionica.

Cijena Facebook dionica trenutno je katastrofalnih 19,77 dolara što je značajno manje od 38 dolara što je cijena sa kojom je kompanija izašla na burzu.

Peter Thiel nije jedini investitor koji je odlučio da je vrijeme da unovči svoj udeo u najvećoj društvenoj mreži na svijetu, tu su i ostali investitori kao što su Accel Partners, Elevation Partners, Greylock Partners, Microsoft, Goldman Sachs i Tiger Global.

Kompanija Microsoft je prvog dana trgovanja Facebook dionicama odlučila da po početnoj cijeni proda oko 20 posto dionica koje ima u Facebook-u za 249 milijuna dolara. Ovim potezom Microsoft vratio uloženi novac i čak zaradio 9 milijuna dolara. Naime, Microsoft je 2007 godine uložio 240 milijuna dolara u Facebook, što mu je dalo 1,6 posto udjela u društvenoj mreži. Taj novac pomogao je Facebook-u da postane dominantan igrač na tržištu društvenog umrežavanja.

Facebook je objavio izvještaj za drugo tromjesečje 2012 godine prema kome je kompanija imala 1,18 milijarde dolara prihoda i 0,12 dolara zarade po dionici.

Mnogi su mišljenja da su ovo posljednji trzaji, da je društvena mreža dosegla svoj vrhunac i da treba očekivati da će početi da pada, kako financijski tako i što se tiče broja aktivnih korisnika.

Kineski e-commerce gigant Alibaba Group podigao je nešto više od 8 milijardi dolara u novom krugu financiranja, od kojih će većina biti potrošena na otkup polovine svojih dionica koji su u vlasništvu kompanije Yahoo.

Kompanija Yahoo trenutno drži 40 posto udjela u Alibaba, a prema dobro obavještenim izvorima Kineska kompanija planira potrošiti 7,1 milijardu dolara na otkup 20 posto svojih dionica.

Kompanija Yahoo je prije sedam godina platila milijardu dolara za 40 posto udjela u Alibaba, tada je malo tko izvan Kine znao za ovu kompaniju. Danas, ovo ulaganje u kineskog e-commerce giganta predstavlja više od polovice trenutne vrijednosti Yahoo-a. Naime, vrijednost kompanija Yahoo procijenjena je na 20 milijardi dolara. Kompanija Yahoo pristala je kineskom gigantu prodati još 10 posto dionica kada Alibaba Group izađe na burzu a preostale dionice nešto kasnije.

Treba reći da se u grupi koja je investira ovih 8 milijardi dolara u Alibaba Group nalaze i izuzetno uspješna i bogata Kineska Investicijska Grupa i Kineska Razvojna Banka. Ovo ulaganja dolazi ubrzo nakon što je Alibaba objavila da je zaradila 1,8 milijardi dolara u prvoj polovici 2012 godine, što je povećanje od čak 60 posto u odnosu na godinu dana ranije.

S druge strane, dionice kompanije Yahoo su izgubile više od 50 posto svoje vrijednosti otkad je kompanija uložila u kinesku e-commerce kompaniju Alibaba.