Online Tržište

Nekoliko zakona koji se bave sajber-kriminalom su na dnevnom redu Američkog Kongresa ove godine, uključujući i predlog koji bi omogućio predsedniku da može da ugasi delove Interneta.

Kontroverzani koncept nije toliko ekstreman kao što se čini. The Protecting Cyberspace kao Zakon o nacionalnoj imovini, bi dao predsedniku ovlašćenja da preduzme mere za hitne slučajeve, uključujući karantin ili eventualno gašenje delova na Internetu, ali samo kada postoji " ili je u toku neposredna opasnost" od sajber-napada na kritičnu nacionalnu infrastrukturu. Lideri Senata za unutrašnju bezbednost i komitet za poslove Vlade, planiraju da obnove ovaj predlog zakona, koji je zastao prošle godine.

Kritičari najviše negoduju oko dela koji se odnosi na delovanje u “hitnim slučajevima”, nazivajući to veoma širokim pojmom koji daje predsedniku u ruke prekidač za gašenje Interneta.

Zakon sadrži i planove za uspostavljanje novog nacionalnog centra za sajber bezbednost kao i prepravke postojćih propisa saveznih organa koji se odnose na sajber bezbednost.

navode predlagači ovog zakona.

Ostali zakoni koji se odnose na sajber-kriminal o kojima će se raspravljati ove godine u Američkom Senatu, uključuju i Cybersecurity Education Enhancement Act, kojim bi se utvrdili novi programi obuke na Odelu za unutrašnju bezbednost (DHS), Homeland Security Cyber and Physical Infrastructure Protection Act, koji uspostavlja nove kancelarije za sajber bezbednost u DHS. To kancelarije će se fokusirati na obezbeđenje mreža Savezne Vlade.

Ako ste svesni postojanja Chatroulette, verovatno ste svesni i da ljudi često izlažu svoje privatne delove tela. Nažalost, često su ovome izloženi i maloletnici i to je postao takav problem za Chatroulette da je njegov kreator Andrey Ternovskiy odlučio da u sve ovo ukljući i zakon.

U poruci objavljenoj na sajtu Chatroulette, on objašnjava:

Srećom svi mi živimo u realnom svetu tako da lako možemo da primenimo zakonske odredbe stvarnog sveta čak i na Internet aplikacije. Uz pomoć nekoliko dobrih programera počeli smo prikupljanje informacija kao što su IP adrese, logovi i screenshot-ove počinilaca krivičnih dela koji su prekršili zakone SAD/UN o emitovanju neprikladnog sadržaja u određenim situacijama. Uhvatili smo i sačuvali na hiljade IP adresa navodnih počinilaca krivičnog dela, i to uz logove i screenshot koji dokazuju pogrešno ponašanje. Takođe smo inicirali razgovor sa agencijama za sprovođenje reda i zakona kojima smo izneli našu spremnost da pružimo sve podatke koje imamo. Nadam se da ćemo uz pomoć Krivičnog Prava konačno rešiti problem koji nas opterećuje već neko vreme.

Andrey Ternovskiy takođe navodi da su već blokirali hiljade IP adresa i da su prijavili poznate počinioce. On kaže da je usluga sada mnogo "čistija" nego ranije.

Konačno, on navodi i da su neke nove funkcije su na putu koje uključuju algoritam za lokalno pronalaženje i kanale.

Google-u će gotovo sigurno biti suđeno za prikupljanje podataka sa Wi-Fi mreža, tvrde u Privacy International (PI). Google je pod istragom zbog prikupljanje Wi-Fi podataka putem svog StreetView projekta.

Nezavisna revizija Google sistema pokazuje da sistem koji se koristi za Wi-Fi prikupljanje namerno odvaja nekriptovani sadržaj (polje podataka) od komunikacija i sistematski zapisuje ove podatke na hard disk. Ovo je ekvivalentno stavljanju digitalnog rekordera na telefonsku žicu bez saglasnosti i odobrenja,

izjavili su glasnogovornici iz  PI u saopštenju.

Ovo dovodi Google u sukob sa zakonom o presretanju u 30 zemalja u kojima se sistem koristi.

Nemačka će sigurno krivično goniti Google. Budući da je postojala namera, nemaju izbora nego da ih krivično gone,

tvrdi je Simon Davies, šef PI.

Australijskoj policiji je takođe naloženo da ispita Google radi mogućeg kršenja privatnosti.

Prema Google-u, kod koji dozvoljava da se podaci prikupljaju bio je deo eksperimentalnog Wi-Fi projekta preuzet od strane neimenovanog inženjera radi poboljšanja usluga zasnovanih na lokaciji i nikada nije trebalo da bude ugrađen u softver za StreetView.

Kao što smo rekli pre, to je greška. Izveštaj potvrđuje da je Google zaista sakupljao i čuvao te podatke iz nekriptovane Wi-Fi mreže, ali ne i iz mreža koje su kriptovane. Mi nastavljamo da radimo sa nadležnim organima, da odgovaramo na njihova pitanja i zabrinutosti. Ovo je jedan veliki neuspeh komunikacije između i unutar naših timova,

izjavio je portparol Google.

Ali PI osporava ovo objašnjenje Google-a.

Ideja da je ovo delo jednog inženjera je vrlo neozbiljno od Google-a. Ovo je kompleksan kod koji je zahtevao budžet i sigurno je morao biti nadgledan. Google je uvek tvrdio da su svi njegovi projekti strogo proveravani i nadgledani. Ovo je ustvari sistematski neuspeh menadžmenta, jedna oholost u obavezi i staranju o zaštiti privatnosti,

rekao je Simon Davies.

NY Tech Meet-Up, dobro poznato mesečno okupljanje za više od 700 ljudi koje uključuje i kapitaliste spremne na rizik investiranja koji su u stalnoj potrazi za nekim novim Facebook-om.

Paramendra Bhagat, preduzetnik, luta tech scenom Njujorka i uspostavlja kontakte.

Ja sam ovde jer su ovde sve mogućnosti Njujorka,

kaže gospodin Bhagat.

On hoda okolo, razgovora sa investitorima, govori da budu spremni da slušaju o njegovom start-up-u, koji ima za cilj da dovede siromašne ljude indijskog potkontinenta na mrežu.

Ali gospodin Bhagat je iz Nepala a uprkos tome što je u Njujorku od 2005 godine, američki vizni propisi ukazuju da ne postoji lak način za njega da ostane u SAD-u kao preduzetnik. Gospodin Bhagat kaže da postoje imigranti koji žele da dođu i investitori kojima su oni potrebni.

Novi zakon vezan za vizne propise je trenutno u Senatu ima za cilj da promeni trenutni status kvo.

U februaru su senator John Kerry, bivši demokratski predsednički kandidat i republikanski senator Richard Lugar predstavili Start-up Vizni Zakon u Senatu. Predlogom Zakona bi se uspostavila nova kategorija viza koja omogućava bilo kom stranom državljaninu koji je u stanju da prikupi najmanje 250.000 dolara od investitora, ili takozvanih investitora "anđela", kako bi mogli doći u SAD. Preduzetnik će postati stalni stanovnik SAD-a nakon što njegov posao stvori pet radnih mesta ili dostigne million dolara prihoda ili ako je nosilac vize uspeo da skupi dodatnih million dolara.

Trenutno postoji viza, EB-5, koja dozvoljava ulazak u SAD investitorima koji su spremni da polože depozit od million dolara i otvore 10 novih radnih mesta. Ove vize su ograničene na 10.000 godišnje ali se retko koriste.

U 2009 godini, US Citizenship and Immigration Services je odobrilo ukupno 1.265 prijava što je porast u poređenju sa 640 koliko je odobreno u prethodnoj godini.

Uvek će biti ljudi koji kažu da ne treba dozvoliti nikome ulazak u zemlju ali mi ovo vidimo kao stvaranje novih radnih mesta, a ne deo imigracione reforme,

izjavili su senatori.

Kada su senatori predstavili zakon, više od 100 investitora je potpisalo pismo podrške.

Prosečna osoba misli da imigranti uzimaju poslove od američkih građana,

tvrdi Mark Heesen, predsednik Američke nacionalne asocijacije “venture kapitalista” (NVCA).

I pored teškoća koje imaju stranaci koji dolaze u SAD, sama viza igra značajnu ulogu u uznemirenosti SAD-a kao najmoćnije ekonomije na svetu nakon globalne recesije.

SAD se u znatnoj meri oslanjaju na strance koji dolaze u SAD da posluju ali sadašnja situacija je takva da ekonomije Indije i Kine, koje su rasadnici naučnih i softverskih talenata, nastavljaju sa rastom tako da se najbolji i najpametniji vraćaju iz Amerike kući ili uopšte ne odlaze u Ameriku. Mnogi visoko profilisani naučnici su se vratili i drže nastavu i istraživanja na visoko poštovanim i dobro finansiranim azijskim univerzitetima.

NCVA izveštaj iz 2008 godine pokazuje da su imigranti pokrenuli 25% kompanija tokom zadnjih 15 godina. U izveštaju se još navodi da je većina stranih preduzetnika došla iz Indije a zatim iz Velike Britanije, Kine, Irana i Francuske.

Britanski Donji dom je usvojio kontroverzni zakonski akt pod nazivom "Račun za Digitalnu Ekonomiju". Prema pisanju Guardian-a, glasno kritikovani zakon je usvojen sa 187-47.

Zakon bi trebao da obezbedi sveobuhvatnu regulaciju digitalnih usluga, kako bi se napravio put ka promovisanju Britanije kao digitalne ekonomske sile. Kritike su se prvo odnosile na klauzulu koja daje vladi diskreciono pravo da zatvara sajtove. Ta klauzula je uklonjena, ali je amandman koji je ostao i dalje je zabrinjavajući.

Državni sekretar može po pravilima odredbi uz odobrenje suda izdati zabranu koja se odnosi na lokaciju na internetu koja je, ili će se verovatno koristiti za ili u vezi sa aktivnostima koja krše autorska prava,

kaže se u amandmanu, 8. klauzule.

Malo je nejasno na šta se tu misli i kako če se to tumačiti jer kršenja autorskih prava može doći sa YouTube-om, BitTorrent-om, DailiMotion-om, WordPress-om, Facebook-om , Twitter-om, Google-om … Ostaje da vidimo kako će se ovaj zakon provoditi da bi shvatili pravi efekat.

"God of War", će najvjerojatnije biti prognan iz Švicarske a vjerojatno i bilo koja druga igra sa PEGI 16+ ili PEGI 18+ certifikatom, u skladu s novim zakonima koji su protiv nasilnih igara.

Švicarska vlada priprema konkretne mjere oko novog zakona, te iako još ništa nije odlučeno, vrlo je vjerojatna zabrana proizvodnje, distribucije i prodaje.

Švicarsko Nacionalno vijeće prije samo mjesec dana donijelo je prijedlog, a sada i zakon, koji će zabraniti sve nasilne video igre u zemlji. Izvorni prijedlog je imao cilj da zabrani bilo koji naslov koji sadrži okrutna djela, nasilje protiv čovjeka ili stvorenja sličnih ljudima u igri. Domaći prodavači igrica su se suprotstavljali ovom prijedlogu, predlažući oblik samoregulacije kojim bi se uvele stroge kontrole na prodaju igara maloljetnicima, ali izgleda da ovaj put industrija video igara teško da će uspjeti izbjeći zabranu.