Online Tržište

Virtuelno maltretiranje je svako namerno, ponavljano i agresivno ponašanje pojedinca ili grupe koji upotrebljavaju informatička ili telekomunikaciona sredstava za namerno povređivanje ili ponižavanje drugih osoba. S obzirom da je ovo sve prisutnije u današnjem društvu, posebno među mladim ljudima, zakonodavni organi i mnoge druge organizacije pozivaju na borbu protiv virtuelnog maltretiranja.

Prema nedavnoj studiji kompanije McAfee, Teen Internet Behavior, 25% mladih navodi da su bili meta virtuelnog maltretiranja dok dve trećine navodi da su bili svedoci okrutnog ponašanje na Internetu. Međutim, samo 10% roditelja je znalo da su njihova deca meta ovakve vrste maltretiranja.

Jednostavan oblik virtuelnog maltretiranje predstavlja konstanto slanje email-ova nekome ko nas je obavestio da ne želi dalje da kontaktira sa nama, a koji sadrže pretnje, govor mržnje i slično. Takođe, veoma česta je pojava da se žrtva na društvenim medijima (Facebook, YouTube, blogovi forumi i ostalo) ismeva i ponižava.

McAfee navodi da se maltretiranje iz školskog dvorišta preselilo na Facebook, nešto više od 92% mladih navodi da se okrutno ponašanje odvija na najvećoj društvenoj mreži na svetu.

Online nasilnici mogu na društvenim medijima da obelodane žrtvine lične podatke(npr. pravo ime, adresu itd.) a mogu i da se predstave kao žrtva radi objavljivanja materijala u njihovo ime koji ih omalovažavaju i ismevaju.

Loše ponašanje dece jedni prema drugima počinje već od drugog razreda. Istraživanja pokazuju da dečaci počinju sa bezobraznim online aktivnostima pre devojčica međutim, u srednjim školama, devojčice će pre da stupe u virtuelno maltretiranje nego dečaci. Bilo da je nasilnik devojčica ili dečak, njihov cilj je da namerno ismevaju druge, maltretiraju, zastrašuju ili da prete jedni drugima. Ovo maltretiranje se dešava preko email-ova, SMS poruka, objavama na Facebook-u i drugim društvenim medijima.

Nasuprot fizičkom maltretiranju, elektronski nasilnici mogu da ostanu virtuelni anonimusi koristeći trenutne email naloge, pseudonime, šalju SMS poruke preko telefona i koriste druge Internet mogućnosti da se prikrije njihov pravi identitet.

Jedan od najvećih problema je taj što mladi vrlo često znaju više o kompjuterima i mobilnim telefonima nego njihovi roditelji što im daje mogućnost korišćenja tehnologije bez opasnosti da će roditelji otkriti njihovo iskustvo sa virtuelnim maltretiranjem (bilo da su žrtve ili napadači).

Takođe, problem je i taj što virtuelno maltretiranje probija tu sigurnost doma, koji je tradicionalno mesto gde žrtve mogu da potraže spas od nasilništva. Ovaj upad u kućni život žrtve koja ni tu ne može biti sigurna može ovesti do neželjenih posledica. Kod mladih osoba koje su postale žrtve online nasilnika to može izazvati efekat ekstremnih samo-izolacija.

Jedna potencijalna prednost koju žrtve virtuelnog maltretiranja imaju u odnosu na tradicionalno malatretiranjem je ta što ovaj vid maltretiranjamože može da se izbegne tako što se neće odlaziti na Facebook, e-mail adrese i telefonski brojevi mogu se promeniti i ostalo.

Mada, ovo ne štiti od svih formi maltretiranja jer je postavljanje pogrdnih materijala o nekoj osobi na Internetu izuzetno teško sprečiti. Česta pojava je da se objavljuju vrlo neukusne fotografije (većinom su lažne) kako bi se žrtva što lošije prikazala.

Mnoga istraživanja pokazuju ozbiljne posledice na žrtvama virtuelnog maltretiranja pa tako žrtve imaju niže samopouzdanje, emocionalne odgovore: osvete, osećaj straha, frustracije, ljutitosti i potištenosti. Jedna od najopasnijih posledica je da žrtva počne da izbegava prijatelje i različite društvene aktivnosti.

Nedavno istraživanje kompanije McAfee pokazuje da će kada vide da je u toku virtuelno maltretiranje neke osobe, 40% mladih stati u njenu zaštitu, 20,7% će prijaviti starijim osobama dok će njih 6,3% da se pridruži maltretiranju. Isto tako, kada postanu meta, 65,8% mladih će odgovoriti na napade a neke od online konfrontacija se prenose i u stvarni gde se 4,5% mladih fizički obračunava sa online siledžijama, dok njih oko 15% počne da izbegava odlazak u školu.

Iako još uvek predstoje istraživanja koja bi konačno dokazala direktnu uzročnu vezu između nasilja u video igrama i nasilja u stvarnom životu, psiholozi nastavljaju da ispituju uticaj koji nasilni mediji mogu da imaju na decu. Nova studija koju je sproveo profesor Edward T. Vieira, Jr. sa Simmons College Communications, primećuje da izlaganje nasilnim video igrama može da omete moralni razvoj deteta.

Studija je fokusirana na moralno rasuđivanje dece uzrasta od 7 do 15 godina, na osnovu promenljivih kao što starost, pol i sposobnost da saosećaju. Istraživanje je utvrdio da često izlaganje nasilnim video igrama može uticati na percepciju dece tako da ona neke vrste nasilja smatraju prihvatljivim.

Studija je takođe pokazala da deca koja provode mnogo vremena igrajući nasilne video igre imaju veću verovatnoću da prihvate sve vrste nasilja. Studija je potvrdila da dečaci provode dvostruko više vremena igrajući nasilne video igre od devojaka, a ističe se i povećani rizik sa kojima se susreću mladići koji mogu da postanu neosetljivi na nasilje zbog česte izloženosti nasilnim video reprodukcijama,

navodi se u studiji.

Naravno da neće svako dete koje igra nasilne video igre izaći van i izvršiti nasilan čin, ali istraživanja pokazuju da deca, posebno dečaci koji su često izloženi nasilnim video igrama, apsorbuju prečišćena poruku iz ovakvih igrica koja glasi „nema posledica za nasilje”. Zabrinutost nastaje kada deca prime ovu poruku a uz to imaju i ostale negativne faktore oko sebe u isto vreme, kao što su loša roditeljska komunikacija i nezdravi vršnjački odnosi. Jedan od problema sa nasilnim igrama, koji studija pokazuje, jeste da one često ne daju perspektivu žrtve nasilnog akta,

naveo je profesor Edward T. Vieira, Jr.

Aplikacija za mobilne telefone za koju se navodi da identifikuje odrasle koji se predstavljaju kao deca, uskoro će da bude objavljena.

Tim koji stoji iza “Odbrane Deteta” navodi da aplikacija može da analizira jezik kako bi generisala profil dobi, i identifikuje potencijalne pedofile.

Isis Forensics je razvio alatku uzimajući u obzir roditeljsku zabrinutost da njihova deca pristupaju sajtovima putem svojih mobilnih telefona.

Međutim, stručnjaci za zaštitu dece upozoravaju da ovakva tehnologija može da zavara ljude i da im da lažni osećaj bezbednosti.

Vođa projekta “Odbrane Deteta” James Walkerdine navodi: "Ovaj softver poboljšava šanse da će deca prepoznati da nešto nije u redu. Roditelji su nam rekli da bi voleli da vide neko softversko rešenje koje bi osnažilo i edukovalo njihovu decu i pomoglo im da se zaštite."

Svakako da je ovo softversko rešenje od velike pomoći, ali ono treba da bude jedno oruđe iz mnogo šireg arsenala za borbu protiv seksualnog zlostavljanja dece, navodi Chris Cloke šef za zaštitu dece.

Statistika Dečije SOS telefonske linije za 2009-2010 godinu pokazuje da je 1.054 dece zvalo u vezi problema na Internetu a od toga u vezi maltretiranje je bilo 39%, 10% je zvalo zbog problema sa prijateljima a 10% je prijavilo seksualno zlostavljanje.

SafetyWeb, servis koji omogućava roditeljima da prate online društvene aktivnosti svoje dece, je upravo kupio kompaniju Odojo lociranu u Koloradu. Kompanije nisu otkrile uslove dogovora, osim da je kompletna transakcija gotovinska.

U junu je SafetyWeb objavio 8 miliona dolara investicionih sredstava Battery Ventures koji su sa First Round Capital u kompaniju uneli ukupnu novčanu masu od 8.75 miliona dolara.

Izgleda da je ovo tehnološka kupovina, a samo jedan Odojo zaposlenik, inženjer, će se pridružiti SafetyWeb-u. Osnivač Mike Stemple će se pridružiti SafetyWeb-u kao savetnik. Odojo tehnologija će pomoći SafetyWeb-u da identifikuje specifične opasnosti po kategorijama, kao što su droga, seks, samoubistva, anoreksija, mržnja, itd

Roditeljska zabrinutost oko toga šta njihova deca rade online znači da ima mnogo potencijala za zaradu kompanija koje im ponude barem osnovni nivo nadzora. SafetyWeb očekuje svoj dalji rast s obzirom da se roditeljska zabrinutost konstantno povećava.

Bivši narednik je osuđen na pet godina davanje smjernica o zlostavljanju djece za seks filmove tisućama kilometara daleko preko svoje web kamere.

Michael Charnley, 52, iz Denbigh, je davao upute kako djecu treba zlostavljati. Priznao je niz kaznenih djela, uključujući i četiri optužbe za poticanje djece da se upuste u seksualne odnose.

Sud je slušao kako je platio 20 funti da bi učestvovao u zlostavljanju, govoreći odraslima preko Interneta što sve treba da učine svojim žrtvama. Sva djeca su bila u dobi ispod 13 godina, a jedno od njih je imalo samo dvije godine.

Policija North Wales-a, koja sarađuje sa agencijama za provedbu zakona širom svijeta, uhitila je Michael Charnley i pronašla 10.000 slika i 356 videa sa scenama seksualnog zlostavljanja djece.

Priznao je 17 kaznenih djela vezanih za dječiju pornografiju, 31 slično kazneno djelo se još razmatra, dvije optužbe za posjedovanje slika, i četiri optužbe za izazivanje djece da se upuste u seksualne aktivnosti, za koje je predviđena maksimalna doživotna kazna.