Online Tržište

Od najviše Evropske sudske instance, Evropskg Suda Pravda zatraženo je da odluči o zakonitosti kontroverznog antipiratskg sporazuma ACTA.

Protivnici ACTA naglašavaju da bi ovaj sporazum mogao ugušiti slobodu izražavanja na Internetu. Do sada su ovaj sporazum potpisale 22 države članica Evropske Unije.

Evropska Komisija danas je saopštila da je “odlučila da zatraži pravno mišljenje Evropskog Suda Pravde u vezi ACTA sporazuma i pitanja njegove primene i kompatibilnosti sa slobodom izražavanja i slobodom Interneta”.

Nekoliko ključnih zemalja, uključujući Nemačku i Dansku, nisu podržali sporazum zbog protesta u nekoliko evropskih gradova. Inače, važno je reći da parlament svake zemlje potpisnice mora da ratifikuje sporazum. Nekoliko zemalja EU već je suspendovalo proces ratifikacije zbog protesta u više gradova koji su organizovali protivnici ACTA.

Inače o ACTA bi Evropski Parlament trebao da raspravlja u junu.

Osim 22 zemlje EU koje su potpisale ACTA, sporazum je potpisan i od strane Sjedinjenih Američkih Država, Japana i Kanade.

Pobornici ACTA sporazuma suočavaju se sa veoma snažnim otporom i unutar same Evropske Unije.

Za mene, blokiranje Interneta nikada nije opcija. Moramo da pronađemo nove, modernije i efikasnije načine kako bi zaštitili umetničke kreacije koje uzimaju u obzir tehnološki razvoj i slobode na Internetu,

Viviane Reding, Evropski Komesar za pravde, osnovna prava i državljanstvo.

Evropska Komisija je zvanično objavila plan za ulaganje u širokopojasni Internet velike brzine na teritoriji Evropske Unije, sa ciljem da sve države članice EU imaju pokrivenost sa Internet konekcijom od najmanje 30Mb/s do 2020 godine.

Novi "Connecting Europe Facility" je pokrenut sa budžetom od 9.2 milijarde evra koji će biti potrošen između 2014 i 2020 godine. 7 milijardi evra će biti utrošeno za uvođenje brze Internet konekcije širom EU dok će ostatak biti potrošen da osiguralo da javne usluge koje su dostupne od strane pojedinih Vlada budu kompatibilne sa onima u drugim državama članicama, na primer, kompatibilnost usluga eGovernment i e-Zdravstvo u svim državama unije ili koordinisanje adekvatnih odgovora na sajber pretnje.

Naši globalni konkurenti se brzo kreću u tom pravcu i mi stoga moramo da odgovorimo kako bi održali korak sa njima. "Connecting Europe Facility" treba da stimuliše rast, transformiše privredu i pripremi naše društvo za digitalnu, inovativnu budućnost,

istakla je u svom govoru u Varšavi Neelie Kroes, Evropski Komesar Digital Agenda.

Pored investicije od 9.2 milijarde evra, Komisija se nada da će kroz usklađivanje drugih privatnih i javnih fondova, novac izdvojen za izgradnju širokopojasne infrastrukture moći generisati između 50 i 100 milijardi evra investicija.

Digital Agenda projekt Evropske Komisije ia za cilj da cela Evropu ima minimalnu Internet konekciju od 30Mb/s do 2020 godine, sa najmanje 50% domaćinstava koji su pretplaćeni na brzine od preko 100Mb/s.

Evropska Komisija je danas pokrenula istragu kako bi ispitala žalbu za navodni monopol u kojoj se navodi da neki veliki igrači na Evropskom bankarskom tržištu zabranjuju drugim kompanijama da uđu na Evropsko tržište online plaćanja.

Prema nekim informacijama grupa banaka među koima se nalaze Deutsche Bank, HSBC, Banco Santander, Barclays Bank, Credit Agricole i Intesa Sanpaolo, optužena je preko formalne žalbe upućene Evropskoj Komisiji da blokira nove kompanije na tržištu kroz praksu Saveta za Plaćanje u Evropi, koji želi da standardizuje proces elektronskog plaćanja na tržištu Evropske Unije.

Evropska komisija je otvorila istragu oko procesa standardizacije e-plaćanje navodeći da je ovaj potez podstaknut žalbom, ne želeći da identifikuje podnosioca žalbe.

Standardi treba da promovišu interoperabilnost i konkurenciju i mi moramo osigurati da ti procesi standardizacije ni na koji način ne favorizuju nekoga na tržištu, već da svi moraju imaju jednake šanse na tržištu,

navodi u saopštenju Joaquin Almunia, Evropski Komesar za Konkurenciju.

Evropska Komisija takođe navodi da isključenje novih igrača i usluga plaćanje koje ne kontrolišu banke može dovesti do povećanja cene za online trgovace i potrošače.

Saveta za Plaćanje u Evropi, koji je organ zadužen za koordinaciju i odlučivanje u Evropskoj bankarskoj industriji po pitanj plaćanja, podržava stvaranje integrisanog tržišta plaćanja u Evro zoni.

Evropska Komisija je predstavila svoje predloge za smanjenje cena za mobilne telephone, poziva, SMS poruka i rominga za ljude koji putuju Evropom.

Cene rominga se veštački drže dosta visoko jer niko o operatera jednostavno nema podsticaj da smanji cene pošto i svi ostali jednako naplaćuju. Novi predlog koji je objavljen danas trebao bi da dovede do obaranja cena stimulišući konkurenciju na tržištu.

Na konferenciji za novinare, Evropski Komesar za digitalne agende, Neelie Kroes najavila je planove po kojima bi građani EU bili u mogućnosti da izaberu alternativni mobilni provajder isključivo za korišćenje u inostranstvu. Po prvi put bi operateri mogli biti prisiljeni da dozvole drugim kompanijama da obezbede roming uslugu njihovim klijentima, a telefoni bi se automatski prebacivali na alternativne mreže čim bi ušli u roming, bez promene SIM kartice.

Operateri bi takođe bili prisiljeni da postepeno smanjuju cene rominga kako bi do jula 2014 godine one bile 50 centi po megabajtu, 24 centi po minutu poziva, 10 centi po minutu za primljene pozive i 10 centi za SMS. Uredba bi se završila u 2016 godine, a Komisija se nada da će do tada biti dovoljno konkurencije na tržištu kako bi cene ostale niske.

Neelie Kroes ističe da će ovi novi predlozi morati biti odobreni od strane Evropske Unije pre nego što budu primenjeni, naglašavajući da su oni dizajnirani da ohrabre nove korisnike na tržištu, kao i da stimulišu tržišnu borbu.

Nazivajući je "prekomernom" i “nezasluženom”, kompanija Microsoft je na žalbenom saslušanju održanom danas, kritikovala kaznu od 899 miliona evra izrečenu pre tri godine od strane EU antimonopolskog regulatora.

Kaznom od 899 miliona evra ili 1,35 milijardi dolara 2008 godine (ekvivalent sadašnjem iznosu od 1,27 milijardi dolara), kompanija Microsoft je kažnjena zato što nije željela da obezbedi informacije koje bi omogućile da i proizvodi drugih kompanija rade sa Microsoft softverom, a kazna se posebno odnosila na stope koje je Microsoft naplaćivao za licenciranje njegovog interoperatibilnog protokola i patenata trećim stranama.

U to vreme, ova kazna je bila najveća koju je EU ikada donela protiv jedne kompanije, i Microsoft je tako postao prva kompanija koja je ikada kažnjena novčanom kaznom od strane Evropskih regulatora. Kritikujući ovu kaznu, Microsoft-ov advokat je u raspravi rekao da je EU morala biti preciznija u vezi stopa koje očekuje da kompanije naplaćuje.

Nazivajući ovu kaznu "prekomernom" i “nezasluženom”, Microsoft-ov advokat Jean Francois Bellis je na Sudu rekao da "ovaj slučaj ne bi postojao da je Evropska komisija bila eksplicitna po pitanju stopa koje je željela da kompanija Microsoft naplaćuje kao što je to bio slučaj sa svim ostalim uslovima licenciranja koje je predložio Microsoft.

Apelacionom Sudu obično treba oko šest meseci do godinu dana da donese presudu, ali dosadašnja praksa je pokazala da Sud obično ne želi da poništi odluke Evropske Komisije.

Evropska Unija definitivno želi a uredi svoj online prostor pa u tom pravcu ide i ova najnovija inicijativa koja se pojavila juče. Naime, Evropska Komisija traži povratne informacije o tome kako da organizuje svoju Cloud Computing strategiju za Evropu, gde zakonodavstvo zaostaje za novim tehnologijama.

Komesar Digital Agenda, Neelie Kroes, pokrenula je javne konsultacije u ponedeljak. Cloud Computing je već u širokoj upotrebi u Evropskoj Uniji, a Cloud službe očekuju da će generisati prihode od oko 35 milijardi evra do 2014 godine.

Komisija sada želi svim zainteresovanim stranama, a posebno Cloud programerima i korisnicima, da objasni svoja "iskustva, potrebe, očekivanja i uvid u korišćenje i obezbeđivanje Cloud računarstva." Poseban cilj ovih konsultacija jeste da se čuju mišljenja o zaštiti podataka i odgovornosti, kao i o pitanjima standardizacije i interoperabilnosti.

Potrebna nam je dobro definisana Cloud Computing strategija kako bi se osiguralo da smo na najbolji način iskoristili ovaj potencijal. Od svih zainteresovanih strana da pruže svoj doprinos kako bi ovo veoma važno pitanja uredili na najbolji mogući način,

izjavila je objasnio je komesar Digital Agenda, Neelie Kroes.

Online konsultacije će biti otvorena za povratne informacije do 32 avgusta a odgovori će biti korišćeni od strane Komisije za razvoj evropske Cloud Computing strategije koja treba da bude predstavljena sledeće godine.