Online Tržište

Zahvaljujući novoj aplikaciji koja se zove EnemyGraph, Facebook korisnici sada mogu odrediti svoje neprijatelje. Svaki Facebook prijatelj ili korisnik aplikacije može biti neprijatelj. Ono što je još važnije jeste da svaka Facebook stranica ili grupa također može biti označena kao “neprijatelj”.

Facebook aplikacija EnemyGraph je projekt tima programera u sklopu Emerging Media + Communications programa na sveučilištu Texas u Dallasu. Dean Terry, direktor programa postavlja pitanje, zašto mržnju ograničiti na jednog korisnika kada postoji 850 milijuna Facebook korisnika?

Facebook sadrži jednu vrstu umjetne pozitivnosti, ali mi smatramo da se osobe mnogo bolje osjećaju kada mogu bez ustručavanja reći da im se nešto ne sviđa ili da im je netko neprijatelj,

navodi u priopćenju Harrison Massey, student na UT Dallas koji je zajedno s Deanom Terry, direktorom programa i Bradley Griffith, surađivao je razvoju ove aplikacije.

Nakon što korisnik instalira EnemyGraph, on može odabrati “neprijatelje” iz postojećeg popisa prijatelja ali i iz popisa ostalih korisnika aplikacije. Oni na svoj popis “neprijatelja” mogu staviti i javne osobe i poslovanja koja imaju svoje stranice s stranice. U suštini, EnemyGraph aplikacija omogućava da navedete bilo tkoga sa Facebook-a kao neprijatelja.

Oni koji su u potrazi za poslom sve više bivaju procenjivani od strane poslodavca na osnovu svojih profila na sajtovima za društveno umrežavanje kao što su Facebook i Twitter.

Usled sve većeg usvajanja društvenog umrežavanja, postalo je uobičajeno za menadžere da pregledaju javno dostupne Facebook profile, Twitter račune i druge lokacije kako bi saznali što više informacija o kandidatima za posao. Ali, mnogi korisnici, posebno oni na Facebook-u, imaju svoje profile ograničene postavkama o privatnosti što ih čineći dostupnim samo za odabranu grupu ljudima.

Postala je gotovo uobičajena praksa poslodavaca da pregleda javno dostupne Facebook profile tokom intervjua. U slučaju Justin Basset-a poslodavac je otišao još i korak dalje. Pošto je prošao kroz uobičajene formalnosti koje se tiču intervjua za posao, voditelj intervjua je potom pokušao da pogleda Facebook profil Justin Basset-a, međutim pošto je njegov profil bio zaštićen postavkama o privatnosti, voditelj intervjua je zatražila njegovo korisničko ime i lozinku. Justin Basset je to odbio i odmah povukao svoju prijavu za posao.

Bilo je situacija kada kompanije ne traže direktno Facebook lozinku od kandidata za posao, već se služe prefinjenijim metodama kao što su da zatraže od kandidata da postanu Facebook prijatelji sa menadžerima ljudskih resursa ili se prijave na Facebook sa računara kompanije tokom intervjua.

Bilo je izveštaja prema kojima je od zaposlenih traženo da potpišu sporazum prema kojem ne smiju da govore negativno o poslodavcu na društvenim medijima.

S jedne strane je razumljivo, pa čak i opravdano to što poslodavci pokušavaju da dođu do što više korisnih informacija o svojim budućim zaposlenicima pa za to koriste i javno dostupne podatke sa društvenih mreža. Međutim, zahtevati pristup privatnim informacijama je van pameti, kršenje prava na privatnost i svakako dokaz beskupuloznosti današnjih poslovanja koja ne prezaju ni od ovakvih stvari. Naravno, sigurno da postoji mnogo slučajeva da uprkos nelagodnosti kandidat za posao nije mogao da odbije ovakvu molbu pa je "dobrovoljno" davao svoj login jer je očajnički trebao posao.

Imajući to u vidu, šta biste vi odgovorili na intervju za posao da neko od vas zatraži Facebook login?

Kompanije Ecwid, koja se bavi razvojem softverskih rešnja za online trgovanje (e-commerce), i koja je tvorac druge najveće aplikacije za izgradnju online prodavnice na Fcebook-u napravila je istraživanje koje pokazuje da je F-trgovina rezultirala sa povećanjem prihoda vlasnicima malih i srednjih poslovanja.

Posmatrajući podatke 140.000 online prodavnica na Facebook-u koje koriste Ecwid aplikaciju, većina pripada grupi malim i srednjim poslovanja, kompanija je utvrdila da 15% od ukupnih prihoda poslovanja dolazi od njihovih Facebook prodavnica. Podaci takođe pokazuju da su prihodi koji dolaze sa Facebook-a porasli za 40 odsto u 2011 godini.

Treba reći da je ovo najnovije istraživanje kompanije Ecwid u suprotnosti sa nedavnim izveštajima koji su se pojavili nakon što su svoje Facebook prodavnice zatvorili Gamestop, J.C Penney, Gap i Nordstrom. Zatvaranje nekoliko velikih prodavnica označeno je kao propadanje Facebook e-Commerce modela

Veliki prodavci ne vide potrebu za investiranjem više vremena i truda u F-commerce model, s obzirom da imaju veliki broj kupaca koji se snabdeva u njihovim offline prodavnicama i na njihovim zvaničnim sajtovima. S druge strane, mala i srednja poslovanja imaju daleko više koristi od ulaska među ovoliki broj potencijalnih kupaca.

Mala i srednja poslovanja ne pokušava da odvlači promet sa Facebook-a na svoje sajtove i offline prodavnice, oni pokušavaju da monetarizuju ogromni Facebook promet na svojim Facebook prodavnicama.

Još jedna F-commerce aplikacija, Payvment, objavila je anketu u kojoj je učestvovalo 100.000 prodavaca koji koriste ovu aplikaciju. Anketa pokazuje neke veoma interesantne podatke.

61% ispitanika je istaklo činjenicu da su bili u mogućnosti da promovišu svoje proizvode putem društvenog marketinga, dok je 60% ukazalo na činjenicu da korisnici ne moraju da napuste Facebook da bi obavili kupovinu.

Payvment anketa takođe je otkrila da 37% njegovih korisnika prodaje proizvode isključivo na Facebook-u.

Gledajući ova dva istraživanja nameće se mišljenje da problem nije do Facebook platforme već do načina na koji se ona koristi.

U slučaju malih i srednjih poslovanja, očigledno da F-Commerc (F-trgovina) predstavlja šansu da se zaradi poverenje jednog broja lojalnih sledbenika koji bi kasnije ne samo postal kupci već i glavni promoteri proizvoda.