Online Tržište

Evropsko online tržište raste u svim segmentima. Evropsko tržište online oglašavanja poraslo je za 14,5 odsto u 2011 godini u odnosu na godinu dana ranije, dostigavši tržišnu vrednost od skoro 21 milijardu evra. Rezultati istraživanja koji su objavljeni juče na IAB Evrope Interact konferenciji u Barseloni, pokazuju da se u Evropi na online oglašavanje troši 20 procenata budžeta za oglašavanje. Oglašavanje u Internet pretrazi i video oglašavanje konstantno je u porastu dok mobilno oglašavanje u poslednje vreme beleži ekstremni rast.

Evropska ekonomija je u velikim problemima tako da rast online oglašavanja od 14,5 odsto ne utiče mnogo na stanje ekonomije u EU. Celom Evropsko tržište oglašavanja, izuzev online oglašavanja, u 2011 godini zabeležilo je rast od samo 0,8 odsto u odnosu na 2010 godinu.

Gledajući Evropske zemlje pojedinačno, Rusija je imala najveći rast tržišta, 55,5 odsto u odnosu na 2010 godinu. Pet najvećih tržišta (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Holandija) i dalje čine skoro 68 odsto ukupnog Evropskog tržišta online oglašavanja, što je neznatno manji procenat u odnosu na prethodnu godinu.

IAB Europe AdEx Benchmark 2011 uključuje statistiku oglašavanja u online videu za 14 tržišta. Video predstavlja oko 8,2 odsto ukupne vrednosti tržišta online oglašavanja na kom su lideri Švedska, Velika Britanija i Nemačka.

Udeo mobilnog oglašavanje i dalje je veoma mali. U ukupnoj potrošnji za online oglašavanje udeo mobilnog oglašavanja je samo između 1 i 3 odsto, mada treba naglasiti njegovu veliku prosečnu stopu rasta od 45,6 odsto.

Poređenja radi, prihodi od Internet oglašavanje u Sjedinjenim Američkim Državama dostigli su 31,7 milijardu dolara u 2011 godini.

IAB Europe predstavila je i izveštaj o korišćenju Interneta u 28 Evropskih zemalja. Trenutno 65% ili nešto manje od 430 miliona Evropljana koristi Internet služeći se sa četiri vrste uređaja, računar, mobilni telefon, tablet i konzola za igranje. Izveštaj pokazuje da njih 37 odsto pristupa Internetu sa više od jednog uređaja.

Prema nalazima istraživanja IAB Europe, Evropljani u proseku provode 14,8 sati nedeljno na Internetu.

Sajtovi sa vestima posebno su popularni, više od 90% evropskih Internet korisnika će svoju želju za vestima zadovoljiti online. Veoma interesantan podatak je da čak 96 odsto evropskih Internet korisnika pretražuje Internet u cilju online kupovine, dok 87 odsto kupuje online.

IAB Europe navodi da su za potrebe izveštaja o korišćenju Interneta u Evropi korišćeni podaci dobijeni putem online ankete, telefonskih razgovora i direktnih intervjua u kojima je učestvovalo više od 50.000 osoba.

Naučnici su sproveli prvo kliničko istraživanja o korištenju smartphone aplikacija za liječenje depresije. Prema rezultatima ovog istraživanja 73,5 posto depresivnih sudionika koji su koristili aplikaciju pod nazivom Viary, nije se smatralo depresivnim do kraja istraživanja.

Depresija je čest i skup problem u razvijenim zemljama. Između 15 i 17 posto stanovništva pati od depresivnog poremećaja u nekoj fazi svog života. Također, prema nekim očekivanjim do 2030 godine depresija će biti najveći teret ili zdravstveni problem sa najvećim negativnim utjecajem na društvo u smislu financijskog troška i smrtnosti.

U istraživanju koje je trajalo 8 tjedana sudjelovala je 81 osoba. Sudionici su morali biti barem blago depresivni, što znači da je postigao 0-13 na Beck Depression Inventory (BDI-II skali), jednom od najprihvaćenijih mjerila depresije, kako bi mogli biti dio istraživanja. Većina sudionika bila je barem umjereno depresivna (20-28 BDI-II), sa prosječnom ocjenom 25 BDI-II.

Sudionici su bili podijeljeni u 2 skupine. Prva skupina koristila je aplikaciju za promjenu ponašanja Viary, dok je druga skupina koristila lažnu aplikaciju koja nije posebno dizajnirana za liječenje depresije.

Aplikacija Viary potaknula je korisnike na sudjelovanje u oko 100 poznatih ponašanja sa kojima se oslobođa depresija, uz praćenje njihovog napretka. Ova ponašanje su osmišljena kako bi se pomoglo depresivnim osobama da dodaju strukturu svom svakodnevnom životu radeći jednostavne zadatke kao što je ustajanje iz postelje kada se alarm oglasi, kuhanje obroka, te povećanje socijalnih kontakata i sudjelovanje u novim aktivnostima. Srednja vrijednost za grupu koja je koristila aplikaciju Viary bila je 25 BDI-II prije početka tretmana a 13 nakon završetka.

Treba reći i da se 53,1 posto sudionika druge skupine oslobodilo depresije tijekom istraživanja. Zaključak naučnika je da je do poboljšanje u ovoj skupini došlo zahvaljujući dijelom psihologije studenata i činjenice da je skupina potaknuta da koristi lažnu aplikaciju svaki dan. Iako lažna aplikacija nije izravno ciljala depresiju, njeno redovito korištenje pokazalo je poboljšanje općeg mentalnog zdravlja.

Aplikacija Viary kreirana je od strane Švedske startup kompanije Hoa’s Toolshop. Švedski startup dobio je ima po kliničkom psihologu Hoa Ly koji je proveo godinu dana u Tokiju i tada uočio stupanj do kojeg su pametni telefoni integrirani u svakodnevni život u Japanu. On je uočio potencijal smartphone aplikacija u određivanju osobnih vrijednosti ili ciljeva na konkretna ponašanja, drugim riječima da ono što ljudi rade bude u skladu sa onim što govore.

Aplikacija Viary usmjerena je na trenere, terapeute, menadžere ljudskih resursa i druge koji su uključeni u osobni razvoj kako bi im pomogla da prate napredak između sastanaka. Treba reći i da se aplikacija Viary može koristiti i za poticanje i praćenje svih vrsta ponašanja.

Hoa’s Tool Shop osnovan je 2011 godine sa sjedištem u Stockholmu, ima 4 zaposlenika od kojih su 3 psihologa.

Ne ponašaju se svi posetioci na vašem sajtu isto. Web promet na vašem sajtu sastoji se od posetilaca koji imaju različite namere. Neki su došli na vaš sajt radi kupovine vaših proizvoda, neki su došli da traže posao, neki samo istražuju šta ima na sajtu, dok su ostali verovatno zalutali i nemaju nikakvo interesovanje za vaše proizvode. Kako vi možete znati odakle i zašto su došli neki posetioci na vaš sajt?

Ciljanje ponašanja korisnika (Behavioral Retargeting)

Većina sajtova i odredišnih stranice na Internetu iste su za sve ove različite vrste posetilaca pa zato vidimo sajtove prepune poziv na akciju tipa “kupi odmah”, “prijavite se za newsletter”, “probajte besplatnu verziju”, “Like nas na Facebook-u”, i ostalo. Ovakvi sajtovi pokušavaju da apeluju na sve vrste posetilaca, ali na kraju obično privuku jako mali broj njih.

Niko ne voli da mu se na ekranu pojavi 5-6 različitih poziva na akciju ali ako bi imali jednu ciljnu grupu posetilaca kojoj bi uputili samo jedan jasan poziv na akciju (zanemarujući ostale posetioce) to bi svakako dalo određenje rezultate. Naravno, mnogo bolja ideja bi bila personalizacija web sajt ili odredišne stranice za sve vrste posetilaca, zamislite da imate jedan poziv na akciju personalizovan za svaki tip posetioca. Ciljanje ponašanja korisnika (Behavioral Targeting) omogućava da postigne upravo to.

Ciljanje ponašanja korisnika (Behavioral Targeting) odnosi na tehnologije i tehnike sa kojima se povećaju efikasnost vaših kampanja prikupljanjem podataka dobijenih od vaših posetilaca. Sa njim možete da ciljate različite vrste sadržaja, ponuda ili kampanja, za različite posetioce u zavisnosti od njihovog ponašanja i atributa na vašem sajtu ali i izvan vašeg sajta.

Alati za ciljanje ponašanja korisnika

Neki od najpoznatijih alata za ciljanje korisnika su:

• OmnitureSiteCatalyst
• Eloqua
• WebTrends
• Personyze
• Google Website Optimizer

Kako ciljanje ponašanja korisnika radi

Kada neka osoba poseti web sajt, stranice koje pregleda, količinu vremena koju provede na svakoj od stranica, linkove na koje klikne, pretrage koje su napravili, stvari sa kojima su u interakciji, i ostalo, sve te podatke sajtovi mogu da prikupe i sa njima da kreiraju “profil” koji će biti povezan sa pretraživačem tog posetioca. Web sajtovi mogu da koriste ove podatke za kreiranje definisanih segmenata publike na osnovu posetilaca koji imaju slične profile. Kada se posetioci vrate na određeni sajt koristeći isti pretraživač, ti profili se mogu iskoristiti kako bi se posetiocima prikazali oni oglasi za koje su pokazali interesovanje ili nameru za kupnu određenih proizvoda i usluga.

Postoji mnogo faktora koji se mogu iskoristiti za ciljanje publike (Behavioral marketing). Neki od najznačajnijih su:

• Lokacija (grad, država, regija)
• Referal URL (odakle posetilac dolazi?)
• Kampanja (na koji oglas je posetilac kliknuo?)
• Uređaj (iPhone, iPad, Android ili Windows / Linux / Mac)
• Frekventnost poseta (novi posetilac, ili povratnik na sajt? Da li se vraća po 2. ili 5. put?)
• Tražene ključne reči (da li je posetilac stigao na sajt tražeći “letnje popuste” ili “polovne stvari”?)

Postoji još mnogo faktora (uključujući korišćenje podataka kao što su godine, pol, itd.) koje se mogu koristiti za ciljanje.

Tehnike ciljanja ponašanja korisnika mogu se primeniti na bilo koju online imovinu u cilju poboljšanja korisničkog iskustva ili sticanju određene koristi koja se obično ogleda u povećanju stope konverzije ili povećanju potrošnje na svim nivoima.

Navešćemo neke jednostavne primere na osnovu ciljanja ponašanja korisnika:

• Dinamičko umetanje ključne reči za pretragu u naslov ili sadržaj na odredišnoj stranici
• Prikaz posebne ponude u zavisnosti od ključne reči za pretragu ili URL adrese sa koje korisnik dolazi
• Na eCommerce sajtu, pružajući popuste u zavisnosti da li se radi o novom posetiocu ili onom koji se vratio na sajt
• Promovisanje widget-a ako posetilac dolazi sa Facebook-a ili Twitter-a
• Promovisanje drugačijeg skupa proizvoda (ponude) u zavisnosti od doba dana (veče, jutro ili popodne) ili u zavisnosti od toga koji je dan u sedmici

Mogućnosti su beskrajne. Ali, kako da znate koje segmente da ciljate?

Prvi korak u ciljanju ponašanja korisnika jeste pažljivo razmatranje svojih posetilaca. Između ostalog, morate da znate koji tip (profil) posetilaca je najbrojniji na vašim stranicama. Tipičan pristup je korišćenje alata za web analitiku sa kojim bi se vaši posetioci podelili u odgovarajuće diskretne kanale (segmenata). Svaki kanal se analizira a potom se kreira virtuelni profil za svaki od kanala.

Većina platformi identifikuje posetioce dodeljivanjem jedinstvenog ID Cookie svakom posetiocu na sajtu što im omogućava da veoma lako prate posetioce tokom njihovog web putovanja. Na osnovu tog praćenja platforma donosi odluko o tome koji sadržaj treba biti prikazan određenom profilu posetilaca.

Naravno, ovi podaci u ponašanju korisnika mogu da se kombinuju sa poznatim demografskim podacima ili poslednjom kupovinom koju je posetilac obavio kako bi se proizveo veći stepen preceznosti podataka koji se može koristiti za ciljanje.

Merenje i potvrđivanje performansi segmenata i ciljanog sadržaja je takođe veoma važno. Dakle, koristeći neki od alata za culjanje ponašanja korisnika potrebno je napraviti A/B testove na specifičnim segmentima kako bi se odgovorilo na pitanja kao što su:

• Da li je prilagođavanje ključnih stranica na lokalne jezike za naše posetioce iz Njemačke, Kine i drugih zemalja povećalo konverziju i prodaju?
• Da li se mogu preporučiti određeni planovi u zavisnosti od toga koje su ključne reči posetioci koristili u pretrazi?
• Da li ima smisla od određenih funkcija na početnoj stranici učiniti prioritete u zavisnosti od toga da li korisnici dolaze sa LinkedIn, Facebook-a ili Twitter-a?

Prelazak sa A/B testiranja za određene segmente do trajnog ciljanja ponašanja korisnika veoma je jednostavno. Potrebno je samo klonirati A/B test i podesiti ciljanje za varijacije.

Nadamo se da će vas ovaj članak uveriti koliko može biti korisno ciljanje ponašanja korisnika.

Imate li vi iskustvo sa ciljanjem ponašanja korisnika, smatrate li ga korisnim?

Sigurnosni istraživači nedavno su otkrili jedan od najsloženijih malware-a do sada. Malware poznat pod nazivom Flame ali i kao SkyWiper i Viper, odgovoran je za inficiranje velikog broja računala diljem Bliskog Istoka i Europe.

Ono što Flame malware čini tako neobičnim jeste njegova veličina. Naime, on je mnogo veći od svih dosada otkrivenih zlonamjernih virusa. Na primjer, virus Stuxnet, koji je prije nekoliko godina bio usmjeren na Iranska postrojenja za obogaćivanja uranijumom, težio je samo 500 kilobajta.

Kada se u potpunosti instaliran (sa svim svojim komponentama), veličina Flame malware-a je nevjerojatnih 20MB. Treba reći da on koristi i SQLite bazu podataka i dinamički generirani Kod pisan u programskom jeziku Lua. Programski jezik Lua prvenstveno koriste developeri igara za kreiranje aplikacija koje će raditi i na iOS i Android platformi. Programski jezik Lua slična je C ++, ali je lakši za ažuriranje i komuniciranje. Na osnovu ovoga eksperti zaključuju da se radi o malware-u iza kojeg mora da stoji veliki tim visoko kvalificiranih programskih inženjera.

Flame je u suštini spyware koji ima najmanje 20 dostupnih modula koji mu daju neke vrlo napredne mogućnosti špijuniranja. Jedan od modula omogućuju preuzimanje kontrole nad audiom i videom zaraženog računara tako da kreatori ovog malware-a mogu da prate ne samo razgovore preko Skype-a i sličnih programa već i razgovore u prostoriji u kojoj se zaraženi računar nalazi i to u realnom vremenu. Tu je i modul koji pretražuje obližnje Bluetooth uređaje i sa njih kopira imena i telefonske brojeve pohranjene u kontakt listama.Interesantan je i modul koji prati aktivnost računara praveći screenshot svakih 15 do 60 sekundi, ovisno o tome koja je aplikacija u uporabi, a potom koristi SSL zaštićenu vezu za slanje slike. Flame spyware također vrši monitoring prometa na lokalnoj mreži i skuplja korisnička imena, lozinke i druge osjetljive podatke koji napadači mogu iskoristiti za daljnje praćenje njihovih ciljeva. Flame napada Windows XP, Windows Vista i Windows 7 računala.

Flame je otkriven prije nekoliko tjedana, u razdoblju nakon izvješća da je malware poznat kao “Wiper” upotrijebljen za uništavanje podataka koji pripadaju Iranskom Ministarstvu Nafte. Kompanija Kaspersky u ponedeljak je izjavila da ima dokaze da je Flame aktivan najmanje dvije godine dok su istraživaći Mađarske kompanije CrySyS Lab izvjestili da je malware SkyWiper aktivan najmanje pet godina.

Na slici iznad se mogu vidjeti zemlje koje su najviše inficirane sa malware Flame (Kaspersky LabIran je potvrdio postojanje ovog novog i vrlo kompleksnog malware-a usmjerenog na zemlje Bliskog Istoka. Iran navodi da je uspjeo da stvorio antivirus alat koji može da otkrije i ukloni Flame.

Treba reći i da su Ujedinjene Nacije danas poslale upozorenje državama članicama na postojanju Flame malwera nudeći im pomoć oko obezbjeđivanja podataka.

Društvene mreže kao što su Facebook, Twitter i Pinterest postale su dio našeg našeg digitalnog života, i baš kao što su to uradili sa email-om i drugim popularnim digitalnim tehnologijama, spameri žele i njih da iskoriste.

E-mail je bio format koji su spameri koristili za promociju beznačajnih dijeta,sredstva za seksualnu stimulaciju, i ostale stvari na kojima su dobro zarađivali. Ugrađivanjem mnogo boljih filtera, ogroman broj neželjene pošte proteran je iz inbox-a korisnika. Naravno da spameri nisu odustali, sada su se okrenuli društvenim medijima koji su bar za sada loše opremljeni da bi mogli da se suoče sa njima.

Socijalna spam može da bude mnogo efikasniji nego e-mail spam. Prema nekim izveštajima, spameri su kreirali čak 40 odsto računa na društveno-medijskim sajtovima. Trenutno je oko 8 procenata poslatih poruka preko društvenih stranica spam, što je oko dva puta više nego pre šest meseci. Spameri koriste funkcionalnost za deljenje na društvenim sajtovima kako bi raširili svoje poruke. Ako kliknete na neki spamerski link na Facebook-u, od vas će biti zatraženo da "Like" ili "Share" Facebook stranicu, ili da omogućite da aplikacija dobiju pristup vašem profilu.

Facebook i Twitter su bili primorani da angažuju stručnjake za bezbednost kako bi suzbili ovu salvu spama koja se pojavila na društvenim medijima.

Mi smo do sada potrošili na desetine miliona dolara na sistem koji će štititi našu mrežu od spama a tome treba dodati i nekoliko stotina stalno zaposlenih koji se brinu o integritetu naših stranica,

izjavio je portparol Facebook-a Frederic Wolens.

U januaru ove godine, društvena mreža Facebook tužila je oglasnu mrežu AdScend Media, optužujući je za slanje neželjenih poruka (Spam) Facebook korisnicima. Najmanje 280.214 korisnika prevareno je sa ovim spamom koji stručnjaci nazivaju “likejacking”. Početkom ovog meseca, kompanija AdScend se nagodila sa Američkim državnim organima oko povlačenja ove tužbe plaćanjem kazne od 100.000 dolara (iako je zaradila oko 20 miliona dolara) te obećanjem da će prestati sa slanjem spam poruka na Facebook.

Prošlog meseca Twitter je tužio Skootle, JL4 Web Solutions i još pet lica, tvrdeći da su oni odgovorni za nepoželjne poruke zbog kojih su neki korisnici odlučili da ugase svoje račune. U tužbi Twitter navodi da je potrošio nešto više od 700.000 dolara za borbu protiv spam napada za koje su odgovorni optuženi.

Sve u svemu, budite oprezni jer proterivanjem iz e-maila spameri su se odlučili za invaziju na Facebook, Twitter, Pinterest i ostale društvene mreže.

Jednostavna usluga za skraćivanje linka, Bitly, jučer je dobila svoj novi dizajn. Bitly, koji je svojevremeno pokrenut s ciljem da se od dugih linkova naprave dovoljno kratki kako bi mogli stati u tweet, sada je evoluirao u sajt za društveno dijeljenje linkova.

Mora se priznati da je Bitly sada mnogo komplikovaniji za korisnike. Naime, Bitly sada nudi vlastitu Bookmark uslugu nazvanu Bitmarks koja omogućuje da linkove možete spremiti u svoju privatnu zbirku ili podijeliti sa svijetom. Bitmarks se može dodati putem Bookmarklet-a, gumba u bookmark bar-u vašeg preglednika, nove Chrome ekstenzije ili Bitly web sajta.

Bitly također uključuje i značajku za pretraživanje sličnu Google-ovoj, koja pretraživanje Bitmarks obavlja veoma brzo. Bitly smatra da iako postoje ljudi koji će pažljivo organizirati svoje Bitmarks, većina je ipak lijena pa im stoga treba veoma kvalitetna značajku za pretraživanje kako bi usluga bila od koristi.

Također, ažurirana je i stara Bitly značajka, Bundles. Bundles su skupine linkova koje se mogu dijeliti sa drugima. Sada je sa ovim ažuriranjem, Bitly učinio Bundles mnogo interaktivnijim i lakim za dijeljenje na Facebook-u i Twitter-u.

Ovaj redizajn Bitly usluge podudara se sa izdavanjem Bitly iPhone aplikacije za praćenje vaših Bitmarks na telefonu.

Reakcije na redizajn nisu baš pozitivne, mnogi koji su Bitly koristili isključivo za skraćivanje linkova sada se žale na komplikovanost usluge. Ako nemate korisnički račun sa Bitly, ili ako ste izabrali da se ne logirate, možete jednostavno skratiti link na Bitly početnoj stranici. Međutim, ako ste se prijavili na račun i želite skratiti link, morate “dodati Bitmark” spremiti URL, odaberati da ga sačuvate kao privatni ili javni, pa tek onda možete dobiti skraćeni link.

Mi u potpunosti razumijemo zabrinutosti koje su izrazili neki od naših korisnika. Trenutno radimo sa stotinama beta testera i koristimo povratne informacije koje dobivamo od njih tako da se nadamo da će ova evolucija Bitly usluge biti još vrijednija u budućnosti. To znači da je ovo sada samo prva faza u razvoju proizvoda i da ćemo vrlo brzo u njega ugraditi sve korisne stvari dobivene putem povratnih informacija od beta testera ali i naših korisnika,

navodi u svom priopćenju Bitly.

Svi izveštaji govore da Google kontroliše skoro polovinu globalnog tržišta online oglašavanja. Dakle, radi se o velikoj količini podataka na osnovu kojih mogu biti prikazani različiti uvidi i statistike.

Da bi izdavačima dobili uvid u ovu ogromnu količinu podataka, Google je danas objavio prvu u nizu publikacija koja pruža vrlo interesantan uvid u informacije prikupljene širom njegovih platformi za oglašavanje, uključujući i DoubleClick For Publishers, DoubleClick Ad Exchange i Google AdSense mreže.

Google navodi da će Publisher Edition biti prvi u nizu publikacija kojima je cilj da se prikupe metrike koja treba da odgovore na neke od najčešćih pitanja koja interesuju ne samo izdavače već i sve ostale. Ova ogromna količina podataka iz celog sveta rangirana je po impresijama oglasa i CPM. Takođe, izveštaj daje uvid u trendove mobilnog Web-a, prikaza video oglas, kao i geografskih obrazaca. Cilj pubilikacije je da se odgovori na važna pitanja poput:

• Da li je baner zaista mrtav? Ako mislite na baner 468×60, skoro da jeste s obzirom da oglas ove veličine čini samo 3% svih impresija. S druge strane, skoro 80% svih impresija čine medium rectangle, leaderboard i skyscraper (srednji pravougaonik, veliki baner i soliter).
• Koja vrsta sajtova je pokazala snažan rast impresija? U 2011 godini, Kupovina, Sport i Auto sajtovi spadaju u one sa najvećim rastom u odnosu na prošlu godinu na Ad Exchange i AdSense. Umetnost i zabava (Arts & Entertainment) bile na vrhu po monetarizaciji impresija širom AdSense i Ad Exchange. Odmah iza njih su Online zajednice (Online Communities) i igrice. Uprkos svom visokom rangiranju, Online Zajednice doživele su dvocifreni pad, baš kao i Poslovanja & Industrija (Business & Industrial) i sajtovi sa Preporukama (Reference).
• Da li je stopa prodaje (Sell Through Rates) veća za 20 odsto krajem godine? Svi su pretpostavljali da je stopa prodaje veća zahvaljujući većoj potrošnji na oglašavanje tokom praznika. Google u svojoj publikaciji otkriva povećanje stope prodaje za izdavače na globalnom nivo i to u visini od 36 odsto do 42 odsto u četvrtom kvartalu. Poredeći regione u 2011 godini, Evropski izdavači doživeli su najveće povećanje stope prodaje (Sell Through Rates) od 47 odsto.
• Koliki je rast mobilnih i video impresija? Mobilno tržište je u velikoj ekspanziji pa su mobilne Web impresije na Ad Exchange i AdSense platformi zabeležile povećanje od 250% u periodu između trećeg i četvrtog kvartala 2011 godine. U istom periodu, prikazivanje video oglasa na DoubleClick For Publishers platformi poraslo je skoro za 70 odsto.
• Gde se koja zemlja nalazi? Severna Amerika i Zapadna Evropa i dalje su lideri po pitanju online sadržaja, ali su neke od malih država zabeležile veoma visoke stope rasta u prikazivanju oglasa. Palau je u prošloj godini imao stopu rasta od 1106 procenata, Ekvatorijalna Gvineja od 4635 procenata i Laos od 382 odsto. Sjedinjene Američke Države imaju najveći procenat prikaza oglasa (24,7 odsto), a slede Kina (10,5 odsto) i Japan (5,7 odsto).

Za nove aplikacije najveći problem predstavlja izlazak iz anonimnosti tj. kako da se za njih sazna. Cilj developera je da se njihove aplikacije nađu na samom vrhu liste i na Google Play i na Apple App Store. Da bi mogli računati na ozbiljnu zaradu od svoje aplikacije ona bi se morala naći među prvih 25 na App Store. Nažalost, da bi se našla među prvih 25, aplikacija mora imati oko 40.000 preuzimanja dnevno!

Od kako je 2008 godine pojavio Apple App Store, zavladala je zlatna groznica. Mnogi developeri su objavljivanjem aplikacija počeli da zarađuju ozbiljan novac a aplikacije poput Angry Birds, Draw Something i Instagram su od svojih kreatora napravili milijunaše.

Ovakvi uspjesi potaknuli su veliki broj developera da se zapita kako zaraditi sa mobilnim aplikacijama tako veliki novac i da li sve aplikacije donose zaradu. Ne, ne donose sve aplikacije zaradu, čak 59% aplikacija ne može da zaradi dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova, ali ako ste kreirali popularnu aplikaciju koja je dosta dobro prihvaćena od korisnika, tada možete očekivati dosta dobru zaradu.

Analitička kompanija Distimo nedavno se bavila problemom ulaska među prvih 25 aplikacija na Apple App Store. Ulazak među prvih 25 aplikacija je od izuzetne važnosti za uspjeh jer se prvih 25 aplikacija prikaže odmah nakon što korisnik aktivira App Store. Da stvar bude još gora, aplikacija u vrlo kratkom roku treba da se nađe među prvih 25. Nikako ne treba zaboraviti da treba da se bori sa oko 650 tisuća ostalih aplikacija koje teže istom cilju.

Svi developeri teže da se njihove aplikacije nađu među prvih 25 na App Store jer tada mogu da očekuju ozbiljnu zaradu. Svakako, nije isto ako se radi o plaćenoj ili besplatnoj aplikaciji. Za ulazak među prvih 25 plaćenih aplikacija biće vam potrebo oko 3.500 preuzimanja dnevno. Za ulazak među prvih 25 besplatnih aplikacija biće vam potrebno oko 40.000 preuzimanja dnevno!

Kada znate da postoji oko 650 tisuća različitih aplikacija u App Store, tada počinjete shvatati koliko je zahtijevan zadatak pred vama.Mnoge aplikacije nikada se ne pronađu put do korisnika. Nije da aplikacije nisu dovoljno dobre već jednostavno nitko i ne zna da one postoje. Tržište je ogromno, pa mnogi pokušavaju na razne načine da svoje aplikacije izvuku iz anonimnosti.

Do sada je sa App Store bilo više od 20 milijardi preuzimanja a većina je došla iz relativno male zbirke aplikacije. Čak i sa velikim ulaganjem u marketing ne postoje nikakva jamstava da će vaša aplikacija doživjeti uspjeh. Još uvijek vam je potrebna velika sreća da se vaša aplikacija nađe na vrhu App Store.

Istraživanje kompanije Distimo pokazuju da postoji velika razlika u broju preuzimanja između različitih kategorija. Kao što ste mogli očekivati, igre su veoma popularna kategorija. Ako vaša aplikacija spada u tu kategoriju onda će da bi ušla među prvih 25 na App Store morati imati oko 25.000 dnevnih preuzimanja. S druge strane, ako se vaša aplikacija nalazi u kategoriji zabave, za ulazak među prvih 25 bit će vam potrebno nešto manje od 7.000 preuzimanja dnevno.

Ako razmišljate o novoj vremenskoj aplikaciji tada je vaš mizernih 500 preuzimanja dnevno i naći ćete se među prvih 25 aplikacija na App Store.

Želite li da sačuvate vaše e-mail poruke bezbednim od radoznalih očiju? Encipher.it je besplatan alat sa kojim možete da šifrirate e-mail, ili bilo koji blok teksta koji unesete na sajt.

Bilo bi dobro da Encipher.it sačuvate u svoj Bookmark bar kako bi mu veoma lako pristupali kad go vam zatreba.

Kada budete spremni da ga koristite, pokrenite svoj web bazirani e-mail u vašem pregledniku, i sastavite poruku. Kliknite na Encipher.it u Bookmark baru i od vas će biti zatraženo da unesete ključ za šifrovanje vaše poruke. U ključ za šifrovanje možete uključiti bilo koji niz brojeva i slova (što je duži i komplikovaniji vaš ključ za šifrovanje to je bolje). Naravno, ključ za šifrovanje je nešto što morate zapamtiti ili imati negde zapisan s obzirom da bez njega vaš e-mail neće biti čitljiv, tj. neće se moći dešifrovati.

Kada ste uneli ključ za šifriranje, kliknite na dugme Encript, i tada će se primeniti 256-bitni AES (Advanced Encription Standard) algoritam koji radi u realnom vremenu. Treba reći da je 256-bitna enkripcija vrsta zaštite podataka koju koriste web sajtovi mnogih banaka i Vladinih službi.

Encipher.it će transformisati vašu poruku u blok besmislica i kreirati link ka sajtu Encipher.it tako da ga primaoci vašeg e-maila mogu koristiti za dešifrovanje poruka. Dešifrovanje je vrlo jednostavan proces za primaoce kada imaju vaš ključ za šifrovanje. Ključ za šifrovanje sa kojim će primaoci dešifrovati vaš e-mail možete poslati u odvojenom e-mailu, SMS-om ili da obavite telefonski poziv i kažete primaocu ključ sa kojim će dešifrovati e-mail. Samo oni koji imaju vaš ključ mogu čitati vaše e-mail poruke.

Na ovaj način možete zaštititi vaše privatne podatke na javnim računarima, ali takođe može da zaštiti i vas ako neko hakuje vaš e-mail nalog.

Treba reći da Encipher.it nije ograničena samo na e-mail, sa njim se može šifrovati skoro sav tekst koji kucate u pregledniku uključujući i poruke koje se šalju preko Facebook-a i drugih društvenih mreža.

Bookmarklet pokreće savKod lokalno na računaru, tako da nema bojazni da će Encipher.it osoblje ili neko drugi da osluškuje vaše poruke dok se prenose na server za šifrovanje / dešifrovanje.

Mobilno tržište je u velikoj ekspanziji. Prodaja pametnih telefona (smartphone) i Tablet uređaja već nekoliko godina konstantno raste pa je sasvim logično da i broj mobilnih aplikacija prati taj raste. Mobilne aplikacije postale su izuzetno unosan posao. Neke od najpopularnijih aplikacija zaradile su ili zarađuju milijune dolara (Angry Birds), dok su neke kupljene od strane velikih kompanija za basnoslovne iznose (npr. Draw Something i Instagram).

Svatko tko želi da se upusti u razvoj mobilnih aplikacija i na taj način pokuša da ostvari zaradu treba da zna da je konkurencija na ovom tržištu jako velika, najviše je  Apple iOS aplikacija oko 650.00 tisuća dok za Google Android može da se pronađe oko 450.000 tisuća raznih aplikacija.

Nema smisla raditi na razvoju neke mobilne aplikacije za tržište koje ga neće adekvatno prihvatiti ili koje neće ni primjetiti da se lansirali aplikaciju. Ono što je potrebno uraditi prije samog razvoja mobilne aplikacije jeste istraživanje i identificiranje tržišta a zatim pravljenje proizvoda za njega.  Fokusirajući se na jedno, ciljano tržište developeri mogu iskoristiti stečeno iskustvo za razvoj više aplikacija i tako povećati svoje šanse za uspjeh.

Definisano ciljano tržište i osnovna publika omogućuje vam da usredotočite vaše online marketinške napore na društvene medije kao što su Twitter, Facebook i Google +, kao i na Internet forume i blogove koji su povezani sa interesom vaše publike.

Nakon što imate ciljano tržište, možete se posvetiti izradi mobilne aplikacije koja će korisnicima pružiti određenu vrijednosti. Pružanje određene vrijednosti korisnicima obično znači da ćete sa aplikacijom rješiti neki problem, povećava produktivnost ili pružiti zabavu.

Na primjer, popularna BlackBerry aplikacija Who Is It Pro, omogućuje korisnicima postavljanje 20 LED boja za svoje omiljene kontakte, tako da na prvi pogled znaju tko ih pokušava kontaktirati.

Developeri mobilnih aplikacija moraju imati jedinstven koncept primjene aplikacije jer će se o aplikaciji suditi na osnovu njene korisnosti i originalnosti tako da je veoma važno dobro razmisliti o ovom početnom konceptu prije nego što se krene sa razvojem, brandiranjem i promocijom aplikacije.

Još jedna veoma bitna stvar o kojoj trebate razmisliti jeste za koju mobilnu platformu mislite da napravite aplikaciju. Da li ćete aplikaciju pravite za Apple iOS, Google Android, Research In Motion BlackBerry  ili Microsoft Windows platformu?

S obzirom na ukupne troškove, najbolje bi bilo odabrati jednu platformu i nje se držati. Trenutno najpopularnije platforme su Apple iOS i Google Android a prema nekim predviđanjima veliki rast na ovom tržištu trebao bi imati Microsoft sa izlaskom operativnog sustava Windows 8, krajem ove godine.

Kada neka od vaših mobilnih aplikacija doživi uspjeh na jednoj platformi tek tada trebate razmišljati o njenoj verziji za ostale platforme.

Što se tiče zarade sa mobilnim aplikacija, trenutno su se izdvojile tri opcije koje developeri najviše koriste:

1. Plaćanjem za aplikaciju (plaćanjem za preuzimanje ili plaćanjem pretplate)
2. Prodajom pune verzije i dodatnih (naprednih) značajki
3. Oglašavanjem u aplikacijama

Kod plaćanja za aplikaciju sve je jasno, korisnik kupuje potpunu aplikaciju i to je to. Plaćanje pretplate obično je na mjesečnom ili godišnjem nivou a korisnik također dobiva potpuni pristup aplikaciji.

Svakako da korisnici najviše vole besplatne aplikacije, pa stoga osim ako developeri ne namjeravaju da koriste oglašavanje u aplikaciji ka opciju za zaradu od svoje besplatne mobilne aplikacije, njihova besplatna verzija aplikacije (freemium) mora biti dovoljno uvjerljiva da privuće korisnike da plate za:

• Superiorniju, potpunu (premium) verziju aplikacije
• Uslučaju mobilnih igara, nadogradnju koje omogućava igračima pristup većem broju razina u igri ili većem broju resursa (virtualne valute i ostalo).

Ovo posljednje, poznato i kao in-app kupnja (kupnja unutar aplikacija), sve je popularniji način zarade sa aplikacijama. Istraživanja kompanije Distmo iz kolovoza mojeseca pokazuju da kupnja unutar aplikacija čini 74 posto ukupnog prihoda iPhone aplikacija. Također, 76 posto od 25 najuspješnijih Android aplikacija su besplatne i nude in-app kupnju.

Što se tiče oglašavanja u mobilnim aplikacijama, ako uspijete postići da vaša besplatna mobilna aplikacija doživi viralni uspjeh, zarada tada može biti više nego fantastična. Planetarno popularna igra Angry Birds kompanije Rovio navodno zarađuje čak milijun dolara mjesečno od oglašavanja u svojoj besplatnoj Android verziji.