Online Tržište

Ruski hakeri odgovorni su za najveću klik prevaru u istoriji sa kojom su inkasirali 5 miliona dolara dnevno!

Grupa ruskih hakera izgradila je mrežu računara koji su simulirali ljudsko ponašanje na Internetu s ciljem da privuku lažni Web promet na svoje lažne sajtove a potom bi prijavljivali lažne klikove, klik prevara koja im što je dnevno donosila između 3 i 5 miliona dolara od najvećih oglašivača i izdavača.

Ovu farmu botova, nazvanu Methbot, prva je primetila sigurnosna kompanija White Ops krajem 2015. godine i ona uključuje više od 570.000 različitih IP adresa od kojih su mnoge lažno registrovane kao američki ISP, a raspoređene su na oko 1.000 posvećenih servera u data centrima u Holandiji i SAD.

Pre par dana je White Ops objavila izveštaj o Methbot iz kojeg se vidi da je kombinovani finansijski uticaj prevare nekoliko puta veći od dosadašnje najveće “bot-mreže” poznate kao ZeroAccess, otkrivene 2011. godine.

Svrha Methbot program bila je simulaciju normalnog ljudskog ponašanja kao što je klikanje za pokretanje i zaustavljanje videa te registrovanje lažnih prijava na sajtove poput Facebook-a. Na ovaj način generisan je Web promet i aktivnost koji su se prijavljivali oglasnim mrežama kao da su pravi.

Na visoko profilne sajtove koji imaju veliki Web promet i na kojima su postavljeni video oglasi oni bi usmerili svoje botove, stvarajući lažnu sliku tako što su te sajtove učitavali unutar svojih Node.js pretraživača, pregledali i klikali na oglase. Menjanjem svojih podataka koji se odnose na geografsku lokaciju i IP adresu (na raspolaganju su imali čak 571.904 IP adresa), ovi prevaranti su zahvaljujući CPM modelu oglašavanja od oglašivača uzeli milione dolara.

Za one koji ne znaju, kod modela oglašavanja “Cena po Impresiji” (CPM), vi koji se oglašavate na stranicama sa rezultatima pretraživanja platićete za svakih 1.000 impresija (prikazivanja) vašeg oglasa. Korisnik ne mora da klikne na vaš oglas, ovde se radi samo o tome da se oglas prikaže korisniku!

Preporučujemo vam članak “Plaćeno oglašavanje na pretraživačima”.

Kompanija White Ops u svom izveštaju navodi da se tvorci Methbot mreže nalaze u Rusiji te da su im na meti bila najskuplji oglasni prostori i neki od najvećih sajtova kao što su ESPN, Fortune, Huffington Post, Economist, CBS i Fox News. White Ops veruje da je Methobot uspeo da generiše između 200 i 300 miliona lažnih prikazivanja video oglasa dnevno!

Preporučujemo članak “Kako se boriti sa klik prevarom”.

U poređenju sa sličnim prevarama, Methbot je jedinstven jer se oslanjao na servere u data centrima umesto na botnet – računare i pametne telefone zaražene sa malware, kao što su ZeroAccess, Chameleon, Ponmocup, Million-Machine i HummingBad.

Tokom proteklih nekoliko meseci kompanije koje se bave digitalnim oglašavanjem primorane su da dobro analiziraju svoje poslovanje. Izveštaji koji dolaze od nekoliko bezbednosnih kompanija pokazuju da “klik prevara” košta online oglašavače više od 6 miliona dolara mesečno! Također, drugi izveštaji pokazuju da Google bot promet troši preko milijardu dolara godišnje.

Gde god postoji prilika da se zaradi novac, “klik” prevaranti se pojave. Problem je toliko veliki i košta ekonomiju toliko da se “klik prevara” zapravo tretira kao krivično delo u Sjedinjenim Američkim Državama.

Klik prevara je nešto sa čim se industrija digitalnog oglašavanja bori već duže vreme. Poznat je slučaj iz 2004 godine kada je softverski inženjer razvio softver za klik prevaru sa kojim je pokušao od kompanije Google iznuditi 150.000 dolara. Naime, on je kompaniji Google demonstrirao softver nazvan "Google Clique" koji je dizajniran da generiše lažne klikove na Google oglase. Kreator ovog softvera zapretio je Google-u da bi ga mogao ustupiti drugima ako mu kompanija ne isplati 150.000 dolara. Softver je navodno mogao naterati Google da plati milione dolara zbog lažnih klikova na oglase.

Nedavna studija sprovedena od strane Spider.io demontirala je botnet koji se sastoji od preko 120.000  računara nazvan “Kameleon”. Botnet je nastojao oponašati Web promet kreiran od strane ljudi stvaranjem rolovera na reklamne banere a u nekim slučajevima i klikom na baner oglase. Prema nekim procenama, botnet Kameleon je koštao online oglašivače više od 6 miliona dolara mesečno.

Klik prevara je pitanje koje konstantno utiče na ekonomiju oglašavanja i koja zlonamernim prevarantima donosi ogromu zaradu. Ne postoji jedinstveno rešenje za zaustavljanje klik prevara ali postoji više načina sa kojim možete da se zaštitite od uzaludnog rasipanja novca na oglašavanje.

Šta preduzeti

Trebate li biti zabrinuti zbog klik prevare? Ukoliko trošite više od nekoliko stotina dolara na oglašavanje na Internetu mesečno, pametno bi bilo obratiti pažnju na dve ključne stvari u borbi sa klik spamom i klik prevarom:

1. Tehnika: Uporedite serverske evidencije (logs) i IP informacije sa poznatim “crnim listama”, “proxy listama” i “spam listama”.
2. Analitika: Koristite vašu analitiku i pažljivo pratiti pokazatelje uspeha. Pogledajte obrasce sa Web prometom kako bi procenili da li je Web promet ljudski. Nemojte biti opsednuti stopom učestalosti klikova (CTR) koja jeste jedan od najvažnijih pokazatelja uspešnosti oglasnih kampanja (stopa učestalosti klikova pokazuje procenat klikova u odnosu na broj prikazanih oglasa), umesto toga, rangirajte svoje plaćene kanale oglašavanja po povratu investicije a zatim napravite prioritete svojih troškova na osnovu te liste. Ako vam je došlo do povećanja Web prometa a stopa konverzije to ne prati, bilo bi mudro prestati sa plaćenim oglašavanjem na tom kanalu.

Potrebno je da što bolje razumete vaš Web promet, pratite nagli rast prometa i performanse, kao i da redovno proveravate postojeće “crne liste” kako bi se zaštitili i sprečili ogromne troškove za online oglašavanje koje neće dati nikakve rezultate jer se radi o klik prevari.

Botovi klik prevare stvaraju teške posledice na ekonomiju online oglašavanja. Kako su CPM brojevi naduvani od strane klik botova, pravi klik postaje sve skuplji. Čak i ako su klik botovi prilagođeni da kliknu na oglase, sticanje stvarnih potrošača postaje sve skuplje. CPM (cena oglasa za hiljadu prikaza) je model oglašavanja u kom se oglašavačima naplaćuje svaki put kad se oglas prikaže korisniku, bez obzira da li je korisnik kliknuo na oglas ili ne. Naknada se temelji na svakih 1000 impresija (pojavljivanja oglasa).  Na primer, banner oglasi se prodaju po CPM modelu  (M – rimsko 1000).

Problemi klik prevare na značajnijim Web sajtovima ukazuje na problem u čitavoj branši koji treba hitno rešavanje. Industrija online oglašavanja treba da nastavi da sarađuje sa svima razmenjujući podatke kako bi se sprečile neke buduće prevare.

Na kraju, klik prevara nije samo problem industrije online oglašavanja već svih koji nude neki sadržaj online.

Na kraju, važno je naglasiti da je potrebno obratiti pažnju na tehnički i analitički apsekt u cilju borbe i sa klik prevarom.

Facebook je objavio da vjeruje da sada postoji više od 83 milijuna lažnih korisnika društvene mreže. Facebook je objavio da je 8,7% od 955 milijuna aktivnih korisnika, lažno. Najveća društvena mreža na svijetu u svom izvještaju navodi da od tog broja 4,8% predstavljaju dupli profili, 2,4% pogrešno kvalificirani korisnički računi, a 1,5% korisnika se vode kao "nepoželjni".

Ovi podaci su se pojavili u vrijeme kada se sve više raspravlja o vrijednosti marketinga na ovoj platformi.

Facebook procjenjuje da trenutno postoji 83.09 milijuna lažnih korisnika te da su oni razvrstani u tri skupine. Najveća skupina su dupli računi, što Facebook definira kao "račun koji korisnik održava uz svoj glavni račun." Druga skupina su "pogrešno klasificirani", za koje Facebook navodi da se radi o "korisnicima koji su kreirali osobne profile za poslovanja, organizacije, ili se pak radi o ne-ljudskim osobama kao na primjer, ličnom profilu kućnog ljubimca".

Treća skupina su "nepoželjni" računi se smatraju svi oni koji su u suprotnosti s Facebook-ovim uvjetima korištenja. Obično se radi o profilima koji su korišteni za slanje spam poruka ili drugog zlonamjernog sadržaja.

Facebook, čiji se poslovni model oslanja na ciljano oglašavanje, nalazi se pod salvom kritika koje dovode u pitanje vrijednost njegovog modela oglašavanja koji potiče prikupljanje "Like" od korisnika.

Mi generiramo značajne prihode od oglašavanja pa bi gubitak oglašivača ili smanjenje potrošnje na oglašavanje na Facebook-u, moglo ozbiljno naštetiti našem poslovanju,

navodi se u saopštenju Facebook-a.

Prije par dana, startup Limited Run javno je napao Facebook i njegov model oglašavanja, tvrdeći da je na temelju vlastitog analitičkog softvera otkrio da je 80% klikova na njegove Facebook oglase došlo od lažnih korisnika.

U postu na svojoj Facebook stranici, Limited Run navodi: "Botovi su učitavali stranicu i tako povećavali naše troškove oglašavanja. Nekoliko puta smo pokušali u vezi ovoga problema kontaktirati Facebook, nažalost, odgovora nije bilo… Da li znamo kome botovi pripadaju? Ne. Da li optužujemo Facebook za korištenja botova kako bi povećali svoje prihode od oglašavanja. Ne. Da li je to čudno? Da."

Velika prašina se podigla oko oglašavanja na Facebook-u, društvena mreža je u svom priopćenju navela da će ispita sve ove navode.

Mali startup Limited Run odlučio je da se javno povuče sa Facebook-a zbog neprimerene oglasne prakse koju najveća društvena mreža na svetu praktikuje. Limited Run tvrdi da zapravo samo 20 odsto klikova dolazi od stvarnih ljudi dok je preostalih 80 odsto klikova dolazi od botova.

Limited Run navodi da su im se sumnje javile tokom testiranja Facebook-ovog oglasnog sistema. Primetili su da im društvena mreža naplaćuje za klikove, a da se samo 20 odsto tih klikova prikazuje na njihovom sajtu. Limited Run se odlučio da ovo testira sa nekoliko različitih analitičkih usluga i sve su pokazale iste rezultate.

Limited Run je čak otišao toliko daleko da je razvio svoj analitički program. Podaci iz ovog programa pokazali su da je JavaScript onemogućen na 80 odsto klikova koji dolaze iz Facebook-u. Ovaj startup navodi da će ugasiti svoju Facebook stranicu (oko koje je takođe bilo problema), jer ako osoba koja klika na oglas nema omogućen JavaScript, onda je veoma teško proveriti taj klik.

Naše dugogodišnje iskustvo pokazuje da samo 1 do 2 odsto korisnika surf bez omogućenog JavaScript-a, a ne 80 odsto,

navodi Limited Run.

Da bi potvrdio svoje navode, ovaj startup je napravio „page logger” kako bi mogli da prate svaki klik koji na njihov sajt dolazi sa Facebook-a. Njihovi podaci su pokazali da 80 odsto klikova koje oni plaćaju dolaze od botova.

Što se tiče spora oko Facebook stranice, Limited Run je takođe ošto napao Facebook rekavši da društvena mreža drži njihovo novo ime Limited Run kao taoca (ranije su se zvali Limited Pressing).

Dok smo testirali Facebook Ads, takođe smo pokušavali da od Facebook-a dobijemo mogućnost da promenimo svoje ime, jer se više ne zovemo Limited Pressing već Limited Run. Mi smo ih u više navrata kontaktirali u vezi toga a kada nas je konačno neko iz Facebooka kontaktirao, rekao nam je da će nam omogućiti promenu imena ali samo ako pristanemo na sporazum da ćemo trošite više od 2000 dolara mesečno na oglašavanje na Facebook-u. Facebook drži naše ime kao taoca,

navodi Tom Mango suosnivač Limited Run.

Portparol Facebook-a izjavio je da je što se tiče promene imena Facebook stranice u pitanju nesporazum.

Mi ne naplaćujemo za promenu naziva Facebook Stranice, spomenuti naziv stranice od 2010 godine je zauzet tako da je to razlog zašto promena naziva nije bila moguća. Sve ostale tvrdnje biće proverene,

naveo je u svom saopštenju portparol Facebook-a.

Kompanija comScore je nedavno izašla sa podatkom da su američki kupci već potrošili 21.95 milijardi dolara na online kupovinu u prvih 40 dana novembarsko-decembarskih praznika.

Ova cifra predstavlja povećanje od 12 odsto u odnosu na iznos potrošen u istom periodu u 2009 godini.

Osim ovog povećanja, najbitnija stvar je da su online oglašivači kao nikada do sad obratili pažnju na svoj promet i obezbedili se da su zaštićeni od lažnih klikova.

Industrija online oglašavanja ne može da ignoriše opasnost od klik prevara.

Nedavno je Click Forensic prezentovao izveštaj u kome se vidi da je broj prevara koje se odnose na online oglašavanje porastao na 22,3 odsto, u poređenju sa 14,1 odsto u istom periodu prošle godine.  Pogledaj kompletan post »