Online Tržište

Iako 17 od 27 država članica Evropske Unije još uvek nema 4G mobilnu mrežu, EU ulaže sredstva za razvoj mobilne tehnologije pete generacije (5G).

U nameri da Evropu ponovo dovede na lidersku poziciju, Evropski Komesar za Digitalnu Agendu, Neelie Kroes danas je na Mobile World Congress koji se održava u Barseloni najavila 50 miliona dolara investicija u 2013 godini za razvoj bežične mobilne mreže sledeće generacije.

Ona se nada da ako bi države članice rešile sporna pitanja oko bežičnog spektra, Evropska Unija mogla imati 5G mrežu do 2020 godine.

Kao nekadašnji svetski lider u bežičnoj tehnologiji, Evropa sada ima šansu da sa 5G mrežom povrati liderstvo i stekne određenu tehnološku prednost,

saopštila je Neelie Kroes danas.

Evrposki komesar za digitalnu agendu se nada da će podstaći istraživanje koje će rezultirati sa bežičnom tehnologijom koja je brža, energetski efikasnija i efikasniji sa spektrom od bežične mobilne mreže 4G LTE.

LTE proizvođači i proizvođači čipova napravili su velike korake kada je reč o potrošnji baterije, ali je to još uvek veliki problem za većinu LTE uređaja koji generalno ne mogu da rade duže od jednog dana.

Investiranje EU u razvoj bežične mobilne mreže sledeće generacije je deo javnog i privatnog partnerstva širom evropske mobilne industrije. Treba reći i da su glavni Evropski mobilni operateri poput Telefonica, Deutsche Telecom i France Telecom deo ovog projekta.

Najveći problem za EU predstavlja usklađivanje bežičnog spektra tj. potrebno je da se države članice dogovore i da koriste isti spektar.

Stotine cyber sigurnosnih stručnjaka iz cijele EU testiralo je svoju spremnost na borbu protiv cyber-napada u jednodnevnoj simulaciji diljem Europe.

Jučer je održana vježba pod nazivom Cyber Europe 2012 na kojoj je učesetvovalo 400 stručnjaka iz velikih financijskih institucija, telekom kompanija, davatelja Internetskih usluga (ISP)kao i lokalnih i nacionalnih Vlada koji su se suočili sa više od 1.200 odvojenih cyber incidenata (koji su uključivali više od 30.000 e-mailova) tijekom simulirane DDoS kampanje.

Vježba je imala tri glavna cilja:

• Test učinkovitost i skalabilnost postojećih mehanizama, procedura i protok informacija za javne vlasti suradnje u Europi
• Testiranje suradnje između javnog i privatnog sektora
• Identificiranje slabosti i izazova kojim bi se utvrdila veličina cyber-napada od koje se Europa trenutno može učinkovito braniti

Prvi Cyber Europa događaj dogodio se 2010 godine ali ovaj jučerašnji je mnogo veći i kompleksniji. Testirene su reakcije i suradnje u slučaju većih napada na javne Web sajtove i računalne sustave velikih Europskih banaka.

Ovo je prvi put da su banke i Internet kompanije pristale da budu dio Europske vježbe koja ima za cilj otkrivanje i spriječavanje sajber napada. Ovakva suradnja je veoma bitna i neophodna s obzirom na povećanje broja sofisticiranih cyber-napada. Cilj ove vježbe bio je zajednički rad na Europskoj razini kako bi se zaštito Iternet i druge bitne infrastrukture,

priopćila je potpredsjednica Europske Komisije, Neelie Kroes.

Prema najnovijim izvješčima broj cyber-napada porastao je za 36% u 2011 godini.

Izvješće sa nalazima ove simulacije cyber napada biti će objavljeno do kraja godine.

Evropska Komisija je zvanično objavila plan za ulaganje u širokopojasni Internet velike brzine na teritoriji Evropske Unije, sa ciljem da sve države članice EU imaju pokrivenost sa Internet konekcijom od najmanje 30Mb/s do 2020 godine.

Novi "Connecting Europe Facility" je pokrenut sa budžetom od 9.2 milijarde evra koji će biti potrošen između 2014 i 2020 godine. 7 milijardi evra će biti utrošeno za uvođenje brze Internet konekcije širom EU dok će ostatak biti potrošen da osiguralo da javne usluge koje su dostupne od strane pojedinih Vlada budu kompatibilne sa onima u drugim državama članicama, na primer, kompatibilnost usluga eGovernment i e-Zdravstvo u svim državama unije ili koordinisanje adekvatnih odgovora na sajber pretnje.

Naši globalni konkurenti se brzo kreću u tom pravcu i mi stoga moramo da odgovorimo kako bi održali korak sa njima. "Connecting Europe Facility" treba da stimuliše rast, transformiše privredu i pripremi naše društvo za digitalnu, inovativnu budućnost,

istakla je u svom govoru u Varšavi Neelie Kroes, Evropski Komesar Digital Agenda.

Pored investicije od 9.2 milijarde evra, Komisija se nada da će kroz usklađivanje drugih privatnih i javnih fondova, novac izdvojen za izgradnju širokopojasne infrastrukture moći generisati između 50 i 100 milijardi evra investicija.

Digital Agenda projekt Evropske Komisije ia za cilj da cela Evropu ima minimalnu Internet konekciju od 30Mb/s do 2020 godine, sa najmanje 50% domaćinstava koji su pretplaćeni na brzine od preko 100Mb/s.

Vlada SAD se sastala sa Evropskim zvaničnicima kako bi lobirala u ime Oracle-a tokom kupovine kompanije Sun Microsystems, navodi se u diplomatskim depešama koje su procurile u javnost.

Diplomatske depeše, koje je objavio sajt Wikileaks, otkrivaju da je Obamina administracija pratila istragu Evropske Unije oko pitanja konkurentnosti koja bi mogla nastati nakon spajanja kompanija Oracle i Sun Microsystems a potom pristupia ubeđivanju da puste da se ovaj posao završi.

EU je istraživala ovo spajanje zbog zabrinutosti za budućnost Java i Open Source MySQL baze podataka.

U jednoj depeši se navodi da predstavnici Oracle-a "nisu željeli ili nisu mogi da učine određene stvari koje bi rešile Komisiju zabrinutosti" navodeći da će bez spajanja Sun bankrotirati.

Depeša predlaže da Vlada SAD lobiral u ime kompanije Oracle kako bi se sprečilo da kompanija Sun nastavi sa gašenjem radnih mesta i da se spase obraz Antimonopolske divizije Američkog Ministarstva Pravde, koje je odobrio ovo preuzimanje nekoliko meseci ranije.

Mesec dana kasnije, još jedna depeša poslata je Američkom Državnom Sekretaru Hillary Clinton i ostalim relevantnim agencijama i odelima u kojoj se detaljnije objašnjava mišljenje komesara EU za pitanja konkurencije, vezano za Open Source softver.

Anthony Whelan, šef kabineta komesara za konkurenciju Neelie Kroes, reklao je Američkom timu koji je došao da lobira za Oracle da Neelie Kroes podržava "argumente da je open source softver po definiciji pro-konkurentan, jer bi svako trebao da može da mu pristupi i da doprinese poboljšanju open source programa ".

U depeši Anthony Whelan je i citiran "na dinamičnom, realnom tržištu Evrope, ovo spajanje svakako treba da bude predmet istrage."

Svi znaju da je Oracle-ovo preuzimanje kompanije Sun Microsystems završeno ali da su posledice toga itekako došle do izražaja poslednji nekoliko meseci kada su pokrenute brojne sudske parnice vezane za pitanje kršenja prava na korištenje patenta i intelektualne svojine. Tako da je kompanija Oracle tužila Google tražeći odštetu od 6 milijardi dolara za korištenje nekoliko Java patenata u mobilnom operativnom sistemu Android.

Evropska Komisija je predstavila svoje predloge za smanjenje cena za mobilne telephone, poziva, SMS poruka i rominga za ljude koji putuju Evropom.

Cene rominga se veštački drže dosta visoko jer niko o operatera jednostavno nema podsticaj da smanji cene pošto i svi ostali jednako naplaćuju. Novi predlog koji je objavljen danas trebao bi da dovede do obaranja cena stimulišući konkurenciju na tržištu.

Na konferenciji za novinare, Evropski Komesar za digitalne agende, Neelie Kroes najavila je planove po kojima bi građani EU bili u mogućnosti da izaberu alternativni mobilni provajder isključivo za korišćenje u inostranstvu. Po prvi put bi operateri mogli biti prisiljeni da dozvole drugim kompanijama da obezbede roming uslugu njihovim klijentima, a telefoni bi se automatski prebacivali na alternativne mreže čim bi ušli u roming, bez promene SIM kartice.

Operateri bi takođe bili prisiljeni da postepeno smanjuju cene rominga kako bi do jula 2014 godine one bile 50 centi po megabajtu, 24 centi po minutu poziva, 10 centi po minutu za primljene pozive i 10 centi za SMS. Uredba bi se završila u 2016 godine, a Komisija se nada da će do tada biti dovoljno konkurencije na tržištu kako bi cene ostale niske.

Neelie Kroes ističe da će ovi novi predlozi morati biti odobreni od strane Evropske Unije pre nego što budu primenjeni, naglašavajući da su oni dizajnirani da ohrabre nove korisnike na tržištu, kao i da stimulišu tržišnu borbu.