Online Tržište

Muzička industrija sa gnušanjem gleda korisnike koji ilegalno preuzimaju besplatnu muziku pomoću peer-to-peer (P2P) tehnologija kao što je BitTorrent, ali na iznenađenje mnogih, ispostavlja se da su ovi kradljivci muzike i najbolji kupci.

Novo istraživanje sprovedeno na javnom forumu American Assembly pokazuje da pored toga što P2P korisnici preuzimaju mnogo više muzike sa Interneta nego oni koji ne koriste P2P tehnologije, ipak oni i kupuju mnogo više muzike na legitimnim mjestima.

U online anketi korisnici su pitani da procene svoju ukupnu kolekciju muzike, a zatim da procene broj pesama koje su platili, kao i broj pesama koje su preuzeli besplatno ili kopirali od prijatelja.

Rezultati (koji se odnose na SAD i Njemačku) pokazuju da P2P korisnici imaju ukupno mnogo veću kolekciju muzike, kao i da Američki P2P korisnici imaju prosečno 1.979 muzičkih fajlova dok Nemački P2P korisnici imaju u proseku 3.917 fajlova. Poređenja radi, oni koji ne koriste P2P tehnologije u SAD u proseku imaju 1.264 muzička fajlova a u Njemačkoj 627.

Istraživanje takođe pokazuje da zato što P2P korisnici imaju veću kolekciju muzike nego oni što ne koriste P2P mreže, oni takođe i kupuju više muzike. Američki P2P korisnici u proseku kupuju 760 fajlova, dok oni što ne koriste P2P kupuju prosečno 582 muzička fajla. Nemački P2P korisnici kupuju u proseku 1.034 muzička fajla dok oni koji ne koriste P2P prosečno kupe 376 muzička fajla.

Ovo je vrlo važan paradoks sa kojim se muzička industrija mora baviti kada pokušava da stane na put Internet pirateriji. Kako što više smanjiti kršenja autorskih prava a da pri tome ne izazove gnev istih tih ljudi koji troše više novca od drugih?

Prema istraživanju koje je sproveo Gazelle, jedan od vodećih Američkih sajtova za prodaju potrošačke elektronike (www.gazelle.com), korisnici obožavaju Apple iPhone. Rezultati istraživanja, objavljeni u čast iPhone-ovog petog rođendana 29. lipnja pokazuju koliko velik utjecaj je ovaj uređaj imao na mnoge aspekte života potrošača, od njihovog ponašanja pri kupovini gadgeta, društvenog aspekta pa sve do seksa.

Više od 1.000 Gazelle korisnika sudjelovalo je u ovoj online anketi koja je pokazala nekoliko interesantnih rezultata:

• iPhone je nešto bez čeka korisnici ne mogu a ne Facebook. Na pitanje, bez kog uređaja ili platforme ne bi mogli živjeti, većina (65%) izabrala je iPhone, dok je samo nekoliko (1%) navelo da nebi moglo bez Facebook-a. Gotovo 15% ispitanika izjavilo je da bi se radije odrekli seksa nego da za vikend budu bez svog iPhone-a.
• Gotovo 40% učesnika online ankete navelo je da je veći ekran nešto što bi najviše željeli vidjeti u sljedećoj iPhone verziji.
• Zahvaljujući iPhone-u, korisnici su mogli prestati koristiti neke uređaje. Gotovo 70% ispitanika izjavilo je da su kupovinom iPhone-a prestali koristiti iPod ili mp3 player. Pedeset i pet posto prestalo je koristiti foto-aparat, a preko 40% više ne koristi GPS uređaj osim na iPhone-u.
• Više od 25% učesnika online ankete navodi da “gotovo uvijek” koristi svoj iPhone za vrijeme obroka, dok je na zabavi i sl. iPhone nije samo promijenio način na koji komuniciramo i pristupamo informacijama, on je je također u potpunosti promijenila živu društvenu interakciju. 58% ispitanika navelo je da koristi svoje iPhone u društvenom okruženju ili “često” ili “ponekad”, dok je samo 17% ispitanika navelo da u takvoj situaciji koristi iPhone “rijetko” ili “nikada”.
• Gotovo 85% ispitanika navelo je da je koristilo svoj iPhone čak i u kupaonici. Možda je još zabrinjavajući nalaz da je gotovo 4% ispitanika koristilo svoj iPhone za vrijeme seksa.

Evropsko online tržište raste u svim segmentima. Evropsko tržište online oglašavanja poraslo je za 14,5 odsto u 2011 godini u odnosu na godinu dana ranije, dostigavši tržišnu vrednost od skoro 21 milijardu evra. Rezultati istraživanja koji su objavljeni juče na IAB Evrope Interact konferenciji u Barseloni, pokazuju da se u Evropi na online oglašavanje troši 20 procenata budžeta za oglašavanje. Oglašavanje u Internet pretrazi i video oglašavanje konstantno je u porastu dok mobilno oglašavanje u poslednje vreme beleži ekstremni rast.

Evropska ekonomija je u velikim problemima tako da rast online oglašavanja od 14,5 odsto ne utiče mnogo na stanje ekonomije u EU. Celom Evropsko tržište oglašavanja, izuzev online oglašavanja, u 2011 godini zabeležilo je rast od samo 0,8 odsto u odnosu na 2010 godinu.

Gledajući Evropske zemlje pojedinačno, Rusija je imala najveći rast tržišta, 55,5 odsto u odnosu na 2010 godinu. Pet najvećih tržišta (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Holandija) i dalje čine skoro 68 odsto ukupnog Evropskog tržišta online oglašavanja, što je neznatno manji procenat u odnosu na prethodnu godinu.

IAB Europe AdEx Benchmark 2011 uključuje statistiku oglašavanja u online videu za 14 tržišta. Video predstavlja oko 8,2 odsto ukupne vrednosti tržišta online oglašavanja na kom su lideri Švedska, Velika Britanija i Nemačka.

Udeo mobilnog oglašavanje i dalje je veoma mali. U ukupnoj potrošnji za online oglašavanje udeo mobilnog oglašavanja je samo između 1 i 3 odsto, mada treba naglasiti njegovu veliku prosečnu stopu rasta od 45,6 odsto.

Poređenja radi, prihodi od Internet oglašavanje u Sjedinjenim Američkim Državama dostigli su 31,7 milijardu dolara u 2011 godini.

IAB Europe predstavila je i izveštaj o korišćenju Interneta u 28 Evropskih zemalja. Trenutno 65% ili nešto manje od 430 miliona Evropljana koristi Internet služeći se sa četiri vrste uređaja, računar, mobilni telefon, tablet i konzola za igranje. Izveštaj pokazuje da njih 37 odsto pristupa Internetu sa više od jednog uređaja.

Prema nalazima istraživanja IAB Europe, Evropljani u proseku provode 14,8 sati nedeljno na Internetu.

Sajtovi sa vestima posebno su popularni, više od 90% evropskih Internet korisnika će svoju želju za vestima zadovoljiti online. Veoma interesantan podatak je da čak 96 odsto evropskih Internet korisnika pretražuje Internet u cilju online kupovine, dok 87 odsto kupuje online.

IAB Europe navodi da su za potrebe izveštaja o korišćenju Interneta u Evropi korišćeni podaci dobijeni putem online ankete, telefonskih razgovora i direktnih intervjua u kojima je učestvovalo više od 50.000 osoba.