Online Tržište

Vjerovatno ste već do sada čuli za fraze kriptovaluta (eng: cryptocurrency), rudarenje ili majning (eng: mining)? Ako niste, onda ste jedni od rijetkih koji nisu čuli za novi trend koji okuplja sve više pristalica, investitora i “rudara”.

Velika većina onih koji znaju nešto o tome nemaju predstavu o čemu se tačno radi i kako sve to funkcioniše. Sa druge strane oni koji već niz godina prate tržište kriptovaluta su vjerovatno smogli snage i hrabrosti da investiraju ili u hardware ili finansijski podrže neku od virtuelnih kriptovaluta.

Već ranije smo spominjali rudarenje i zaradu rudarenjem kriptovaluta, te svakako ne bi bilo loše da pročitate i neke od tih članaka.

U svakom slučaju, svi oni kojima je lakše da isprate vezane informacije i sistematski nauče o načinima zarade sa kriptovalutama, preporučujemo da pratite seriju članaka na OnlineTržište koje ćemo ekskluzivno objavljivati svakih 7-15 dana, sa pregršt informacija koje bi trebale da budu korisne svima onima koji žele da investiraju i saznaju više o ovom fenomenu koji zanjih godina predstavlja ozbiljnu konkurenciju konvencionalnim oblicima ulaganja kao i globalnoj ekonomiji.

U prvom članku iz serije članaka o kriptovalutama želimo objasnit osnovne pojmove i pokušati da vas riješimo dogme, straha i apstrakcije koju danas većini ljudi na planeti predstavlja ova revolucionarna ideja.

Šta su kriptovalute i kako nastaju?

Kriptovalute su ustvari nusproizvod digitalnog keša koji tokom 90-tih nije uspio da zaživi. Šta se zapravo desilo? Satoshi Nakamoto – pseudonim osobe koja je napisala defakto prvi decentralizovani elektronski keš sistem – je u januaru 2009 na open-source mreži SourceForge.net objavio kod koji je predstavljao prvi uspješan decentralizovan peer-to-peer digitalni keš sistem pod nazivom BitCoin. BitCoin je i danas, skoro 9 godina kasnije, najpopularnija i najvrijednija kriptovaluta čija tržišna vrijednost prelazi 100 milijardi dolara!

Da bi realizovali digitalni keš, potrebno je da pristupite mreži koja se sastoji od vašeg naloga/računa, bilansa i transakcija. Slično je i sa konvencionalnim bankarskim sistemom koje svako od nas koristi. Najveći problem koji su do sada pokušali da riješe je dupla transakcija, odnosno onemogućiti da jedan entitet izvrši transakciju sa istim iznosom dva puta. U standardnom platnom režimu i okruženju centralni server čuva zapise svih bilansa. U slučaju decentralizovane mreže taj server ne postoji, već svaki entitet u mreži radi taj posao centralnog servera. Dakle, svaki entitet u mreži treba da ima listu svih transakcija kako bi provjerio da li su buduće transakcije validne i da li je bilo duplih transakcija. Međutim, postavlja se pitanje kako svi entiteti u mreži mogu da postignu koncenzus svih zapisa? Dovoljno je da dođe do nesklada samo u jednoj sitnoj transakciji i cijeli sistem se urušav jer ne postoji centralno autorizovano tijelo koje bi deklarisalo u konačnici ispravan bilans. Satoshi je uspio da riješi taj problem sa kriptovalutom BitCoin koja je kasnije poslužila stotinama drugih da na sličan princip kreiraju nove kriptovalute.

U kratkim crtama, kriptovaluta je ograničen broj unosa u bazi koji niko ne može izmjeniti bez ispunjavanja specifičnih uslova. Ta definicija se može aplicirati i na ovozemaljske konvencionalne valute, a razlika je ustvari u decentralizaciji.

Za razliku od konvencionalnih valuta koje su vezane isključivo za monetarni sistem jedne države ili regije, čijim specifičnim uslovima upravljaju Centralne Banke, mehanizmi nastajanja kriptovaluta se baziraju na “rudarenju” (eng. mining). Kod kriptovaluta poput BitCoina, koji je sastavljen od mreže sudionika (eng. peers) gdje svaki peer ima zapis kompletne istorije svih transakcija i bilansa svih naloga u mreži. Dakle, transakcija je datoteka koja ustvari kaže koliko je coin-a (novčiča) Mirko dao Marku potpisano sa njegovim privatnim ključem koji je formiran jednostavnim kriptografskim ključem. Nakon potpisivanja transakcija je objavljena na mreži i prenijeta svim sudionicima (eng. peers) u mreži. Transakcija je objavljena gotovo instantno na mreži, dok je potrebno izvjesno vrijeme da se potvrdi kao važeća. Takoreći, potvrdom sa mreže nastaje kriptovaluta. Potvrdu i potpisivanje transakcije obavljaju “rudari” (eng. miner [majner]). Kada je transakcija potvrđena, to znači da je više niko ne može promjeniti i postaje dio istorije zapisa svih transakcija takozvanog blockchain-a [blokčejn]. Za takav posao, rudari se nagrađuju tokenima koji obično predstavljau samu tu valutu u određenoj vrijednosti, u ovom slučaju BitCoin.

Šta ustvari rade majneri?

Majneri (eng. miner), u slobodnom prevodu rudare kriptovalute, a majner može u principu biti svako ko ima potrebni hardware, software alate, internet konekciju i naravno osnovno znanje iz oblasti rudarenja kriptovaluta. Ne bi ni malo bilo čudno da narednih godina ovo zanimanje bude ozvaničeno i visoko traženo i rangirano na berzama rada 🙂

Apropo majneri… Zbog glavnog i najbitnijeg pravila decentralizacije i nepostojećeg centranog tijela koje bi trebalo da verifikuje svaku transakciju, kroptovalute trebaju neku vrstu mehanizma koji bi spriječio eventualne zloupotrebe. Satoshi je zato osmislio da svaki majner treba da uloži sredstva u svoj hardware (obično personalni računar sa kvalitetnim grafičkim čipovima) i putem specifičnog i namjenskog algoritma pronađe Hash! Heš (eng. hash) predstavlja produkt kriptografske funkcije koji povezuje prethodni blok sa njegovim nasljednikom. To se usvari zove “dokaz rada” (eng. Proof-of-Work). Gotovo svaka kriptovaluta ima sopstveni algoritam, iako je dosta valuta preuzelo algoritam o svojih prethodnika. Majneri svakako nemaju potrebe da razmišljaju o funkcionisanju algoritma, izuzev ako se radi o programerima koji bi željeli da doprinesu na unapređenju i razvoju takvih algoritama.

Za majnere je bitno da znaju da taj algoritam rješava zagonetku koja pronađe i poveže blokove u lanac (blockchain). Kao nagradu majner obično dobija kriptovalutu u predodređenoj vrijednosti, u ovom slučaju BitCoin. Na taj način nastaju BitCoini što predstavlja jedini način da se kreira validan BitCoin. Što više transakcija, algoritmu je teže riješiti zagonetku, te majner treba da inestira u više resursa (hardware + vrijeme), kako bi uspio za predefinisan period kreirati određeni broj tokena, što predstavlja ultimativni konsenzus koji niko od sudionika u mreži ne može prekršiti.

Dakle, sada možete zaključiti zašto digitalne valute nose u nazivu kripto (eng. crypto), jer su u suštini bazirane na kriptografiji, te nisu osigurane od strane povjerenja ili ljudi, već matematički osigurane i ne postoji mogućnost da se ta enkripcija razbije.

Osobine kriptovaluta

Osobine kriptovaluta se dijele na transakcione i monetarne.

Transakcione osobine su ireverzibilnost, pseudonimnost i anonimnost, brzina i globalnost, sigurnost i bez potrebe za bilo kakvim dozvolama.

Dakle, transakcije nakon potpisivanja i odobravanja ne mogu biti vraćene. Niko nema ni mogućnost ni pravo da vrati transakciju. Dodatno, identitet vlasnika transakcija ne mora biti vezana za pravi identitet, već se vlasnik kriptovalute može služiti pseudonimima. Što se tiče brzine potpisivanja i verifikacije, jednom pronađeni blok se instantno potpisuje i u roku od par minuta verifikuje od strane mreže. Istovremeno prenos kriptovaluta sa jednog na drugog vlasnika se obavlja gotovo instantno, ne bitno gdje se druga osoba nalazi, u istoj sobi ili na drugom kraju planete. Sigurnost je definitivo na višem nivou od bilo kojeg sefa u banci. Samo vlasnik kripto-ključa može da pošalje transakciju. I na kraju ne morate ni od koga da tražite dozvolu da “rudarite” krptovalute niti postoji neki nadležni organ koji dijeli licence. Sve je u suštini besplatno, a dovoljno je da sa interneta downloadujete i podesite software koji kreira blokove za vas, gdje i kada vi to hoćete. Niko vas nemože spriječiti niti zaustaviti u tome.

Monetarne osobine kriptovaluta su kontrolisana i limitirana obskrba, bez dugova i vlasnika. Dakle bez centralnih banaka, inflacija i deflacija ili štampanja novih coin-a. Većina kriptovaluta limitira broj tokena. Što se više rudari broj tokena je sve manji. Kontrola količine ukupnog broja tokena je kod svih kriptovaluta zapisana u kodu i uvijek se može provjeriti trenutno stanje tokena i izračunati tačno vrijeme isteka tokena.

Ovakav način funkcionisanja, bez banaka ili država posrednika i garanta je djelovao na nezavisnost i istovremeno na neviđenu popularnost kriptovaluta koje su definitivno velik udar na svjetsku monetarnu politiku i trn u oku onih koji se bave konvencionalnim valutama.

Kriptovalute kao digitalno zlato

Kriptovalute su bile zamišljene kao digitalni keš, ali danas su mnogo više od toga. Euforija koja je zavladala u zadnje dvije godine je približnija nekom kultu ili religiji. To i ne čudi jer kriptovalute osiguravaju vlasniku anonimnost, nemaju političkog niti bankarskog uticaja, a predstavljaju brz i komforan način plaćanja. Sve te prednosti su prvi prepoznali korisnici crnog tržišta i nelegalnih radnji, tako da većina “deep-dark” web sajtova vrši naplatu isključivo u kriptovalutama, većinom BitCoinima. Sa druge strane tržište kriptovaluta je privuklo dosta investitora koji su većim dijelom bazirani na špekulativnim aktivnostima na kriptovalutnim berzama. Dovoljno govori podatak da kriptovalutne berze poput Coinbase, Bitrrex Poloniex ili Kraken imaju veći obim trgovine kriptovalutama nego što ima većina konvencionalnih evropskih berzi. Svakako više riječi o trgovanju kriptovalutama moćete pročitati u narednim člancima.

Istovremeno pored trgovine i mešetarenja kriptovalutama, aktuelan je i neizostavan ICO trend. ICO (eng. Initial Coin Offering) je sličan IPO (eng. Initial Public Offering) odnosno situacija da kreator nove valute sa predefinisanim datumom izlazi na tržište gdje u predkampanji poziva investitore i mešetare da unaprijed ulože sredstva (eng. crowdfunding) i podrže novu valutu, dok kada se valuta pojavi na tržištu vrijednost kriptovalute se obično uveća gdje inicijalni investitori uveliko profitiraju. Iza ICO-a obično stoje startup kompanije koje već imaju investitore u pozadini, ali sa crowdfunding kampanjama podižu nivo kriptovalute, te su tako neki poput DAO kriptovalute uspjeli sakupiti 150 miliona dolara prije nego je valuta izašla na tržište. Špekulacije i trgovina na kriptovalutnim berzama su dinamičnije i nestabilne u odnosu na Forex, tako da su i sama predviđanja vrlo teško predvidiva. Nekad se desi da kriptovaluta poraste za 100% u roku od par dana ili čak 1000% u roku od par nedelja, da bi za par dana ponovo pala za isti procenat.

Zbog te neizvijesnosti špekulacije se pretvaraju u igre na sreću, a korisnici postaju ovisni o špekulacijama što je nešto slično kockanju.

BitCoin i dalje drži primat i njegova vrijednost je daleko najveća i eksponencionalno raste. Dok ovo pišemo 1 BitCoin ima protuvrijednost od $9000, dok u januaru 2017 njegova vrijednost je bila ispod $1000 i od tada je počela da raste svjetlosnom brzinom. Da ne spominjemo da smo prije šest godina objavili članak: “Bitcoin virtuelna valuta svrstana u jedan od najopasnijih projekata”, tadašnja vrijednost najpopularnije kripto-valute bila je 6,7 dolara!

S druge strane špekulanti su počeli da rade i sa drugim kriptovalutama, tako da današnje kriptovalutneberze nude na stotinu različitih parova trgovine.

Popularne kriptovalute

BitCoin

Ultimativni vladar kriptovaluta. Prvi i najpopularniji “coin”. Trenutno jedini sa tržištnom vrijednosti od preko 100 milijardi dolara. Nastao davne 2009 godine danas važi kao zlatni standard na tržištu kriptovaluta. Popularan je i među investitorima kao i darkweb podzemljem, kriminalnim miljeom i majnerima drugih valuta. Nedavno je dostigao vrijednost od $7700 ali zadnji “fork” je donio nesuglasice unutar Bitcoin zajednice, te je na tržištu došlo do značajnijih fluktuacija. Bitcoin je kroz zadnjih 10 turbulentnih mjeseci imao snažan uticaj na sve učesnike kriptovalutnog biznisa, a pretpostavka je da će on tu ostati i najduže.

Detaljnije o kupoprodaji Bitcoina uskoro u posebnom članku na OnlineTržištu.

Ethereum

Ethereum ustvari predstavlja porodicu više različitih kriptovaluta i klonova koji su proizašli iz Ether-a. Njegov tvorac mladi rus Vitalik Buterin je predefinisao da Ether blockchain sadrži pored detalja transakcije i takozvana krpito-stanja koja uključuju ugovore i programe. Uz svoju fleksibilnost i dobar blockchain kapacitet, majeri ga obožavaju jer je perfektan za majnovanj. Međutim dosta problema je nastalo hakovanjem jednog od njegovih “ugovora” odnosno tokena iz sopstvene porodice, gdje su programeri iz razvoja odlučili da naprave značajan “fork” bez konsenzusa iz čega je nastao Ethereum Classic kao sasvim nova kriptovaluta koja je podijelila zajednicu. Danas Ethereum porodicu čini više od 20 tokena od kojih su među najpoznatijim OmiseGO, Eos, Populous i Augur.

Ripple

Ripple je jedna od omraženijih valuta u kriptovalutnoj zajednici, najviše iz razloga jer je Ripple kreiran i vođen od istoimene kompaije Ripple Labs iz San Franciska te samo oni mogu da majnuju i distribiraju Ripple tokene, koji ustvari više predstavljaju decentralizovan protokol. Međutim banke su one koje su prihvatile Ripple kao takav, koji je jedan od 4 krptovalte u SAD koje su dobile BitLicencu, zvaničnu licencu za rad od State Departmenta.

Litecoin

Mali brat Bitcoina koji je nastao kao srebrni novčić i nasljednik svog velikog zlatnog brata Bitcoina. Sa bržim algoritmom, većim brojem tokena, proizveo je i mnoge druge valute baziranje na njegovom algoritmu, međutim uvijek je ostao u sjeni i izgubio mjesta ispred novih valuta ali i dalje ostao rezerva ukoliko veliki brat posrne.

Monero

Monero je valuta koja je bazirana na CryptoNight algoritmu koji je izmišljen da u transakcijima doda privatnost koje nedostaju Bitcoinu čije transakcije se mogu pratiti jer su dokumentovane u blockchainu, dok sa rig-potpisom (eng. rig signature), cryptonite algoritam ne dozvoljava praćenje transakcija do stvarnog vlasnika. To se naravno svidjeli svima koji ne žele da ostavljaju trag do cryptovaluta, te je dosta darkweb mreža uvelo Monero kao sredstvo plaćanja, što mu održava i povećava vrijednost te ga svrstava u top valute. Sa druge strane Monero je i dalje popularan među hobi-majnerima te je moguće i dalje postići novi profita bez pretjeranih ulaganja u hardware za razliku od ostalih kriptovaluta koje se još mogu majnovati. Dodatni plus za majnere je što cryptonite ima podršku i za CPU majning, što uveliko proširuje zajednicu majnera.

Postoji još na stotine kriptovaluta koji imaju tržišnu vrijednost preko par stotina miliona dolara, a svakodnevno se pojavi dosta novih. Inicijalna ideja o decentralizaciji monetarnog sistema je na ovaj način ušla u zanimljivo razdoblje gdje se očekuje da će konvencionalne platne servise preuzeti kriptovalute. Sa druge strane ljudi sve manje vjeruju prljavim tržištima kapitala i državnim valutama. Sigurnost investicije u kriptovalute je već sada na visokom nivou i dosta investitora se upušta u investicije u digitalne valute kako bi izbjegli devalvacije konvencionalnih valuta, što je česta pojava u Aziji, naročito Kini.

Preporučujemo da pročitate vrlo zanimljiv članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta“.

Kriptovalute preuzimaju svijet, i to se događa već sada, a sa sigurnošću možemo reći da će ostati i u budućnosti i da će uskoro preuzeti mnogo veći kolač od onog koji imaju sada. Dovoljno govori činjenica da kriptovalute vrijede više od pola svjetskih ekonomija i svjetskih korporacija. Budućnost je tu, a na vama je da odlučite da li ćete pratiti trend i još dok je vrijeme ući u zajednicu kriptovaluta kao investitor, špekulant, majner ili pak kao osnivač neke nove kriptovalute koja će promjeniti svijet ili dio njega.

Ovo je prvi u seriji članaka o zaradi i radu sa kriptovalutama, uključujući investicije, rudarenje i druge korisne informacije za početnike ali i one koji se već nalaze u ovoj vrsti poslovanja. Uskoro više članaka, a od vas očekujemo hrpu pitanja, komentara i konstatacija …

Bitcoin je virtuelna valuta čija tržišna vrednost četiri godine nakon što se prvi put pojavila iznosi više od milijardu dolara. Ova virtuelna valuta stekla je veliko poštovanje i divljenje zbog svojih tehničkih rešenja koja joj omogućavaju da funkcioniše bez centralnog autoriteta.

Ni nakon četiri godine od kada je prvi put debitovala još uvek se ne zna ko je zaista kreator virtuelne valute Bitcoin.

Nedavni meteorski rast vrednosti Bitcoin valute mnoge je pretvorio u milionere što je samo još više podgrejalo rasprave i nagađanja o tome ko je zaista kreirao ovu valutu.

Virtuelna valuta Bitcoin debitovala je 2008 godine a predstavila ga je osoba koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto u naučnom radu pod nazivom Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System. Osoba koja se krije iza ovog pseudonima u početku je komunicirala samo putem e-maila i preko zvaničnog Bitcoin foruma, govoreći strogo profesionalno i tehnički, nikada lično i uvek u pisanoj formi, a onda je i ta vrsta komunikacije potpuno prekinuta. Niko nikada nije sreo osobu koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto, ili bar niko ko će priznati da jeste, niti da li je Nakamoto muško ili žensko.

Bitcoin valuta dizajnirana je da na neki način imitira zlato. Svako može da "iskopa" nove Bitcoin-e pokretanjem Bitcoin klijenta. Proces je dizajniran tako da postaje sve teži što se više ljudi bavi "iskopavanjem" novih Bitcoin-a (rudarenjem). U početku, Bitcoint klijent je mogao da stvori 50 Bitcoina za sat vremena rada na prosečnom laptopu. Međutim, sada je potreban celi dan kako bi se "iskopala"  tri Bitcoina na vrlo moćnom računaru koji ne radi ništa drugo.

Pretpostavlja se da se Nakamoto bavio rudarenjem od samog početka i da verovatno poseduje veliku količinu Bitcoina. Prema nekim analizama, osoba koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto verovatno je do sada "iskopala" bogatstvo od skoro milion Bitcoina koji trenutno vrede više od 100 miliona dolara.

Ima nekih neslaganja oko brojke od milion Bitcoin međutim, renomirani stručnjaci se slažu da je jedna osoba sakupila veliko Bitcoin bogatstvo i da je ta osoba verovatno Nakamoto.

Bilo kako bilo, prema logici Bitcoina, identitet osobe koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto uopšte ne bi trebao biti bitan. Bitcoin je dizajniran tako da tehnologija treba da bude zamena za poverenje. "Ono što je potrebno jeste sistem elektronskog plaćanja baziran na kriptografskom dokazu umesto poverenja, što omogućava dvema saglasnim stranama da direktno obave transakciju bez potrebe za trećom stranom od poverenja,

napisao je Nakamoto u svom originalnom Bitcoin naučnom radu.

Mnogo puta kada se neki softverski paketi nude besplatno, iza njih stoje prevaranti koji ih koriste kao mamac za širenje trojanaca i drugih zlonamernih programa među sistemima ljudi koji pokušavaju da izbegnu plaćanje za softver.

Ova praksa nije ništa novo, pre nekoliko godina pojavio se trojanac pod nazivom iServices koji je pronađen ugrađen u piratske kopije Apple iWork ‘09 paketa. On je kao i većina trojanaca pokušao da kontaktira remote servere i da pošalje lične podatke i preuzime zlonamerne datoteke na zaraženim sistemima.

U poslednjih nedelju dana, još jedan sličan trojanac pod nazivom DevilRobber ili Miner-D pronađen je ugrađen u piratskim kopijama alata za manipulaciju slikama, Graphic Converter. To je popularan program kojeg je Apple imao u paketu sa Mac sistemima. Graphic Converter program je legitiman softver ali njegova kompromitovana verzije koja se pojavila na sajtovima za delenje sadržaja sadrže malware.

Kao i kod drugih trojanaca i ovaj novi takođe pokušava da ukrade lične podatke, međutim, njegov osnovni cilj je da iskoristi zaražene računare za falsifikovanje Bitcoin virtuelne valute.

Svaki Bitcoin je sličan sertifikatu kojem je dat šifrovani potpis za pojedinca i koji se čuva u virtuelnom “novčaniku” za tog korisnika. Kada se Bitcoin prenosi drugom pojedincu, šifrovani potpis se prosleđuje novom korisniku i čuva u novčaniku tog korisnika, nudeći u suštini sličan vrednosni transfer kakav je u slučaju kada država sponzoriše monetarne sistema kao što su dolar ili evro.

Da bi se napravio balans sistema, Bitcoin mreža ima programe pod nazivom Miners koji uzimaju u obzir broj izvršenih Bitcoin transakcija a potom stvara nove po stopi koja se bazira na korištenju. U suštini Miners (rudari) su slični Centralnim bankama jer prate broj novca u opticaju kako bi se sprečila veštačka inflacija ili deflacije.

Bitcoin valuta je ideja koju jedni smatraju veoma opasnom a drugi obećavajućom, ali, kao što postoji problem falsifikovanja stvarnih valuta tako postoje pokušaji da se falsifikuju i Bitcoins. Tome u prilog ide i postojanje Bitcoin Exchange servisa koji nude razmenu za robu ili konvertovanje u dolare, evre i još neke druge konvencijalne valute.                              Pogledaj kompletan post »

Primećena je nova vrsta malware-a koja je usmerena na P2P virtuelnu valutu Bitcoin, koja je početkom ove godine bukvalno eksplodirala na tech sceni. U izveštaju objavljenom prošle nedelje, istraživači kompanije Symantec su opisali Trojanac koji koristi računar korisnika za „rudarenje“ Bitcoins-a u ime uljeza. Procenjuje se da po trenutnom deviznom kursu, brz računar mesečno može generisati Bitcoins-a u vrednosti od oko 150 dolara.

Ovo nije prvi uočeni Bitcoin malware. U junu, bezbednosni stručnjaci su otkrili malware koja deluje kao virtuelni “pickpocket“, skenirajući zaraženi računar u potrazi za Bitcoin novčanikom i slanjem njegovog sadržaja napadaču.

Najnoviji Bitcoin malware u potpunosti koristi sve prednosti računarske snage na svakoj kompromitovanoj mašini uključujući i GPU-a. Paralelne računarske mogućnosti savremenih grafičkih procesora znače da mogu da obavljaju određene specijalizovane računarske zadatke mnogo brže od tipičnih procesora. Bitcoin rudarenje, koje uključuje izračunavanje biliona hash-eva, spada u jedan takav zadatak. Symantec procenjuje da GPU može da izračunava hash-eve i do 750 puta brže od tipičnih procesora.

Da li to nova vrsta malware-a predstavljaju još jednu pretnju kredibilitetu Bitcoin-a? Zapravo, odgovor je verovatno ne. Bitcoin-tova funkcija "rudarenja" je metoda kliring transakcija Bitcoin mreže. Na kraju svakog 10-minutnog kruga, jedan od čvorova učesnika biva efikasno izabran, metodom slučajnog izbora, kako bi dobio 50 novonastalih Bitcoins-a kao nagradu za učešće.

To što se hiljade botnet računara pridruži procesu rudarenja će smanjiti prosečnu zaradu drugih „rudara“ ali to neće naškoditi onima koji mrežu samo koriste za obavljanje transakcija. Za obične korisnike, najveću opasnost i dalje predstavlja malware za krađu Bitcoin-a.

Bitcoin je digitalna verzija novca koja ima tu prednost da se isplate mogu obavljati bez posrednika i bez transakcionih troškova. Ali Bitcoin takođe ima i neke nedostatke kao na primer: ako vam ih neko uzme, gotovo je nemoguće da ih vratite, kao i praćenje Bitcoins transakcija, koje je takođe gotovo nemoguće pratiti.