Online Tržište

Prema najnovijim podacima više od 100 miliona ljudi u Evropskoj Uniji nikada nije koristilo Internet, navodi se u izveštaju objavljenim juče od strane Evropske statističke agencije Eurostat.

U svom izveštaju Eurostat navodi da više od polovine stanovništva Rumunije i nešto manje od polovine onih u Bugarskoj, Grčkoj, Kipru i Portugalu nemaju pristup Internetu kod kuće.

Mnogim ljudima danas je teško živeti bez Interneta. Međutim, manji deo stanovništva EU, ali nikako zanemarljiv, nikada nije koristio Internet. Pa tako, 24 odsto stanovništva EU starosti od 16 do 74 godine nikada nisu pristupili Internetu,

navodi Eurostat.

Iako je opšti pristup Internetu porastao u poslednjih pet godina, ipak postoji velika razlika između razvijenih, zapadnih zemalja EU, i onih manje razvijenih. Poređenja radi, u Bugarskoj samo 45 odsto stanovništva ima Internet dok je taj procenat u Holandiji visokih 94 odsto. Iza Holandije su Luksemburg, Švedska i Danska koja imaju stopu pristupa Internetu veću od 90 odsto.

Rumunija je članica Evropske Unije koja se nalazi na samom dnu po pristupu Internetu sa 54 odsto ljudi koji nikada nisu koristili Internet, bilo od kuće, Internet kafea ili smartphonea.

Online poslovanje je najviše napredovalo u Velikoj Britaniji, Danskoj i Švedskoj, u kojima doprinosi sa između 5,8 odsto i 7,2 odsto od ukupnog bruto domaćeg proizvoda u 2009 godini, prema podacima kompanije Boston Consulting Group.

U Evropskoj Uniji, Velika Britanija je postala dominantna sila po pitanju online poslovanja i uslugama koje Vladine agencije pružaju online. Poslednji podaci navode da je više od 80 odsto stanovništva Velike Britanije starosti od 16 do 74 godine obavilo kupovinu preko Interneta u poslednjih godinu dana. To je fantastičan podatak u poređenju sa 13 odsto koliko je zabilježeno u Rumuniji i Bugarskoj.

Najiznenađujući podaci vezani su za Španiju koja ima modernu ekonomiju i nalazi se u samom srcu Evrope a ima relativno skroman procenat pristupa Internetu i upotrebe online poslovanja. U Španiji samo 64 odsto domaćinstava ima Internet konekciju i samo 39 odsto ljudi obavlja online kupovinu.

Kompletan izveštaj Evropske statističke agencije Evrostat požete pogledati na sajtu

Europska Komisija priprema veliku reformu u Direktivi o Zaštiti Podataka, koja će se usredotočiti na način na koji se strane kompanije odnose prema podacima Europskih potrošača.

U zajedničkom priopćenju Europski povjerenik za pravosuđe Viviane Reding i Njemački savezni ministar za zaštitu potrošača Ilse Aigner su naglasili potrebu da podaci Europskih potrošača budu zaštićeni neovisno o zemlji u kojoj poslovanja obrađuju te podatke.

Promjene postojećeg zakonodavstva će biti predložena do kraja lipnja 2012 godine, a očekuje se da će imati izravan utjecaj na sve pružatelje Cloud usluga i društvene mreže koje djeluju unutar Europske Unije.

Izjava sugerira da će ova reforma zakrpiti rupu u Direktivi o Zaštiti Podataka EU koja je uočena nakon sporazuma EU i SAD. Naime, EU i SAD imaju tzv “sigurnu luku”, sporazum koji omogućava Američkim kompanijama prijenos podataka iz podružnica u EU sve dok poštivaju nekoliko načela zaštite privatnosti u koje spada i obavještavanje pojedinaca o tome kako se njihovi podaci koriste i davanje pristupa za njihove ispravke ili brisanje. Međutim, Američki zakon za zaštitu podataka, Patriot Act, tjera Američke kompanije da pružaju informacije koje su pohranjene na njihovim inozemnim poslužiteljima obavještajnim agencijama i agencijama za provedbu zakona, ako one to smatraju relevantnim za istragu u borbi protiv terorizma.

Tu je i nastao problem jer mnogi smatraju da je to direktno kršenje postojećih Europskih zakona o zaštiti podataka.

Mnogi Europski parlamentarci su mišljenja da Europska Komisija trebao da djeluje odmah i da kaže kompanijama da se one moraju ponašati u skladu sa Europskim zakonom, a također i razgovarati sa Sjedinjenim Američkim Državama i rješi pitanje nadležnosti nad ovom materijom.

Društvene mreže kao što su Facebook, koji su prisutne u EU, također će biti pod utjecajem reforme o zaštiti podataka jer bi kopanije trebalo da traže izričiti pristanak europskih građana prije korištenja njihovih osobnih podataka uz to da bi oni trebali imati i kontrolu nad svojim podacima.

Vlada SAD se sastala sa Evropskim zvaničnicima kako bi lobirala u ime Oracle-a tokom kupovine kompanije Sun Microsystems, navodi se u diplomatskim depešama koje su procurile u javnost.

Diplomatske depeše, koje je objavio sajt Wikileaks, otkrivaju da je Obamina administracija pratila istragu Evropske Unije oko pitanja konkurentnosti koja bi mogla nastati nakon spajanja kompanija Oracle i Sun Microsystems a potom pristupia ubeđivanju da puste da se ovaj posao završi.

EU je istraživala ovo spajanje zbog zabrinutosti za budućnost Java i Open Source MySQL baze podataka.

U jednoj depeši se navodi da predstavnici Oracle-a "nisu željeli ili nisu mogi da učine određene stvari koje bi rešile Komisiju zabrinutosti" navodeći da će bez spajanja Sun bankrotirati.

Depeša predlaže da Vlada SAD lobiral u ime kompanije Oracle kako bi se sprečilo da kompanija Sun nastavi sa gašenjem radnih mesta i da se spase obraz Antimonopolske divizije Američkog Ministarstva Pravde, koje je odobrio ovo preuzimanje nekoliko meseci ranije.

Mesec dana kasnije, još jedna depeša poslata je Američkom Državnom Sekretaru Hillary Clinton i ostalim relevantnim agencijama i odelima u kojoj se detaljnije objašnjava mišljenje komesara EU za pitanja konkurencije, vezano za Open Source softver.

Anthony Whelan, šef kabineta komesara za konkurenciju Neelie Kroes, reklao je Američkom timu koji je došao da lobira za Oracle da Neelie Kroes podržava "argumente da je open source softver po definiciji pro-konkurentan, jer bi svako trebao da može da mu pristupi i da doprinese poboljšanju open source programa ".

U depeši Anthony Whelan je i citiran "na dinamičnom, realnom tržištu Evrope, ovo spajanje svakako treba da bude predmet istrage."

Svi znaju da je Oracle-ovo preuzimanje kompanije Sun Microsystems završeno ali da su posledice toga itekako došle do izražaja poslednji nekoliko meseci kada su pokrenute brojne sudske parnice vezane za pitanje kršenja prava na korištenje patenta i intelektualne svojine. Tako da je kompanija Oracle tužila Google tražeći odštetu od 6 milijardi dolara za korištenje nekoliko Java patenata u mobilnom operativnom sistemu Android.

Zakon Evropske Unije o zaštitnom znaku odnosi se na prodaju na eBay, tako da kompanija eBay mora pomoći u identifikovanju prodavaca koji ne poštuju zakone, glasi u presudi Evropskog Sud objavljenoj juče.

Presuda Evropskog Suda je deo slučaja koji se protiv eBay vodi u Velikoj Britaniji a kojeg je pokrenuo francuski proizvođač kozmetike L'Oreal.

U ovom slučaju se pokrenulo pitanje primene EU zakona o zaštitnom znaku koje je Britaniji Visoki Sud odlučio da prosledi Generalnom Sudu, koji je najveća sudska instance EU, i koje može imati posledice na svakoga ko se bavi online prodajom proizvoda sa zaštitnim znakom bez odobrenja vlasnika brenda.

Ova odluka Suda je značajan napredak u borbi sa falsifikovanim brendovima i proizvodima na Internetu, izjavila je portparolka L'Oreal-a,putem e-maila.

Francuski proizvođač kozmetike je optužio eBay za umešanost u kršenju zakona o zaštitnom znaku koje je su počinili njegovi korisnici, i tvrdi da kompanija ne čini dovoljno da spreči prodaju falsifikovane robe.

Ali, tužba kompanije L'Oreal ne odnosi se samo na prodaju falsifikovane robe, ona takođe želi da zaustavi online prodaju određenih originalnih L'Oreal proizvoda.

Kompanija pozdravlja odluku Suda da se Nacionalnim Sudovima dozvoljava da zaustave e-commerce platforme u prodaji originalnih proizvode koje njihov proizvođačač nije planirao za prodaju u Evropskoj Uniji,

istakla je portparolka kompanije L'Oreal.

Nakon ove presude, online tržišta kao što je eBay, morati će primenjivati EU zakon o zaštitnom znaku čak i kada su prodavci izvan EU, a njihova roba i reklame namenjene potrošačima u Evropskoj Uniji.

Sud je takođe smatrao da su ovakva online tržišta odgovorna kada igraju aktivnu ulogu u prodaji koja im daje znanje o takvim detaljima, na primer kada prodavcima pomažu u optimizaciji prezentacije njihove ponude i ostalo.

Na kraju, Sud je presudio da Nacionalni Sudovi moraju biti u stanju da narede online tržištima da zaustave kršenje zakona o korištenju zaštitnog znaka, i spreče dalja kršenja, što podrazumjeva da mogu narediti online tržištima da otkriju identitet svojih korisnika koji vode neka takva poslovanja.

Nazivajući je "prekomernom" i “nezasluženom”, kompanija Microsoft je na žalbenom saslušanju održanom danas, kritikovala kaznu od 899 miliona evra izrečenu pre tri godine od strane EU antimonopolskog regulatora.

Kaznom od 899 miliona evra ili 1,35 milijardi dolara 2008 godine (ekvivalent sadašnjem iznosu od 1,27 milijardi dolara), kompanija Microsoft je kažnjena zato što nije željela da obezbedi informacije koje bi omogućile da i proizvodi drugih kompanija rade sa Microsoft softverom, a kazna se posebno odnosila na stope koje je Microsoft naplaćivao za licenciranje njegovog interoperatibilnog protokola i patenata trećim stranama.

U to vreme, ova kazna je bila najveća koju je EU ikada donela protiv jedne kompanije, i Microsoft je tako postao prva kompanija koja je ikada kažnjena novčanom kaznom od strane Evropskih regulatora. Kritikujući ovu kaznu, Microsoft-ov advokat je u raspravi rekao da je EU morala biti preciznija u vezi stopa koje očekuje da kompanije naplaćuje.

Nazivajući ovu kaznu "prekomernom" i “nezasluženom”, Microsoft-ov advokat Jean Francois Bellis je na Sudu rekao da "ovaj slučaj ne bi postojao da je Evropska komisija bila eksplicitna po pitanju stopa koje je željela da kompanija Microsoft naplaćuje kao što je to bio slučaj sa svim ostalim uslovima licenciranja koje je predložio Microsoft.

Apelacionom Sudu obično treba oko šest meseci do godinu dana da donese presudu, ali dosadašnja praksa je pokazala da Sud obično ne želi da poništi odluke Evropske Komisije.

Evropska Unija definitivno želi a uredi svoj online prostor pa u tom pravcu ide i ova najnovija inicijativa koja se pojavila juče. Naime, Evropska Komisija traži povratne informacije o tome kako da organizuje svoju Cloud Computing strategiju za Evropu, gde zakonodavstvo zaostaje za novim tehnologijama.

Komesar Digital Agenda, Neelie Kroes, pokrenula je javne konsultacije u ponedeljak. Cloud Computing je već u širokoj upotrebi u Evropskoj Uniji, a Cloud službe očekuju da će generisati prihode od oko 35 milijardi evra do 2014 godine.

Komisija sada želi svim zainteresovanim stranama, a posebno Cloud programerima i korisnicima, da objasni svoja "iskustva, potrebe, očekivanja i uvid u korišćenje i obezbeđivanje Cloud računarstva." Poseban cilj ovih konsultacija jeste da se čuju mišljenja o zaštiti podataka i odgovornosti, kao i o pitanjima standardizacije i interoperabilnosti.

Potrebna nam je dobro definisana Cloud Computing strategija kako bi se osiguralo da smo na najbolji način iskoristili ovaj potencijal. Od svih zainteresovanih strana da pruže svoj doprinos kako bi ovo veoma važno pitanja uredili na najbolji mogući način,

izjavila je objasnio je komesar Digital Agenda, Neelie Kroes.

Online konsultacije će biti otvorena za povratne informacije do 32 avgusta a odgovori će biti korišćeni od strane Komisije za razvoj evropske Cloud Computing strategije koja treba da bude predstavljena sledeće godine.

Evropska Unija planira da "kreira jedan siguran sajber-prostor". U februaru, na tajnom sastanku Saveta Evropske Unije, političari su razgovarali o planovima za kreiranje "virtuelnog Šengenskog prostora" u kom bi ISP-ovi trebali da blokiraju "nelegalni sadržaj" koji bi dolazio izvan tog područja. Savet Evropske Unije je centralno zakonodavno telo EU nadležno za donošenje odluka.

Nije bilo objašnjenja o tome šta bi mogao da bude taj "nelegalni sadržaj", da bi se našao na crnoj listi EU. Ovaj plan se poredi sa Kineskim metodama čvrste kontrole pristupa Web-u.

izjavio je Joe McNamee iz Evropske grupe za digitalna prava EDRi u ponedeljak.

Ostali kritičari navode da je iluzorno misliti da se ovaj plan može sprovesti. Objašnjavajući da korisnici Interneta mogu veoma lako koristiti proksije kako bi zaobišli ovakvo filtriranje kao i da "nezakoniti" sajtovi mogu veoma brzo da menjaju IP adrese i tako d se drže uvek korak ispred crnih lista.

Takođe, postoji velika zabrinutost da bi se i nevini sajtovi mogli nači na tim crnim listama iz raznoraznih razloga i interesa.

Sva evropska domaćinstava će imati širokopojasnu brzinu od 30 megabita u sekundi do 2020 godine, obećala je Evropska Unija.

Takođe je obećana univerzalna širokopojasna pokrivenost do 2013 godine dok će polovina evropljana koristiti javne usluge i kupovati na mreži od 2015 godine.

To je deo petogodišnjeg plana EU vezanog za digitalnu ekonomiju. Mere je najavila novoimenovani digitalni poslovni komesar Neelie Kroes. Izlažući svoje planove, g-đa Kroes je rekala da je EU uložila 40% manje u tehnologiju nego SAD. To znači da skoro trećina evropljana nikada nije korististila Internet a samo 1% ima pristup mreži velike brzine.

Da bi to nadoknadili, vlade EU moraju da udvostruče svoju godišnju potrošnju na istraživanja i razvoj na 11 milijardi evra do 2020, rekla je ona.

Ona takođe planira da poboljša standarde tehnologija, eliminiše regulatorne barijere, podstiče elektronsko plaćanje i pojednostavi upravljanje digitalnim autorskim pravima i licenciranjem.

Rast ilegalne razmjene fajlova može koštati evropske zemlje 1.2 miliona radnih mesta ili 240 milijardi Eura do 2015. Unazad par dana smo izvestili o odluci španskih vlasti i sudova o legalizaciji torrent i drugih file-sharing mreža, dok ova studija prijazuje uticaj piraterije na ekonomske prilike u EU.

U studiji, po narudžbi industrijskih tela, usvojenoj od strane sindikata, pratio se uticaj Internet piraterije u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji i Španiji.

U studiji se tvrdi da bez dodatnih mera suzbijanja piraterije, Velika Britanija bi sama mogla da izgubi do četvrt miliona radnih mesta u narednih 5 godina.

Studija, sprovedena od strane firme TERA Consultants u ime Međunarodne privredne komore, prikazuje industrijske gubitke zbog piraterije samo u Velikoj Britaniji u visini od 1.4 milijarde Evra samo za 2008 godinu.

Brendan Barber, generalni sekretar TUC, rekao je da rezultati pokazuju da je piraterija glavna opasnost za kreativne industrije u smislu gubitka zaposlenja i prihoda.

Ako je ikada postojala sumnja zašto je “Digital Economy Bill” imperativ zaštite naših kreativnih industrija, onda mu je sada valjda jasno,

rekao je on.

“Digital Economy Bill” je spomenut u Kraljičinom govoru u novembru 2009 godine. To uključuje različite predloge za borbu protiv ilegalnih deljenja datoteka uključujući i tkzv. "tri udara", koji bi trebali u potpunosti odseči pirate sa mreže. Takođe uključuje elemenate koji će sudovima dati moć da blokiraju sajtove koji olakšavaju kršenje autorskih prava. Opozicija predlogu zakona su firme poput British Telecom, Google and Facebook, koje kažu da usvajanje ovog zakona podriva slobodu govora na Internetu.

Novi izveštaji koriste podatke iz zemalja EU, Svetske organizacije za intelektualnu svojinu i Eurostat.

U izveštaju se kaže da je evropska kreativna industrija generisala 860 milijardi Evra i zaposlila 14.4 miliona ljudi u 2008 godini. U istoj godini je procenjen gubitak od 10 milijardi Evra i 186.000 radnih mesta širom Evrope.