Online Tržište

Wikileaks je nominovan za Nobelovu Nagradu za mir 2011 od strane norveškog političara koji je u obrazloženju naveo njegovu ulogu u slobodi govora.

"Wikileaks je dao ogroman doprinos slobodi govora i transparentnosti, nožda najveći u ovom veku", izjavio je parlamentarac Snorre Valen nominujući Wikileaks za Nobelovu Nagradu.

Snorre Valen je citirao Wikileaks-ovu ulogu u razotkrivanju imovine bivšeg predsednika Tunisa Zine El Abidine Ben Ali i njegove najbliže porodice, koji su doprineli protestima koji su ih prisilili na izgnanstvo.

Snorre Valen koji je član parlamenta iz socijalističke levičarske stranke, i koja je deo vladajuće Norveške koalicija, takođe je istakao Wikileaks-ovu ulogu u objavljivanju dokumenata koji se odnose na korupciju od strane vlasti, vlada i korporacija, kao i "ilegalni nadzor, ratne zločine i mučenja koje su počinile neke države".

Petočlani komitet za dodelu Nobelove Nagrade će objaviti dobitnika početkom meseca oktobra. Nobelova Nagrada 2010 godine dodeljena je zatvorenom Kineskom aktivisti za ljudska prava Liu Xiaobo, koji nije bio u stanju da primi svoju nagradu.

Parlamentarci, akademici, bivši laureati nagrade za mir, kao i sadašnji i bivši članovi Norveškog Nobelovog komiteta su među onima koji imaju pravo da nominuju kandidate za nagradu.

Nagrada za mir je jedna od nekoliko nagrada čiji je ktitor Švedski industrijalac i pronalazač dinamita Alfred Nobel.

Grupa Anonymous je izdala upozorenje Britanskoj vladi nakon što je pet muškaraca juče uhapšeno pod sumnjom da su povezani sa grupom.

Grupa Anonymous, koja je preuzela odgovornost za niz DDoS napada pokrenutih kao podrška sajtu Wikileaks, ističe da ova hapšenja vidi kao čistu “objavu rata” od strane britanskih vlasti.

Naš savet za vas, Vladu Velike Britanije je da ovu izjavu shvatite kao ozbiljno upozorenje od građana sveta, navodi se u saopštenju grupe Anonymous.

Kabinet sa sajber bezbednost koji je deo Cabinet Office-a koji koordinira britanskom kompjuterskom odbranom i napadima, navodi da obaveštajna služba GCHQ prati situaciju putem GovCertUK kompjuterskog tima za vanredne situacije.

Bivši bankar Rudolf Elmer jutros je Wikileaks-u dao informacije o bankovnim računima više od 2000 istaknutih pojedinaca, koje navodno dokazuju utaju poreza, izveštava BBC.

Dva diska podataka je Rudolf Elmer jutros javno dao osnivaču Wikileaks-a Julijan Assange-u na konferenciji za novinare u Londonu. Podaci još uvek nisu dostupni na Wikileaks-u, oni prvo treba da budu provereni pre nego što se objave a neki od njih će verovatno biti predat vlastima.

Ovi podaci se odnose na period od 1990 do 2009 i tiču se firmi i pojedinaca iz mnogih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, SAD i Nemačku, navode Švajcarske novine Der Sonntag. Rudolf Elmer je izjavio na konferenciji za novinare da se radi o informacijama o tri različite banke i 40 političara.

Rudolf Elmer je radio u Švajcarskoj banci Julius Baer, otpušten je 2002 godine. On je i ranije dostavljao informacije Wikileaks-u o Julius Baer off-shore operacijama na Kajmanska ostrva. Rudolf Elmer bi trebao da ide na suđenje u Švajcarskoj, za dva dana zbog kršenja zakona banke o tajnosti informacija.

Osnivač Wikileaks-a Julian Assange pristao je da napiše autobiografiju za koju bi dobio oko 1,3 miliona dolara.

Julian Assange otkriva da će knjiga biti objavljena u Velikoj Britaniji i SAD-u te da će dobiti 800 hiljada dolara od US izdavača Alfred A. Knopf, odel Random House, i 325 hiljada funit (502 hiljade dolara) od Canongate Books Ltd, izdavača iz Velike Britanije.

Portparol Random House, potvrdio je dogovor ali ne i iznos.

Veoma smo uzbuđeni zbog objavljivanja ove knjige. Ono što je Julian Assange uradio sa Wikileaks-om ima ogroman publicitet širom sveta,

izjavio je portparol Random House.

Assange-ovi motivi za pisanje autobiografije su prilično jasni, treba mu novac.

Ne želim da pišem ovu knjigu, ali moram. Već sam potrošio 200 hiljada funti za pravne troškove i još moram da se branim i da sačuvam Wikileaks,

izjavio je Julian Assange za Sunday Times.

Nakon što je Wikileaks počeo sa objavljivanjem preko 250 hiljada tajnih dokumenata američke vlade, sajt i njen osnivač suočili su se sa mnogim problemima. Sajt se našao pod DDOS napadima a mnoge kompanije su mu uskratile svoje usluge, kao što su PayPal, Amazon i Mastercard. Za Assange-om je izdata interoplova poternica od strane Švedske vlade za navodno počinjene seksualne zločine.  Nakon toga Julian Assange se predao Londonskoj policiji i sada se brani sa slobode.

Finansijski gigant Bank of America je upravo dodala svoje ime na listu onih koji su uskratili podršku WikiLeaks-u, objavljujući da je prestala odobravati bilo kakvo plaćanje vezano za ovaj sajt.

Ova odluka je zasnovana na našem uverenju da je Wikileaks možda umešan u aktivnosti koje su, između ostalog, u suprotnosti sa našom internom politikom vezanom za obradu plaćanja,

navodi se u izjavi Banke.

Odmah nakon ove objave pojavila se poruka na Twitter-u koja poziva ljude da prestanu da posluju sa Bank of America.

Bank of America će ovim aktom sigurno privući negativne reakcije ljudi a pogotovo hakera pod nazivom "Operation Payback". Ovi pobornici Wikileaks-a su pokrenuli Denial of Service (DOS), napade na sve institucije koje su uskratile svoju podršku Wikileaks-u među kojima se nalaze Visa, Amazon,PayPal i ostali.

Aktivisti hakerske grupe Anonymus počeli su da se osvećuju kompanijama, koje su se povinovale pritiscima politike, ali i finansijskim institucijama koje su prekinule dotok novca WikiLeaksu. Napadnuti su Mastercard, Visa, PayPal, Post Finance Bank i drugi.

Isplate “Mastercarda”, giganta iz sektora kreditnih kartica, su ometane, ali kompanija tvrdi da računi njihovih klijenata nisu u opasnosti. Na web stranici kompanije “Visa” također je bilo problema. Napadi su usledili nakon što su obe kompanije stopirale isplate stranici WikiLeaks. DDoS napadima hakeri su se takođe počeli osvećivati PayPal-u, koji je onemogućio donacije WikiLeaks-u, i švajcarskoj banci Post Finance, koja je uz opravdanje da je pri otvaranju računa pružio netačne informacije o sebi, zatvorila račun osnivaču WikiLeaks-a Julian Assange-u. PayPal-u su hakeri zasad uspeli srušiti samo blog, dok je servis i dalje dostupan.

Na “Twitter-u” je putem stranice Operation Payback, koju vodi grupa “Anonymus” objavljeno, da je oborena web stranica kompanije “Visa” ali je ona ipak nešto kasnije ponovo bila u funkciji. Glasnogovornik kompanije Ted Carr, izjavio je da njihova mreža zadužena za transakcije radi besprekorno.
Twitter stranica grupe “Anonymus”  je ubrzo nakon toga suspendovana.

Pre napada na “Mastercard”, član grupe “Anonymus” koji sebe naziva Coldblood, upozorio je da je spreman napasti kompanije koji su prekinule saradnju sa WikiLeaks-om, kao i one koji su napali ovu web-stranicu. Za sada jedino nisu uspeli srušiti Amazon, koji je WikiLeaks-u uskratio hosting.

Britanska policija uhapsila je  osnivača WikiLeaks-a Julian Assange-a. On je prema dogovoru jutros sam došao  u policijsku stanicu u pratnji svog odvokata, a u toku dana ili najkasnije sutra, trebao bi se pojaviti na sudu kako bi izneo svoju obranu.

Hapšenje je posledica crvene Interpolove poternice koja mu na teret stavljaju optužbu zlostavljanje i silovanje, a sve se to navodno dogodilo u augustu ove godine.

Ono što je vrlo interesantno u celom slučaju je to da je tužilaštvo u Stockholmu, gdje se navodni zločin dogodio, odbacilo prijavu zbog nedostatka bilo kakvog dokaza a onda je tužilac u drugom gradu, Goeteborgu nekoliko sedmica kasnije ponovo otvorio slučaj i izdao poternicu.

Kako je izjavio Assange-ovo advokat, očito se radi o političkoj nameštaljki, jer su hapšenje i poternica bili posve nepotrebni i još dodaje da su i švedski tužilac i britanska policija znali gde se nalazi tako da su ga mogli pozvati u svakom trenutku.

Za one koji su propustili priču o navodnom silovanju, radi se o optužbama dve osobe od kojih jedna tvrdi da je na seksualni odnos sa Assange-om dobrovoljno pristala ali je tokom odnosa ona zatražila prekid, na što on  nije pristao.

Assange-ov odvokat tvrdi da švedske vlasti ove optužbe za silovanje koriste samo kao izgovor za izručenje Assange-a SAD-u. Mnogi su mišljena na je neverovatna koincidencija ovih optužbi za silovanje i objavljivanje tajnih američkih diplomatskih depeša pre nekoliko dana.

Update: U trenutku pisanja ovog članaka sajt wikileaks.org više nije dostupan.

Da li je ovo znači kraj za istinu i da li je ovo način kako će se obračunavati sa svakim ko se usudi da objavi istinu?  Sila boga ne moli, ali da li je ovo previše?

Update: WikiLeaks je i dalje dostupan na novom serveru i domenu: www.wikileaks.ch

Tu se nalazi i celokupna arhiva WikiLeaks-a dostupna na Torrent-ima. Svaki od dokumenata je rasut po internetu i postoji gotovo u svako doba bar 100 torrent seedova, tako da ljubitelji istine imaju gomilu materijala koji ce verovatno u dogledno vrijeme biti takodje uklonjen, pa ko voli nek’ izvoli.

Donedavni partneri okreću leđa WikiLeaks-u. Prvo im je Amazon ukinuo zakupljeni Internet prostor, a sada su mu blokirane i donacije putem Interneta.

Kompanija PayPal je saopštila da je trajno blokirala donacije namenjene sajtu WikiLeaks, koji je objavio oko 250.000 tajnih američkih diplomatskih poruka, što je izazvalo uznemirenost mnogih vlada, političara, bankara i biznismena.

Kao i većina sličnih neprofitabilnih organizacija, WikiLeaks se jednim delom financirao i od donacija koje su išle preko najpopularnije online platforme za plaćanje, PayPal.

PayPala tvrdi tvrdi da je WikiLeaks prekršio uslove korištenje te da na ovu odluku nije uticao niko iz američke administracije.

Kompanija Amazon je u sredu, takođe, uskratila svoje usluge WikiLeaksu, jer je, kako je kako se navodi, prekršio uslove korišćenja usluga, među kojima su posedovanje prava na objavljeni sadržaj i garancija da korišćenje tog sadržaja neće nevine ljude dovesti u opasnost. Ovaj potez Amazona su pozdravili mnogi američki zvaničnici. WikiLeaks se nakon toga morao prebaciti na švedske servere.

Interpol je objavio “crvenu potjernicu” za osnivačem WikiLeaks-a Julianom Assange kojeg Švedska potražuje zbog optužbi za seksualno nasilje.

Julianom Assange došao je u žižu globalne kontroverze pošto je WikiLeaks objavio oko 250 tisuća povjerljivih diplomatskih dokumenata koji su upalili sve alarme u Washingtonu, a ove optužbe za seksualno nasilje u Švedskoj kategorički odbacuje. On ističe da su optužbe dio kampanje njegovih neistomišljenika.

“Crvena potjernica” omogućava da se nalog za hapšenje pošalje drugim zemljama čime se ubrzava privođenje i pomaže u procesu oko eventualne ekstradicije. Assange-ova trenutna adresa nije poznata i vjeruje se da se seli iz države u državu. Švedski sud je 18. studenog naredio privođenje Julianom Assange-a i otvaranje istrage o optužbama za silovanje, seksualno zlostavljanje i nezakonitu prinudu.

Internet stranica WikiLeaks je u listopadu objavila skoro 400 hiljada povjerljivih američkih dokumenata o ratu u Iraku, takozvane Iračke dnevnike. Ovi dokumenti pokrivaju većinu periodu od maja 2004 godine do marta 2009 godine.

Kontroverzni web sajt Wikileaks izvještava da je pod “masovnim DDoS napadom”, od kada su procurili tajni diplomatski brzojavi na Twitter-u.

Na službenom Wikileaks Twitter računu, objavljeno je da je sajt pod DDoS napadima i da napadači još nisu poznati. Nekoliko izvješća navode da web stranica doživljava povremene stanke.

Napad dolazi samo nekoliko sati nakon objave na tisuće novih američkih tajnih dokumenata. Radi se o oko 250 tisuća povjerljivih diplomatskih brzojava, a najava njihova objavljivanja upalila je sve alarme u Washington-u. Prema navodima, radi se o dosad neviđenom uvidu u svijet diplomatske trgovine diljem svijeta, brutalno iskrenim opisima stranih vođa te procjenama stvarnih nukelarnih i terorističkih prijetnji.

Inače, Sjedinjene Države zatražile su od osnivača WikiLeaksa, Juliana Assangea, da ne objavljuje povjerljivu diplomatsku prepisku State Department-a, jer će tim ilegalnim postupkom dovesti u opasnost bezbrojne živote, zaprijetiti globalnoj borbi protiv terorizma i ugroziti američke odnose sa saveznicima.

Diplomatski brzojavi su interni dokumenti koji uključuju tajnu prepisku između američkih diplomatskih predstavništava u svijetu i State Department-a u Washington-u. Smatra se da oni sadrže iskrene procjene stranih čelnika i vlada, te da mogu narušiti povjerenje u SAD kao diplomatskog partnera.