Online Tržište

Kako izveštava Associated Press, tri strana novinara i jedan analitičar su prijavili da su njihovi e-mail-ovi hakovani u Kini. The New York Times je izvestio da je bilo "na desetina boraca za ljudska prava, akademika i novinara koji pokrivaju Kinu", uključujući i autora Andrew Jacobs.

Jacobs je izjavio da "hakeri menjaju njegova e-mail podešavanja tako da se sve prepiske tajno prosleđuju na neku drugu e-mail adresu”.

Agencija France Presse je izvestila da je Yahoo izbegavao da direktno adresira hakere na svoje e-mail-ove, rekavši samo da osuđuje sve napade bez obzira na poreklo ili svrhu.

Yahoo je otvoreno osuđen za u predaju informacije o reporteru Shi Tao kineskim snagama bezbednosti 2005 godine. Njihova akcija je rezultirala dugom zatvorskom kaznom za Shi Tao, za deljenje kineskog medijskog prostora stranim izvorima.

Kina ima najsofiscitiraniju cenzuru u svetu, krivične zakone i elektronske mere. Pored toga, neki veruju da vlada sponzoriše ili bar podstiče hakere na napade na imovinu stranih kompanija, kao što je onaj zbog kojeg je Google najavio odlazak iz Kine.

Radnici u operacionim centrima internet mreže širom sveta pokušavaju da shvate zašto je promet ove sedmice na sajtovima kao što su YouTube, Twitter i Facebook bio preusmeren na servere u Kini, dajući web-surferima širom sveta uvid u ono što Kineski internet korisnici vide kada oni pokušavaju da pristupe tim za njih blokiranim sajtovima.

U sredu je neko u čileanskom Domain Name Sistem (DNS) registru, Internet protokola (IP) adresa za pronalaženje sistema, izjavio da su lokalni Internet provajderi primetili čudno ponašanje.

Konkretno, jedan od glavnih DNS servera, koji se zove I Root Server i radi u Švedskoj, je posetitelje koji su pokušavli da idu na te sajtove preusmeravao na servere u Kini. To je praktično poslalo ljude iza Velikog Zida Kine, strogo kontrolisane mreže servera i rutera Narodne Republike Kine koja se koristi za filtriranje Interneta i blokiranje njenih građana od pristupanja sadržaju, što se smatra politički osetljivim.

Portparol Google-a, koji je vlasnik YouTube-a je odbio da komentariše, rekavši da je to problem na ISP nivou. On je rekao da ovo nije povezano sa Google-ovim korporativnim sajtom koji se pojavljivao na kineskom, danskom i drugim jezicima u sredu, za koji kompanija kaže da je bila obična greška.

Tu će bez sumnje biti spekulacije da ova DNS dešavanja nisu u vezi sa tenzijama između Google-a, Sjedinjenih Država i Kine pogotovo što je Google tvrdio da su njegovu mrežu i Gmail korisnike koji su aktivisti za ljudska prava bili meta krajem prošle godine napali napadači koji potiču iz Kine. Epilog toga je Google je preselio svoj Google.cn sajt u Hong Kong.

Predstavnik Informativnog centra kineske internet mreže (CNNIC) negirao je da je bilo ikakvih malverzacija.

Želimo da pojasnimo da CNNIC nikada nije presretao ili radio neke druge stvari za refleksiju sajta sa Root Server-a,  CNNIC samo obezbeđuje stabilnu Internet konekciju, napajanje i neophodnu podršku,

izjavio je Xiaodong Lee, potpredsednik i tehnološki direktor u CNNIC.

Do 2005, SAD je bila rangirana kao najumreženija zemlja na svetu po Svetskom ekonomskom forumu Global Information Technology Report. Ovaj izveštaj, koji daje opsežne analize ekonomija i mrežne infrastrukture u 133 zemlje je sada premestio SAD na peto mesto, a Švedsku na prvo, dok ih sledi Singapur, Danska i Švajcarska. Što se tiče usvajanja širokopojasne tehnologije, SAD su na 22. mestu u svetu.

Kao što se u izveštaju napominje, SAD i dalje ima okruženje koje je veoma pogodno za informacione i komunikacione tehnologije. SAD je i dalje na prvom mestu kada je u pitanju IT upotreba u poslovanju, a četvrta za IT upotrebe u vladi. Na individualnom nivou, međutim, SAD zaostaje za mnogim drugim zemljama, relativno mali broj broadband pretplatnika (22 u svetu po broju pretplatnika). Autori izveštaja na bazi procena na podacima iz 2008 godine, i prema nekim podacima koje smo videli ranije ove godine, penetracija širokopojasne tehnologije u SAD-u je u stvari u padu u 2009 godini.

Što se tiče našeg regiona, Bosna i Hercegovina je pala na 110 poziciju, Srbija i dalje na 84 poziciji kao i prošle godine, Hrvatska je pala za dva mesta u odnosu na prošlu godinu tako da je sada na 51 mestu, dok je Slovenija i dalje najnaprednija i nalazi se na 31 poziciji. Nadamo se da će ulaskom u EU, Hrvatska i Srbija popraviti svoj plasman, kao i Bosna i Hercegovina koja je daleko u najlošijoj situaciji.

Kina, koja bila rangirana skoro na dnu godišnjeg izveštaja rang liste za 2002 godinu (64 od 74 zemlje) sada je napredovala na 37. mesto (od 133 zemlje). Indija, takođe, nastavlja da se penje, po rang listi Svetskog ekonomskog foruma sada je napredovala na 43. mesto.

Prema Washington Post-u, GoDaddy.com, vodeći servis za registraciju domena, je najavio da više neće raditi u Kini zbog sve nametljivije politike države oko registracije domena.

Kina zahtijeva da svatko ko se prijavljuje za nove domene dostavi detaljne informacije o sebi, uključujući i fotografije. GoDaddy kaže da vjeruje da je ovo još jedan od pokušaja da se prati i kontroliše Internet aktivnost u Kini i da GoDaddy više nije spreman da bude dio toga.

GoDaddy je najpoznatiji po svojim provokativnim i izrazito seksualnim televizijskim reklamama, jer je godinama tvrtka imala spotove za vrijeme Super Bowl-a, a mnogi od njih su sa oskudno odjevenom Danicom Patrick.

Sukobom Google – Kina, koji je trenutno u središtu pažnje, ovaj potez je savršeno tempiran da pruži tvrtki neobično pozitivne kritike.

Korisnicima koji pretražuju Google za "Google executives" su dobili link koji bi trebao biti na engleskom: O nama – Google menadžment, ali ipak su dobili sadržaj sa svim informacijama ali na kineskom.

Takođe i dio koji obično daje informacije o poslovanju kompanije Google je takođe na kineskom tako da se korisnici preusmjeravaju na druge delove.

Preusmeravanja dolazi samo u nekim oblastima, ali neuspeh može biti reprodukovan, nakon što “kolačići” budu izbrisani i kada privatni režim pretraživanja bude uključen.

Google je obavešten od strane Guardian-a o ovom problemu, a Google portparol je to potvrdio rekavši da

Ovo nije posledica hakiranja već greška koja utiče na jezik prikazan za neke korisnike, radimo na tome da to popravimo što pre.

U ponedeljak, Google je prestao sa cenzurom kineskog Google-a, Google News i Google Images, i preusmerio je sve korisnike u Kini na svoj necenzurisani pretraživač sa sedištem u Hong Kongu, Google.com.hk. Sada njihov US korporativni sajt djelomično prikazuje Hong Kong verziju.

Google-ov jučerašnji potez izazvao je mnogo kritika u Kini. CCTV kineska državna televizija emitovala je kritiku Google-a i People's Daily izdanja za inostranstvo, glavne novina kineske komunističke partije, koji optužuju Google za saradnju sa američkim špijunskim agencijama.

U poslednjoj epizodi Google-Peking spora, Google-ov pokušaj da zaobiđe Kinesku cenzuru slanjem kineskih korisnika sa svog pretraživača na necenzurisani sajt u Hong Kongu, Google.hk, čini se da su propali.

U roku od 24 sata redirekcije, Peking je zaustavio i ograničio pristup korisnicima na necenzurisani sadržaj Google Hong Kong sajta.

Kineska vlada je opisala Google-ov potez preusmeravanja korisnika na Hong Kong sajt kao potpuno pogrešan.

Sukob dolazi dva meseca nakon što su Google i kineske vlasti započele rat oko Internet cenzure i umesto napuštanja Kine u potpunosti, Google počeo da prkosi Pekingu preusmeravanjem korisnika da svoj Hong Kong sajt, gde su pravila o cenzuri mnogo blaža.

Kako se ispostavilo ovaj provokativni potez preusmeravanja se za Google učinio kao eventualno prihvatljivo rešenje za kineske vlasti.

Google je rekao da dok traje operacija preusmeravanja na Hong Kong, da će oni nastaviti sa servisima za pretragu mapa i muzike u Kini. Međutim, kako sada izgleda, kompanija je pogrešno procenila raspoloženje kineske vlade.

Google-ovo trenutno kockanje je rizično, uprkos svojoj veličini i globalnoj popularnost, u Kini je on drugi u popularnosti iza lokalnog pretraživača Baidu, čije su akcije porasle u periodu ovog spora. Google takođe mora da razmotri da li su spremni u potpunosti okrenuti leđa svojim 400 miliona korisnika i potencijalno milijardama dolara od reklamnih prihoda. Najzad, analitičari se nadaju da spor između korporacije koja se bori za svoje interese i autoritarne vlasti ne ugrožava već zategnute diplomatske odnose između Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

Bela kuća je izjavila da je razočarana što se Kina i Google nisu mogli složiti o tome kako da posluju zajedno, a Peking je požurio da izjavi da uprkos trenutnom neslaganju, Kina još uvek pozdravlja strane investitore i firme. U okviru kancelarije Google-a u Kini, zaposleni ispoljavaju zabrinutost da bi kineska vlada mogla u potpunosti blokirati Google.cn.

Google više nema cenzuru svoje tražilice u Kini, sada preusmjerava korisnike na svoju Hong Kong stranicu, te se sada čini vrlo vjerojatnijim da će kineska vlada započeti sa blokiranjem više Google sučelja.

Dakle, Google je postavio stranicu "Kineska raspoloživost usluga", nazvanu "Zlometar", koja prikazuje ono što je blokirano I ono što nije blokirano u Kini. Nažalost, čini se da kasni jedan dan.

Od prekjučer su, Google-ov YouTube i Google Sites blokirani u Kini, kao i Blogger također. Google-ov Web i pretraživanja slika, news, oglasi i Gmail nisu bili blokirani. Docs, Picasa, i Groups su djelomično blokirani.

Prema nekim izvještajima iz Pekinga, očekuje se da će Google danas da objavi povlačenje iz Kine do 10. Aprila.

Informacija od neidentifikovanog izvora da Google napušta Kinu 10. aprila, nije u ovom trenutku potvrđena od strane Google,

navodi se u China Business News.

Google, koji ima značajan udeo na tržištu pretrage u Kini, u januaru je najavio da više ne namerava da cenzuriše rezultate pretrage u toj zemlji i da će razmotriti svoj odlazak u potpunosti. Google je identifikovao Kinu kao izvor napada na istaknute karakteristike US Web i e-mail naloge koji pripadaju aktivistima za ljudska prava, iako nije otkrio određene ljude iza njih. Sa svoje strane, kineska vlada je negirala bilo kakvu vezu.

Posle nekoliko meseci pregovora oko toga da li se može pokrenuti Google.cn sa ili bez ograničenja, prema izveštaju Financial Times prošle nedelje, sada je 99,9 odsto izvesno da će se Google.cn ugasiti.

Kineska vlada je navodno upozorila Google-ove poslovne partnere da se pripreme za dan kada neće moći koristiti Google-ove usluge. Ranije ove nedelje, Google je potvrdio da je primio pismo koje je navodno potpisalo 27 reklamnih partnera u Kini, koji se žale na nedostatak komunikacije od strane Google i zahtevaju odgovor na pitanje, kako će im se nadoknaditi šteta ako se firma povuče iz Kine.

Google-ovi razgovori sa Kinom oko censure su u zastoju i kako sada stvari stoje, Google će potpunosti napustiti Kinesko tržište. Problem je nastao nakon što je Google najavio da neće cenzurisati svoju pretragu.

Google-ov direktor Eric Schmidt je naglasimo da Google neće u potpunosti napustiti Kinu.

Veoma je važno da se zna da se ne povlačimo iz Kine. Imamo dobar posao u Kini. Problem je oko pravila o cenzuri, a ne nešto drugo,

rekao je on.

Međutim, postoji sve veći strah ostalih Google rukovodioca, zazor da će posle ove odluke ostanak na kineskom tržištu biti neodrživ.

Kineska vlada, bez obzira na spor kaže da Google treba da ostane u zemlji. Kineski ministar industrije i informacionih tehnologija Li Yizhong, izjavio je juče,

Google je preuzeo 30 odsto kineskog tržišta pretrage. Ako odete, Kina će to pozdraviti, ako ostanete, to će biti od koristi za razvoj interneta u Kini.

Gospodin Li Yizhong izgleda ne želi da razume je da je Google-u u suštini nemoguće nastavi raditi u neprijateljskoj državi, s obzirom da su Google i druge američke kompanije bile mete napada hakera koji su, po tvrdnjama američkih visokih zvaničnika, bili podržani od kineskih državnih organa.

Napade na Google koji su doveli do ovog spora izvršeni su sa kineskim software-om od strane kineskih hakera iz kineskih državnih škola. Kina tvrdi da oni nisu bili saučesnici u tim napadima i da je priča potpuno apsurdna.

Mobilna socijalna mreža ima ogroman potencijal da cveta i raste u zemljama u razvoju gde je upotreba mobilnog telefona adut u ruci. Socijalni mreže na bazi SMS-a kao što je SMSGupshup su stekle značajanu popularnost u Aziji. Na primer, u Indiji, u ovom trenutku postoji odnos 10 na 1 mobilni na prema računar. Mig33, mobilna socijalna mreža koja uključuje VoIP, ćaskanje, e-mail, tekstualne poruke, slike i deljenje, je akumulirala 35 miliona registrovanih korisnika svog servisa i ubrzano raste na južno-azijskom tržištu, kao što su tržišta Indonezije i Indije. Pod pretpostavkom da je aktivno od 3 do 10 odsto na mesečnoj osnovi, to iznosi od 1 milion do 3,5 miliona aktivnih korisnika.

Mig33 korisnici sada šalju preko 1 milion virtuelnih poklona mesečno, i šalju oko 100 miliona poruka dnevno na mreži, odnosno 1000 poruka svake sekunde. Twitter, u odnosu na ovo, tek je pregurao 50 miliona dnevno. Mig33 gleda na virtuelni poklon iz ekonomskog ugla, kao prihod proizvođača zbog uspeha Kineskog modela za slične primene, Tencent QQ. Prema Mig33, Kineska aplikacija ima skoro 8% od svojih preko 500 miliona korisnika koji plaćaju oko 2 dolara mesečno razne virtuelne poklone i proizvode. Mig33 se trudi da oponaša taj model na tržištima kao što su Indonezija, Indija, Južna Afrika, Bangladeš, Kenija, i Bosna.

Mig33 je dostupan u celom svetu i optimizovan za više od 2.000 različitih mobilnih uređaja, integracijom društvenih igara, virtuelni pokloni i od nedavno avatari. Avatari su zapravo izvor prihoda za mig33, naplaćivanjem mogućnosti da korisnici mogu da prilagode i poboljšaju svoje avatare. Mig33 nastoji da proširi virtuelnu ekonomiju. U stvari, oni tvrde da im je prihod porastao na preko 1 dolar po korisniku mesečno u zemljama kao što su Indonezija i Indija.

Osnovan 2005 godine, Mig33 je podržan od strane Accel Partners, Redpoint Ventures i DCM i narastao je na ukupnu vrednost od 23,5 miliona dolara.