Online Tržište

Sud u Meksiku donio je presudu po kojoj kompanija Yahoo mora da plati 2,7 milijardi dolara zbog kršenje ugovora sa Ideas Interactivas i njenom matičnom kompanijom Worldwide Directories. Yahoo je po svemu sudeći sklopio partnerstvo sa Ideas Interactivas koje je podrazumevalo štampanje Žutih Stranica (Yellow Pages) sa poslovnim telefonskim brojevima za Meksiko.

Worldwide Directories i Ideas Interactivas tužili su Meksičkom sudu kompaniju Yahoo za kršenje ugovora, kršenje obećanja i izgubljene zarade. Sud je donio presudu koja nije konačna protiv Yahoo Inc. i Yahoo de Mexico prema kojoj moraju da plate ogromnih 2,7 milijrdi dolara.

U svom saopštenju Yahoo navodi da su “mnoge tvrdnje tužioca bez osnova” te da će se sigurno žaliti na ovu presudu.

Tržišna vrednost Yahoo-a procenjuje se na 22,2 milijarde dolara ali za samo nekoliko sati od objave ove presude, akcije kompanije pale su za 1,8 odsto, na 18,44 dolara po akciji.

Prema nekim ekspertima ova presuda predstavlja verovatno više novca nego što je Meksička industrija Internet oglašavanje generisala do sada.

Yahoo je u oktobru prijavio sa je kvartalni profita prešao 3 milijarde dolara, zahvaljujući prodaji dela svog udela u Kineskoj e-commerce gigantu Alibaba, te da je prihod od prikazivanja oglasa u sklopu pretrage porastao za 11 odsto.

Nakon pobjede nad Samsung-om u petak, Apple je danas podnio zahtjev Sudu u kome navodi Samsung uređaje čiju prodaju želi zabraniti u SAD.

Američki Sud u petak je donio odluku da je Samsung povrijedio patente kompanije Apple i da mora da plati više od milijardu dolara odštete. Iako se vodi polemika o ispravnosti ove odluke i nesumnivog favoriziranja domaće kompanije (Apple), odluka je donesena jednoglasno i podrazumjeva mogućnost zabrane dalje prodaje određenih uređaja kompanije Samsung na području SAD-a.

Naravno, kompanija Apple želi da iskoristi tu mogućnost tako da je danas podnijela zahtev Sudu u kome traži da se zabrani dalja prodaja osam uređaja kompanije Samsung. Kompanija Apple fokusirala se na samo osam uređaja iako je Sudska porota utvrdila da je većina od 28 Samsung-ovih uređaja predstavljenih u ovom Sudskom sporu, povredila Apple patenate. Konkretno, Apple prvenstveno želi da sa tržišta SAD-a izbaci najvećeg konkurenta, Samsung Galaxy S2.

Ovdje su svi Samsung uređaji za koje je Apple danas podnio zahtjev da se njihova prodaja zabranu u SAD:

• Galaxy S 4G
• Galaxy S2 (AT&T)
• Galaxy S2 Skyrocket
• Galaxy S2 (T-Mobile)
• Galaxy S2 Epic 4g (Sprint)
• Galaxy S Showcase
• Droid Charge
• Galaxy Prevail

Ako vas zbunjuje to što Apple traži zabranu prodaje samo 8 uređaja onda trebate znati da se mnogi uređaji kompanije Samsung koji su prikazanih na Sudu, više se ne prodaji u SAD-u, tako da ih Apple i nije naveo u svom zahtjevu.

Sud je za 20. rujan zakazao ročište na kom će se odlučivati o Apple-ovom zahtjevu o zabrani prodaje određenih Samsung-ovi uređaja. Kompanija Samsung ima dva tjedna da odgovori na ovaj Apple-ov zahtjev.

Kao što u tabeli ispod možete vidjeti, Apple navodi točno koliko svaki od ovih uređaja krši njegove patenate i dizajn. Galaxy S 4G je najgori, on krši Apple-ove D'677 i D'305 patenate koji se odnose na dizajn (prednji dio iPhone-a i njegov raspored ikona) i patente koji se odnose na izgled i dojam Apple iPhone-a).

Iako ovaj zahtjev za zabranu nema nikakav utjecaj na Samsung Galaxy S III koji se odlično prodaje ipak će za Samsung biti veliki problem ako Sud usliši zahtjev Apple-a i zabrani Galaxy S II koji je početkom godine proglašen najboljim pametnim telefonom na svijetu. Nema sumnje da Apple prvenstveno želi da zabrani Galaxy S II, da li će u tome uspjeti znati će se 20. rujna.

Evropski Sud Pravde presudio je da kupci imaju pravo za preprodaju softver koji su kupili bez obzira da li softver prvobitno distribuiran na fizičkom medijumu ili je preuzeti preko Interneta. Presuda je poraz kompanije Oracle koja je tražila od Suda da potvrdi odredbe njenog ugovora o licenciranju kojim se zabranjuju takvi transferi.

Prodavci softvera su dugo tvrdili da je softver "licenciran a ne prodat." Doktrina u SAD poznata kao prva prodaja, smatra da zakon o autorskim pravima ne daje prava kontrole nosiocima prava nad korišćenjem njihovog stvaralaštva. Ovaj princip je još više zakompliciran činjenicom da se softver sve više distribuira direktno preko digitalnih mreža, što znači da nema fizičkih primeraka koji se preprodaju.

Oracle distribuira svoj softver online. Kada kupac potpiše ugovor o licenciranju, imaju neograničeno pravo da preuzme softver sa Oracle-ovog sajta, i da instalira onoliko kopija softvera koliko je navedeno u ugovor o licenciranju. Kompanija UsedSoft delovao je kao broker za korišćene Oracle licence, omogućavajući kupcima Oracle softvera koji više ne trebaju te licence da ih preprodaju nekim drugim kompanijama.

Oracle je zbog toga tužio UsedSoft, tvrdeći da UsedSoft nelegalno distribuira njegov softver. Oracle navodi da u njegom ugovoru o licenciranju izričito stoji da su licence neprenosive i da se doktrina o prvoj kupovini odnosi samo na fizičke primerake softvera koji se distribuiraju na CD ili DVD ali ne i na one koji se distribuiraju online. Evropski Sud Pravde odlučno je odbacio ove argumente kompanije Oracle.

Nema nikakve razlike da li kompjuterski program bio dostupan tako što je preuzet sa sajta nosioca prava ili putem fizičkog medijuma kao što je CD-ROM ili DVD-u. Čak i ako vlasnik autorskog prava formalno razdvaja prava kupaca koji koriste program koji su preuzeli sa sajta i prava kupaca programa na fizičkom medijumu, ipak zaključak je da su ona neodvojiva sa stanovišta sticaoca. Sa ekonomske tačke gledišta, prodaja računarskog programa na CD-ROM ili DVD i prodaja programa preuzimanjem sa Interneta su slični. Metod online transmisije je funkcionalni ekvivalent snabdevanja putem fizičkog medijuma,

navodi se u odluci Suda.

Sud je takođe odbacio tvrdnje Oracle-a da čak i ako je originalna softverska licenca prenosiva, novi vlasnik nije imao pravo da koristi besplatni update koji Oracle isporučuje sa softverom.

Ipak, Sud je postavio neka važna ograničenja na prava kupca da preproda korišćenu softversku licencu.

Prvo, ako kupac kupuje multiseat licencu, nije dozvoljeno da deli licence na delove i preprodaje ih odvojeno.

Sud takođe smatrao da posle preprodaje softvera, prethodni vlasnik mora da uništi svoju kopiju softvera, da je učini neoperatibilnom. Kompanija Oracle požalila se da ovako nešto neće biti moguće sprovesti u praksi, međutim, Sud ističe da ovaj problem nije jedinstven za online prodaju softvera, isti problem javlja se i kada kupac preprodaje CD ili DVD nakon što instalira softver na svom računaru.

Evropski Sud Pravde donio je danas presudu u kojoj se navodi da funkcionalnost računarskog programa i programskog jezika u kom je napisan, ne mogu biti zaštićeni autorskim pravima.

Ovu odluku Evropski Sud Pravde je doneo u predmetu SAS Institute protiv World Programming Limited (WPL).

SAS izrađuje programe za obradu podataka i statističke analize. Osnovna komponenta SAS sistema omogućava korisnicima da pišu i pokreću programske aplikacije pisane u programskom jeziku SAS. Putem referenci Learning Edition SAS sistema, koji je WPL stekao sa zakonitom licencom, WPL je napravio proizvod koji emulira veliki broj funkcionalnosti SAS komponenti, tako da se korisnički aplikacioni program može pokrenuti na isti način na WPL kao i na SAS komponentama.

Sud je utvrdio da iako je WPL koristio i analizirao SAS programe u svrhu da što bolje razume njegovo funkcionisanje, ipak nije bilo “ništa što bi ukazivalo da je WPL imao pristup ili da je kopira izvorni kod SAS komponenti.”

Evropski Sud Pravde odlučio je da “kupac licence za program ima pravo, po pravilu, na posmatranje, proučavanje ili isprobavanje svih njegovih funkcionalnosti kako bi razumio ideju i principe na kojima se taj program zasniva.”

Sud navodi da ako bi se prihvatilo da funkcionalnost računarskog programa može kao takva biti zaštićena, to bi moglo za posledicu imati monopolizaciju ideja, što bi svakako bilo na štetu tehnološkog napretka i industrijskog razvoja.

Sud smatra da ideje i principi na kojima se zasniva bilo koji elemenat računarskog programa ne može biti zaštićen autorskim pravima. Autorskim pravima se može zaštititi samo izražavanje tih istih ideja i principa.

Promjene u Američkom Zakona o autorskim pravima u posljednje tri godine utjecale su na način na koji se procjenjuje šteta. Kada je stranka proglašena krivim za kršenje autorskih prava (mnogo više od puke povrede prava), ono što tada postaje problem jeste sama procjena štete nastala kršenjem autorskih prava.

Ako nešto niste namjeravali prodati, onda ne možete tvrditi da ste izgubili zaradu od prodaje. To je upravo ono što je tvrdio SAP nakon što je porota dodijelila kompaniji Oracle rekordnih 1,3 milijarde dolara, proglasivši kompaniju SAP krivom za kršenje autorskih prava, zbog upad na Oracle-ove servere na kojima su se nalazili podaci za podršku proizvoda. Ipak, jučer je Američki Savezni Sud poništio tu presudu, navodeći da ona ne odgovara okolnostima.

Kompanija SAP je priznala odgovornost za ilegalno preuzimanja Oracle-ovog softvera i materijala za podršku od strane svoje bivše podružnice, TomorrowNow, koja je davala jeftiniju podršku za Oracle-ove aplikacije, ali je smatrala da je kazna previsoka.

Sa TomorrowNow, SAP-ov cilj je bio da preusmjeri Oracle-ove korisnika na svoje CRM (customer relationship management) i ERP (enterprise resource planning) sustave, u okviru programa pod nazivom Safe Passage.

Savezni Sudac Phyllis Hamilton se sa time složio i odobrio zahtjev kompanije SAP da Oracle prihvati nižu odštetu u vrijednosti od 272 milijuna dolara, kako bi se izbjegla potreba za novim suđenjem.

S druge strane kompanija Oracle tvrdi da SAP treba da plati odštetu na temelju “hipotetičkih” troškova koje bi SAP morao platiti za legalno licenciranje softvera.

Oracle-ov stručnjak za procjenu štete izračunao je ​​gubitak na temelju potencijalnog licenciranja, za koji tvrdi da iznosi 408,7 milijuna dolara. Stručnjak za procjenu štete kompanije SAP tvrdi da je gubitak Oracle-a samo 28 milijuna dolara. Na kraju, Sudac Hamilton je naredio da se suđenje za ovaj slučaj ponovi, osim ako kompanija Oracle ne prihati kompromisnu ponudu od 272 milijuna dolara.

Zakon Evropske Unije o zaštitnom znaku odnosi se na prodaju na eBay, tako da kompanija eBay mora pomoći u identifikovanju prodavaca koji ne poštuju zakone, glasi u presudi Evropskog Sud objavljenoj juče.

Presuda Evropskog Suda je deo slučaja koji se protiv eBay vodi u Velikoj Britaniji a kojeg je pokrenuo francuski proizvođač kozmetike L'Oreal.

U ovom slučaju se pokrenulo pitanje primene EU zakona o zaštitnom znaku koje je Britaniji Visoki Sud odlučio da prosledi Generalnom Sudu, koji je najveća sudska instance EU, i koje može imati posledice na svakoga ko se bavi online prodajom proizvoda sa zaštitnim znakom bez odobrenja vlasnika brenda.

Ova odluka Suda je značajan napredak u borbi sa falsifikovanim brendovima i proizvodima na Internetu, izjavila je portparolka L'Oreal-a,putem e-maila.

Francuski proizvođač kozmetike je optužio eBay za umešanost u kršenju zakona o zaštitnom znaku koje je su počinili njegovi korisnici, i tvrdi da kompanija ne čini dovoljno da spreči prodaju falsifikovane robe.

Ali, tužba kompanije L'Oreal ne odnosi se samo na prodaju falsifikovane robe, ona takođe želi da zaustavi online prodaju određenih originalnih L'Oreal proizvoda.

Kompanija pozdravlja odluku Suda da se Nacionalnim Sudovima dozvoljava da zaustave e-commerce platforme u prodaji originalnih proizvode koje njihov proizvođačač nije planirao za prodaju u Evropskoj Uniji,

istakla je portparolka kompanije L'Oreal.

Nakon ove presude, online tržišta kao što je eBay, morati će primenjivati EU zakon o zaštitnom znaku čak i kada su prodavci izvan EU, a njihova roba i reklame namenjene potrošačima u Evropskoj Uniji.

Sud je takođe smatrao da su ovakva online tržišta odgovorna kada igraju aktivnu ulogu u prodaji koja im daje znanje o takvim detaljima, na primer kada prodavcima pomažu u optimizaciji prezentacije njihove ponude i ostalo.

Na kraju, Sud je presudio da Nacionalni Sudovi moraju biti u stanju da narede online tržištima da zaustave kršenje zakona o korištenju zaštitnog znaka, i spreče dalja kršenja, što podrazumjeva da mogu narediti online tržištima da otkriju identitet svojih korisnika koji vode neka takva poslovanja.

Vrhovni Sud SAD presudio protiv kompanije Microsoft u parnici vrednoj 290 miliona dolara. Naime, kompanija i4i sa sedištem u Torontu podnela je tužbu protiv kompanije Microsoft zbog nelegalnog korištenja njihovog patenta još 2007 godine. Pravna bitka je već primorala Microsoft da 2009 godine izmeni određene funkcionalnosti u svom programu Word, kada je Okružni Sud SAD-a presudio u korist i4i i naložio kompaniji Microsoft da prestane da prodaje Word u SAD-u kao i da na ime odštete plati kompaniji i4i 290 miliona dolara.

Spor je nastao oko i4i patenta koji pokriva tehnologiju koja omogućava korisnicima da manipulišu arhitekturom i sadržajem dokumenta, za koji i4i tvrdi da je Microsoft povredio tako što je Word korisnicima dozvolio da kreiraju prilagođene XML dokumente. Microsoft je uklonio funkciju.

navodi kompanija Microsoft u svom saopštenju.

Slučaj su pažljivo pratili pravni eksperti jer je Microsoft, uz podršku i ostalih velikih kompanija kao što su Google i Apple, vodio raspravu u pravcu da se napuste dosadašnji uobičajeni standardi potrebni kompanijama kako bi se uspešno branile od optužbi za povrede patenata.

Nazivajući je "prekomernom" i “nezasluženom”, kompanija Microsoft je na žalbenom saslušanju održanom danas, kritikovala kaznu od 899 miliona evra izrečenu pre tri godine od strane EU antimonopolskog regulatora.

Kaznom od 899 miliona evra ili 1,35 milijardi dolara 2008 godine (ekvivalent sadašnjem iznosu od 1,27 milijardi dolara), kompanija Microsoft je kažnjena zato što nije željela da obezbedi informacije koje bi omogućile da i proizvodi drugih kompanija rade sa Microsoft softverom, a kazna se posebno odnosila na stope koje je Microsoft naplaćivao za licenciranje njegovog interoperatibilnog protokola i patenata trećim stranama.

U to vreme, ova kazna je bila najveća koju je EU ikada donela protiv jedne kompanije, i Microsoft je tako postao prva kompanija koja je ikada kažnjena novčanom kaznom od strane Evropskih regulatora. Kritikujući ovu kaznu, Microsoft-ov advokat je u raspravi rekao da je EU morala biti preciznija u vezi stopa koje očekuje da kompanije naplaćuje.

Nazivajući ovu kaznu "prekomernom" i “nezasluženom”, Microsoft-ov advokat Jean Francois Bellis je na Sudu rekao da "ovaj slučaj ne bi postojao da je Evropska komisija bila eksplicitna po pitanju stopa koje je željela da kompanija Microsoft naplaćuje kao što je to bio slučaj sa svim ostalim uslovima licenciranja koje je predložio Microsoft.

Apelacionom Sudu obično treba oko šest meseci do godinu dana da donese presudu, ali dosadašnja praksa je pokazala da Sud obično ne želi da poništi odluke Evropske Komisije.

Italijanski sud je osudio Google-ove direktore za kršenje italijanskog zakona o povredi privatnosti, omogućavajući prikazivanje videa u kojem je prikzano javno maltretiranje autističnog tinejdžera.

Tri zaposlena Peter Fleischer, David Drummond i George De Los Reyes su kažnjeni sa šest meseci pritvora, dok je četvrti optuženi, menadžer proizvoda Arvind Desikan, oslobođen.

David Drummond, glavni pravni službenik u Google-u i jedan od osuđenih, rekao je da je zapanjen odlukom.

Nameravam da se žalim zbog ovog opasnog postavljanja negativnog presedana. Ako pojedinci kao ja i moje kolege, koji nemamo nikakve veze sa incidentom oko maltretiranja, niti sa snimanjem ili upload-om na Google Video, možemo biti pozvani na krivičnu odgovornost samo na osnovu naše pozicije u Google-u, onda svaki radnik bilo kog Internet hosting servisa suočava se sa sličnim odgovornostima,

rekao je on.

Peter Fleischer, savetnik za privatnost u kompaniji Google, postavlja pitanje, koliko će Internet platformi biti u stanju da nastavi ako se ova odluka održi, i dodaje,

Ja sam samo pion u ovoj borbi u kojoj se demonstrira sila, ali sam i dalje uveren da se današnja odluka može oboriti u žalbi.

Richard Thomas, bivši komesar za informacije Velike Britanije i konsultant za privatnost u advokatskoj kancelariji Hunton & Williams, je rekao da je slučaj, smešan.

To je kao da tužite poštu zato što mrze poštu koja se šalje. Ne mogu zamisliti da nešto slično može da se desi u ovoj zemlji. Mislim da je zabrinjavajuće to što su službenici koji nisu imali nikakve veze sa videom proglašeni krivim. Pa nerealno je očekivati od firmi da prate sve što ide na mrežu,

rekao je on.

Presuda će verovatno imati posledice na sadržaj provajdera širom sveta.

Google prestavnici su na suđenju rekli da je nemoguće izvršiti pregledavanje sadržaja prije objave na sajtu poput YouTube-a.

Video o kojem se ovde radi postavljen je na Google Video 2006 godine, neposredno pred kupovinu YouTube-a.

Tužioci su tvrdili da je Google prekršio Italijanski zakon o privatnosti, ne tražeći pristanak svih strana uključenih u video pre nego što su dozvolili njegovu objavu na mreži.

Google-ov advokat je rekao da je video uklonjen čim je primećeno o čemu se radi i da je firma takođe pružila informacije o tome ko ga je objavio. Kao rezultat četiri učenika su izbačena iz svojih škola u Torinu, u severnoj Italiji.