Online Tržište

Bitly, kompanija koja je u osnovi svijetu prezentirala skraćene linkove na sajtovima poput Twitter-a, pokrenula je novu uslugu, viralnu tražilicu u realnom vremenu nazvanu Realtime.

Realtime se trenutno nalazi u beta fazi, tražilica radi na principu sakupljanja svih Bit.ly skraćenih linkova širom svijeta, otkriva koliko ljudi klikaju na njih u nekom određenom vremenu, te vam omogućuje da te rezultate filtrirate na osnovu ključnih riječi, tema, zemlje porijekla, jezika, društvene mreže na kojoj se pojavljuju ili prema web stranici sa koje je link potekao.

Radi se o engine za rangiranje pozornosti određenog sadržaja. Za razliku od Twitter-ovog trending topics, sa Bitly Realtime imate mogućnost vidjeti koje web stranice se najviše dijele, umjesto komentara tih priča, što je slučaj kod Twitter-a. Po svemu sudeći, Bitly će koristiti sve podatke koje je pohranio iz dijeljenih linkova i klikova, te će ih rangirati na neki svojevrstan način. Budući da su Bit.ly linkovi rasprostranjeni širom Web-a, ovo bi moglo biti nešto mnogo šire od obavljanja jednostavnog Twitter ili Google pretraživanja.

Ovo može biti veoma koristan alat za sve one koji žele znati što je zanimljivo upravo u ovom trenutku. Međutim, jedini problem je taj što većina društvenih mreža ima svoje servise za skraćenje linkova a tražilica Realtime radi samo sa Bit.ly linkovima, tako da su rezultati relevantni samo za sadržaj koji prolazi kroz ovaj servis za skraćenje URL adresa.

Kompanije Apple i Microsoft udružuju svoje snage u borbi za patente nekadašnjeg giganta, kompanije Kodak. Postoje dva bloka koji žele 1.100 patente kompanije Kodak, sa jedne strane udružili su se Apple, Microsoft i Intellectual Ventrues dok je sa druge strane konzorcijum kompanija predvođen Google-a a koji uključuje još i kompanije Samsung, LG, HTC i patent agregator RPX.

Ovo nije prvi put da kompanije Apple i Microsoft sarađuju na sličan način. U junu prošle godine, Apple je zajedno sa kompanijama EMC, Ericsson, Microsoft, Research In Motion i Sony izašao sa zajedničkom ponudom za sticanje patenata u vlasništvu kompanije Nortel. Ova grupacija nadmašila je ponude rivala, među kojima su bili Intel i Google, i za 4,5 milijardi dolara stekli su Nortel patente koji se odnose na bežičnu tehnologiju, bežičnu 4G tehnologiju, tehnologiju umrežavanja podataka, optičku, glasovnu, Internet i poluprovodničku tehnologiju.

Kompanija Kodak nalazi se pred bankrotstvom. Kompanija već licencira dobar deo svoje tehnologije ovim kompanijama koje sada žele da kupe njene patente. Pretpostavlja se sa patenti kompanije Kodak vrede do 2 milijarde dolara. Oni će biti ponuđeni u dva seta, jedan set od 700 patenata kojima je obuhvaćena tehnologija digitalnog snimanja i drugi od 400 patenata koji se odnosi na tehnologije dokumentovanja slika.

Kompanija Kodak podnela je zahtev za stečaj u januaru. Od kompanije je zatraženo da proda deo svoje intelektualne svojine kako bi izmirila dug od 950 miliona dolara koji je predstavlja zajam dobijen od Citigroup.

Pretpostavlja se da će se velika borba voditi oko patenata kompanije Kodak jer bi sa njima proizvođači kao što su Apple, Samsung, HTC, ali i proizvođači softvera poput Microsofta i kompanije Google, svakako stekli ogromnu prednost u odnosu na svoje konkurente. Ostaje da se vidi koja grupacija će ponuditi više novca za Kodak patente.

Njemački Sud donio je odluku da postojeća zabrana Samsung Galaxy Tab 7,7, kojom se spriječava prodaja ovog uređaja u Njemačkoj, treba biti proširena na cijelu Europsku Uniju. Ova zabrana ne odnosi se na Samsung Galaxy Tab 10.1N, koji može da nastavi da se prodaje.

Samsung Galaxy Tab 7,7, manja verzija popularnog tableta, bio je zabranjen u Njemačkoj u rujnu 2011 godine. Viši regionalni Sud u Dusseldorfu danas je donio presudu kojom se potvrđuje ova zabrana te da ona treba biti proširena na svih 27 zemalja članica Europske Unije, na temelju činjenice da ovaj uređaj krši patentna prava koja su u vlasništvu kompanije Apple od 2004 godine.

Kompanija Samsung priopćila je da je veoma razočarana ovom sudskom odlukom, te je ponovila svoj stav da će štiti svoja prava vezana za intelektualno vlasništvo sa metodama koje uključuju pravne akcije.

S druge strane Apple nije uspjeo da zaustavi prodaju prodaju većeg i popularnijeg Samsung Galaxy Tab 10.1N, koji je revidirana verzija Galaxy Tab 10,1, koji se također nalazi pod istragom u nekoliko zemalja, uključujući Njemačku, zbog navodnog kopiranja iPad dizajna.

Sud u Njemačkoj objavio je danas da su dizajnerske promjene na Galaxy Tab 10.1N vidljive i da one prave značajnu razliku u odnosu na prethodnu verziju, te da ranija Sudsku zabrana prodaju uređaja u Njemačkoj više ne vrijedi.

Ubrzo nakon objavljivanja ove presude, kompanija Apple zatražila je 2,5 milijardi dolara od kompanije Samsung za nanesenu štetu u SAD.

U današnjem podnesku, Apple tvrdi da se Samsung “nepravedno obogatio” kopiranjem Apple-ovog dizajna u iznosu od oko 2 milijarde dolara, te da je tako kompanija izgubila zaradu od oko 500 milijuna dolara.

“Kopiranjem Apple dizajna omogućilo je kompaniji Samsung da pretekne Apple i postane najveći proizvođača pametnih telefona na svijetu. Povredom Apple-ovog intelektualnog vlasništva, Samsung je zaradio milijarde dolara i uzrokovao da kompanija izgubiti stotine milijuna dolara,

navodi se u podnesku kompanije Apple.

Suma od 2,5 milijarde dolara je procijena kompanije Apple. Do 2 milijarde dolara kompanija Apple je došla računanjem svake pojedinične naknade za korištenje njegovih patenata:

• 2,02 dolara za “overscroll bounce” značajku,
• 3,10 dolara za “scrolling API”
• 2,02 dolara za “tap to zoom and navigate”,
• 24 dolara za svaki uređaj koji krši Apple-ov patentiran dizajn.

Startup Referly, koji pomaže online poslovanjima u kreiranju programa preporuka (referrals) u cilju širenja svog tržišta, od juče se nalazi u statusu javne bete.

Sa Referly, poslovanja mogu kreirati podsticaje za kupce koji bi radili stvari kao što su regrutovanje novih kupaca, nadogradili postojeći softver i davali preporuke. Sa ovakvim modelom nagrađivanja obe strane imaju koristi, poslovanja mogu unaprediti sticanje i lojalnost korisnika, a pojedinci nagrade za svoj doprinos u pospješenju prodaje. 

Sa ovom platformom, brendovi mogu definisati svoju strukturu nagrađivanja i diktirati koliko su spremni nagrađivati najbolje pojedince. Sistem na koji se Referly fokusira baziran je na pre-paid depozit, što znači da kompanija unapred odlučuje koliko želi da plati za svaku akciju a Referly to sprovodi na osnovu plaćanja po akciji (pay-per-action). Nagrade mogu biti bilo šta, od gotovine, poklon kartica, do popusta za kupovinu nekih proizvoda. Ono đto je svakako od velike koristi jeste da poslovanja mogu da prate kako sve ovo utiče na njihovu prodaju. API je jednostavan za upotrebu i može se implementirati u nekoliko minuta a takođe je i besplatan, sve dok se nalazi u beta fazi.

Referrer, pojedinac koji deli (preporučuje) linkove ka svojim omiljenim proizvodima i uslugama, a kada se ljudi odluče na kupovinu preko tih linkova, referrer će zaraditi nagradu. Referly već ima ogroman spisak brendova i poslovanja sa kojima sarađuje. Radi se o trgovinama auto-delova, korisničke elektronike, knjižarama, sportskim prodavnicama, avio kompanijama i još mnogo toga. Mreža takođe prevazilazi e-trgovinu koristeći softver kao usluga (software-as-a-service), što takođe može da bude korisno za nagrađivanja korisnika.

Iza projekta Referly stoji Danielle Morrill, bivša šefica marketinga u kompaniji Twilio, koja se bavi Cloud komunikacijom.

Online oglašavanje je u poređenju sa ostalim medijima za oglašavanje (televizija, radio, novine i ostalo) jedan od najmanjih po pitanju generisanja prihoda, ali je zato i dalje onaj koji se najbrže razvija. Poznata analitička kompanija Nielsen objavila je nove podatke koji se odnose na prvi kvartal ove godine koji pokazuju da su oglašivači potrošili 12,1 odsto više na Internet oglase nego pre godinu dana. Podaci kompanije Nielsen pokazuju i da je Internet jedini medij za oglašavanje koji je imao dvocifreni rast u ovom kvartalu.

Nielsen Global AdView Pulse izveštaj obuhvata sedam kategorija, televiziju, radio, oglašavanje putem bilborda i slično, novine, časopise, Internet i bioskop. Važno je reći da su časopisi jedini medij koji je imao manje prihode od oglašavanja u poslednjih godinu dana (1,4 odsto).

Nielsen navodi da je televizija imala najmanji rast ali je i dalje medij koji ima najveće prihode od oglašavanja. Kompanija nije navela cifre ali neke ranije procene govore da će prihodi od Internet oglašavanja u 2012 godini biti 98.2 milijardi dolara , što predstavlja 16 odsto ukupnih prihoda od oglašavanja.

Geografski, Evropa je imala snažan rast u prvom kvartalu koji odgovara ukupnom rastu od 12,1% međutim, tržišta u razvoju imala su još veći rast. U Latinskoj Americi, potrošnja na oglašavanje na Internetu porasla je impresivnih 31,8%, a na Bliskom Istoku i Africi još impresivnijih 35,2%.

Gledajući Kinu ne može se ne primetiti snažan rast prihoda od oglašavanja u bioskopima koji su u celom regionu porasli za čak 27,1 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Prošlog tjedna Europski Parlament je velikom većinom odbacio kontraverzni ACTA sporazum i zadao težak udarac nadama onih koji su željeli da sa ovim sporazumom postave nove standarde vezane za provedbu prava na intelektualno vlasništvo. Europska Komisija, koja u ime Europske Unije pregovara kod trgovinskih sporazuma kakav je ACTA, obećala je da će pronaći izlaz iz ove situacije. Već ranije se zatražilo od Europskog Suda Pravde da donese mišljenje o ACTA kompatibilnosti sa temeljnim Europskim sloboda u nadi da bi povoljno mišljenje moglo omogućiti Europskom Parlamentu da ponovo razmatra ovo pitanje.

Iako je ovo traženje mišljenja od Suda privuklo veliku pažnju medija ipak se ispostavilo da Evropska Komisija ima tajnu alternativnu strategiju u kojoj Kanada igra ključnu ulogu. Prema dokumentima koji su nedavno procurili u javnost, Europaska Unija planira da iskoristi Kanadsko-Europski trgovinski sporazum (CETA), pregovori su u završnoj fazi, kao pozadinski mehanizam za provedbu odredbi ACTA sporazuma.

Ovi dokumenti pokazuju da je dio CETA (Canada – EU Trade Agreement) teksta koji se odnosi na provedbu prava na intelektualno vlasništvo gotovo identičan onom u ACTA sporazumu. Treba reći da je sličnost između ova dva sporazuma i ta da su se oba vodila iza zatovorenih vrata, daleko od očiju javnosti.

Strategija Europske Komisije očito je bila da se iskoriste trgovinski pregovori EU i Kanade i kroz novi sporazum provuku odredbe odbačenog ACTA sporazuma.

Procijene su da će se CETA sporazum naći pred Europskim Parlamentom tek za godinu dana a do tada sporazum mora proći uobičajene zakonske provjere i revizije teksta.

Još uvijek je prerano govoriti da je CETA novi ACTA. Komisija ima mogućnost da promijeni poglavlja sporazuma prije nego što on dođe pred Parlament. Lično smatram da je krajnje vrijeme za reformu provedbe prava na intelektualno vlasništvo. Mislim da trenutno imamo dobar zamah te se nadam vrlo konstruktivnoj i činjenicama potkrepljenoj raspravi,

priopćio je vodeći parlamentarac Marietje Schaake.

Evropski Parlament juče je odnio pobedu nad međunarodnim trgovinskim sporazumom protiv falisfikovanja (Anti-Counterfeit Trade Agreement) poznatijim po skraćenici ACTA. Pri glasanju u Evropskom Parlamentu, 478 parlamentaraca bilo je protiv ovog kontroverznog sporazuma, 165 je bilo uzdržano, dok je samo 39 glasalo za ACTA sporazum. Treba reći da je 22 od 27 Evropskih država članica EU stavilo svoj potpis na ACTA sporazum, ipak ovo glasanje će blokirati stupanje na snagu ACTA u tim državama, a verovatno će uticati i na njegovo usvajanje širom sveta.

Pristalice ACTA tvrde da je jedan ovakav sporazum potreban kako bi se stvorili međunarodni standardi koji bi štitili one koji stvaraju muziku, filmove, farmaceutske proizvode, modne proizvode i ostalo, od piraterije i krađe intelektualne svojine na globalnom nivou. S druge strane, protivnici ACTA sporazuma koji su svoje nezadovoljstvo iskazali na ulicama gradova širom Evrope, tvrde da ovako napisan sporazum krši ljudske slobode među kojima prvenstveno dovodi u pitanje slobodan pristup informacijama.

U proteklom periodu vodile su se mnoge polemike o tome šta tačno podrazumeva ACTA, velikim delom i zato što su ekonomski močnije svetske sile o samom sporazumu pregovarale bukvalno u tajnosti.

Sporazum nije trebao donijeti nikakve značajne promene u Američkom ili Evropskom Zakonodavstvu, međutim, da se desilo da je ratifikovan ACTA sporazum, on bi pre ili kasnije mogao biti iskorišćen od strane zapadnih Vlada da se ubede siromašnije zemlje na usvajanju snažnije zaštite autorskih prava i mnogo oštrijih kazni za prekršioce.

Nekoliko zemalja sveta potpisalo je ovaj trgovinski sporazum a među njima su SAD, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja. Ovo odbacivanje ACTA sporazuma u Evropskom Parlamentu neće direktno uticati na ostale potpisnice sporazuma, međutim s obzirom da ni jedna zemlja potpisnica još uvek nije prošla proces ratifikikacije ovo glasanje Evrope će svakako nositi određenu težinu u tim budućim procesima.

Portparol Evropske Komisije navodi da će ACTA imati još jednu šansu u Evropi nakon što Evropski Sud Pravde da svoje mišljenje o tome da li ovaj sporazum krši osnovna prava EU ili ne.

S obzirom na jučerašnji ogroman broj glasova proti ACTA, teško je poverovati da bi ovaj sporazum, bez obzira na sve, mogao proći u Evropskom Parlamentu.

Evropski Sud Pravde presudio je da kupci imaju pravo za preprodaju softver koji su kupili bez obzira da li softver prvobitno distribuiran na fizičkom medijumu ili je preuzeti preko Interneta. Presuda je poraz kompanije Oracle koja je tražila od Suda da potvrdi odredbe njenog ugovora o licenciranju kojim se zabranjuju takvi transferi.

Prodavci softvera su dugo tvrdili da je softver "licenciran a ne prodat." Doktrina u SAD poznata kao prva prodaja, smatra da zakon o autorskim pravima ne daje prava kontrole nosiocima prava nad korišćenjem njihovog stvaralaštva. Ovaj princip je još više zakompliciran činjenicom da se softver sve više distribuira direktno preko digitalnih mreža, što znači da nema fizičkih primeraka koji se preprodaju.

Oracle distribuira svoj softver online. Kada kupac potpiše ugovor o licenciranju, imaju neograničeno pravo da preuzme softver sa Oracle-ovog sajta, i da instalira onoliko kopija softvera koliko je navedeno u ugovor o licenciranju. Kompanija UsedSoft delovao je kao broker za korišćene Oracle licence, omogućavajući kupcima Oracle softvera koji više ne trebaju te licence da ih preprodaju nekim drugim kompanijama.

Oracle je zbog toga tužio UsedSoft, tvrdeći da UsedSoft nelegalno distribuira njegov softver. Oracle navodi da u njegom ugovoru o licenciranju izričito stoji da su licence neprenosive i da se doktrina o prvoj kupovini odnosi samo na fizičke primerake softvera koji se distribuiraju na CD ili DVD ali ne i na one koji se distribuiraju online. Evropski Sud Pravde odlučno je odbacio ove argumente kompanije Oracle.

Nema nikakve razlike da li kompjuterski program bio dostupan tako što je preuzet sa sajta nosioca prava ili putem fizičkog medijuma kao što je CD-ROM ili DVD-u. Čak i ako vlasnik autorskog prava formalno razdvaja prava kupaca koji koriste program koji su preuzeli sa sajta i prava kupaca programa na fizičkom medijumu, ipak zaključak je da su ona neodvojiva sa stanovišta sticaoca. Sa ekonomske tačke gledišta, prodaja računarskog programa na CD-ROM ili DVD i prodaja programa preuzimanjem sa Interneta su slični. Metod online transmisije je funkcionalni ekvivalent snabdevanja putem fizičkog medijuma,

navodi se u odluci Suda.

Sud je takođe odbacio tvrdnje Oracle-a da čak i ako je originalna softverska licenca prenosiva, novi vlasnik nije imao pravo da koristi besplatni update koji Oracle isporučuje sa softverom.

Ipak, Sud je postavio neka važna ograničenja na prava kupca da preproda korišćenu softversku licencu.

Prvo, ako kupac kupuje multiseat licencu, nije dozvoljeno da deli licence na delove i preprodaje ih odvojeno.

Sud takođe smatrao da posle preprodaje softvera, prethodni vlasnik mora da uništi svoju kopiju softvera, da je učini neoperatibilnom. Kompanija Oracle požalila se da ovako nešto neće biti moguće sprovesti u praksi, međutim, Sud ističe da ovaj problem nije jedinstven za online prodaju softvera, isti problem javlja se i kada kupac preprodaje CD ili DVD nakon što instalira softver na svom računaru.

Izvršni direktor Full Tilt Poker, Ray Bitar, uhapšen je juče pod optužbom da učestvovao u online prevari poznatoj kao Ponzi šema. Ray Bitar neko vreme uspevaoje je da izbegne hapšenje živeći u Irskoj, ali je juče odveden u policijski pritvor nakon što je njegov avion sleteo međunarodni aerodrom John F. Kennedy. Prema nekim informacijama Ray Bitar se vratio u SAD kako bi se suoči sa optužbama Američkih Vlasti.

Online poker kao tržište nalazi se u nemilosti vlasti već više od godinu dana. Naime, Američke Vlasti još uvek vode oštru debatu po pitanju zakonitosti online kockanja. Trenutno su aktivnosti Full Tilt Poker sajt zamrznute od strane FBI i Američkog Ministarstva Pravde, koji su do daljnjeg blokirali sredstva njegovih igrača.

Poslednjih 15 meseci ulažem velike napore u pronalaženje mogućeg rešenja za odmrzavanje sredstava naših igrača. Ovaj moj povratak svakako je deo tih napora. Verujem da se ova saga bliži kraju, ja ću učiniti sve da se naši igrači obeštete, i nadam se da će se to desiti uskoro,

navodi se u saopštenju objavljenom danas koje potpisuje Ray Bitar.

Ray Bitar sa mnogim svojim kolegama iz svetu online pokera optužen su za mnoge nezakonite radnje kao što su ilegalno kockanje, bankarske prevare i pranje novca. Osim ovoga, Ray Bitar i nekoliko Full Tilt rukovodilaca optuženo je za pokretanje tkz. Ponzi šeme, kompanija je navodno koristila sredstva uzeta od igrača kako bi isplatila unovčavanje virtualnih čipova drugih igrača. Full Tilt nije bio u stanju da isplati neke igrače koji su željeli da unovče svoje čipove, pa su se oni odlučili na pokretanje građanske parnice protiv sajta što je na kraju rezultiralo interesovanjem Ministarstva Pravde koje je pokrenulo veliku istragu o poslovanju online poker sajtova.

Trenutno se Full Tilt nalazi u pregovorima o prodaji konkurentu PokerStars, koji se nalazi u sličnim pravnim problemima. Mnogi smatraju da bi prodaja mogla konsolidovati pravna pitanja dve kompanije i stvoriti bolje predstavke za efikasnije pregovore sa Ministarstvom Pravde.

Online poker tržište je pre nekoliko godina u Americi bio posao vredan nekoliko milijardi dolara, danas ovo tržište skoro da je nestalo ostavljajući ove kompanije praktično pred bankrotom a bivše "profesionalne" online poker igrača u potrazi za nekim stvarnim poslom.

Ove godine je po prvi put u Adex istraživanje IAB Europe uključena i Srbija.  Nakon preliminarnih procena koje su rađene za potrebe predstavljanja istraživanja Adex 2011 na Interact kongresu u organizaciji IAB Europe, IAB Serbia (koja je nacionalni IAB osnovan 2011 godine sa ciljem da promoviše i radi na razvoju lokalnog digitalnog i interaktivnog tržišta) je objavila za Srpsko tržište zvanični izveštaj o potrošnji na digitalno i interaktivno oglašavanje u 2011 godni.

U izveštaju je napravljen osvrt na 2010 godinu sa ciljem poređenja i određivanja stope rasta ukupne vrednosti tržišta ali i pojedinačnih kategorija koje su uticale na taj rast.

IAB kao institucija pruža referentne podatke o veličini i obimu tržišta digitalnog oglašavanja na globalnom nivou. IAB Mobile Marketing Center of Excellence u SAD, Evropi i IAB IHS Screen Digest, udružili su se kako bi utvrdili veličinu mobilnog tržišta oglašavanja na globalnom i regionalnom nivou. Treba reći da je ovo prva takva inicijativa koja donosi da je globalno mobilno oglašavanje u 2011 godinini vredelo 3,8 milijardi evra. Gledajući regionalne procente to izgleda ovako:

• Evropa 25,9%
• Severna Amerika 31,4%
• Latinska Amerika 3,5%
• Azija-Pacifik 35,9%
• Bliski Istok i Afrika 3,2%

Gledajući detaljnije u potrošnju na različite formate mobilnog oglašavanja to izgleda kao na slici gore.

Prema rezultatima izveštaja Adex 2011, ukupna vrednost Srpskog tržišta digitalnog i interaktivnog oglašavanja u 2011 godini procenjena je na 12.210.000 evra, što je uprkos ekonomskoj krizi povećanje od 36,12% u odnosu na godinu dana ranije kada je ovo tržište procenjeno na 8.970.000 evra.

Najveći rast zabeležen je u kategoriji prikazivanja oglasa (display advertising) od 54% čime ovaj segment doprinosti ukupnoj vrednosti tržišta u 2011 godini sa 57%. Pored display advertising-a, veliki rast od 36% beleži i oglašavanje na Internet pretraživačima ili search-engine marketing, od kojih apsolutnu dominaciju na Srpskom tržištu ima Google.

Srpsko tržište mobilnog oglašavanja u 2011 godini procenjeno je na samo 50.000 evra, iako mnogi opravdano očekuju veliki rast ovoga tržišta zbog sve veće popularnosti pametnih telefona (smartphone).

IAB Serbia navodi da su podaci korišćeni u ovom izveštaju rezultat kalkulacija, istraživanja i procene tima stručnjaka. Pokriveni segmenti tržišta uključuju kategorije:

• Display advertising
• Search-engine marketing (oglašavanje na Internet pretraživačima)
• Plaćeno oglašavanje
• Mobilni marketing

Takođe, uključena je i kategorija “Ostalo” koja obuhvata:

• Kontekstualno oglašavanje
• Marketing na društvenim mrežama
• Oglašavanje na Facebook-u,
• Affiliate marketing
• Content marketing (marketing sadržaja)
• E-mail i newsletter marketing
• Optimizaciju za Internet pretraživače (SEO)

Izveštaj za Evropu možete pogledati u obliku PDF prezentacije.