Online Tržište

Želja vam je da jednog dana radite u Google-u? Kompanija Google je objavila spisak znanja koje želi da njeni kandidati poseduju.

Već duže vreme kompanija Google je najpoželjniji poslodavac na svetu. Što se tiče posla u Googleu, inženjeri su dosta traženi i dobro plaćeni. Google navodi da se godišnja plaća kreće od 70.000 do 90.000 dolara, softverski inženjeri će zaraditi nešto malo manje od 120.000 dolara dok će viši softverski inženjeri u proseku zaraditi 153.000 američkih dolara.

Kompanija Google navodi da godišnje zaprimi 2,5 miliona prijava za posao, ali da samo angažuje oko 4.000 ljudi.

Srećom za sve one koji žele da jednog dana rade u Google-u, kompanija je objavila spisak veština koje žele da vide u svojim potencijalnim inženjerima.

Solidno znanje kompjuterskih nauka je veoma važno za uspešnog softverskog inženjera. Ovaj vodič je neka vrsta smernice za studente koji ima za cilj da oni što više razvijaju svoje tehničke veštine, kako akademski tako i ne-akademski, sa samoinicijalnim učenjem, sticanja novih znanja i vještina,

navodi se u saopštenju kompanije Google.

Osim što je objavio spisak veština koje želi da vidi kod svojih budućih inžinjera, Google je takođe naveo i online resurse koji će svim zainteresovanim biti odlična polazna tačka za učenje. Ono što Google traži od svojih budućih inžinjera je:

1. Poznavanje osnova kompjuterskih nauka. Potencijalni kandidat mora biti sposoban završiti osnovni kurs iz kompjuterskih nauka, poput onih iz koji se mogu pronaći na Udacity ili Coursera.

2. Da znaju kodirati u najmanje jednom objektno-orijentisanom programskom jeziku, kao što su naprimer C++, Java ili Python. Veliki je broj online resursa za učenje, izdvojićemo MIT, Coursera i Udacity.

3. Da znaju neke druge programske jezike kao što su JavaScript, CSS, Ruby, HTML, PHP, C, Perl, Shell, Lisp i Scheme. Kao startnu osnovu za učenje Google preporučuje W3school, CodeAcademy i Udacity.

4. Da znaju testirati svoj kod. Za Google je ovo važno jer želi da budete u mogućnosti da “indentifikujete propuste (bugs), pravite testove i razlažete softver.” Još jednom, preporučeni online resurs za učenje je Udacity.

5. Poznavanje apstraktne matematike, poput logičkog rasuđivanja i diskretne matematike koji su od izuzetnog značaja za kompjuterske nauke. Preporuka je MIT kurs “Mathematics for Computer Science”.

6. Da razumeju algoritme i strukture podataka. Google želi da naučite osnovne tipove podataka kao što su “stacks”, “queues” i “bags” i algoritame za sortiranje poput “quicksort”, “mergesort” i “heapsort”. MIT Introduction to Algorithms, Coursera Introduction to Algorithms Part 1 i Part 2, Wikipedia: List of Algorithms, List of Data Structures.

7. Dobro poznavanje operativnih sistema jer će se većina vašeg posla odnositi na rad sa i na operativnim sistemima. Google preporučuje da pogledate primer Univerziteta Kalifornije, UC Berkeley Computer Science 162.

8. Da imaju znanje iz oblasti veštačke inteligencijom. Google preporučuje resurse Univerziteta Stenford, Introduction to Robotics, Natural Language Processing, Machine Learning.

9. Da znaju napraviti kompajlere. Online kurs na Coursera je idealna početna tačka za učenje.

10. Da imaju znanje iz kriptografije jer je Cybersecurity od ključnog značaja u svetu u kojem danas živimo. Na Coursera i Udacity ćete pronaći online kurseve za sticanje znanja iz kriptografije.

11. Poznavanje paralelniog programiranja. Veoma je važno da ste u stanju da se nosite sa ogromnim brojem proračuna istovremeno. Coursera online kurs “Heterogeneous Parallel Programming” će vam pomoći u tome.

Naravno da ovo nije sve što Google želi da vidi kod svojih kandidata, kompletan spisak traženih znanja možete pogledati na oficijelnoj stranici. Kompanija kod svojih potencijalnih kandidata ne traži samo određena znanja i veštine već i određenu personalnost.

Online Tržište takođe preporučuje članak “Sajtovi koji će vam pomoći da naučite programirati”.

Šta je Android i gde pronaći resurse za učenje?

Android je prvi open-source operativni sistem za mobilne uređaje, kao što su mobilni telefoni, tableti, netbook računari, itd. Android je pokrenula kompanija Google a sistem je baziran na Linux kernelu i GNU softveru. To što je ovaj mobilni operativni sistem open-source (otvoren) znači da nije podložan restrikcijama, a to itekako olakšava život proizvođačima uređaja, developerima (programerima) i korisnicima.

Androidom danas upravlja Open Handset Alliance, grupa na čijem čelu je Google a koja broji više od 100 tehnoloških kompanija među kojih se nalaze i T-Mobile, HTC, Intel, Motorola, Qualcomm, i drugi. Cilj grupe je ubrzati inovacije na području mobilnih operativnih sistema a samim tim ponuditi krajnjim kupcima bogatije, jeftinije i bolje iskustvo korištenja. Android je modularan i prilagodljiv pa tako postoje slučajevi njegovog prenošenja (portanja) na razne uređaje kao što su čitači elektronskih knjiga, mobilni telefoni, multimedijalni uređaji i ostali.

Android ima veliku developer zajednicu koja razvija aplikacije koje povećavaju funkcionalnost raznih uređaja. Trenutno se na Google Play Store može pronaći više od 250.000 Android aplikacija.

Ako razmišljate o tome da i sami pokušate praviti mobilne aplikacije navešćemo vam nekoliko sjajnih resursa koji su odlično mesto na kojima možete početi sa učenjem kodiranja za Android.

Android-ova dokumentacija za developere odlično je pokrila sve segmente. Prva stvar koju treba da uradite svakako je da se upoznate sa osnovama:

• Application Fundamentals
• Development Environment Introduction
• Activities i Services
• Intents
• User Interface

Tu je i Notepad Tutorial koji će vas voditi kroz proces izgradnje osnovne aplikacije.

Besplatni resursi koje vredi posetiti su:

Google Android Training

http://developer.android.com/intl/it/training/index.html

Marakana Android Bootcamp

http://marakana.com/s/android_bootcamp_series_2012_video_tutorial,1017/index.html

Google Code University

http://code.google.com/edu/android/index.html

Vogella Android Tutorials

http://www.vogella.com/android.html

O’Reilly’s Developing Android Applications

http://training.oreilly.com/androidapps/

Khan Academy, koji je fantastičan izvor besplatnih obrazovnih alata i video instrukcija, objavila je da će konačno pokrenuti vlastitu seriju video tutoriala koji će pokrivati oblast kompjuterskih nauka.

"Ovaj projekat će otvoriti širom vrata obrazovanju iz oblasti kompjuterskih nauka. Imam osećaj da će za ljude on biti izuzetno zabavan. Radi se o potpuno novoj platforma koja je usmeren na ljude bez ikakvog programerskog znanja i kojima će moći ponuditi angažovanje i zabavno okruženje za učenje. Pre svega, želimo smo da naglasimo kreativnost i istraživanje kao i da ih učinimo pristupačnim za osobe svih uzrasta, uključujući i decu”, izjavio je JavaScript guru, John Resig.

Novi edukativni program sada obuhvata kurseve vezane za osnove programiranja, upoznavanje sa JavaScript, animacije i korisnička interakcija.

Pored video tutorijala, program donosi i dinamična polja za unos teksta koja omogućavaju učeniku da vide rezultate svog programiranja u realnom vremenu, dok kuca kod. Khan Academy navodi da napredovanje kroz kurseve takođe može biti sačuvano.

Program će biti usmeren na ljude koji su prethodno koristili matematičko-naučna videa i drugi materijala Khan Academy.

Khan akademija će se tako pridružiti niz drugih organizacija kao što su Codecademy, Google i W3C, u naporima da se ljudima omogući da što bolje shvate programiranje. W3C W3schools nudi osnovnu online obuka za većinu Web tehnologija kao što su HTML, CSS, JavaScript i drugi. Google-ov Code University nudi kompletne osnovne kurseve C ++ i Python.

Salman Khan, osnivač akademije, počeo je da pravi YouTube tutorijale još 2006 godine kako bi pomogao mlađim članovima svoje porodice da se izbore sa problemom zvani matematika. Danas, Khan Akademija predstavlja poštovan i inovativan način online edukacije svih uzrasta iz različitih oblasti. Njegova YouTube biblioteka obuhvata hiljade videa koji su zajedno dobili više od 174 miliona prikaza.

Online marketing kompanija ValueClick kupuje web sajt koji se bavi finansijskim informacijama i edukacijom, Investopedia, od Forbes-a za oko 42 miliona dolara u gotovini.

Razlozi za kupovinu su: sadržaj, saobraćaj, odnosi sa oglašivačima i njihov tim, navode iz ValueClick-a, sajt je ponuđen na prodaju još u junu.

Osnovan 1999 godine, Investopedia posetiocima pruža rečnik finansijskih termina, novinske članke, tutorijale i alate za edukaciju, kao što su virtuelni simulatori trgovine i materijal za pripremu ispita.

Forbes je kupio Investopedia za nepoznatu sumu novca 2007 godine.

Sajt je navodno napravio skoro 30.000 raznoraznog sadržaja koji ima veze sa finansijama i razvio dodatnih 7.000 koji se odnosi na godišnji nivo. Investopedia navodi da generiše većinu svog saobraćaja organski i monetarizuje na način da prikazuje oglase preko svoje direktne prodaje po modelu cena po prikazu.

Sajt ima 2,2 miliona jedinstvenih posetilaca mesečno u SAD, prema podacima comScore-a, i ima oko 3,1 miliona newsletter-a kao i 1,7 miliona e-mail pretplatnika.

Investopedia-in menadžment tim i ostali zaposleni će biti zadržani u ValueClick-u a kompanija očekuje da će generisati oko 10 miliona dolara prihoda do kraja ove godine.

Interactive Advertising Bureau, u suradnji s Trade Group Network Advertising Initiative, isprobava novu taktiku kao moguću državnu regulaciju biheviroalno-ciljanih online oglasa.

U pozivu za povećanje javne edukacije i transparentnosti, IAB NAI sada zagovaraju informiranje potrošača unaprijed o tome zašto im se prikazuju određeni web oglasi.

Konkretnije, dvije skupine upućuju na to da izdavači i oglasne mreže idu zajedno uz bannere u obliku tekstualnih linkova koji omogućuju korisnicima pristup većem broju informacija o tome odakle su ti oglasi došli. Ovakvi linkovi će im dati mogućnost odustajanja od primanja sličnih biheviroalno-ciljanih online oglasa u budućnosti. Inicijativa se zove CLEAR oglas obavijest, što predstavlja kraticu za "Kontrolni linkovi za obrazovanje i odgovorno oglašavanje."

Da bi olakšali ovaj napor, IAB i NAI su izdali skup tehničkih standarda koji će omogućiti oglašivačima, mrežama i izdavačima da postave zajedničku klikabilnu ikonu unutar ili u blizini online oglasa. Oglašivači i izdavači mogu odlučiti da ta ikona odvede korisnike na zasebne web-stranice ili da pruži detaljna objašnjenja zašto se dotični oglas objavljuje.

Nadamo se da će ova vrsta ikone uskoro postati uobičajena pojava u medijskom prostoru, da će dramatično povećati transparentnost i širenje svijest potrošača o tome kako online oglašavanje funkcioniše.

Koncept univerzalnog objašnjenja u vidu ikone rođen je iz samo-regulatornih načela za online ponašanje u oglašavanju, dokumentu izdanom prošlog ljeta od strane koalicije za marketing svjetskih trgovinskih grupa. Oni su IAB, American Association of Advertising Agencies, udruge nacionalnih Oglašivača, Direct Marketing Association, Interactive Advertising i Savjet za bolje poslovanje ureda. Sve ove grupe imaju zajednički interes: izaći pred bilo koju potencijalnu regulaciju od strane Savezne vlade.

Da li će uvođenje ovakog načina transparentnosti i informisanja potrošača o oglasima umanjiti zaradu oglašivača i publish-era (izdavača) ostaje da vidimo u praksi.