Arhiva za ‘špijunaža’ tag
Pentagon izravno optužio Kinu za cyber špijunažu
Pentagon je u svom godišnjem izvješću Kongresu optužio Kinu da sa cyber napadima pokušava dobiti uvid u Američke tajne.
Naime, u izvješću se navodi da Kina sa upadima u računare Pentagona želi doći do informacija i dokumenata koje bi joj pomogle da unaprijedi svoju tehnologiju ali i saznati što Američka vlada zaista misli o Kini.
Pentagon je u svom izvješću izravno optužio Kinu da se koristi hakiranjem kako bi došla do povjerljivih informacija.
Kina koristi svoje računalne sposobnosti iskorištavanja globalne mreže za podršku i prikupljanje obavještajnih podataka protiv diplomatije SAD-a, ekonomskih i obrambenih industrijskih sektora koji podržavaju Američke nacionalne obrambene programe,
navodi se u izvješću.
Sigurnosna kompanija Mandient prije tri mjeseca identificirala je skupinu hakera iz Kineske Narodnooslobodilačke Vojske pod nazivom PLA 61398 koji su pokrenuli niz cyber napada na SAD. Napadi uključuju hakiranje nekoliko tehnoloških kompanija kao i medija, kao što su New York Times. Tada su se već pojavile optužbe da Kineska Narodnooslobodilačka Vojska posjeduje specijalnu jedinicu označenu kao najveću prijetnju cyber sigurnosti.
Prošli tjedan je otkriveno da se sumnja da PLA 61398 stoji i iza velikog napada na QinetiQ, Britansku kompaniju koja radi za Američko Ministarstvo Odbrane. Nakon interne istrage, kompanija QinetiQ je priopčila da su pronačli tragove hakera u svim dijelovima svog poslovanja. Cyber kriminalci su navodno iz računara kompanije ukrali više od 3 milijuna Excel dokumenata.
Wikileaks počeo sa objavljivanjem obaveštajnih podataka!
Wikileaks je jutros počeo sa objavljivanjem nove serije otkrića, “The Global Intelligence Files”, koji sadrže podatke uzeti iz 5 miliona e-mail poruka koje pripadaju kompaniji Stratfor.
Stratfor je prema sopstvenom opisu kompanija koja nudi usluge geopolitičke analize a prema tvrdnjama Wikileaks-a i kompanija koja nudi određene poverljive obaveštajne usluge za Lockheed Martin, Northrop Grumman, Raytheon i nekoliko Američkih Vladinih agencija među kojima je i Američko Ministarstvo za Unutrašnju Bezbednost.
Wikileaks navodi da jedan broj e-mail poruka sadrži “privilegovane informacije o napadima Američke Vlade protiv Julian Assange-a i Wikileaks kao i dokaz Stratfor-ovog sopstvenog pokušaja u podrivaju Wikileaks-a”.
Wikileaks ističe da e-mail poruke datiraju od jula 2004 do kraja decembra 2011 godine. Osim što pružaju detaljniji uvid u to kako Stratfor obavlja svoje obavještajne poslove, tu su navodno i detalji koji pokazuju visok nivo interes kompanije za Wikileaks.
Hakerska grupa Anonymous je prema svemu sudeći opet odigrala značajnu ulogu u pribavljanju ovih podataka. Prema informacijama sa Twitter-a Anonymous je odgovoran za upad u sistem kompanije Stratfor i obezbeđivanje ovih datoteka Wikileaks-u.
Do sada je Wikileaks objavio 167 datoteka i tvrdi da je za ovu novu operaciju obezbedio 25 partnera od kojih će svaki dobiti pristup informacijama. Međutim, primetno je da se na listi partnera iz nekog razloga ne nalaze The Guardian i The New York Times, koji su do sada bili partneri Wikileaks-a u objavljivanju poverljivih informacija.
SAD optužile Kinu i Rusiju za sajber špijunažu
U prikazu neobične javne iskrenosti, Nacionalna Kontraobaveštajna Kancelarija SAD-a objavila je izveštaj u kom je etiketirana Kinu kao “najaktivnija i najupornija” zemlja u svetu kada je reč o sajber špijunaži. Rusija se takođe spominje u ovom izveštaju kao država koja je zajedno sa Kinom “najagresivniji kolekcionar” Američkih trgovinskih tajni.
Kina je javno osudila ove optužbe dok Ruski zvaničnici uopšt nisu željeli davati komentare.
Osnovna svrha ovog izveštaja je da prikaže sve veći značaj koji sajber špijunaža igra u podrivanju privatnih i Vladinog interesa. Robert Bryant, jedan od rukovodilaca Kontraobaveštajne Kancelarije tvrdi da je sajber špijunaža “nacionalna i dugoročna strateška pretnja Sjedinjenim Državama” i da “neuspeh nije opcija”, kada je reč o rešavanju ovih pitanja.
U izveštaju, postoji poseban fokus na neželjene posledice koje ukradene poslovne tajne mogu imati na SAD i partnerske ekonomije.
Što se tiče imenovanja imena, visoki obaveštajni zvaničnik izrazio je pokazujući prstom na određene zemlje treba da se uradi.
Ekonomska špijunaža je nešto što odobravaju i Kina i Rusija i ona je deo njihove nacionalne politike ekonomskog razvoja,
ističe visoki obavještajni zvaničnik SAD-a.
Kineska Vlada je više puta optužena za industrijsku špijunažu. Lista uključuje neslavni prodor na Google servere, potkrepljujuće činjenice da je inžinjer kompanije Ford radio za njih kao špijun, neovlašćen pristup serverima kompanija među kojima u Yahoo, Northrop Grumman, Adobe, Symantec, šifrirane informacija koje su stizale sa Britanskih univerziteta i još mnogo toga. Isto tako, Rusija je dobro poznata po svojoj Bot mreži i “obimnim, sofisticiranim operacijama” u domenu sajber špijuniranja.
Interesantno je napomenuti da Kina i Rusija nisu jedine zemlje koje su se proteklih godina povezivale sa averama sajber špijunaže. Izrael i Francuska su takođe optuživane za manje krađa Američkih industrijskih tajni, međutim, iz nekog razloga one nisu pominjane u ovom izveštaju.
Kineski dokumentarac o sajber ratovanju misteriozno nestao!
Da li SAD i Kina vode hladni rat u digitalnom prostoru? Kineski dokumentarac koji je prikazao sposobnost vojske za sajber napad protiv SAD-a uklonjen je sa web sajta Kineske državne televizije.
Kineski dužnosnici su požurili sa demantima inzistirajući na tome da je video koji je dospio u javnost djelo nekog maštovitog producenta.
Video je dio državnog dokumentaraca o sajber ratovanju, u kom je prikazano kako nevidljivi korisnik provodi napad na web sajt iz Alabame vlasništvo duhovnog pokreta Falun Gong. U samo šest sekundi, video je ponudio ono što stručnjaci opisuju kao neobično iskren opis Kineske ofanzivne sajber sposobnosti.
Korisnici Interneta koji su juče pokušavali da pronađu ovaj dokumentarac na sajtu Kineske državne televizije u tome nisu uspjeli jer stranica na kojoj se video nalazio više ne postoji.
KineskoMinistarstvo Obrane je jučer dalo izjavu da je ovaj video proizvod maštovitog producenta i da sadržaj i sve ostalo u ovom video ne predstavljaju politiku i stav Vlade.
Kina je uvijek davala veliku važnost sigurnosti na Internetu i čvrsto se protivila bilo kakvom obliku kriminalnih aktivnosti na Internetu. Kineska vojska nikada nije sprovodila nikakav oblik sajber napada,
navodi se u priopćenju.
Kina već duže vrijeme poriče bilo kakvu odgovornost za sajber napade i online špijunažu, usprkos brojnim izvješćima o postojanju takvih aktivnosti, napadima na Google i kontroli antivirus kompanija kao i samog priznanja postojanja jedinice sajber ratnika u sklopu vojske poznatu pod nazivom Plava Armija.
Kinezi su nemilosrdni i čini se da se uopšte ne brinu da će biti uhvaćeni. Vidjeli smo Kineske mrežne operacije unutar nekih od naših električnih mreža. Da li sam zabrinut zbog toga, i zbog sustava kontrole zračnog prometa sustava kontrole, vodoopskrbnih sustava, i tako dalje? Naravno da jesam. Naša mreža je mapirana,
priopćio je u travnju 2009 godine Joel F. Brenner, pripadnik Nacionalne Protuobavještajne službe SAD-a.
Pentagon je u svom godišnjem izvješću o Kineskoj vojsci, objavljenom prije nekoliko dana, naveo da su u 2010 godini probijeni brojni računalni sustavi diljem svijeta, uključujući i one u Sjedinjenim Američkim Državama, u napadima koji potječu iz Kine.
Kineska državna televizija više ne hostuje ovaj dokumentarac ali se on ipak još uvijek može pronaći na YouTube.
Osnivač Wikileaks-a izjavio da Američka obavještajna služba kontroliše Facebook
Uprkos činjenici da čeka izručenje u Švedsku zbog optužbi za seksualni napad, osnivač Wikileaks-a Julian Assange još uvek privlači veliko interesovanje medija.
Russia Today (RT) je napravila intervju sa Assange-om, u kom je on davao svoje viđenje političkih nemira u Egiptu i Libiji, a poseban osvrt je dat na ulogo društvenih medija u poslednjim revolucijama u obe zemlje. U ovom intervjuu, Assange se posebno fokusirao na Facebook nazivajući ga "najužasnijom špijunskom mašinom koja je ikada izmišljena".
Objašnjavajući detaljnije, Assange potvrđuje:
Ovde imamo najsveobuhvatniju bazu podataka ljudi, njihovih odnosa, njihovih imena, adresa, njihovih adresa, njihove komunikacije sa drugima i njihove rodbine svetu, a sve se nalazi u Sjedinjenim Državama i sve je dostupno američkoj obavještajnoj službi.
Prema Assange, to se ne zaustavlja na Facebook-u. On veruje da su se društvenoj mreži pridružili Google, Yahoo i druge velike američke organizacije koje imaju "izgrađen interfejs za američku obavještajnu službu":
Osnivač Wikileaks-a takođe upozorava korisnika Facebook-a, navodeći da, ako korisnik doda svog prijatelja na Facebook, on ustvari "radi besplatno za američku obaveštajnu agenciju, u izgradnji elektronske baze podataka o sebi samima".
Da li vaš antivirus kontroliše Kineska Vlada?
U zadnje vreme mnogo se govori o online bezbednosti. Da li su najveći problem hakeri ili Vlade nekih država koje stoje iza mnogih sajber napada kojih žele doći do određenih informacija koje bi mogli iskoristiti za postizanje nekih svojih ciljeva.
Slučaj Kineske kompanije Huawei Symantec je nešto što mnogi navode kao primer kako Kineska Vlada ostvaruje svoje strategijske ciljeve pomoću Američkih multinacionalnih korporacija.
Možda vam je poznato, bilo je mnogo priče o tome, da je Huawei navodno bio blokiran od strane Američkog Odbora za Strane Investicije (CFIUS) u snastojanju da stekne kompaniju 3Leaf, a takođe je i AT&T izašao u javnost i izjavio da je zvanično obeshrabren od strane Nacionalne Agencije za Bezbednost, od kupovine opreme od Kineske kompanije Huawei, kako je navedeno “zbog potencijalne pretnje nacionalnoj bezbednosti”.
Huawei je uspešno formirao zajedničku kompaniju sa Symantec-om 2007 godine pod nazivom Huawei Symantec Technologies Co Ltd. Huawei je većinski partner sa 51 odsto vlasništva a sjedište novog subjekta se nalazi u Kini.
Huawei Symantec Technologies Co Ltd je vodeći provajder na tržištu mrežne sigurnosti i rešenja za skladištenje podataka namenjenih poslovnim korisnicima širom sveta. Naša rešenja su napravljena tako da drže korak sa zahtevnim razvojnim rizicima kao i zahtevima koji se stavljaju pred kompanije današnjice. Kao zajednički poduhvat, Huawei Symantec kombinuje znanje i iskustvo koje Huawei ima a polju infrastrukture telekomunikacionih mreža i Symantec-ovo liderstvo na polju bezbednosti i softvera za skladištenje kako bi obezbedili vrhunska rešenja namenjena promenjivim potrebama kompanija na polju mrežne bezbednosti i skladištenja,
navodi se na sajtu kompanije Huawei.
Međutim, 2008 godine korporativni brifing opisuje istoriju, sposobnosti i poslovne ciljeve kompanije, Huawei Symantec, od kojih je jedna da se “u Kini izgradi prva laboratorija za napad i odbranu na mreže i aplikacije”. Pogledaj kompletan post »
Google investira milion dolara u alat za otkrivanje cenzure
Google je dodelio million dolara istraživačima Georgia Tech, ako da mogu da razviju jednostavne alate za otkrivanje Internet proporcionalnosti, cenzura Vlada i drugih problema "transparentnosti".
Ovaj novac pokriva dve godine rada na Georgia Tech, uz dodatnih 500.000 dolara ako Google bude želio dodatnu godinu razvoja. Na kraju projekta, Georgia Tech tim se nada da će obezbediti "Web paket alata za merenje Interneta kojem će korisnici širom sveta pristupati besplatno. Uz pomoć ovih alata, korisnici će moći da odrede da li je njihov ISP pruža uslugu koju plaćaju, i da li podaci koje šalju i primaju preko njihove mreže izmenjeni od strane Vlade ili ISP-a ".
Wenke Lee, profesor računarskih nauka i glavni istraživač, navodi d će ovaj rad stvoriti "ekosistem transparentnosti" na Internetu.
Na primer, recimo da se desi opet nešto slično kao ono što se desilo nedavno u Egiptu, da Internet bude ugašen. Ako imamo zajednicu Internet korisnika u toj zemlji, mi ćemo odmah znati kada vlada ili ISP počnu da blokiraju promet, modifikuju rezultate pretrage, pa čak i menjaju Internet informacije u cilju širenja propaganda. Primjer je Vlada Tunisa, koja je početkom ove godine dodala bitove koda na Facebook login stranicu u cilju snimanja lozinki korisnika korisnika,
navodi profesor Wenke Lee.
Georgia Tech tim takođe planira da napravi alata i za vlasnike smartphone i tablet uređaja.
Administracija predsednika Obame podržava novi zakon o zaštiti online privatnosti
Administracija američkog predsednika podržava novih zakon o pravima zaštite privatnosti podataka u cilju zaštite potrošača od neselektivnog online praćenja i prikupljanje podataka od strane oglašivača. Online privatnost je nešto što zaokuplja sve veću pažnju javnosti koja je zabrinuta činjenicama da se njihovi podaci koriste u razne svrhe bez njihove dozvole.
U svedočenju pripremljenom za Senat, pomoćnik državnog sekretara, Lawrence Strickling, navodi da Bela Kuća želi da Kongres donese zakon koji se odnosi na “osnovnu zaštitu privatnosti podataka potrošača.”
Ovakva zaštita je potrebna kako bi se zaštitili lični podaci u situacijama koje nisu pokrivene trenutnim zakonskim aktima, naglasio je Lawrence Strickling, dodajući da svaki zakon treba da bude zasnovan na fer principima dosadašnje informacijske prakse i da U.S. Federal Trade Commission ima izvršna ovlašćenja. On je takođe pozvao na stimulisanje razvoja pravila ponašanja vezanih za pitanja privatnosti.
Podrška Administracije predsednika Obame po pitanju zaštite privatnosti jeod ogromnog značaja i ovo je prvi put posle 1974 godine da Američka Vlada je podržala obavezna opšta pravila o privatnosti,
izjavio je profesor Joel Reidenberg sa Pravnog Fakultetu Fordham, koji je specijalizovan za pitanja privatnosti.
Podrška Administracije je vođena povišenom zabrinutošću osionog i nekontrolisanog online prikupljanja podataka koja se trenutno dešava. Strahovi su konačno dostigli značajan nivo u javnosti da je Administracija morala da reaguje. Ovo je na neki način potvrda da se podaci koriste za neke aktivnosti za koje korisnici nisu dali svoju saglasnost. Osnivač Wikileaks-a, Julian Assange čak tvrdi da je Internet največa špijunska mašinerija koju je svet ikada video, koja omogućava raznim Vladama da kontrolišu svoje građane.
Ovo je neverovatno značajno da je Bela Kuća podržala sveobuhvatni zakon o privatnosti a sama njena podrška je jasan signal važnosti ovog pitanja,
istakla je Erica Newland, analitičar centra za demokratiju i toleranciju.
Osnivač Wikileaks-a nazvao Internet najvećom špijunskom mašinerijom koju je svet ikada video
Julian Assange, osnivač sada već čuvenog sajta Wikileaks, nazvao je Internet "najvećom špijunskom mašinom koju je svet ikada video", i da je ogromna prepreka za slobodu govora.
Julian Assange je studentima na Univerzitetu Kembridž govorio o tome kako su društvene mreže, naroito Vladama, omogućavaju širok spektar mogućnosti za nadzor svojih građana.
Assange je to ilustrovano pričajući o "Facebook Revoltu" koji se dešavao u Kairu pre tri ili četiri godine, nakon kojeg je Facebook korišćen da bi se svi glavni učesnici pohapsili, tukli, ispitivali i zatvorili.
Paradoksalno, za šefa organizacije koja je koristila Internet tehnologiju da razotkrije razna dešavanja i tajne mnogih svetskih vlada i drugih organizacija, Assange tvrdi da Internet pomaže u jačanju represivnih režima.
To nije tehnologija koja favorizuje slobodu govora. To nije tehnologija koja favorizuje ljudska prava. Umesto toga, to je tehnologija koja se može koristiti da se uspostavi totalitarni režim špijuniranja, kakav se samo može zamisliti,
naglasio je Julian Assange.
Pozivajući se na svoje lično iskustva sa Sjedinjenim Američkim Državama, Assange tvrdi da je cenzura koju sprovidi SAD jednako opasna kao svima dobro poznata i dokumentovna cenzura koja je bila u nekadašnjem Sovjetskom Savezu.
Wikileaks se suočava sa napadima koji dolaze od najvećih medija u Sjedinjenih Američkih Državama kao i medija u zapadnom svetu uopšte. Kompanije koje su otkazale svoje usluge Wikileaks-u delovale su po nalogu kreatora globalnog sistema čiji centar se nalazi u Vašingtonu,
ističe Julian Asange, pojašnjavajući studentima dešavanja sa Wikileaks-om.
Assange je takođe istakao ulogu koju je Wikileaks imao u globalnom povećanju transparentnosti, tvrdeći da je on pomogao da pobudi pobuna u arapskim državama. On je studentima rekao da je objavljivanje američkih diplomatskih depeša u vezi Tunisa delom promenilo raspoloženje u zemlji, što je dovelo do zbacivanja bivšeg predsednika zemlje, Zine al-Abidine Ben Ali.
Bitka između onih koji žele da koriste Internet kao sredstvo oslobođenja i onih koji žele da koriste Internet kao sredstvo kontrole, kontrole širokih masa, nije završena, ovo je samo početak,
sa ovim rečima je završio svoje predavanje studentima Kembriža Julian Assange, osnivač Wikileaks-a.