Online Tržište

Prije više od deset godina, Američka Akademija Pedijatara je predložila da roditelji ograniče uživanje televizije djeci ispod dvije godine starosti. Ove preporuke se temelje na zdravom razumu, jer su studije o konzumiranju medija i razvoju dojenčadi još uvijek bile u svojim povojima.

Sada su se napokon pojavile zrele studije pa je Američka Akademija Pedijatara objavila novi izvještaj, znanstveno potkrepljen, o sigurnosti beba koje gledaju televiziju, video ili bilo koji drugi pasivni oblik medija. Ono do čega su studije došle i što je prezentirano u ovom izvještaju veoma je loše.

Televizori, računala i ostali mediji sa zaslonima, bilo da rade u pozadini ili su dizajnirani izričito kao obrazovni alat za djecu, imaju “potencijalno negativne učinke i nepoznate pozitivne učinke na djecu mlađu od 2 godine”, navodi se u zaključku izvješća koje je objavljenom 18. listopada od strane Američke Akademije Pedijatara.

Budući da Američka Akademija Pedijatara svoju izvornu preporuku dala još 1999 godine, pasivne zabave sa zaslonima kao što su televizori, DVD player, računala video streaming i ostalo, postali su sveprisutni pa tako dijete od 12 mjeseci starosti je u prosjeku izloženo zaslonima između jednog i dva sata dnevno (uzeti su u obzir i novi interactivni zasloni ​​kao što ih imaju iPad i drugi tableti). Djeca do dvije godine su postala glavna meta za komercijalne obrazovne programe, koje često koriste roditelji uvjereni da su korisni za njihovu djecu.

Američka Akademija Pedijatara ističe da je od 1999 godine pa do danas urađeno oko 50 studija koje se bave uticajem ovih medija sa zaslonima na djecu do dvije godine. Ove studije su pokazale da djeca do dvije godine starosti zapravo ne razumiju što se događa na zaslonu. Kada počnu to da razumjevaju tada ti mediji mogu biti dobri za njih, ali do tada televizija, računala i ostali mediji ne donose ništa dobro.

Gledanje televizije noću može pomoći djeci da zaspu ali isto tako donosi naknadni poremećaj u spavanju i nepravilnosti. Također treba reći i da dok se konzumiraju određeni mediji manje se razgovara, manje roditelji razgovaraju, a razgovo je veoma bitan u razvoju jezika z djecu u toj dobi. Čak i kada televizor, računalo i ostali mediji rade u pozadini, to odvraća bebe od njihove igre, koja je aktivnost koja je poznata da ima duboke razvojne prednosti.

Od kada je uspostavljen SEO kao termin, brendovi se pitaju šta je to što mogu dobiti njegovom primenom. Odgovori se uglavnom fokusiraju na prvi i najlogičnije uticaj SEO, rangiranje. U nekim slučajevima je celi komercijalni model izgrađen oko SEO, pri čemu se online zarada ostvaruje monetarizacijom visoke pozicije u rezultatima pretraživanja.

Nekada je bilo veoma teško davati bilo kakve prognoze po pitanju rangiranja jer su algoritmi imali samo nekoliko faktora koji su uticali na njih. Neki su čak prikazivali rezultate poslagane abecednim redom.

Veoma mali broj servisa pružao je relevantne podatke pa je bilo kakvo predviđanje bilo nemoguće. Prvo se pojavio Wordtracker a potom i Overture, koji je pružao podatke o broju klikova za plaćenu pretragu ali tek nakon što je Google lansirao svoj alat za ključne reči kao i za procenu posećenosti u okviru svoje AdWords ponude, mogli su se dobiti neki približno tačni podaci koji su se mogli iskoristiti za neko predviđanje. Sa njim možete da birate ključne reči na osnovu njihovog obima pretrage. Međutim, nije bilo komparacije obima pretrage i stvarnog web prometa koji bi bio meren analitikom sajta.

Vratimo se sadašnjici, agencija Slingshot SEO ovih dana je predstavila jedno veoma zanimljivo istraživanje koje pokazuje da samo 52% Google korisnika klikne na organske rezultate pretrage koji se nalaze na prvoj strani, dok samo 26% Bing korisnika učini isto. Ove brojke su mnogo manje nego u CTR istraživanjima koja su rađena ranije.

Prema istraživanju agencije Slingshot, rangiranje broj jedan na Google-u dobija oko 18% a broj dva oko 10% CTR. Što se tiče Bing-a CTR za prve dve pozicije u rangiranju je 9.66% i 5,51%.

Pogledaj kompletan post »

Experian Hitwise je objavio neke nove brojke o uporabi društvenih mreža diljem svijeta. Brazil i Singapur su dvije zemalje u kojima se društvene mreže najviše koriste, ali, Facebook nije mreža na kojoj Brazilci provode svoje vrijeme.

Studija je također mjerila i dužinu prosječne sesije Facebook korisnika i utvrdila da Brazilci provode relativno malo vremena na Facebook-u, nešto više od 18 minuta po sesiji. S druge strane, Singapurski korisnici troše gotovo 39 minuta po Facebook sesiji u prosjeku.

Brazilci najviše koriste društvenu mrežu Orkut, koja je vlasništvo kompanije Google. Orkut posjeduje 43% tržišta društvenih mreža u Brazilu. Za zemlju koja najviše koristi društvene mreže na svijetu, interesantno je da je uporaba Facebook-a skoro duplo manja nego na primjer u Singapuru, mnogo manja nego li na Novom Zelandu, Australiji itd.

Hitwise Studija je mjerila tržišni udio sajtova za društveno umrežavanje u odnosu na ukupano korištenje Interneta kao metrike za ukupno korištenje društvenog Web-a.

Tržišni udio društvenih mreža i forumima:

• Brazil – 18,9%
• Singapur – 16,4%
• SAD – 15,4%
• Indija – 14,0%
• Novi Zeland – 13,9%
• Francuska – 15,1%
• Australija – 13,1%
• UK – 12,2%

Prosječno vrijeme provedeno na Facebook-u, po sesiji, mjereno u kolovozu 2011 godine:

• Singapur – 38 min 46 sek
• Novi Zeland – 30 min 31 sek
• Australija – 26 min 27 sek
• UK – 25 min 33 sek
• SAD – 20 min 46 sek
• Francuska – 21 min 53 sek
• Indija – 20 min 21 sek
• Brazil – 18 min 19 sek

Ostale zanimljivosti studije:

• Indija ima najbrži rast korištenja Facebook-a, povećanjem tržišnog udjela za 88% u odnosu na prošlu godinu.
• Facebook je povećao svoj tržišni udio za 5% u SAD-u u odnosu na prošlu godinu.
• 18% Singaporaca skoče izravno iz jedne društvene mreže u drugu tijekom browser sesije.

Većina korisnika Interneta ne koristi ni jednu od popularnih društveno-medijskih mreža za komuniciranje sa svojim omiljenim brendovima, tako kaže CBM Consumer Pulse studija. Međutim, od onih koji koriste društveno-medijske mreže, 34 odsto njih preferira Facebook.

Izveštaj “10 Quick Facts You Should Know About Consumer Behavior on Facebook” analizira podatke prikupljene preko online panela, od 1,491 američkih potrošača starijih od 18 godina. Studija pokazuje da 52 odsto ispitanika provodi više od jednog sata nedeljno na Facebook-u. Iznenađujuće je da u proseku skoro 13 procenata u svim starosnim dobima može da se okarakteriše kao teški korisnici, koji provode više od 11 sati nedeljno na najpopularnijoj društvennoj mreži na svetu.

Online zajednice / forumi, sa 9 procenata su drugo najpoželjnije mesto za interakciju sa omiljenim brendovima, dok su blogovi i Twitter treće, sa 4 odsto. 56 odsto potrošača mlađih od 35 godina koriste Facebook za interakciju sa svojim omiljenim brendovima.

Ostale interesantne stvari koje ovo istraživanje donosi:

• 78 odsto onih koji “Like” brend na Facebook-u su Fanovi manje od 10 brendova, što znači da je angažman stvaran.
• Više od polovine Fanova će najverovatnije kupiti proizvod s obzirom da su postali Fanovi.
• Korisnici troše 45 odsto svog Facebook vremena na News Feed.
• Potrošači najčešće “Like” brend stranice jer su već korisnici njihovih proizvoda (58 odsto) ili želite da koriste popuste i promocije koje se nude na ovaj način (57 odsto). Manje od trećine korisnika traži neke ekskluzivne informacije o brenda.
• 76 odsto ljudi nikada nisu “Unliked” brend stranice.
• Više od polovine Fanova će verovatno preporučiti brend prijatelju.
• Interakcija sa brendom je najčešće pasivna aktivnost; 77 odsto Fanova čita poruke i vesti dok brendovi postavljaju ponudu, a samo 30 odsto korisnika deli svoja iskustva i vesti, ili postuje o iskustvu sa brendom.

Studija koju je sproveo PageLever, analitički alat za Facebook, pokazuje da su pretraživači ti koji dovode najviše web prometa na Facebook stranice, točnije 34% svih spoljašnjih preporuka (referral). Google prednjači u slanju korisnika na Facebook stranice sa 27.57% od ukupnog spoljnog prometa. Ova studija je analizirala 1000 stranica, od kojih svaka ima najmanje 10.000 fanova.

Ono što je iznenađujuće jeste da Yahoo na Facebook stranice šalje više web prometa od Bing-a (koji je udružio sa Facebook-om za bolje socijalno iskustvo). Google tako šalje 10x više prometa od Bing-a.

Medijana je znatno niža od proseka za svaki pretraživač. To pokazuje da mali broj stranica koje vuku mnogo veći procenat prometa sa pretraživača, podižu prosek celom uzorku. One stranice koje su rangirane u pretrazi vide značajno povećanje preporuka.

Pored tradicionalnih pretraživača, YouTube je tekođe pokazao da može da usmerava promet, nadmašivši ukupan procenat upućivanja koji ima Bing.

PageLever j studiju sproveo u periodu od januara do juna 2011 godine.

Uprkos entuzijazmu, vrednost upućivanja sa društvenih medija je vrlo upitno. Tome u prilog ide i nedavna studija „Outbrain's Content Discovery and Engagement Raport” koja pokazuje da sajtovi sa velikim i dobrim sadržajem obezbeđuju mnogo angažovanije korisnike u poređenju sa onim sa društvenih medija.

Outbrain je kompanija koja pomaže povezivanje korisnika sa web sadržajem u kojem će uživati, na način sličan onom na koji Netflix preporučuje video sadržaj svojim korisnicima. Outbrain radi sa brojnim velikim izdavačima pa je ova studija bila fokusirana na ponašanje korisnika na sajtovima tih izdavača.

Konkretno, Outbrain pregledao 160 miliona sesija sa više od 150 sajtova klijenata kompanije. Outbrain je posebnu pažnju posvetio izvorima upućivanja (referrals) i kako se razlikuje ponašanje korisnika koji su upućeni sa različitih izvora. Ključni nalaz ove studije je da su linkovi koji dolaze sa sajtova koji imaju dobar sadržaj daleko vredniji od onih koji dolaze sa društvenih medija.

Linkove sa sajtova sa sadržajem možemo gledati kao vredniji kroz ukupni obim upućivanja: Inbound linkovi sa sajtova sa sadržajem čine 56 odsto upućivanja dok društvene mreže pružaju samo 7 procenata. Očigledno, permanent link na sajtu sa reputacijom ima veoma jaku vrednost kada je u pitanju povećanje prometa upućivanja a što je još važnije, korisnici su mnogo angažovaniji.

Pogledaj kompletan post »

Iako podaci ugroženi hakerskim upadima pune naslove, postoji još jedan oblik curenja podataka koji je nanosi jako veliku štetu kompanijama. Radi se o osetljivim podacima koji se gube na USB memorijskom stiku.

To je evidentno u Ponemon institut studiji objavljenoj danas. Ponemon institut procenjuje da će više nego 700 organizacija koje su učestvovale u ovoj studiji izgubiti čak 2,5 miliona dolara zbog gubitka USB memorijskih stikova.

Prema studiji, u proseku, kompanija izgubi oko 12.000 podataka o potrošačima i zaposlenima na nestalim USB stikovima.

Podaci koji se izgube usled gubitka ili krađe USB memorijskog stika su ogromni. Više od 70 odsto ispitanika u ovoj studiji navode da su apsolutno sigurni (47 odsto) ili verujete da je najverovatniji (23 odsto) uzrok izloženosti podataka izazvan gubitkom osetljivih i poverljivih informacija koje se nalaze na USB memorijskom stikovima,

navodi se u studiji.

Takođe, skoro polovina (47 odsto) IT osoblja koji su učestvovali u studiji navode da su "apsolutno sigurni da je njihova organizacija doživela gubitak osetljivih i poverljivih informacija na nestalim USB memorijskim stikovima u toku poslednje dve godine".

Studija je takođe otkrila da je polovina ispitanika u studiji koristiti USB stikove bez dobijanja stalne dozvole za to, šta više, skoro polovina (49 odsto) njih izgubi USB stik, i o tome ne obaveštava nadležne organe.

Takođe, 74 odsto ispitanika otkriva da njihova organizacija nema odgovarajuću tehnologiju za sprečavanje ili brzi pronalazak virusa ili malvare infekcija koje mogu da se nalaze na USB stiku, pre upotrebe od strane zaposlenih na radnom mestu.

Takav USB stik, koji nije bezbedan, može da otvori vrata za mnogo veće gubitke podataka,

navodi Larry Ponemon, predsednik i osnivač instituta koji nosi njegovo ime.

Nedavna studija kanadske kompanije AptiQuant koja prikazuje da korisnici Internet Explorer-a imaju niži koeficijent inteligencije od ljudi koji koriste neki drugi pretraživač, uzburkala je mnoge strasti.

Brojni mediji, uključujući BBC, CNN, Forbes kao i mnogi drugi među kojima i Online Tržište preneli su ovo istraživanje za koje se sada ispostavlja da je lažno.

Naime, nakon što su istraživanje preneli mnogi mediji pojavile su se tužbe ljutih i uvređenih IE korisnika što je rezultiralo sa ispitivnjem autentičnosti priče, same kompanije AptiQuant i metoda koje su se koristile za ovo istraživanje.

Ispostavilo se da je web sajt ove kanadske kompanija tek nedavno postavljen i da se na njemu nalazi veoma mnogo kopiranog sadržaja i slika legitimne istraživačke kompanije Central Test sa sedištem u Parizu. Čak je i slika navodnog osoblja kompanije AptiQuant u stvari slika osoblja Francuske kompanije.

Kompanija Central Test se oglasila izjavom za medije u kojoj izričito naglašava da nema nikakve veze sa kanadskom kompanijom AptiQuant. Ova izjava za medije jasan je znak da je cela priča i navodno istraživanje kompanije AptiQuant, prevara.

Ono što je istina jeste da se veliki broj IE korisnika organizovalo u podizanju tužbe za uvredu, klevetu i javno ponižavanje, tražeći kažnjavanje kompanije AptiQuant. Kako će sve završiti ostaje da se vidi.

Kanadska kompanija AptiQuant još uvek nije dala zvanično saopštenje za medije povodom ovih dešavanja.

Ako koristite Internet Explorer, vaš IQ je vjerojatno ispod prosjeka, tako barem tvrdi najnovije istraživanje.

AptiQuant, "psihometrijsko konsultantska" tvrtka koja pruža usluge istraživanja javnog mjenja za tvrtke, ponudila je online IQ testove za više od 100.000 ljudi. Posjetitelji su do ovih IQ testova dolazili ili organskim pretraživanjima ili putem reklama koje su se nalazile na drugim sajtovima, a tvrtka AptiQuant je vodila evidenciju o svakom pregledniku koji je korisnik testa koristio.

U prosjeku, Internet Explorer korisnici su prošli najgore, IE6 korisnici su na samome dnudok su IE8 korisnici nešto malo bolji. Firefox, Chrome i Safari su na sredini sa malom razlikom između njih. IE sa Chrome Frame i Camino su na samom vrhu, zajedno sa korisnicima Opere, koji su u prosjeku postigli najbolje rezultate IQ testova.

Istraživanje je pokazalo značajnu povezanost između kognitivne sposobnosti pojedinaca i njihovog izbora web preglednika,

zaključuje tvrtka AptiQuant.

Sada, može se tvrditi da je Internet Explorer najpopularniji web preglednik pa je najviše njegovih korisnika rješavalo ove testove, no, AptiQuant također pruža podatke iz sličnog istraživanja koje pokazuje da su 2006 godine korisnici Internet Explorera prošli odlično, iako je tada IE imao najveći udio na tržištu Internet preglednika.

Iako još uvek predstoje istraživanja koja bi konačno dokazala direktnu uzročnu vezu između nasilja u video igrama i nasilja u stvarnom životu, psiholozi nastavljaju da ispituju uticaj koji nasilni mediji mogu da imaju na decu. Nova studija koju je sproveo profesor Edward T. Vieira, Jr. sa Simmons College Communications, primećuje da izlaganje nasilnim video igrama može da omete moralni razvoj deteta.

Studija je fokusirana na moralno rasuđivanje dece uzrasta od 7 do 15 godina, na osnovu promenljivih kao što starost, pol i sposobnost da saosećaju. Istraživanje je utvrdio da često izlaganje nasilnim video igrama može uticati na percepciju dece tako da ona neke vrste nasilja smatraju prihvatljivim.

Studija je takođe pokazala da deca koja provode mnogo vremena igrajući nasilne video igre imaju veću verovatnoću da prihvate sve vrste nasilja. Studija je potvrdila da dečaci provode dvostruko više vremena igrajući nasilne video igre od devojaka, a ističe se i povećani rizik sa kojima se susreću mladići koji mogu da postanu neosetljivi na nasilje zbog česte izloženosti nasilnim video reprodukcijama,

navodi se u studiji.

Naravno da neće svako dete koje igra nasilne video igre izaći van i izvršiti nasilan čin, ali istraživanja pokazuju da deca, posebno dečaci koji su često izloženi nasilnim video igrama, apsorbuju prečišćena poruku iz ovakvih igrica koja glasi „nema posledica za nasilje”. Zabrinutost nastaje kada deca prime ovu poruku a uz to imaju i ostale negativne faktore oko sebe u isto vreme, kao što su loša roditeljska komunikacija i nezdravi vršnjački odnosi. Jedan od problema sa nasilnim igrama, koji studija pokazuje, jeste da one često ne daju perspektivu žrtve nasilnog akta,

naveo je profesor Edward T. Vieira, Jr.