Online Tržište

Mozilla je napravila više od hiljadu promena u najnovijoj verziji Firefox-a, a spomenut ćemo nekoliko zbog kojih vredi nadogradnja na verziju Firefox 6.

Brzina

Brzina je svakako prvi razlog za nadogradnju, iako je ta tačka po nekim pitanjima diskutabilna. Mozilla navodi da je brzina pokretanje Firefox-a 6 znatno bolja od prethodnih verzija, naročito ako korisnik koristi Firefox Panorama funkciju. Panorama omogućava korisnicima da organizuju kartice u grupe. Pošto je Firefox pokretao nekoliko grupa pri startanju, to je znatno opterećivalo taj proces u prošlosti.

Pooljšanje brzine u odnosu na spore performanse Firefox-a 5 je dobra vest za korisnike. Međutim tu je i problem sa tom brzinom jer su mnogi stručnjaci naveli primjer u kom je Firefox 6 zapravo sporiji od svojih prethodnika, a to je kada se vrednuju kroz benčmarking program koji se zove Peacemaker.

Peacemaker procenjuje performanse pretraživača koristeći Java. U test, ocenujući peformanse pretraživača, Firefox 6 je na kraju bodovan sa 4.572, što je nešto manje od Firefox 5, koji je bodovan sa 4.733. Poređenja radi, Internet Explorer 9 je postigao 4.830 a Chrome 8.400.

Kakav god da je rezultat testiranja ipak prema mišljenju korisnika, Firefox 6 je brži od svojih predhodnika.

Prikaz URL adresa

Još jedan razlog za prelazak na Firefok 6 je način na koji on prikazuje URL adrese u adress bar-u. Domen sajta je naglašen u odnosu na ostatak adrese pa tako na primer http://www.mozilla.com/en-US/firefox/6.0/releasenotes/, bi ovako izgledala.

Ovakvu funkciju Chrome i IE9 ​​imaju već neko vreme. Iako izgleda kao jednostavan dodatak, ipak se pokazao kao dosta koristan za brzo uočavanje problematičnih URL adresa, u slučajevima kada korisnik klikne na neki link u phishing poruci.

Bezbednost

Bezbednost Firefok 6 je znatno povećana sa novim funkcijama za davanje raznih dozvola koje omogućavaju korisniku da konfigurišu dozvole za neki sajt tako što će uneti "about:permissions" u adress bar. Sa ovim načinom korisnik može da konfiguriše stvari kao što su prihvatanje cookies, deljenje lokacije, pop-up prozore, lozinke i skladištenje podataka.

Sve ovo omogućava korisniku da ojača ukupnu bezbednost pretraživača, a takođe prepuštajući i da uklone ograničenja za sajtove u koje imaju poverenje. Izborom velikih ograničenja kao podrazumevane postavke bezbednosti za softver, korisnik može biti bolje zaštićen od slučajnih poseta zlonamernim web sajtovima i inficiranja malvare-om.

Nadogradnja na Firefox 6 je besplatna, potrebno je otići na Help/About Firefox i pretraživač će, slično Chrome-u da proveri da li postoji novija verzija koju će automatski preuzeti.

Unatoč tome što je rangiran kao drugi najpopularniji web preglednik, Mozilla Firefox odavno ima problem uglavnom zbog neriješenog pitanja curenja memorije. Kao i kod prethodnih verzija, Firefox 7 će se pozabaviti sa ovim pitanjima kako bi pokušao da riješi sve dosadašnje propuste.

Firefox 7 koristit će čak do 50% manje memorije nego što su koristile Firefox verzije 6, 5 i 4. Konkretno, Firefox 7 korištenje memorije će ostati stabilno ako ga ostavite da radi preko noći, a oslobodit će više memorije kada zatvorite mnoge kartice. To znači da je Firefox 7 brži (ponekad čak drastično), a uz to je manje vjerojatno da će se srušiti, osobito kada imate mnogo otvorenih web sajtova,

priopćio je Nicholas Nethercote, Mozilla developer.

Mozilla preglednik je kritiziran zbog njegove potrebe da koristi velike količine RAM-a koje ne oslobađa kada korisnik zatvori prozore ili kartice. Nethercote priznaje te nedostatke, ističući da su neke verzije bili učinkovitije od drugih. On je pohvalio Firefox verzije 3, 3,5 i 3,6, ali je također naglasio da su se stvari pogoršale sa verzijom 4, dijelom zbog svih novih značajki, agresivnog JavaScript skupljanja smeća i dekodiranja slika.

Mozilla developer smatra da ponekad Firefox dobiva nepravedne percepcije, za koje su uglavnom krivi dodaci u pregledniku (browser add-ons). Na primjer, jedan korisnik je utvrdio da je CyberSearch 2.0.8 dodatak uzrokuje da baze podataka SQLite naraste na više od 300 MB. Drugi korisnik je utvrdio da jedan ili više dodatak uzrokuje da ta ista baza podataka naraste i do 1.2GB.

Prema podacima kompanije NetMarketShare, Microsoft Internet Explorer je i dalje najpopularniji web preglednik sa 52,71 posto tržišnog udjela. Mozilla Firefox ima 21,47 posto, dok Google Chrome trenutno može da računa na 13,49 posto tržišnog udjela.

Očekuje se da će Firefox 7 biti pokrenuti 27. rujna, dok će beta verzija biti dostupna od sljedećeg tjedna.

Mozilla je pokrenula novi projekat za izgradnju operativnog sistema za mobilne uređaje koji će pokretati aplikacija prvenstveno na Web-u.

Projekat je nazvan Boot to Gecko (B2G), i treba da rezultira "kompletnim, samostalnim operativnim sistem za otvoreni Internet."

Ovaj cilj je sličan cilju koji je Google predstavio kada je počeo sa radom na Android-u. U online diskusiji o B2G, Andreas Gal, jedan vodećih programera na ovom projektu, izjavio je da je krajnji cilj "da se razbije čvrsti stisak koje vlasničke tehnologije imaju nad svetom mobilnih uređaja".

Programeri danas moraju prepravjati svoje aplikacije kako bi se one izvršavale na različitim mobilnim platformama. Bilo je mnogo pokušaja u poslednjih deset godina da se izgradi tehnologija, koje će dozvoliti programerima pisanje jedne aplikacije koja bi radila na više mobilnih OS, ali nijedna nije u tome uspela.

Sa pojavom HTML5, neki su sugerisali da bi veći broj mobilnih aplikacija trebao biti pokretan u pretraživaču, ali većina se slaže da do sada HTML5 nije ispunio taj cilj.

Ideja nije da se aplikacije pokreću samo u Firefox-u.

Mi pokušavamo postići da aplikacije rade na Web-u. U te svrhe, nameravamo koristiti i jedan dio Android-a, verovatno Android kernel i drajvere, jer oni nude polaznu tačka koja se već može boot-ati,

naveo je Mike Shaver, jedna od programera u projektu.

Mozilla je predstavila svoj projekt BrowserID koji korisnicima omogućava da se prijavite na bilo koji sajt sa samo jednim metodom prijave.

BrowserID je eksperimentalni projekt u kojem jedna e-mail adresa i lozinka omogućavaju da se prijavite na bilo koji web sajt na Internetu. BrowserID će provjeriti vašu email adresu i jamčiti da je vaše vlasništvo za ovo “modernije iskustvo”. Prvo unesete svoj e-mail, nakon čega vam se na taj e-mail šalje potvrda, dakle standardni proces registracije. Nakon što potvrdite da se radi o vašoj e-mail adresi, BrowserID-em se potom logirate na bilo koju stranicu, sa bilo kojeg preglednika, pa čak i mobilnih.

Kada posjetite web sajt koji zahtijeva da se prijavite, BrowserID će se pojaviti kada kliknete na “Prijava” ili ekvivalent gumb. Nakon toga odaberete e-mail adresu s kojom želite da se prijavite i BrowserID će učiniti ostalo. Vaša lozinka koju ste koristili za BrowserID će zamijeniti lozinku za svaku web stranicu koju koristite.

Također, možete dodati i više od jedne e-mail adrese. Mozilla je odlučila da ne zaključava BrowserID samo za Firefox, tako da će on raditi sa svim modernim web preglednicima.

Ako se pitate da li je ova metoda sigurna, Mozilla tvrdi da BrowserID ne postavlja detalje ni na koji server, uključujući i BrowserID server, o tome koje web stranice posjećujete.

Firefox 4 koji je od jučer dostupan za preuzimanje, iako lansiranje dolazi tik nakon Microsoft Internet Explorer-a 9, ipak je iznedanio sve sa dvostruko večim preuzimanjem od IE9 u prvih 24 sata.

Kompanije Microsoft se pohvalila da IE9 preuzet 2,35 milijuna puta u prvih 24 sata od objavljivanja prošlog tjedna, što je doista velik broj. No, manje od 24 sata nakon lansiranja, korisnici su Firefox 4 preuzli više od 5 milijuna puta, naveli su iz kompanije Mozilla. Možete posjetiti Mozilla Glow sajt kako bi vidjeli statistiku pruzimanja u realnom vremenu.

Izuzetna brojka ali ipak puno manje od 8 milijuna, koliko je brojao Firefox-a 3 u svom 24-satnom debiju.

Novi Firefox 4 preglednicik donosi nove web standarde, nove performanse, i novi auto-update koji će vjerojato dovesti do toga da preglednik uvjek bude ažuriran. To bi moglo pojednostaviti život web programerima koji vode konstantnu borbu sa teškoćama podrške starim preglednicima.

Firefox 4 donosi potpuno nove mogućnosti, nova opcije sigurnosti i privatnosti, brže učitavanje i JavaScript, podršku za razne nove standarde, uključujući WebM video i WebGL 3D grafiku i 3D ubrzanje koji se odnosi i na Windows XP. Što je velika prednost s obzirom da je Microsoft izjavio da njegov novi preglednik Internet Explorer 9 nije namjenjen korisnicima operacijskog sustava XP.

Mozilla očekuje da će dolazak Firefox 4 preglednika povećati broj njegovih korisnika kojih sada ima oko 400 milijuna.

Uz pokretanje Google Chrome Web Store koje se nazire, kreatori Firefox-a su pustili u rad ono što nazivaju "prototip Open Web App Ecosystem."

Mozilla naziva predloženi ekosustav "Open Web Apps", te iznosi i tehničku dokumentaciju i ključna načela dizajna za aplikacije kako bi se kvalificirala kao Open Web Apps.

Ključno je da Mozilla ne želi web aplikacije koji će se ograničene na temelju App Store, web preglednika ili platforme. Aplikacije na temelju ovog sustava mogu biti ponuđene izravno od developer-a ili putem bilo koje App Store. Osim toga, one bi trebale biti dostupne na svim mobilnim i desktop uređajima i operativnim sustavima.

Mozilla preferira da preglednici podržavaju pokretanje i upravljanje web aplikacija ali dok moderni preglednici ne pokrenu podršku za ovu vrstu upravljanja aplikacijama, Mozilla je napravila aplikacionu upravljačku ploču za upravljanje web aplikacijama bazranu na HTML5. Također je napravila i prototip web App Store, AppMonkey.

Ovdje su neke od značajki koje web aplikacije trebaju imati kako bi se smatrati Open Web Apps:

• Izgrađene su korištenjem HTML, CSS i JavaScript.
• Jednostavno za lansiranje.
• Mogu biti besplatne ili se naplaćivati.
• Integriraju se sa temeljnim platforma bolja od standardnih web aplikacija.
• Rade na desktop-u ili mobitelu.
• Mogu primati notifikacije iz Cloud-a.
• Mogu se pokrenuti u bilo kojem pregledniku s HTML5 podrškom.
• Distribucija je otvorena, čak i za konkurentne online App Store.

Odnosi između tvrtki Mozilla i Google postali su zategnuti od pokretanja Google Chrome. Google-ovim ulaskom na tržište preglednika Mozilla smatra da ne može sebi priuštiti taj luksuz da dopusti Google da preuzme i kontrolu ekosustav web aplikacija.

Uskoro se očekuje da Google krene naprijed sa svojim planovima vezanim za Chrome Web Store a kojoj mjeri će Mozilla uspjeti da konkuriše sa svojim Open Web Apps ostaje da se vidi.

Početkom godine Mozilla Corporation, kompanija koja stoji iza Firefox web pretraživača, najavila je da će izvršni direktor John Lilly podneti ostavku kako bi preuzeo nove dužnosti u investitorskoj kompaniji Greylock Partners.

Traganje za novim direktorom je trajalo šest meseci, a danas je kompanija imenovala Gary Kovacs za novog izvršnog direktora. On trenutno ima poziciju višeg potpredsednika u SAP a prethodno je bio na izvršnim pozicijama u firmama Sybase (koju je SAP kupio početkom godine) i Macromedia/Adobe.

John Lilly je u rečima dobrodošlice istakao da je Gary Kovacs prava osoba za posao, jer "on ima veliko iskustvo na bojištima koja će definisati budućnost Open Web-a kao što su mobile i obogaćeni mediji a on je bio uključen u izgradnju velikih organizacija već nekoliko puta do sada. "

Google je predstavio open-source video format nazvan WebM, Mozilla i Opera su obećale podršku tehnologiji u svojim preglednicima a potporu će pružiti i YouTube.

WebM projekat je posvećen razvoju visokokvalitetnih otvorenih video formata za web koji su besplatni i dostupni svima,

kaže se na WebM web stranici.

Još se ne može pretpostaviti koliko će Google imati uspjeha u širenju WebM no tvrtka ima velike web ambicije, snažan brand, veliki utjecaj kroz popularnost YouTube-a i duboke džepove kao pomoć u slućaju pravnih prijetnji WebM projektu.

VP8 i WebM specifikacija je objavljena 19. svibnja 2010 godine i mi želimo da ohrabrimo svakoga da ih koristi za razvoj aplikacija. Google, Mozilla i Opera daju potpunu potporu WebM projektu u svojim preglednicima i svim videima koji su 720p ili veći upload-ovani na YouTube nakon 19. svibnja biti će kodirani u WebM kao dio svog HTML5 eksperimenta.

kažu u Google-u.

Format se temelji na tehnologiji VP8 koji je Google kupio od On2 Technologies u veljači. Također se koristi Ogg Vorbis audio tehnologija iz Xiph.Org Zaklade. "Codec" tehnologije za kodiranje i dekodiranje videa se natječu oko H.264, oblik koji Apple i Microsoft preferiraju, ali on dolazi u licenciranu naknadu i ograničenja koja ga udaljavaju od open-source software-a. Google je izdao WebM software developer kit, licencni vodič, izvorni kod, i FAQ.

U svom On2 Technologies stjecanju, Google je ustvrdio da je "visoko kvalitetna video kompresija treba biti dio web platformi." (Google je u procesu kupnje i drugog poduzeća, Global IP Solutions sa povezanim tehnologijama za videokonferenciju kao i VoIP).

Danas je Adobe Flash dominantan igrač za rukovanje web-videom. Apple, Mozilla, Microsoft, Google i Opera, žele da ugrade video direktno u web-stranicu bez plug-inova kao što je Flash kroz novi HTML5 video specifikacije.

HTML5 ne navodi određeni codec, a browseri se ne slažu oko toga koji je najbolji. Microsoft i Apple su veliki ljubitelji H.264. Mozilla i Opera nisu, oni vole open-source Ogg Theora codec, koji se temelji na VP8 prethodniku VP3. Googleov Chrome podržava oboje i Ogg Theora i H.264.

Jedna od velikih prednosti H.264 na tržištu je hardverska podrška. To znači da čipovi mogu dekodirati video direktno d aim ne treba softver za to a to je i proces koji je sporiji i troši puno više energije.

Brojni izvori govore o tome da Google planira objaviti hardversku podršku za VP8. Ako je to istina i ako VP8 može da uradi ono što se tvrdi da može, onda postoji mogućnost da VP8 ozbiljno izazove H.264 tijekom vremena ako Google obezbjedi dovoljno hardverske podrške. Ako se to dogodi, možemo vidjeti napuštanje H.264 ako Google pristupi tržištu ispravno. Bez hardverske podrške, VP8 može proći dobro, ali nikada neće poremetiti H.264,

rekao je Dan Rayburn Frost & Sullivan analitičar i izvršni potpredsjednik StreamingMedia.

Video streaming se komplicira oko patenata. Mozilla-im top odvjetnik tvrdi da Ogg Theora je sigurna za korištenje u odnosu na patente. No, Microsoft baca sumnje na Ogg Theora, dok Apple izvršni direktor Steve Jobs navodno razmatra patent napad na open-source video kod.

Microsoft je vlasnik patenta H.264 licenciranog od strane grupe koja se zove MPEG LA kojoj je Microsoft platio više nego dvostruko u MPEG LA za H.264 licencna prava, kažu u kompaniji.

IE9 donosi podršku za nove web standarde, uključujući plug-in besplatni video, bolje performanse sa grafikom, tekstom i JavaSript-om, iskorišćavanje savremenih računarskih hardvera i novi napor u prikupljanju i odgovor na povratne informacije od onih koji koriste prototip softvera, izjavio je Dean Hachamovitch, generalni menadžer IE.

IE9 je na mesec dana od lansiranja, a već se vidi ima potencijal da promeni tržište pretraživača.

IE6, koji se pojavio 2001 godine, kada je Microsoft pobedio u ratu pretraživača 90-tih, i dalje je u širokoj upotrebi i danas.

Mozilla Firefox čini skoro četvrtinu upotrebe, Google Crome je sada na trećem mestu, dok se udio u upotrebi Internet Explorer-a nastavlja smanjivati.

Sa IE9, Microsoft pokušava da prepravi Internet pretraživač koji će doći sa novim standardima kao što su HTML5 i CSS3, ispravke Hypertekst Markup jezika za opis web stranica i CSS za formatiranje.

rekao je Mike Shaver, potpredsednik inženjerstva u Mozilla Firefox.

rekao je Dean Hachamovitch.

Sa IE8 Microsoft-ov prioritet je bio u skladu sa postojećim standardima, što je dramatičan zaokret od ranijeg stava da se gleda u budućnost. Sa IE9 Microsoft kreće sa svojom standardom religijom u budućnost.

SVG (Scalable Vector Graphics ) je standard koji je kompanija izbegavala godinama bez obzira na njegove bolje grafičke mogućnosti za npr. logotipe. Kroz IE9, ovi standardi stižu kao stvarni proizvod.

rekao je Dean Hachamovitch.

Kada je Microsoft pokazao IE9 tehnologiju u novembru, urađen je Acid3 test u skladu sa različitih standardima i tehnologijama. IE8 ocenjen sa 20 od 100, a novembarska IE tehnologija sa 32, a IE9 platforma prikazana ovih dana sa 55. Microsoft je ocenio test kao nesavršen, dodajući da je ključni deo njihovog pristupa web standardima, razvoj standardnih industrijskih testova. Do danas, Microsoft je podneo više od 100 dodatnih testova koji uključuju, HTML5, CSS3, DOM (Document object model, struktura web stranice), SVG za W3C, World Wide Web Konzorcijum koji nadgleda HTML i razne druge web standarde.

Još jedan od ključnih elementa za IE9 je novi JavaScript engine. Chrome ima V8, Opera 10.5 ima Carakan, Safari ima Nitro a Firefoks ima novi JaegerMonkey.

Sada Internet Explorer ima svoje sopstveno novo ime za JavaScript engine, a to je Chakra. Na Microsoft testu na SunSpider JavaScript benchmark-u, IE9 Platforma je nešto brža nego Firerfox (koji je koristio stari TraceMonkey) i malo sporija nego Safari, Chrome i Opera.

Jedna od bitnih promena u JavaScript engine-u, na koju je Hachamovitch ponosan, je višejezgarna podrška.

Postoje napori da JavaScript postane mnogo bogatije programiranje, sa Web Workers standardom sa kojim JavaScript obavlja pozadinsku obradu podataka. Microsoft, želi da unapredi web koliko god je to moguće ali bez programiranja koja zahtevaju nove pristupe. Sa Chakra pristupom, programeri ne moraju da menjaju svoje označavanje web stranica.

IE9 demo platforma prikazana ovih dana je sama po sebi promena. Ranije je Microsoft prezentovao mnogo savršeniji proizvod svetu. Sada je pokušao da dobije povratnu informaciju u ranijoj fazi razvoja i izričito traže komentar iz širokog spektra elemenata,

Glavne tehnologije ovde su HTML5, CSS3, DOM, i SVG. Mi tražimo povratne informacije od programera na našu primenu pravila HTML5, izbor API, XHTML podršku, SVG. Sa CSS3 potrebne su nam povratne informacije o podršci IE9 za Selectors, Namespaces, Colors, Values, Backgrounds and Borders i Fonts. U okviru DOM, interesuje nas podrška za Core, Events, Style i Range,

rekao je Hachamovitch.

Izgradnja modernog weba uključuje različite standarde a Microsoft sa svojim Windows-om i Office-om može najviše izgubiti iz migracija aplikacija sa PC računara na web “oblake” (cloud computing).