Online Tržište

Rano jutros se dogodio najveći cyber napad na kripto-valute. Žrtve su više od pola milijuna korisnika koji su sudjelovali u rudarenju kripto-valuta. Slovenska kripto-burza i kompanija koja se bavi rudarenjem kripto-valuta NiceHash, potvrdila je da se dogodio hakerski napad u kom je iz njihovog e-Wallet otuđeno oko 4.700 Bitcoin-a u vrijednosti većoj od 55 milijuna eura.

NiceHash je Slovenska kompanija sa sjedištem u Ljubljani. Osnivači su kompanija H-Bit, u vlasništvu Martina Škorjanca i kompanija Bitorious, vlasništvu Marko Kobala koji je aktualni direktor NiceHash-a.

NiceHash ima vrlo zanimljiv poslovni sistem. Slovenačka kompanija svojim korisnicima nudi Bitcoin-e u zamjenu za moč njihovih računalnika koje onda koristi za rudarenje nekih drugih kripto-valatu!

Svim zainteresiranim preporučamo članak: “Zarada na Internetu: Rudarenje kripto-valuta“.

Šef marketinga kompanije NiceHash Andrej P. Škraba ističe da je napad izveden izjemno profesionalno s uporabom metode društvenog inženjeringa.
NiceHash u suradnji s policijom intenzivno radi na otkrivanju počinitelja, čak i unutar same kompanije, zbog čega su obustavili svoj rad za najmanje 24 sata. Kao mjeru opreza kompanija moli svoje korisnike da promjene lozinke

Preporučujemo izjemno koristan članak: “Kako ukloniti trojanski virus za rudarenje kripto-valuta sa vašeg računara“.

Dobri poznavaoci navode da je ovo do sada najveći napad na određenu tvrtku i da Slovenska kompanija teško može da vrati ovaj iznos.

Sami korisnici prst krivnje upiru u kompaniju i u Martina Škorjanca koji je otac Matjaža Škorjanca, jednog od najpoznatijih Slovenskih hakera koji je 2010. godine uhićen i optužen da je autor zloglasnog virusa “mariposa” koji je zarazio više od milijun računala.

Vjerovatno ste već do sada čuli za fraze kriptovaluta (eng: cryptocurrency), rudarenje ili majning (eng: mining)? Ako niste, onda ste jedni od rijetkih koji nisu čuli za novi trend koji okuplja sve više pristalica, investitora i “rudara”.

Velika većina onih koji znaju nešto o tome nemaju predstavu o čemu se tačno radi i kako sve to funkcioniše. Sa druge strane oni koji već niz godina prate tržište kriptovaluta su vjerovatno smogli snage i hrabrosti da investiraju ili u hardware ili finansijski podrže neku od virtuelnih kriptovaluta.

Već ranije smo spominjali rudarenje i zaradu rudarenjem kriptovaluta, te svakako ne bi bilo loše da pročitate i neke od tih članaka.

U svakom slučaju, svi oni kojima je lakše da isprate vezane informacije i sistematski nauče o načinima zarade sa kriptovalutama, preporučujemo da pratite seriju članaka na OnlineTržište koje ćemo ekskluzivno objavljivati svakih 7-15 dana, sa pregršt informacija koje bi trebale da budu korisne svima onima koji žele da investiraju i saznaju više o ovom fenomenu koji zanjih godina predstavlja ozbiljnu konkurenciju konvencionalnim oblicima ulaganja kao i globalnoj ekonomiji.

U prvom članku iz serije članaka o kriptovalutama želimo objasnit osnovne pojmove i pokušati da vas riješimo dogme, straha i apstrakcije koju danas većini ljudi na planeti predstavlja ova revolucionarna ideja.

Šta su kriptovalute i kako nastaju?

Kriptovalute su ustvari nusproizvod digitalnog keša koji tokom 90-tih nije uspio da zaživi. Šta se zapravo desilo? Satoshi Nakamoto – pseudonim osobe koja je napisala defakto prvi decentralizovani elektronski keš sistem – je u januaru 2009 na open-source mreži SourceForge.net objavio kod koji je predstavljao prvi uspješan decentralizovan peer-to-peer digitalni keš sistem pod nazivom BitCoin. BitCoin je i danas, skoro 9 godina kasnije, najpopularnija i najvrijednija kriptovaluta čija tržišna vrijednost prelazi 100 milijardi dolara!

Da bi realizovali digitalni keš, potrebno je da pristupite mreži koja se sastoji od vašeg naloga/računa, bilansa i transakcija. Slično je i sa konvencionalnim bankarskim sistemom koje svako od nas koristi. Najveći problem koji su do sada pokušali da riješe je dupla transakcija, odnosno onemogućiti da jedan entitet izvrši transakciju sa istim iznosom dva puta. U standardnom platnom režimu i okruženju centralni server čuva zapise svih bilansa. U slučaju decentralizovane mreže taj server ne postoji, već svaki entitet u mreži radi taj posao centralnog servera. Dakle, svaki entitet u mreži treba da ima listu svih transakcija kako bi provjerio da li su buduće transakcije validne i da li je bilo duplih transakcija. Međutim, postavlja se pitanje kako svi entiteti u mreži mogu da postignu koncenzus svih zapisa? Dovoljno je da dođe do nesklada samo u jednoj sitnoj transakciji i cijeli sistem se urušav jer ne postoji centralno autorizovano tijelo koje bi deklarisalo u konačnici ispravan bilans. Satoshi je uspio da riješi taj problem sa kriptovalutom BitCoin koja je kasnije poslužila stotinama drugih da na sličan princip kreiraju nove kriptovalute.

U kratkim crtama, kriptovaluta je ograničen broj unosa u bazi koji niko ne može izmjeniti bez ispunjavanja specifičnih uslova. Ta definicija se može aplicirati i na ovozemaljske konvencionalne valute, a razlika je ustvari u decentralizaciji.

Za razliku od konvencionalnih valuta koje su vezane isključivo za monetarni sistem jedne države ili regije, čijim specifičnim uslovima upravljaju Centralne Banke, mehanizmi nastajanja kriptovaluta se baziraju na “rudarenju” (eng. mining). Kod kriptovaluta poput BitCoina, koji je sastavljen od mreže sudionika (eng. peers) gdje svaki peer ima zapis kompletne istorije svih transakcija i bilansa svih naloga u mreži. Dakle, transakcija je datoteka koja ustvari kaže koliko je coin-a (novčiča) Mirko dao Marku potpisano sa njegovim privatnim ključem koji je formiran jednostavnim kriptografskim ključem. Nakon potpisivanja transakcija je objavljena na mreži i prenijeta svim sudionicima (eng. peers) u mreži. Transakcija je objavljena gotovo instantno na mreži, dok je potrebno izvjesno vrijeme da se potvrdi kao važeća. Takoreći, potvrdom sa mreže nastaje kriptovaluta. Potvrdu i potpisivanje transakcije obavljaju “rudari” (eng. miner [majner]). Kada je transakcija potvrđena, to znači da je više niko ne može promjeniti i postaje dio istorije zapisa svih transakcija takozvanog blockchain-a [blokčejn]. Za takav posao, rudari se nagrađuju tokenima koji obično predstavljau samu tu valutu u određenoj vrijednosti, u ovom slučaju BitCoin.

Šta ustvari rade majneri?

Majneri (eng. miner), u slobodnom prevodu rudare kriptovalute, a majner može u principu biti svako ko ima potrebni hardware, software alate, internet konekciju i naravno osnovno znanje iz oblasti rudarenja kriptovaluta. Ne bi ni malo bilo čudno da narednih godina ovo zanimanje bude ozvaničeno i visoko traženo i rangirano na berzama rada 🙂

Apropo majneri… Zbog glavnog i najbitnijeg pravila decentralizacije i nepostojećeg centranog tijela koje bi trebalo da verifikuje svaku transakciju, kroptovalute trebaju neku vrstu mehanizma koji bi spriječio eventualne zloupotrebe. Satoshi je zato osmislio da svaki majner treba da uloži sredstva u svoj hardware (obično personalni računar sa kvalitetnim grafičkim čipovima) i putem specifičnog i namjenskog algoritma pronađe Hash! Heš (eng. hash) predstavlja produkt kriptografske funkcije koji povezuje prethodni blok sa njegovim nasljednikom. To se usvari zove “dokaz rada” (eng. Proof-of-Work). Gotovo svaka kriptovaluta ima sopstveni algoritam, iako je dosta valuta preuzelo algoritam o svojih prethodnika. Majneri svakako nemaju potrebe da razmišljaju o funkcionisanju algoritma, izuzev ako se radi o programerima koji bi željeli da doprinesu na unapređenju i razvoju takvih algoritama.

Za majnere je bitno da znaju da taj algoritam rješava zagonetku koja pronađe i poveže blokove u lanac (blockchain). Kao nagradu majner obično dobija kriptovalutu u predodređenoj vrijednosti, u ovom slučaju BitCoin. Na taj način nastaju BitCoini što predstavlja jedini način da se kreira validan BitCoin. Što više transakcija, algoritmu je teže riješiti zagonetku, te majner treba da inestira u više resursa (hardware + vrijeme), kako bi uspio za predefinisan period kreirati određeni broj tokena, što predstavlja ultimativni konsenzus koji niko od sudionika u mreži ne može prekršiti.

Dakle, sada možete zaključiti zašto digitalne valute nose u nazivu kripto (eng. crypto), jer su u suštini bazirane na kriptografiji, te nisu osigurane od strane povjerenja ili ljudi, već matematički osigurane i ne postoji mogućnost da se ta enkripcija razbije.

Osobine kriptovaluta

Osobine kriptovaluta se dijele na transakcione i monetarne.

Transakcione osobine su ireverzibilnost, pseudonimnost i anonimnost, brzina i globalnost, sigurnost i bez potrebe za bilo kakvim dozvolama.

Dakle, transakcije nakon potpisivanja i odobravanja ne mogu biti vraćene. Niko nema ni mogućnost ni pravo da vrati transakciju. Dodatno, identitet vlasnika transakcija ne mora biti vezana za pravi identitet, već se vlasnik kriptovalute može služiti pseudonimima. Što se tiče brzine potpisivanja i verifikacije, jednom pronađeni blok se instantno potpisuje i u roku od par minuta verifikuje od strane mreže. Istovremeno prenos kriptovaluta sa jednog na drugog vlasnika se obavlja gotovo instantno, ne bitno gdje se druga osoba nalazi, u istoj sobi ili na drugom kraju planete. Sigurnost je definitivo na višem nivou od bilo kojeg sefa u banci. Samo vlasnik kripto-ključa može da pošalje transakciju. I na kraju ne morate ni od koga da tražite dozvolu da “rudarite” krptovalute niti postoji neki nadležni organ koji dijeli licence. Sve je u suštini besplatno, a dovoljno je da sa interneta downloadujete i podesite software koji kreira blokove za vas, gdje i kada vi to hoćete. Niko vas nemože spriječiti niti zaustaviti u tome.

Monetarne osobine kriptovaluta su kontrolisana i limitirana obskrba, bez dugova i vlasnika. Dakle bez centralnih banaka, inflacija i deflacija ili štampanja novih coin-a. Većina kriptovaluta limitira broj tokena. Što se više rudari broj tokena je sve manji. Kontrola količine ukupnog broja tokena je kod svih kriptovaluta zapisana u kodu i uvijek se može provjeriti trenutno stanje tokena i izračunati tačno vrijeme isteka tokena.

Ovakav način funkcionisanja, bez banaka ili država posrednika i garanta je djelovao na nezavisnost i istovremeno na neviđenu popularnost kriptovaluta koje su definitivno velik udar na svjetsku monetarnu politiku i trn u oku onih koji se bave konvencionalnim valutama.

Kriptovalute kao digitalno zlato

Kriptovalute su bile zamišljene kao digitalni keš, ali danas su mnogo više od toga. Euforija koja je zavladala u zadnje dvije godine je približnija nekom kultu ili religiji. To i ne čudi jer kriptovalute osiguravaju vlasniku anonimnost, nemaju političkog niti bankarskog uticaja, a predstavljaju brz i komforan način plaćanja. Sve te prednosti su prvi prepoznali korisnici crnog tržišta i nelegalnih radnji, tako da većina “deep-dark” web sajtova vrši naplatu isključivo u kriptovalutama, većinom BitCoinima. Sa druge strane tržište kriptovaluta je privuklo dosta investitora koji su većim dijelom bazirani na špekulativnim aktivnostima na kriptovalutnim berzama. Dovoljno govori podatak da kriptovalutne berze poput Coinbase, Bitrrex Poloniex ili Kraken imaju veći obim trgovine kriptovalutama nego što ima većina konvencionalnih evropskih berzi. Svakako više riječi o trgovanju kriptovalutama moćete pročitati u narednim člancima.

Istovremeno pored trgovine i mešetarenja kriptovalutama, aktuelan je i neizostavan ICO trend. ICO (eng. Initial Coin Offering) je sličan IPO (eng. Initial Public Offering) odnosno situacija da kreator nove valute sa predefinisanim datumom izlazi na tržište gdje u predkampanji poziva investitore i mešetare da unaprijed ulože sredstva (eng. crowdfunding) i podrže novu valutu, dok kada se valuta pojavi na tržištu vrijednost kriptovalute se obično uveća gdje inicijalni investitori uveliko profitiraju. Iza ICO-a obično stoje startup kompanije koje već imaju investitore u pozadini, ali sa crowdfunding kampanjama podižu nivo kriptovalute, te su tako neki poput DAO kriptovalute uspjeli sakupiti 150 miliona dolara prije nego je valuta izašla na tržište. Špekulacije i trgovina na kriptovalutnim berzama su dinamičnije i nestabilne u odnosu na Forex, tako da su i sama predviđanja vrlo teško predvidiva. Nekad se desi da kriptovaluta poraste za 100% u roku od par dana ili čak 1000% u roku od par nedelja, da bi za par dana ponovo pala za isti procenat.

Zbog te neizvijesnosti špekulacije se pretvaraju u igre na sreću, a korisnici postaju ovisni o špekulacijama što je nešto slično kockanju.

BitCoin i dalje drži primat i njegova vrijednost je daleko najveća i eksponencionalno raste. Dok ovo pišemo 1 BitCoin ima protuvrijednost od $9000, dok u januaru 2017 njegova vrijednost je bila ispod $1000 i od tada je počela da raste svjetlosnom brzinom. Da ne spominjemo da smo prije šest godina objavili članak: “Bitcoin virtuelna valuta svrstana u jedan od najopasnijih projekata”, tadašnja vrijednost najpopularnije kripto-valute bila je 6,7 dolara!

S druge strane špekulanti su počeli da rade i sa drugim kriptovalutama, tako da današnje kriptovalutneberze nude na stotinu različitih parova trgovine.

Popularne kriptovalute

BitCoin

Ultimativni vladar kriptovaluta. Prvi i najpopularniji “coin”. Trenutno jedini sa tržištnom vrijednosti od preko 100 milijardi dolara. Nastao davne 2009 godine danas važi kao zlatni standard na tržištu kriptovaluta. Popularan je i među investitorima kao i darkweb podzemljem, kriminalnim miljeom i majnerima drugih valuta. Nedavno je dostigao vrijednost od $7700 ali zadnji “fork” je donio nesuglasice unutar Bitcoin zajednice, te je na tržištu došlo do značajnijih fluktuacija. Bitcoin je kroz zadnjih 10 turbulentnih mjeseci imao snažan uticaj na sve učesnike kriptovalutnog biznisa, a pretpostavka je da će on tu ostati i najduže.

Detaljnije o kupoprodaji Bitcoina uskoro u posebnom članku na OnlineTržištu.

Ethereum

Ethereum ustvari predstavlja porodicu više različitih kriptovaluta i klonova koji su proizašli iz Ether-a. Njegov tvorac mladi rus Vitalik Buterin je predefinisao da Ether blockchain sadrži pored detalja transakcije i takozvana krpito-stanja koja uključuju ugovore i programe. Uz svoju fleksibilnost i dobar blockchain kapacitet, majeri ga obožavaju jer je perfektan za majnovanj. Međutim dosta problema je nastalo hakovanjem jednog od njegovih “ugovora” odnosno tokena iz sopstvene porodice, gdje su programeri iz razvoja odlučili da naprave značajan “fork” bez konsenzusa iz čega je nastao Ethereum Classic kao sasvim nova kriptovaluta koja je podijelila zajednicu. Danas Ethereum porodicu čini više od 20 tokena od kojih su među najpoznatijim OmiseGO, Eos, Populous i Augur.

Ripple

Ripple je jedna od omraženijih valuta u kriptovalutnoj zajednici, najviše iz razloga jer je Ripple kreiran i vođen od istoimene kompaije Ripple Labs iz San Franciska te samo oni mogu da majnuju i distribiraju Ripple tokene, koji ustvari više predstavljaju decentralizovan protokol. Međutim banke su one koje su prihvatile Ripple kao takav, koji je jedan od 4 krptovalte u SAD koje su dobile BitLicencu, zvaničnu licencu za rad od State Departmenta.

Litecoin

Mali brat Bitcoina koji je nastao kao srebrni novčić i nasljednik svog velikog zlatnog brata Bitcoina. Sa bržim algoritmom, većim brojem tokena, proizveo je i mnoge druge valute baziranje na njegovom algoritmu, međutim uvijek je ostao u sjeni i izgubio mjesta ispred novih valuta ali i dalje ostao rezerva ukoliko veliki brat posrne.

Monero

Monero je valuta koja je bazirana na CryptoNight algoritmu koji je izmišljen da u transakcijima doda privatnost koje nedostaju Bitcoinu čije transakcije se mogu pratiti jer su dokumentovane u blockchainu, dok sa rig-potpisom (eng. rig signature), cryptonite algoritam ne dozvoljava praćenje transakcija do stvarnog vlasnika. To se naravno svidjeli svima koji ne žele da ostavljaju trag do cryptovaluta, te je dosta darkweb mreža uvelo Monero kao sredstvo plaćanja, što mu održava i povećava vrijednost te ga svrstava u top valute. Sa druge strane Monero je i dalje popularan među hobi-majnerima te je moguće i dalje postići novi profita bez pretjeranih ulaganja u hardware za razliku od ostalih kriptovaluta koje se još mogu majnovati. Dodatni plus za majnere je što cryptonite ima podršku i za CPU majning, što uveliko proširuje zajednicu majnera.

Postoji još na stotine kriptovaluta koji imaju tržišnu vrijednost preko par stotina miliona dolara, a svakodnevno se pojavi dosta novih. Inicijalna ideja o decentralizaciji monetarnog sistema je na ovaj način ušla u zanimljivo razdoblje gdje se očekuje da će konvencionalne platne servise preuzeti kriptovalute. Sa druge strane ljudi sve manje vjeruju prljavim tržištima kapitala i državnim valutama. Sigurnost investicije u kriptovalute je već sada na visokom nivou i dosta investitora se upušta u investicije u digitalne valute kako bi izbjegli devalvacije konvencionalnih valuta, što je česta pojava u Aziji, naročito Kini.

Preporučujemo da pročitate vrlo zanimljiv članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta“.

Kriptovalute preuzimaju svijet, i to se događa već sada, a sa sigurnošću možemo reći da će ostati i u budućnosti i da će uskoro preuzeti mnogo veći kolač od onog koji imaju sada. Dovoljno govori činjenica da kriptovalute vrijede više od pola svjetskih ekonomija i svjetskih korporacija. Budućnost je tu, a na vama je da odlučite da li ćete pratiti trend i još dok je vrijeme ući u zajednicu kriptovaluta kao investitor, špekulant, majner ili pak kao osnivač neke nove kriptovalute koja će promjeniti svijet ili dio njega.

Ovo je prvi u seriji članaka o zaradi i radu sa kriptovalutama, uključujući investicije, rudarenje i druge korisne informacije za početnike ali i one koji se već nalaze u ovoj vrsti poslovanja. Uskoro više članaka, a od vas očekujemo hrpu pitanja, komentara i konstatacija …

U zadnje vrijeme sve više se pominju termini “Dark Web” i “Deep Web” i to u vrlo lošem i zabrinjavajućem kontekstu. Interes za “Dark Web” i “Deep Web” uslijedio je nakon vijesti o nekoliko frapantnih curenja podataka (korisničkih i poslovnih), sve većem zanimanju za online privatnost, popularnosti kripto-valuta i njihovo korištenje u nelegalnim poslovima daleko od očiju javnosti i nadležnih institucija.

Ali što su zapravo “Dark Web” i “Deep Web”?

Internet je mnogo više od onoga što poznajemo i svakodnevno koristimo. Internet možemo podijeliti na „javni“ dio (vidljivi), odnosno one indeksirane web stranice na koje možete doći direktnim linkom ili naći putem Internet tražilica, te onaj drugi dio koji se naziva „Deep Web“.

Ovaj „javni“ dio kojeg svi mi poznajemo predstavlja sve ono što internet tražilice poput Google-a, Yahoo-a, Bing-a i ostalih mogu indeksirati. Drugim riječima, kada su stranice indeksiranje korisnici ih mogu pronaći upisujući određeni termin za pretragu. Recimo, našu stranicu možete pronaci upisujući u tražilicu točan naziv stranice (onlinetrziste.com) ili neki pojam vezan za IT ili online poslovanje. Naravno, veoma je važna optimizacija za internet tražilice (SEO).

SEO (Search Engine Optimization) – Radi se o procesu prilagođavanja ili optimizacije Web sajta za Internet tražilice s ciljem što boljeg rangiranja na stranicama sa rezultatima pretrage. To je proces prilagođavanja sajta, njegovog sadržaja i Web dizajna za Internet tražilice.

Preporujučemo da pročitate našu preporuku i korake za što kvalitetniju optimizaciju vašeg sajta (SEO).

Osim ovog „javnog“, vidljivog Web-a koji se indeksira i kojem se pristupa putem linkova na stranicama sa rezulatima pretrage koje prikazuje vaša tražilica postoji i drugi dio Web-a koji se naziva „Deep Web“. Deep Web je nekoliko puta veći od „javnog“ Web-a i osim nelegalnog sadržaja i drugih sumljivih aktivnosti, s kojima se često povezuje, on također obuhvaća i mnogo drugih stvari.

Da ne bi previše komplicirali, prvo ćemo objasniti neke pojmove koji se pojavljuju pri razgovoru o mračnom, nepoznatom Internetu.

Što je Deep Web?

Jednostavno rečeno, „javni“ Web je sve što tražilica može pronaći indeksiranjem linkova i identifikacijom sadržaja, dok je „deep web“ sve ono što tražilica ne može pronaći. “Dark Web”, s druge strane, predstavlja manji dio „Deep Web“ koji je namjerno skriven i nedostupan putem standardnih internet tražilica.

Deep Web je dio interneta koji se ne odnosi samo na Web stranice već i na baze podataka, e-mail servere, Web forume na koje se morate registrirati i još mnogo toga i koji s razlogom nije indeksiran jer bi indeksiranje stranica koje pripadaju bazama podataka i pristupu administratorskim panelima ugrozilo njihovu sigurnost. To znači da ne možete preko Google pristupiti nečijem privatnom profilu na društvenim mrežama ili administratorskom panelu neke online prodavnice.

Također, tražilica ne može indeksirati bazu podataka koja se nalazi na Internetu jer se radi o privatnoj bazi podataka koja podatke daje preko Web stranice i zaštićena je korisničkim imenom i lozinkom, a možda je i šifrirana. Ista stvar je sa forumima na kojima mogu prisustvovati samo prijavljeni korisnici ili privatni YouTube sadržaji kojima mogu pristupiti samo oni kojima je proslijeđen link. Tražilice se ne registriraju, one pretražuju samo javno dostupne informacije po web stranicama i to indeksiraju, odnosno zapisuju u svoje baze podataka.

Jednostavno rečeno, “Deep Web” obuhvata sav sadržaj za koji je potreban određeni vid autentifikacije (registracije) da biste mu pristupili.

Većina Web sajtova poput Joomla ili WordPress koji koriste CMS (sistem za upravljanje sadržajem), dio za uređivanje sadržaja imaju blokiran za indeksiranje od strane Internet tražilica tako da se sadržaj može urediti i proveriti pre zvaničnog objavljivanja. Svaki sistem za upravljanje sadržajem (CMS) je na “Deep Web-u”. Koristite online bankovni račun? Bitovi zaštićeni lozinkom su na Deep Web-u. Dakle, sve ono što je na intranetu, što zahteva lozinku i sakriveno je od Internet tražilica nalazi se na “Deep Web-u”.

Pitate se kako onda pristupiti „deep web-u“? Ne možete putem tražilice jer vam ona neće dati link do stranice koja nije indeksirana međutim, ako imate direktan link do određene stranice koja nije indeksirana, tada joj možete pristupiti.

Prema nekim procjenama, Google kao najpoznatija tražilica u svoju internet pretragu uključuje manje od 8% ukupnog sadržaja.

Kako pristupiti Dark Web-u?

Dark Web je termin koji se odnosi na malu količina sadržaja u sklopu Deep web-u koja se ne može pronaći korištenjem standardnih Internet tražilica. Ne možete ukucati web adresu i pristupiti “Dark Web-u”. Potrebni su posebni protokoli da biste takve stranice otvorili i vidjeli što one nude. Već sama ta činjenica dovoljno vam govori da morate biti na oprezu jer se ne radi o običnim stranicama. IT stručnjaci preporučuju da u taj dio Interneta uopće ne zalazite. Barem ne nezaštićeni jer ćete možda biti samo jedan klik udaljeni od sajtova koji prodaju drogu, oružje i mnogo gore stvari.

Skoro svi sajtovi na “Dark Web-u” kriju svoj identitet koristeći alat za enkripciju, Tor browser.

Tor browser je poznat po tome što vam omogućuje da skrijete vaše aktivnosti i identitet na Internetu. Sličan je ostalim tražilicama s tom razlikom da je malo sporiji jer se Internet promet usmerava kroz niz proksija kako bi se maskirali tragovi i osigurala anonimnost.

Preporučujemo članak: “Kako zaštiti svoju anonimnost online?”

Većina popularnog sadržaja na “Dark Web” se nalazi na TOR mreži.  Ova anonimna mreža sastoji se od tisuće servera koji se nalaze diljem svijeta i kojim upravljaju volonteri i zagovornici privatnosti na internetu. Samo ime predstavlja akronim za “The Onion Router” i inicijalno je napravljen od strane američke vojska s ciljem osiguranja nesmetane i sigurne komunikacije.

Tor koristi ogromnu mrežu računala za usmjeravanje vašeg web prometa kroz nasumični niz servera prije nego što dosegne web stranicu koju posjećujete s ciljem sakrivanja pravog porekla prometa. Tijekom tog procesa paketi podataka omotani su u uzastopne slojeve paketa koji se “ogule” na svakom serveru tj. čvoru kroz koji prođu sve dok ne dođu do odredišta. S Tor-om možete zavarati trag tako da izgleda kao da ste u nekoj drugoj državi, što je slično korišćenju VPN servisa.

Preporučujemo članak: “Predstavljamo 5 besplatnih VPN servisa”.

Jednostavno rečeno, rezultat ovog procesa usmjeravanja je da niti jedan server ne poznaje kompletan put između vašeg računala i web stranice već zna samo posljednje mjesto gdje je paket bio i sljedeće mjesto na kom će biti. Koristeći Tor gotovo je nemoguće da bilo tko može pratiti Web promet natrag do vas.

Treba reći da je “Dark Web” mnogo dinamičniji od ostatka Web-a jer su sva događanja u njumu isključivo vezana za naziv domene a ne za IP adrese koje su dinamičke i koje se mijenjaju u vrlo kratkim vremenskim razmacima. Slojevitost Tor mreže je razlog zbog kojeg sve domene u ovoj mreži imaju ekstenziju .onion a adrese su uglavnom nerazumljive i automatski se generiraju, sastoje se od 16 znakova engleskog alfabeta i brojeva od 2 do 7. Za razliku od ostalih domena (.com, .org, .net),  vlasnika .onion domene je veoma teško saznati, a zbog načina na koji Tor radi, teško je otkriti i gdje se server tačno nalazi.

Iako je za pronalaženje sadržaja na “Dark Web-u” potrebno malo više vremena i puno strpljenja, sam pristup mreži Tor uopće nije kompliciran. Jednostavno je potrebno preuzeti i instalirati Tor browser dostupan za Windows, macOS i Linux. Instaliranje i korištenje je jednostavno obzirom da se radi o modificiranoj verziji Firefox-a.

Nakon što ste instalirali Tor browser potrebno je da ga pokrenete i stisnete tipku „Connect“ koja će odraditi veći dio posla za vas. Kada dobijete znak da ste spojeni na Tor mrežu možete početi anonimno pretraživati. Sve „normalne“ Web stranice možete otvarati s Tor browser-om samo u tom slučaju će otvaranje stranice trajati malo duže nego recimo s Google-om. Ono što je najvažnije je da vaš davatelj Internet usluge neće moći vidjeti što pretražujete na Internetu.

Još jedna stvar koju se mora reći je ta da ne koriste svi sajtovi na Dark Web-u Tor. Neki koriste slične servise poput I2P (najpoznatiji je zloglasni Silk Road Reloaded), koji dozvoljava aplikacijama da šalju poruke jedna drugoj anonimno i sigurno. U suštini princip ostaje isti. Posetilac mora da koristi isti alat za enkripciju kao i sajt i ono što je krucijalno, mora da zna kako da pronađe sajt da bi ga otkucao u URL adress bar-u i posetio.

Silk Road Reloaded je ugašen (iako se stalno pojavljuju njegovi klonovi), a njegov vlasnik uhvaćen i osuđen. Međutim, dok je radio, služio je kao mjesto za online kupovinu na kojem ste mogli da kojem ste mogli kupiti drogu, putovnice, informacije o kreditnim karticama, oružje pa čak i unajmiti ubojice i sve to plaćati anonimno sa Bitcoin ili nekom drugom kripto-valutom!

Preporučujemo članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta”.

Prema dostupnim informacijama, ukupna vrijednost transakcija obavljenih preko Silk Road Reloaded u periodu od dvije godine procjenjuje se na nešto više od milijardu dolara. Njegov vlasnik je zaradio ogroman novac (više od 100 milijuna dolara) uzimajući mali procenat od svake transakcije!

Kako pretraživati stranice koje su na “Dark Web-u”?

Pronalaženje sadržaja unutar “Deep Web” i “Dark Web-a” donekle podsjeća na rane dane WWW prije nego što su tražilice poput Altavista, Yahoo i Google-a olakšali pronalaženje sadržaja. Trenutno ne postoji Internet tražilica koja služi za pretraživanje .onion domena. Ne možete ih naći „guglanjem“. Do njih se dolazi većinom dijeljenjem domene sa potencijalnim zainteresovanim osobama. Sajtovi poput Reddit-a nude listu linkova, kao što nude i nekoliko Wiki sajtova uključujući www.thehiddenwiki.org. Tu je i nekoliko tražilica poput DuckDuckGo.

Možete posjetiti OnionDir i The Hidden Wiki koji stavljaju Web stranice u niz kategorija koje pokrivaju razne usluge i interese, npr. blogove, hosting, forume, warez, hakiranje i ostalo.

Kako se zaštititi na Dark Web-u?

Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: Ne posjećujte stranice koje se nalaze na “Dark Web-u”!

E sad, ako baš želite pretraživati stranice na “Dark Web-u” dati ćemo vam nekoliko savjeta.

Postoje određene stvari koje ne smijete raditi na Tor-u. Između ostalog to je skidanje torrent datoteka. Ne zato jer je to ilegalno nego što time zakrčite mrežu bespotrebnim podacima. Može se lako dogoditi da vas privremeno uklone sa Tor mreže ili da vam se brzina smanji na minimum.

Također, zabranjeno je instaliranje plugin-ova u Tor browser jer sa svakim novim plugin-om ste sve više ranjivi i moguće vas je možda identificirati. Ne smijete otvarati .doc i .pdf dokumente koje skinete preko Tor-a dok god ste spojeni na Tor. Razlog za to je mogućnost otkrivanja vaše IP adrese ili neke druge informacije o sebi. Ostale stvari koje ne smijete raditi možete pronaći na stranici Tor projekta.

Bilo bi dobro da koristite Tails OS, radi se o bootable operativnom sustavu koji je već unaprijed konfiguriran kako bi se povećala privatnost a možete ga pokrenuti s USB stick-a ili virtualnog stroja. Tails OS ima čarobnjak (wizard) za instalaciju koji vas vodi korak po korak kroz postupak postavljanja softvera. O ovom operativnom sustavu se dosta govorilo kad je objavljeno da ga je Edward Snowden koristio kako bi izbjegao nadzor NSA. Jedina svrha Tails OS je očuvanje vaše privatnosti i online anonimnosti oslanjajući se na mrežu Tor i druge alate kako bi vaša aktivnost bila skrivena.

Također, prije spajanja na TOR bilo bi dobro da se spojite na VPN mrežu kako bi bili anonimni. Tako dobivate dvostruku zaštitu. Prvo se spojite na VPN mrežu i  tako zamaskirate svoju IP adresu a zatim se sa tom lažnom IP adresom spojite na TOR mrežu.

Stoga, kombinacija Tails + Tor + VPN vam daju Internet slobodu i anonimnost. Naravno, ne da kršite zakone, nego da vas nitko ne može nadgledati. Ono što radite na računalu radite na vlastitu odgovornost!

Ovaj članak nije napisan da vas potakne da istražujete ilegalne stvari na “Dark Web-u” nego samo da vas upozna sa njim.

Imate problem sa računarom? Programi se sporo pokreću, otvoreni prozori se veoma sporo minimiziraju ili maksimiziraju, opterećenje procesora je veće od 70%? Velike su šanse da ste inficirani sa CPU ili GPU Miner trojancem.

CPU i GPU Miner su trojanski virusi koji bez vašeg znanja koriste resurse vašeg računara za “rudarenje” (mining) kripto-valuta kao što su Monero, Bitcoin, Ethereum, DarkCoin i drugi. Korišćenje “miner-a” za rudarenje kripto-valuta je sasvim legitimno međutim, ako se ovi trojanci koriste bez znanja vlasnika računara onda je to zlonamerna aktivnost.

Preporučujemo članak: “Zarada na Internetu: Rudarenje kripto-valuta“.

Kao što smo već rekli, trojanski virusi za rudarenje kripto-valuta su dizajnirani za krađu resursa vašeg računara i vaše električne energiju a cilj im je jednostavan, zaraditi novac rudarenjem kripto-valuta.

Jedini način da prepoznate da li je trojanski virus za rudarenje kripto-valuta instaliran jeste na osnovu simptoma koje može pokazati vaš računar a to su:

• Opterećenost procesora veća od 70%,
• Nepoznati procesi koji se pokreću u Task Manager-u,
• Računar počinje da radi znatno sporije ili uopšte ne reaguje,
• Windows se sporo otvara ili zadacima treba mnogo više vremena da bi odgovorili na vaše zahteve,
• Prilikom kucanja, potrebno je neko vreme da bi se tekst pojavio na ekranu,
• Igrice se ne mogu pokrenuti ili mnogo trzaju.

Zbog opasnosti koje predstavljaju CPU ili GPU Miner i njihove sve češće primene kao načina online zarade odlučili smo se objaviti ovaj vodič za uklanjanje trojanskih virusa za rudarenje kripto-valuta sa vašeg računara.

Prva stvar koju je potrebno uraditi jeste da se isključe svi programi koji bi mogli ometati ovaj proces uklanjanja trojanaca za rudarenje kripto-valuta. Za to će vam biti potreban program Rkill. On će na vašem računaru tražiti aktivne malware infekcije te pokušati da ih prekine kako ne bi ometale proces uklanjanja.

Preuzmite RKill.

Za pokretanje programa dvokliknite na ikonu iExplore.exe. RKill će pokušati zaustaviti sve procese koji su povezani sa CPU i GPU Miner trojancima kao i ostalim neželjenim programima. Kada završi, crni prozor će se automatski zatvoriti a otvoriće se log file kojeg možete pogledati.

Važno je da nakon što RKill završi ne restartujete računar jer će se svi ugašeni zlonamerni programi (malware) ponovo pokrenuti.

Nakon što ste završili sa RKill programom, preuzmite i instalirajte Malwarebytes Anti-Malware. Radi se o vrlo moćnom alatu koji bi trebao moći ukloniti sve CPU i GPU Miner trojance, adware i sve ostale neželjene programe (malware) sa vašeg računara.

Važno je napomenuti da će Malwarebytes Anti-Malware raditi bez ikakvih problema i sukoba zajedno sa vašim antivirusnim programom.

Preuzmite Malwarebytes Anti-Malware i sačuvajte ga na desktopu.

Dvokliknite na datoteku “mb3-setup-consumer” da biste instalirali Malwarebytes na računar. Prilikom procesa instalacije nemojte menjati podrazumevane postavke. Nakon završenog procesa instaliranja, Malwarebytes će se automatski pokrenuti te ažurirati antivirusnu bazu podataka. Skenirajte vaš računar klikom na dugme “Scan Now”.

Kada se skeniranje završi, pojaviće se ekran koji prikazuje malware infekcije koje je Malwarebytes otkrio. Da biste uklonili te zlonamerne programe (malware) koje je Malwarebytes pronašao, kliknite na dugme “Quarantine Selected”.

Malwarebytes će poslati u karantin sve zlonamerne datoteke i ključeve registratora koje je pronašao. Da biste dovršili proces uklanjanja, Malwarebytes od vas može zatražiti da restartujete računar. Nakon restartovanja računara, trebalo bi da je Malwarebytes uklonio sve zlonamerne programe sa vašeg računara.

Možete zatvoriti Malwarebytes.

Sledeći korak je da preuzmete i instalirate Emsisoft Anti-Malware, koji će skenirati i ukloniti sve viruse, trojance, spyware, adware, crve (worms), dialers, keyloggers i ostale zlonamerne programe koji su možda preostali na vašem računaru.

Preuzmite i sačuvajte Emsisoft Anti-Malware na desktop vašeg računara.

Nakon što se preuzimanje završi, dvokliknite na ikonu EmsisoftAntiMalwareSetup_bc.exe da biste pokrenuli program. Ako se pojavi Windows Smart Screen sa upozorenjem, ignorišite ga i pokrenite program.

Na kraju ćete doći do ekrana koji vas pita koju vrstu licence želite da koristite sa Emsisoft Anti-Malware. Ako ne želite kupiti licencu izaberite Freeware ili Test for 30 days, opciju.

Emsisoft Anti-Malware će automatski ažurirati svoju antivirus bazu. Nakon završenog ažuriranja, pojaviće se ekran sa pitanjem da li želite omogućiti otkrivanje PUP-ova. Preporučujemo da aktivirate tu opciju tj. izaberite “Enable PUPs Detection” kako bi zaštitili računar od neželjenih programa kao što su alatne trake (toolbars) i adware.

Nakon završene instalacije pojaviće se početni ekran Emsisoft Anti-Malware programa.

Kliknite na odeljak Skeniranje (Scan) i izaberite “Malware Scan” opciju. Emsisoft Anti-Malware će sada početi skenirati vašeg računara u potrazi za rootkite i malware infekcijama. Kada se skeniranje završi, program će prikazati rezultate skeniranja.

Kliknite na dugme “Quarantine Selected” kako bi pronađene infekcije poslali u karantin programa. Ako vam Emsisoft zatraži da restartujete računar kako bi se završio proces čišćenja, uradite to. Nakon toga, možete zatvoriti program.

Sa ovim bi vaš računar trebao biti očišćen od CPU i GPU Miner trojanaca.

U slučaju da i dalje imate probleme sa CPU i GPU Miner trojanaca prilikom korišćenja Internet pretraživača, možete to rešiti njegovim resetovanjem na podrazumevane postavke.

Ovo trebate uraditi samo u situaciji ako sa prethodnim koracima niste uspeli rešili problem trojanskih virusa za rudarenje kripto-valuta!

Kako resetovati Microsoft Edge

Resetovanje Edge pretraživača je prilično jednostavno. Sve što je potrebno uraditi jeste u Settings (Podešavanja) izabrati Apps (Aplikacije). Pod “Apps & features” (aplikacije i funkcije) pronađite Microsoft Edge i otvorite “Advanced options”.

Na raspolaganju imate dve opcije: Repair i Reset. Kliknite “Reset” i sva podešavanja Microsot Edge pretraživača će biti vraćena na “Default” (podrazumevane) postavke.

Kako resetovati Google Chrome

Google Chrome ima opciju za resetovanje na podrazumevana podešavanja. Vaši sačuvani bookmarks i lozinke neće biti obrisane ili promenjene.

Otvorite Google Chrome na računaru. U gornjem desnom uglu kliknite na “More” (predstavljeno sa tri tačke), a zatim “Settings”.

Na dnu ekrana kliknite “Show advanced settings” i pod sekcijom “Reset settings”, kliknite na “Reset settings”.

U dijalog okviru koji će se pojaviti kliknite na Reset.

Resetujte Mozilla Firefox

Ako imate problema sa Firefox-om, resetovanje može pomoći. Funkcija resetovanja rešava mnoge probleme tako što će Firefox ponovo vratiti u fabričko podrazumevano stanje, a istovremeno čuva vaše ključne informacije kao što su bookmarks, lozinke, istorija pregledanja i otvorene kartice.

U gornjem desnom uglu prozora Firefox kliknite na dugme Firefox meni, a zatim kliknite na dugme “Help” (Pomoć).

Iz menija “Help”, odaberite “Troubleshooting Information” (Informacije o rešavanju problema).

Kliknite na dugme “Refresh Firefox” u gornjem desnom uglu stranice “Troubleshooting Information”.

U prozoru za potvrdu koji će se otvoriti kliknite na dugme “Refresh Firefox”.

Nakon toga, Firefox će se zatvoriti i vratiće se na podrazumevana podešavanja. Kada se to uradi, u prozoru će biti prikazane informacije koje su uvezene. Kliknite na “Finish”.

Napomena: Vaš stari Firefox profil će biti postavljen na desktop u folderu pod nazivom “Old Firefox Data“ (Stari podaci o Firefox-u). Ako resetovanje nije rešio vaš problem, možete vratiti neke informacije koje nisu sačuvane kopiranjem datoteka u novi profil koji je kreiran. Ako vam ovaj folder više nije potreban, trebalo bi da ga obrišete jer sadrži osetljive informacije.

Vaša iskustva i savete vezane za trojance za rudarenje kripto-valuta možete podeliti sa svima nama u sekciji komentari.

Kripto-valute, kako im samo ime govori, predstavljaju oblik digitalnog novca koji je u većini slučajeva dizajniran da bude siguran i anoniman. Koristi tehniku zvana kriptografija, proces koji se koristi za pretvaranje čitljivih informacija u Kod koji je skoro nemoguće razbiti, kako bi se pratila kupovina i transferi.

Kriptografija je tehnika koja koristi elemente matematičke teorije i računarskih nauka a razvijena je tokom Drugog svetskog rata sa ciljem sigurnog prenosa podataka i informacija. Trenutno se koristi za zaštitu komunikacija, informacija i novca na Internet-u.

Kako funkcionišu kripto-valute?

Kripto-valute se baziraju na blockchain-u, koji je digitalizovana, decentralizovana glavna knjiga ili dokument svih transakcija kripto-valute. On stalno raste sa “kompletiranim” blokovima (najnovije transakcije) koje se beleže i dodaju hronološkim redom, što omogućava učesnicima na tržištu da prate transakcije digitalne valute bez centralnog registra. Svaki “čvor” (računar koji je povezan na mrežu) dobija kopiju blockchain-a, koja se automatski preuzima.

Svaka pojedinačna transakcija i vlasništvo nad svakom pojedinačnom kripto-valutom u opticaju se evidentira u blockchain-u. Blockchain-om upravljaju “rudari”, koji koriste moćne računare koji utiču na transakcije. Njihova funkcija je da urade ažuriranje svaki put kada se izvrši transakcija, a takođe i da osiguraju autentičnost informacija, čime se utvrđuje da je svaka transakcija sigurna i da se obrađuje ispravno i sigurno. Rudari su za ovaj svoj posao plaćeni određenim procentom od svake transakcije.

Vrednost kripto-valute varira u zavisnosti od ponude i potražnje, nema fiksne vrednosti. Kupci i prodavci se dogovaraju o vrednosti, šta je pravično i šta se zasniva na vrednosti kojom se trguje na drugim mestima. Pošto nema banke kao posrednika, nema ni naknade za transakciju koja je povezana sa kreditnim karticama. Identitet kupca i prodavca nije otkriven međutim, svaka transakcija se objavljuje svima u blokchain mreži.

Najbolji način za kupovinu i prodaju kripto-valuta je posredstvom sajtova za razmenu digitalnih valuta. Potrebno je da otvorite račun na pouzdanom sajtu i preuzmete novčanik a potom odaberete način plaćanja za prenos sredstava prodavcu digitalne valute, na primer kreditna kartica ili transfer sa bankovnog računa. Nakon što ste prebacili sredstva na vaš online račun, ostaje da izaberete valutu koju želite kupiti. Nakon što sistem sajta za razmenu valuta pronađe prodavca koji pristaje na vašu cenu, kripto-valuta će će biti poslana u vaš novčanik a novac prodavcu.

Preporučujemo vam članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta”.

Sajtovi kao što Coinbase, Bitstamp, Cryptsy i BitPanda omogućavaju korisnicima da na jednostavan način kupe, drže ili prodaju glavne kripto-valute.

Rudarenje kripto-valuta (Mining)

Prilikom “rudarenja” kripto valuta “rudari” mogu koristiti grafičku karticu računara, GPU mining (GPU rudarenje) ili procesor računara, CPU mining (CPU rudarenje). Generalno, najčešće se koristi CPU rudarenje jer svaki računar ima procesor koji se može iskoristiti za rudarenje kripto-valuta. Sa druge strane, svi računari nemaju kompatibilnu grafičku karticu koja se može iskoristiti za GPU rudarenje.

Rudarenje kripto-valuta obuhvata dve funkcije:

1. Dodavanje transakcija u blockchain,
2. Objavljivanje nove valute.

Pojedinačni blokovi koje dodaju rudari treba da sadrže tkz. dokaz o radu (“proof-of-work”, skraćeno PoW).

Rudarenje je proces potvrđivanja transakcija i dodavanje njihovog zapisa u javnu knjigu kako bi se generisale nove jedinice valute. Za rudarenje vam je potreban moćan računar i poseban program koji pomaže rudarima da se takmiče sa drugima u rešavanju složenih matematičkih problema. Ovaj proces rudarenja zahteva računar ogromne snage, što podrazumeva da više košta.

U redovnim intervalima, rudari bi pokušali rešiti blok koji ima podatke o transakciji koristeći kriptografske “hash” funkcije. Vrednost “hash” je numerička vrednost fiksne dužine koja jedinstveno identifikuje podatke. Onaj ko prvi reši problem, biće smatran onim ko je iskopao, rudario (mined) blok i stoga ima pravo da bude nagrađen. Takođe, važno je napomenuti da je mnogo jeftinije i lakše rudariti nove kripto-valute koje imaju manju tržišnu vrednost.

Nagrada za rudarenje Bitcoin bloka sada iznosi 12,5 Bitcoin-a. Na sajtu coinmarketcap.com pogledajte koliko to vredi pa recite da li je rudarenje isplativo ili ne!

Ranije su se rudarenjem kripto-valuta bavili samo zaljubljenici u kriptografiju. Međutim, astronomska rast popularnosti i vrednosti kripto-valuta pretvorio je rudarenje u vrlo unosan posao. Shodno tome, veliki broj ljudi i kompanija počelo je da ulažu u skladišta i hardver s ciljem rudarenja kripto-valuta.

Kako bi mogli da se takmiče da kompanijama koje su se uključile u rudarenje, pojedinačni rudari su počeli da se priključuju tkz. bazenima, kombinujući svoje resurse. Većina ovih bazena za rudarenje kripto-valuta koncentrisana je u Kini, tačnije 81%.

Razjasnimo još nekoliko vrlo bitnih pojmova.

Hashrate (H/s) – Mera koja predstavlja broj pokušaja rudara za rešavanja bloka u sekundi. Očigledno, što više pokušaja, veća je šansa za rešavanje bloka. Kao što smo već rekli nagrada za onoga ko reši blok je 12,5 Bitcoin-a.

Kako je hardver za rudarenje kripto-valuta postajao sve brži i brži, javila se potreba za prefiksima pa tako imamo:

• Kilohash (KH/s) = hiljadu H/s
• Megahash (MH/s) = milion H/s
• Gigahash (GH/s) = milijardu H/s
• Terahash (TH/s) = trilion H/s
• Petahash (PH/s) = kvadrilion H/s

Džula po Gigahash (Joule per Gigahash, J/GH) – Džul je mera energije koja predstavlja 1 vat u trajanju od 1 sekunde. Što je manje Džula potrebno za proizvodnju Gigahash-a to je veća električna efikasnost ASIC rudara. Pošto je električna energija glavni trošak rudara, ova mera je od primarne važnosti prilikom poređenja hardvera za rudarenje.

Teškoća (Difficulty) – S obzirom da Hashrate raste velikom brzinom logično je očekivati da se i blokovi rešavaju sve brže međutim, to nije slučaj. Teškoća je automatska mera kontrole koja sprečava da se to dogodi. Svake dve nedelje, teškoća se prilagođava trenutnom Hashrate-u, tako da blokovi nastavljaju da se rešavaju svakih 10 minuta (prosečno).

Naknada za pristupanje rudarskim bazenima (Pool Fees) – Uzimajući u obzir da se veličina hashrate-a cele mreže meri u hiljadama PH/s Petahash-a, vaše šanse za uspešno solo-rudarenje bloka skoro da su ravne nuli, osim ako ne kontrolišete nekoliko PH/s. Rudarski bazeni su kooperativne grupe koje kombinuju svoju hashrate moć i distribuiraju stečene nagrade koje bazen zarađuje proporcionalno u odnosu na pojedinačne hashrate. Rudarski bazeni za svoje usluge imaju različite naknade i nagrade. Pogledajte poređenje bazena za rudarenje kripto-valuta.

Sada kada razumete osnovne pokazatelje koji se koriste za procenu hardvera za rudarenje kripto-valuta, pogledajte poređenje tri najpopularnija: Avalon6, AntMiner S7 i AntMiner S9.

AntMiner S9 je trenutno najbolje što se nudi na tržištu.

Iako je Bitmain AntMiner S9 četiri ili pet puta skuplji od svojih konkurenata on je takođe u stanju da rudari tri do četiri puta više Bitcoina, a i struju koristi mnogo efikasnije.

Kompanija Bitmain je trenutno vodeći proizvođač javno dostupnih ASIC hardvera. Njihov najnoviji model AntMiner S9 je prvi ASIC na tržištu koji koristi 16 nm čip. Jednostavno rečeno, to znači da su strujna kola na S9 BM1387 čipovima skoro duplo manji od prethodne generacije čipova za rudarenje kripto-valuta. To dovodi do daleko veće električne efikasnosti što AntMiner S9 stavlja na sam vrh ponude tehnologije za rudarenje.

Ono što je zaista dobro kod AntMiner S9:

• Najbolji dostupni hashrate od 14 TH/s (rane serije) do 11,85 TH/s (trenutne serije)
• Izuzetno elektro-efikasnost od otprilike 0,1 Džula po GH/s
• Radi sa svim napajanjima iznad 1350W

Mane koje ima AntMiner S9:

• Skup je. Košta oko 2000 dolara (plus dostava)
• Previše je bučan

U redu. Nadamo se da smo malo bolje pojasnili neke stvari. Vratimo se sada na CPU i GPU Miner trojance.

Šta su CPU i GPU Miner trojanci?

CPU i GPU Miner trojanci obično dolaze u paketu sa nekim besplatnim programima koje preuzimate sa Interneta. Nažalost, prilikom preuzimanja besplatnih programa, u većini slučajeva vi niste na adekvatan način obavešteni o tome da će i neki drugi programi biti u tom paketu tako da se često dešava da prilikom instaliranja tih programa instalirate i Miner trojanac bez vašeg znanja.

Ovi trojanci za rudarenje kripto-valuta će opteretiti vaš procesor i grafičku karticu sa više od 70%. To će rezultirati primetno sporijim radom jer će neko koristiti resurse vašeg računara za rudarenje kripto-valuta.

S obzirom da rudari konstantno koriste procesor i grafičku karticu (CPU i GPU) vašeg računara za rudarenje kripto-valuta, to dovodi do povećanja upotrebe električne energije i produženog perioda visokog zagrevanja. Ova vrsta upotrebe može brzo da ošteti procesor i grafičku karticu računara. Osim toga, visoka upotreba električne energije će znatno povećati vaš račun za električnu energiju i zbog toga je veoma važno ukloniti neželjene rudare koji su upali u vaš računar što je brže moguće.

Nedavno smo objavili članak da najpopularniji torrent sajt “The Pirate Bay” koristi računare posetilaca za rudarenje kripto-valuta i to bez pristanka ili bilo kakvog informisanja korisnika da se to događa! Ovaj novi način zarade na Internetu očito postaje sve popularniji.

The Pirate Bay je koristio Coinhive, jedan od najpopularnijih alata za tajno rudarenje kripto-valuta. Coinhive rudari kripto-valutu Monero.

Kako otkriti CPU ili GPU Miner na računaru?

Nažalost, nije lako prepoznati da je neko upao u vaš računar i da koristi njegove resurse za rudarenje kripto-valuta pošto nemate nikakve indikacije da se jedan takav program uopšte pokreće na vašem računaru. U mnogim slučajevima neće se prikazati nikakav ekran koji eventualno traži odobrenje za pokretanje ili prikazuje rad takvog programa a takođe, u Control Panel-u ga ne možete deinstalirati jer ga jednostavno nema.

Stoga, jedini način da prepoznate da li je trojanski virus za rudarenje kripto-valuta zaista instaliran jesu simptomi koji se mogu pokazati na računaru. Simptomi da je trojanac za rudarenje kripto-valuta instaliran su:

• Opterećenost procesora veća od 70%,
• Nepoznati procesi koji se pokreću u Task Manager-u,
• Računar počinje da radi znatno sporije ili uopšte ne reaguje,
• Windows se sporo otvara ili zadacima treba mnogo više vremena da bi odgovorili na vaše zahteve,
• Prilikom kucanja, potrebno je neko vreme da bi se tekst pojavio na ekranu,
• Igrice se ne mogu pokrenuti ili mnogo trzaju.

Treba napomenuti da neki od nabrojanih simptoma mogu biti uzrokovani drugim vrstama zlonamernog softvera (malware) ili čak i neispravnim softverom.

Kako se trojanski virusi za rudarenje kripto-valuta instaliraju na računar?

CPU ili GPU Miner se instaliraju kroz razne metode. Jedna metoda je preko Trojanaca koji preuzima i instalira program za rudarenje kripto-valuta na računar. Druga metoda je korišćenje adware paketa koji dolaze sa besplatnim softverom koji preuzimate sa Interneta. Zbog toga je veoma važno uraditi skeniranje svakog programa kojeg želite preuzeti sa Interneta sa vašim sigurnosnim softverom.

Kao što vidite, trojanski virusi za rudarenje kripto-valuta su dizajnirani za krađu resursa vašeg računara i vaše električne energiju a cilj im je jednostavan, zaraditi novac rudarenjem kripto-valuta.

Da biste očistili vaš računar od trojanskih virusa za rudarenje kripto-valuta preporučujemo da pročitate članak “Kako ukloniti trojanski virus za rudarenje kripto-valuta sa vašeg računara”.

Legendarni Adobe-ov PDF standard je vrlo koristan, može se reći čak i nezaobilazan, kada trebate distribuirati neke informacije i pri tomu pač želite biti sigurni da će ih svi primatelji vidjeti na isti način. No, uređivanje PDF datoteka također može predstavljati pravu noćnu moru.

Osim ako nemate punu verziju Adobe Acrobat programa (za koji je potrebno platiti), a ne samo Reader s kojim možete pregledati ali ne i uređivati datoteke, morat ćete potražiti određeni alat za uređivanje teksta u PDF-u. Jednostavnom pretragom Interneta otkrit ćete da postoji doista velik broj besplatnih alata za uređivanje PDF datoteka. Neki su namjenjeni različitim platformama, ali mnogi ne znaju da na vrlo elegantan, jednostavan i besplatan način mogu uređivati PDF datoteke na svim računalima i mobilnih uređajima. Bilo da koristite operacijski sustav Microsoft Windows ili Apple Mac OS, ili pač mobilne operacijske sustave Google Android ili Apple iOS, možete koristiti fantastične Google Dokumente (Google Docs).

Ono što je potrebno da uradite jeste da se u bilo kojem pregledniku prijavite na drive.google.com s vašim Google računom. Moguće je proći kroz ovaj proces i na mobitelu ali to morate da radite u “desktop pogledu” (desktop view). Vašu pripremljenu PDF datoteku je potrebno prenijesti na Google Drive. To ćete uraditi klikom na plavi “NEW” gumb s lijeve strane a zatim izabrati “File upload”. Odaberite svoju PDF datoteku i pričekajte da se ona prenese na Google Drive.

E sad, desnom tipkom miša kliknite na PDF datoteku koju ste prenijeli na Google Drive (na mobilnim uređajima je potrebno da dugo dotaknete stavku u glavnom prikazu Drive). Odaberite “Open with”, a zatim ” Google Docs”. Vaš PDF dokument će se otvorit u novoj kartici preglednika na sučelju Google Docs.

Ovde sada možete uređivati tekst u PDF dokumentu kao da je riječ o standardnoj teksualnoj datoteci. Ako se radi o malo većem dokumentu, bez brige, Google Docs će to prepoznati i kreirati naslove na lijevoj strani izvan stranice (Outline).

Sjajno je to što na ovaj način možete urediti PDF dokumente a zatim ih spremiti u Google Docs ili sačuvati na vašem računalu ili mobilnom uređaj. Još će vaš više oduševiti to što iz Google Docs možete preuzeti vaš PDF dokument i to kao standardnu teksualnu datoteku. Drugim riječima, Google Docs vam besplatno nudi mogućnost konvertovanja PDF datoteke u teksualnu datoteku. Potrebno je da u gornjem lijevom kutu izaberete “File” (Datoteka) a zatim ” Download as” (Preuzmite kao). Ovdje možete birati između Docx, ODT, TXT, RTF, EPUB i drugih formata kako biste ih mogli otvoriti u Microsoft Office ili nekom drugom editoru teksta.

Preporučujemo članak: “Google Docs: Sačuvate svoje dokumente u EPUB formatu”.

Većina korisnika veruje da je Google Chrome najbezbedniji pretraživač na svetu. Početkom godine je dominirao na Pwn2Own takmičenju međutim, pre par dana Microsoft Edge je ocenjen kao najbolji pretraživač za odbranu od phishing napada.

NSS Labs je sproveo istraživanje po pitanju odbrane od phishing sajtova. Tokom perioda od 23 dana testirano je nešto više od 36.000 zasebnih instanci koje su uključivale pristupanje na 1.136 sumnjivih URL adresa sa tri glavna pretraživača: Google Chrome, Mozilla Firefox i Microsoft Edge.

Phishing napadi se izvode tako što napadač nastoji da stekne poverenje korisnika tako što se najčešće maskira kao neka ugledna kompanija, banka, institucija, itd., sa ciljem krađe identiteta za prijavljivanje ili osetljivih informacija o bankovnom računu. Primeri uobičajenih phishing napada uključuju elektronsku poštu dizajniranu da izgleda kao da je šalje verodostojna organizacija.

Da bi zaštitili korisnike od zlonamernog softvera (malware), vodeći pretraživača pružaju usluge zasnovane na Cloud-u, koje pretražuju Internet u potrazi za zlonamernim Web stranicama a zatim kategorizuju sadržaj prema tome, dodajući ga na crnu ili belu listu sajtova ili dodeljivanjem rezultata. Web pretraživač će zahtevati informacije o reputaciji određene URL adrese i ako rezultati ukazuju na to da je ta Web lokacija “loša”, pretraživač će preusmeriti korisnika na poruku upozorenja koja objašnjava da je taj URL zlonameran, u suprotnom slučaju pretraživač neće preduzeti nikakvu radnju. Sve se obavlja velikom brzinom tako da korisnik uopšte i ne primećuje da se provera bezbednosti URL adrese obavlja.

Da bi se procenila efikasnost pretraživača u zaštiti od phishing napada, prilikom testiranja kompanija NSS Labs se fokusirala na stopu blokiranja, konzistentnost zaštite i ranu zaštitu od novih pretnji.

Microsoft Edge je bio superioran na testiranju blokirajući čak 92,3 % phishing sajtova. Google Chrome je bio znatno iza Microsoft-ovog pretraživača sa blokiranih 74,6 % phishing sajtova dok je Mozilla Firefox blokirao 61,1 % phishing sajtova.

Edge je takođe iskazao po pitanju tkz. “zero-hour” tj. sveže lansiranih phishing pretnji, blokiranjem 81,8 % ovakvih phishing sajtova. Poređenja radi Chrome je blokirao samo 58,6 % a Firefox 50,7 % “zero-hour” phishing pretnji.

Interesantno je da NSS Labs primećuje da se zaključani operativni sistemi nisu skoro ništa značajne ponašali po pitanju zaštite od phishing sajtova. Naime, tokom testiranja na različitim platformama, Edge na Windows 10 S nije bio ništa efikasniji od Edge na običnom Windows 10. Isti slučaj je i sa pretraživačem Chrome, skoro da se jednako ponašao na Chromebook-u (Chrome OS) kao na Windows 10.

Najpopularniji torrent sajt The Pirate Bay koristi računalnike svojih posjetitelja kako bi rudario (mining) kripto valutu i to bez pristanka ili bilo kakvog informiranja korisnika da se to događa!

Prošlog mjeseca je zabilježeno da je Pirate Bay obavio 24-satni test ovog novog potencijalnog sustava za generiranje prihoda.

Novi sustav za zaradu na internetu očito je sada zaživio. Web stranica koristi Javascript alat za rudarenje kripto valuta koji krade resurse računala posjetitelja za rudarenje kripto valute Monero. To uzrokuje opterećenje rada procesora i potencijalno usporava računalo korisnika što također dovodi do povećanja računa za električnu energiju.

Preporučujemo članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta“.

Sajt Torrent Freak koji je prvi izvjestio o ovom novom načinu online zarade navodi da je “dobro” to što za razliku od testiranja ovaj Javascript alat za rudarenje kripto valute Monero sada iskorištava manje resursa procesora računala korisnika.

Monero je open-source kripto-valuta koja, za razliku od mnogih kripto-valuta za koje se može reći da su klon temeljnog Bitcoin koda, koristi CryptoNote protokol koji je inicijalno koristio Bytecoin (kripto-valuta iz koje je proistekao Monero).

Zaista je važno istaći da je ne informiranje posjetitelje da se njihovo računalo koristi na ovakav način, i pri tomu ne nuditi opciju za isključivanje, očito daleko, daleko od idealne situacije. Ova tajna implementacija je ništa drugo nego gruba pljačka korisnika za koju se mogu već vidjeti komentari da je u “velikom stilu”.

Najpopularniji torrent sajt The Pirate Bay još uvijek nije izašao sa svojim komentarom tako da postoji mogućnost da online zarada na ovaj način i nije službeni potez već bi mogao biti djelo neke oglasne kompanije koja se oglašava na sajtu, jer ovaj Javascript alat za rudarenje kripto valute Monero radi preko skripta oglasa a ne koda Web stranice!

Treba reći da Pirate Bay nije usamljen slučaj, mnogi Web sajtovi počeli su raditi na sličnim shemama rudarenja kripto-valuta, a mnogi od njih su povezani s djeljenjem piratskog sadržaja ili pornografijom.

Radi se svakako o veoma zabrinjavajućem trendu, osobito jer se ovo rudarenje kripto valuta događa u pozadini bez korisničkog znanja ili suglasnosti.

Nakon 17 godina, Microsoft diže ruke od svog mobilnog operativnog sistema Windows Phone.

Priču oko budućnosti mobilnog operativnog sistema završio je Joe Belfiore, direktor odela Operativni Sistemi u kompaniji Microsoft, izjavom je da Microsoft ne planira lansiranje novih telefona niti novih karakteristika za već postojeće pametne telefone.

Windows Phone korisnici su očekivali da će Microsoft unaprediti platformu novim dodacima i konačno početi raditi na popularizaciji mobilnog operativnog sistema, međutim jedino što će dobiti jesu neophodne popravke i bezbednosna ažuriranja.

Mobilni operativni sistem je već neko vreme praktično napušten i mrtav od strane Microsoft-a, međutim kompanija to nikada zvanično nije priznala. Microsoft je objavio razne verzije svog operativnog sistema za mobilne uređaje od 2000. godine a najnovija je Windows 10 Mobile objavljena 2015. godine.

Joe Belfiore navodi daje glavni razlog ne prihvatanja mobilnog operativnog sistema od strane korisnika taj što ga developeri aplikacija nikad nisu u potpunosti prihvatili tj. nema dovoljno aplikacija.

Svi mobilni operativni sistem koji su do sada propali imali su isti problem, nisu mogli privući dovoljan broj developera koji bi korisnicima mnogi ponuditi kvalitetne aplikacije za njihove uređaje. Palm-ov webOS, različite varijante Linux-a, BlackBerry 10 i mnogi drugi, svi su oni nudili tehničke mogućnosti koje su verovatno prevazilazile ono što je u tom trenutku bilo dostupno na tržištu, međutim postojao je taj problem sa developerima i njihovim razvojem aplikacija za pomenute platforme. Jednostavno, korisnici su ostali uskraćeni za kvalitetne aplikacije za pristup i upravljanje dokumentima, nije bilo dovoljno kvalitetnih igrica, tako da je i interes za te platforme bio ograničen na vrlo mali broj korisnika.

Mobilnim tržištem godinama unazad dominiraju Google Android i Apple iOS. Microsoft-ov mobilni operativni sistem je prema navodima kompanije Gartner u poslednjem kvartalu 2016. godine imao tržišni udeo od skromnih 0,5%.

Portparol Microsoft-a navodi da će kompanija nastaviti da podržava svoju trenutnu liniju Lumia telefona i druge Windows Phone telefone kao i da planiraju da na Android telefone dovedu funkcije kao što je Edge pretraživač.

Korporacije i njihovo plaćanje poreza su vrlo sporno političko pitanje koje uzrokuje vrlo žučne i neugodne rasprave, no bez obzira na to Europsku Komisiju je izdala obavijesti u kome se prozivaju kompanije Apple i Amazon da EU duguju ogromne sume novca zbog ne plaćanje poreza.

Treba napomenuti da je kompanija Google početkom godine kažnjena sa 2,7 milijardi dolara od strane Europske Komisije zbog kršenja antitrustovskih prava. Sada, EK traži od kompanije Apple da plati 15 milijardi dolara u Irskoj i od Amazona 294 milijuna dolara u Luksemburgu.

Europska Komisija navodi da su kompanije Amazon i Apple dobivale nezakonite porezne olakšice od određenih zemalja EU u kojima posluju. Ono što je neobično u vezi s ovim pokušajem prikupljanja poreza jest da se terete Irska i Luksemburg a ne Apple ili Amazon. S druge strane, Irska ne želi izgubiti investicije kompanije Appleu podatkovne centre za obnovljive izvore energije koje su počele 2015. godine. Također, EK smatra da su i porezne olakšice koje je dobio Amazon od Luksemburga nezakonite.

Vjerujemo da Amazon nije imao nikakav poseban tretman u Luksemburgu i da smo platili porez u potpunosti u skladu s međunarodnim poreznim zakonima i zakonima Luksemburga”,

navodi se u izjavi glasnogovornika kompanije Amazon.

S druge strane Europska Komisija odgovara da “države članice ne mogu davati selektivne porezne olakšice multinacionalnim skupinama koje nisu dostupne drugima”.

Jedan od problema s ovim slučajem jest da kompanije Amazon i Apple vjerojatno i nisu prekršili zakone država u kojima posluju. Moguće je da su ove zemlje ponudile određene porezne olakšice za investicije kompanija koje pak nisu dopuštene prema Europskom zakonu. Ostaje da se vidi da li će kompanije platiti ove moguće pogreške vlada.