Online Tržište

Kripto-valuta Bitcoin se pojavila 2009. godine i ubrzo nakon toga svrstana je u jedan od najopasnijih projekata. Vremenom je sve veći broj ljudi počeo da prepoznaje potencijal Bitcoina nazivajući ga digitalnim zlatom. Povećanjem broja korisnika Bitcoin mreža je postala sporija i skuplja. U decembru 2017 godine naknada je dostigla čak 35 dolara. Već par godina zajednica developera razmatra nekoliko rešenja problema, od kojih je jedan Lightning Network.

Lightning Network je jedan od najambicioznijih i najvažnijih eksperimenata koji se odnosi na kripto-valute. Projekat ima za cilj izgradnju brze, skalabilne i kriptografski sigurne mreže plaćanja koja bi se nalazila (kao novi sloj) na postojećoj Bitcoin mreži.

U suštini, Lightning Network treba da reši veliki problem koji Bitcoin ima. Naime, Bitcoin je dizajniran tako da prilikom transakcije zahteva svaki čvor (node) u Bitcoin peer-to-peer mreži kako bi mogao da prima i čuva kopije svake transakcije koja se ikada obavila na mreži. Na početku, takav dizajn je bio od vitalnog značaja za ostvarivanje vizije o potpuno decentralizovanoj mreži plaćanja koju je imao tvorac Bitcoin-a, Satoshi Nakamoto. Međutim, sa porastom broja korisnika mreža je usporila a troškovi su značajno porasli tako da je dalji rast Bitcoin-a doveden u pitanje.

Lightning Network je rešenje i spas za Bitcoin!

Lightning Network izmešta rutinska plaćanja izvan blockchain-a, s time uklanja najveću prepreku nastavku kontinuiranog rasta Bitcoin-a. U stvari, Lightning Network bi potencijalno mogla učiniti mnogo više od toga. Očekuje se da će plaćanje pomoću Lightning Network biti brže, jeftinije i privatnije od konvencionalnog Bitcoin plaćanja.

Lightning Network je poput novog, drugog sloja koji se nalazi iznad Bitcoin koda i koji treba da mu pomogne na isti način na koji je Web pomogao Internetu da osvoji celi svet.

Ako Lightning Network doživi uspeh, Bitcoin bi mogao postati značajno brži i jeftiniji za korišćenje, što bi mu još dugo garantovalo lidersku poziciju u odnosu na noviju konkurenciju poput Ethereum i Bitcoin Cash.

Preporučujemo članak: “Kriptovalute, majning, ICO: Sve što treba da znate o tržištu vrijednom preko 200 milijardi dolara”.

Lightning Network je decentralizovana mreža “kanala plaćanja” (payment channels) koja se nalazi na blockchain-u Bitcoin-a. Korisnici koji preuzmu Lightning softver i povezuju se sa mrežom imaju mogućnost otvaranja “kanala plaćanja” sa drugim korisnicima. Ovi kanali funkcionišu na sličan način kao TOR mreža, koja usmerava promet na takav način da drugi korisnici ne znaju ništa o tome između koga se ustvari transakcija obavlja.

Preporučujemo članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta”.

Putem ovih “kanala plaćanja”, Bitcoin transakcije se mogu poslati bez normalnog intervala čekanja, jer se one ne upisuju u Bitcoin blockchain. Umjesto toga, Lightning Network vodi evidenciju transakcija bez njihovog finaliziranja, tek kasnije šalje poruku koja opisuje samo konačni bilans kanala na Bitcoin mrežu kao redovnu transakciju. Time se zatvara kanal i upisuje konačno stanje u Bitcoin blockchain. Rezultat je sistem koji dozvoljava male, jeftine i brze transakcije uz održavanje neverovatne sigurnosti.

To u praksi izgleda ovako: Sanja se povezuje sa svojim prijateljem Markom, kojem često šalje novac, putem Lightning Network kako bi uspostavila “kanal plaćanja”. Za početak, jedan (ili oba) od njih uplaćuje početnu količinu Bitcoin-a koji “finansira” kodirani ugovor koji je podeljen između njih. Taj ugovor se prenosi na Bitcoin mrežu kao transakcija (početna transakcija) a sredstva se osiguravaju na blockchain-u.

Sanja i Marko sada mogu stvarati nove transakcije i trošiti novac koji im je na raspolaganju (koji su uplatili u taj zajednicki fond). Ove transakcije se ne upisuju u Bitcoin blockchain, već u mikro-knjigu koja se deli između Sanje i Marka. Ovo je “kanal plaćanja”, sve dok je otvoren transakcije između Sanje i Marka se obavljaju trenutno, pošto ne moraju čekati da budu upisane u Bitcoin blockchain, proces koji može trajati deset minuta a možda i nekoliko sati.

Kada su Sanja i Marko spremni da zatvore svoje račune, sve što je potrebno jeste da jednostavno potpišu transakciju pomoću svojih privatnih ključeva kako bi svoje konačne bilansne upisali u blockchain. Ono što je jako važno znati, tj. ono najvažnije je to da je mnogo je transakcija moglo da se desi između Sanje i Marka u vreme kada je kanal bio otvoren međutim, Bitcoin blockchain beleži samo dve transakcije, početnu sa kojom se otvara kanal za plaćanje i poslednju, sa kojom se zatvara!

U ovom trenutku, Bitcoin rudari će verifikovati transakciju zatvaranja po uobičajenom postupku te je sačuvati u javnoj knjizi. Ono što karakteriše Lightning Network “kanale plaćanja” jeste da su transakcija otvaranja i ova završna transakcija jedina interakcija koju će bilo koja strana imati sa Bitcoin blockchain-om!

Za sve one koje zanima proces rudarenja kripto-valuta preporučujemo članak: “Zarada na Internetu: Rudarenje kripto-valuta”.

Međutim, ovi kanali plaćanja nisu dovoljni da bi se rešio problem koji ima Bitcoin. Kreiranje novog kanala za plaćanje za svaku transakciju bi bilo praktično isto kao što je to i sada, zahtevanje upisivanja svake transakcije u blokchain. Praktično, nikakve realne koristi. Međutim, ovde Lightning Network dobija “mrežni” deo svog imena.

U stvarnom svetu, ljudi žele da plaćaju različitim ljudima, uključujući mnogo jednokratnih plaćanja ljudima sa kojim nikada neće ponovo stupiti u interakciju. Svaki kanal za plaćanje generiše dve Bitcoin transakcije, jedanu za otvaranje i drugu za zatvaranje. Dakle, ako bi ljudi morali da otvore novi kanal plaćanja svakom primaocu, zagušenje Bitcoin blockchain bi bilo gore nego što je to sada.

Dakle, Lightning Network obezbeđuje kriptografski bezbedan metod za povezivanje kanala za plaćanje zajedno. Ako Sanja ima kanal za plaćanje sa Markom a Marko ima otvoren kanal za plaćanje sa Cicom, onda Sanja može platiti Cici tako što će Marku poslati novac i zatražiti od njega da ga prosledi Cici. Od presudnog značaja je to što Lightning Network protokol garantuje da Marko ne može ukrasti novac dok prolazi kroz njegove ruke!

Ova sposobnost da se osigura lanac kanala plaćanja stvara mogućnost povezivanja miliona ljudi u jednu globalnu mrežu plaćanja. Umesto da otvore novi kanal plaćanja svakom novom primaocu, korisnici pronađu lanac već otvorenih kanala za plaćanje koji ih povezuju sa novim primaocima. To znači da možete da koristite jedan kanal za plaćanje za obavljanje velikog broja transakcija različitim ljudima i to sve samo sa upisivanjem nekoliko transakcija na osnovni blockchain.

Preporučujemo članak: “Ultimativni vodič za investitore u Bitcoin i ostale kripto-valute (I dio)”.

Ideja koja stoji iza Lightning Network je značajno smanjenje opterećenosti Bitcoin blockchain-a i niže naknade.

Plaćanja putem Lightning Network će biti vrlo brza. Trenutna situacija je takva da konvencionalne Bitcoin transakcija traje od nekoliko minuta do nekoliko sati, što zavisi od zagušenja mreže. S druge strane, transakcija putem Lightning Network će se završavati u nekoliko sekundi.

Takođe, ono što treba da donese Lightning Network su i znatno niži troškovi transakcije. Opterećenost Bitcoin mreže značajno je porasla tokom poslednjih nekoliko godina, što je rezultiralo i porastom troškova transakcija. Sredinom decembra prosečna cena za transakciju dostigla je 34 dolara! Istina, od tada je cena pala na oko 5 dolara (padom vrednosti tržišta kripto-valuta), ali je to i dalje mnogo više nego što je bilo u bilo kom trenutku pre 2017 godine.

Plaćanje putem kanala plaćanja u kojem učestvuju samo dve osobe će verovatno biti besplatno dok će plaćanja u kojima učestvuje više osoba imati svoju cenu jer će posrednici verovatno tražiti nadoknadu za dozvolu trećim licima da koriste kapacitet njihovih kanala. Ne znamo kolike će ove naknade biti, ali se može očekivati da će zbog velike tržišne konkurencije one biti vrlo niske.

Korisnici Lightning Network-a će imati mogućnost čak i da zarade, otvaranjem nekoliko (za mnoge korisnike vrlo poželjnih) kanala plaćanja koje bi drugi mogli koristiti za svoja plaćanja, naravno uz simboličnu naknadu.

Konvencionalne Bitcoin transakcije su javno dostupne na blokchain-u. Bitcoin adrese nisu direktno povezane sa stvarnim identitetom, što je nekim ljudima dalo pogrešan utisak da je Bitcoin anonimna mreža plaćanja. Međutim, analiziranje blockchain podataka omogućava ljudima da saznaju mnogo toga o tome ko je platio kome.

Kod Lightning Network je to drugačije. Plaćanja u okviru kanala za plaćanje su vidljiva samo onome ko plaća i onome ko prima novac. Neko ko pokuša analizirati blockchain podatake može eventualno odrediti datum kada su Sanja i Marko otvorili kanal za plaćanje, datum kada su ga zatvorili, kao i promenu u njihovom zajedničkom saldu. To je sve. Nemoguće je otkriti da li su Sanja i Marko izvršili jedno plaćanje preko kanala plaćanja ili hiljadu, niti bilo šta o pojedinačnim plaćanjima. Štaviše, Lightning Network koristi “The Onion Routing”, kako bi se ograničilo koliko posrednici mogu da saznaju o plaćanjima koja pomažu da se izvrše.

Verovatno su mnogi od vas čuli za “The Onion Router” ili TOR kojeg je svojevremeno američka vojska s ciljem osiguranja nesmetane i sigurne komunikacije. Većina popularnog sadržaja na “Dark Web-u” se nalazi na TOR mreži. Ova anonimna mreža sastoji se od nekoliko hiljada servera koji se nalaze širom sveta i kojim upravljaju volonteri i zagovornici privatnosti na Internetu. TOR koristi ogromnu mrežu računara za usmeravanje Web prometa kroz nasumični niz servera pre nego što dosegne željeno odredište. Tokom tog procesa, paketi podataka omotani su u uzastopne slojeve paketa koji se “ogule” na svakom serveru tj. čvoru kroz koji prođu sve dok ne dođu do odredišta.

Jednostavno rečeno, rezultat ovog procesa usmeravanja je da ni jedan server ne poznaje kompletan put već zna samo poslednje mesto gde je paket podataka bio i sledeće mesto na kom će biti. Koristeći TOR gotovo je nemoguće da bilo ko može pratiti Web promet natrag do vas!

Preporučujemo članak: “Dark Web: Kako mu pristupiti i kako se zaštititi?“.

Pretpostavimo da Sanja plaća Marku koristeći Alena i Ivana kao posrednike. U ovom scenariju, Alen i Ivan znaju samo identitet svojih neposrednih prethodnika i naslednika u lancu. Oni čak i ne znaju ko je pošiljalac i primalac.

Mnogi zagovornici vole da govore o Lightning Network kao o drugom sloju protokola za Bitcoin blockchain. Kao što smo već rekli, ogroman problem Bitcoin-a je visoka naknada za transakciju, sporo potvrđivanje transakcije, slaba zaštita privatnosti i sve ga to čini neprivlačnim za mainstream upotrebu.

Kao što je Web pomogao Internetu da postane dostupan masama, tako i zagovornici ovog projekta smatraju da će Lightning omogućiti znatno skalabilniju i mnogo pristupačniju mrežu plaćanja izgrađenu na blockchain. Treba reći da mnogi smatraju da će ova 2018. godina biti u znaku velikog rasta Bitcoin-a, a Lightning Network treba da odigra jednu od glavnih uloga.

Danas, tri različite startup kompanije, Blockstream, Lightning Labs i ACINQ, rade na paralelnim implementacijama Lightning tehnologije. Trio je u decembru objavio verziju 1.0 Lightning specifikacije, i sada ubrzano rade na što skorijem objavljivanju svojih softvera.

Trenutno se Lightning Network razvija za Bitcoin, Litecoin i Vertcoin. Lightning Network je još uvek u testnoj fazi ali je već sada koristi ogroman broj ljudi.

Nekada davno u gejmerskim kuloarima su kružile priče o fenomenalnoj i brzoj zaradi sa kripto-valutama. Neki pričaju o majningu, drugi o špekulacijama na kripto-berzama, treći o dark Web-u, vi slušate, ali mozak jednostavno ne može da obradi toliki set informacija.

Problem je što većinu stvari vezanih za kripto-valute ne shvatate jer ne želite da ulazite u tanka crevca istražujući, već bi da ubrzano uđete u jednu od priča bez mnogo razmišljanja kako se ne bi desilo da propustite još jedan vlak pun prilika za lakom i brzom zaradom.

Preporučujemo da pročitate članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta”.

Rizik i tajming

Iza svake zarade stoji određeni nivo rizika i investicije, kao i dobar tajming, ali i trud i zalaganje. Ništa drugačije nije ni sa kripto-valutama. Isprva, nivo rizika je bio dosta veći, iako je procenat investicija bio mnogo manji. Kako se razvijala Bitcoin saga, sa sobom je uvlačila nove entuzijaste i early adaptere, sve dok tržište kripto-valuta nije skrenulo pažnju i većim igračima, koji su počeli da “živom lovom” kupuju kripto-valute.

Danas, osam godina nakon objave prve decentralizovane digitalne valute, nivo rizika nije puno degradiran. I dalje je to prilično neizvjesno tržište sa puno neuravnoteženih i nepredvidivih uspona i padova, ali ovaj put je to tržište vrijedno već preko 600 milijardi dolara, i iz dana u dan raste abnormalnom brzinom. Pored Bitcoina postoji još pregršt drugih “coin-a” gdje najjačih 10 imaju tržišnu vrijednost od preko 100 milijardi dolara, a broj do sada kreiranih kripto-valuta prelazi 10 hiljada!

Preporučujemo vam vrlo zanimljiv članak: “Kriptovalute, majning, ICO: Sve što treba da znate o tržištu vrijednom preko 200 milijardi dolara”.

Pitate se otkud toliko novca u nečemu što je toliko apstraktno i imaginarno da većina ljudi ne može da shvati. Sigurno je da je pojam kripto-valuta teško objasniti osobama koje u svom životnom vijeku nisu imali puno dodirnih tačaka sa digitalnim svijetom. Međutim čak i onima koji uredno barataju izrazima ekonomskog riječnika nije se lako snaći sa novim pojmovima i kripto-ekonomijom. Naprotiv, smatra se da 80% ulagača i vlasnika kripto-valuta nema pojima kako one zaista funkcionišu. Zato se ulagači dijele na direktne i indirektne vlasnike kripto-valuta.

Direktni su obično oni koji posjeduju sve dionice (shares) “iskopanih” kripto-valuta na svojim digitalnim kripto-novčanicima, a takvih je vrlo mali broj. Indirektni su oni koji ulažu konvencionalna sredstva (obično novac, ali isto tako i plemenite metale, usluge, narkotike i slično) kako bi stekli kripto-kapital. Većina su indirektni posjednici i plaćaju digitalne novčanike da im čuvaju specifične kodove koji predstavljaju njihov kripto-kapital.

U prošlosti se nerijetko dešavalo da vlasnici (kako zbog nemarnosti tako i zbog neinformisanosti) izgube svoje ključeve kripto-valuta i zauvijek pristup istima. Uzmite za primjer činjenicu da je 20% Bitcoina vjerovatno zauvijek “izgubljeno” jer vlasnici nisu u posjedu kripto-ključeva ili iz nekog razloga više nemaju pristup svojim kripto-novčanicima koji im mogu omogućiti da upravljaju svojim sredstvima. Prije šest godina smo objavili članak: “Bitcoin virtuelna valuta svrstana u jedan od najopasnijih projekata”, tadašnja vrijednost Bitcoina bila je 6,7 dolara, zamislite da ste tada mogli “iskopati” 1000 Bitcoina u kratkom vremenu, danas bi bili multimilioneri, međutim hard disk, CD ili USB na kojem ste čuvali ključeve je oštećen ili izgubljen. Vjerujem da te osobe danas nemaju dlake na glavi jer su od silne muke već počupali svu kosu sa glave prateći ubrzan rast kripto-tržišta.

Ponuda, potražnja, net diff i hashpower

Kao što je to slučaj sa drugim kapitalističkim poslovnim modelima, poput berzi i ekonomija, i sa kripto-valutama je gotovo identično. Što je veća potražnja, to je manja i skuplja ponuda. Jedina razlika je u dinamici, decentralizaciji i nedostatku povjerenja. Odluke o smjeru kripto-valuta donose njihovi vlasnici, rudari (majneri, verifikatori) i programeri koji su dobrovoljno učestvovali u razvoju software-a koji je neizostavni element svake kripto-valute.

Većina kripto-valuta odluke donosi samo na nivou konsenzusa, odnosno jednoglasnom odlukom svih gore nabrojanih “stakeholdera” koji imaju pravo glasa. Zvuči prilično nevjerovatno da se uopšte može doći do konsenzusa među nekoliko miliona vlasnika!? Naravno dešava se da se određene frakcije odvoje sa svojom idejom, obično baziranoj na svojevrsnoj izmjeni procesa ili software-a koji bi trebao da donese dobrobit svim vlasnicima, koju pak na kraju ne prihvate svi. Na taj način obično nastaje nova valuta koja, bazirana na slavi postojeće, takođe uspije postići značajne rezultate na tržištu kripto-valuta.

Najbolji primjer je naravno kripto-dedica – Bitcoin, koji je do sada imao nekoliko uspješnih razdvajanja, ili žargonski rečeno “forkovanja”, iz kojih su proizašle i dalje poznate i priznate nove kripto-valute poput Bitcoin Cash i Bitcoin Gold. Jedna od vodećih kripto-berzi (usluga za razmjenu kripto-valuta) Coinbase od nedavno u svojoj ponudi ima i Bitcoin Cash. To znači da sada preko Coinbase možete slati, primati, kupovati i prodavati kripto-valutu Bitcoin Cash. Slično je i sa Ethereum-om, drugom najpopularnijom kripto-valutom koja je pak na malo drugačiji način iznjedrila na desetine drugih novih kripto-valuta. O tome ćemo naravno pričati nekom drugom prilikom.

Ponuda i potražnja su glavni faktori koji diktiraju cijenu međutim, na tržištu kripto-valuta vrlo značajan faktor za formiranje cijene predstavlja vrijeme verifikacije transakcije. Što je više vremena potrebno da se verifikuje pronađeni blok, to je zahtjevnije rudarenje. Rezultat toga je sporija verifikacija transakcije, što se jedne strane negativno odražava na trgovanje, a sa druge strane utiče na povećanje cijene kripto-valute. Takođe, na volotilnost (nestabilnost) kripto-valute značajno utiču mediji, različite izjave mogu uveliko da preokrenu igru na tržištu i uzrokuju ogroman pad ili rast kripto-valuta u vrlo kratkom vremenskom roku, čak više od 100% u samo nekoliko sati. Bitcoin je do sada uspješno odolijevao negativnim kritikama. Svakako, njegova najjača karika jeste činjenica da je to kripto-valuta koja ima najviše parova za trgovinu pa stoga većina majnera svoj kripto-kapital konvertuje u Bitcoin s obzirom na njegovu dostupnost.

U zadnje vrijeme su sve glasnije kritike kripto-zajednice na enormno visoke cijene konverzije Bitcoin-a u konvencionalnu valutu (žargonski fiat) obično dolar, euro i funtu, tako da se altcoin majneri (rudari alternativnih kripto-valuta) odlučuju na konverzije u druge kripto-valute poput Litecoin ili Ethereum iz kojih onda imaju niže troškove transfera u konvencionalne valute.

Kako se odlučiti za investiciju u kripto-valute i koliko je bezbijedno da zakoračite u svijet kripto-valuta?

Odluka svakako nije jednostavna. Podatak koji govori da samo 30% učesnika na tržištu kripto-valuta profitira dovoljno govori koliko je trusno ovo područje. Prepreka za zaradu sa kripto-valutama ima mnogo više nego što to na prvi korak izgleda. Najveću zaradu sa kripto-valutama ostvaruju oni koji se bave posredništvom ili sporednim uslugama koje su usko povezane za kripto-valutama, poput berzi kripto-valuta, agencija za mešetarenje i konsultacije, ili pak “majning farmi” koje vam nude iznajmljivanje majning hardware-a kako bi mogli sami da rudarite željene valute. Najveći gubitnici su obično oni koji nemaju dovoljno sredstava da se upute u ovu avanturu te sa minimalnim sredstvima pokušavaju dugoročno da ostvare kripto-kapital. Međutim, mudrim i pametnim ulaganjem se može i sa malo sredstava ostvariti profit.

Želimo vam preporučiti vrlo zanimljiv članak: “Zarada na Internetu: Rudarenje kripto-valuta“.

Zarada kupovinom kripto-valute

Ukoliko se odlučite za kupovinu kripto-valute, morate biti svjesni da to ne možete obaviti u par minuta i sa par klikova. Naprotiv, ukoliko želite za konvencionalni novac kupiti neku kripto-valutu, morate se prvo dobro informisati i izabrati partnera i medijatora za transakciju, odnosno odlučiti se za pravu kripto-berzu. Najveća prepreka je što dosta kripto-berzi ne podržava transfere van Euro zone (SEPA). Samim tim investitori iz zemalja regiona (osim Slovenije) imaju problem da uopšte kupe kripto-valute. O ovom problemu ćemo se pozabaviti uskoro u recenziji kripto-berzi koje ćete moći pročitati u odvojenom članku.

Odabir kripto-berze uveliko zavisi od parova koje želite da mjenjate. Forex (zvanična berza konvencionalnih valuta) je u stvari poslužio kao primjer i za kripto-berze. Na Forexu birate parove konvencionalnih valuta gdje mjenjate EUR u USD, CHF u EUR, RSD u EUR, itd. Na kripto-berzama možete mjenjati kripto-valute iz vaših kripto-novčanika u druge kripto-valute, ili pak u konvencionalni novac. Za zamjenu jedne u drugu kripto-valutu obično ne prolazite nikakve provjere ili identifikaciju, dok ako želite da za novac kupite neku kripto-valutu, ili obrnuto, da unovčite neku kripto-valutu u konvencionalnu valutu, morate svakako proći proces identifikacije i verifikacije koji kod nekih berzi traje i po mjesec dana.

Ono što je bitno napomenuti je da prije nego se odlučite za transakciju izaberete berzu koja ima zemlju vašeg boravišta u listi, ima parove koje želite da mjenjate a takođe da taj par ima dobru kvotu koja vam odgovara u tom momentu. Ukoliko ste to sve podesili i zaključili na kojoj berzi ćete raditi trgovinu, potrebno je da se informišete i da li ćete imati mogućnost da preuzmete sredstva na svoj bankovni račun, karticu ili PayPal. U nekim narednim artiklima ćemo opširnije pisati o kripto-berzama i spomenuti neke koje su možda optimalnije za naš region od drugih. Svakako, najveći faktor je element povjerenja i zaštite, kao i da li je berza do sada bila kompromitovana, jer nerijetko se dešava da berze u svom kratkom postojanju budu kompromitovane više puta, a podaci pokradeni.

Slično je i sa plaćanjem usluga u kripto-valuti. Ukoliko unaprijed platite uslugu, a istu ne dobijete, vrlo lako se može desiti da ste izgubili taj transfer jer jednom kad prenesete sredstva sa jednog na drugi kripto-novčanik ne postoji način da vratite coine ili poništite transfer. Međutim ovaj problem se rješava recenzijama servisa i korištenjem mediatorskih agencija koje unaprijed verifikuju i provjere servise koji u ovom procesu ne mogu ostati anonimni, tako da ih možete uživo kontaktirati, tužiti ili vratiti svoj novac.

Zarada rudarenjem kriptovalute

Veliki broj vlasnika je svoje kripto-valute steklo tkz. procesom rudarenja. To je jedini ispravan oblik verifikacije blokova u lancu (blockchain) koji uz pomoć specifičnog algoritma pretočenog obično u nekoliko vrsta skripti koje potvrđuju da je pronađen novi blok, nagrađuju pronalazača obično predefinisanom svotom te kripto-valute. U zavisnosti koliko “rudarskih mašina” kopa, kojim intenzitetom i po kojem nivou težine rješavanja zagonetke koju skripta pokušava da riješi, utoliko je potrebno više vremena da se pronađe novi neotkriveni blok. Što je više rudara (majnera), težina rješavanja raste a mogućnost da se pronađe novi blok je manja. U takvim situacijama cijena kripto-valute obično raste.

Danas se većinom rudari “Ether”, koji je kripto-valuta Ethereum-a, sa različitim majner skriptama i u različitim tokenima. Svakako, i dalje se rudari Bitcoin čiji nivo težine je enormno visok, tako da je potrebno mnogo više hardverskog truda da se pronađe novi blok. Hobi majneri su zbog toga odavno odustali od rudarenja najpoznatije kripto-valute. U zadnje vrijeme su popularne kripto-valute za rudarnje i one koje se mogu rudariti i pod CPU i pod GPU okruženjem, poput Monera i njegovog mlađeg brata Aeona. Većina novokreiranih kripto-valuta je u većini slučajeva već izrudarena, ali se verifikacije vrše na neke druge načine, tako da sada već poprilično velika hobi majnerska zajednica konstantno traži nove valute i nove načine za isplativo rudarenje.

Preporučujemo da pročitate članak: “Kako ukloniti trojanski virus za rudarenje kripto-valuta sa vašeg računara” jer ste možda žrtva čiji računar neko koristi za rudarenje kripto-valuta.

Kada govorimo o rudarenju kripto-valuta potrebno je prvo izabrati pravu valutu za hardver ili investiciju u hardver koju želite da inicirate.

Kako se odlučiti za pravu valutu? Potrebno je prvo da razmotrite nekoliko aspekata, a to je da se dobro informišete o količini resursa (vremena za rudarenje i novca za hardvare) u odnosu na ono što ćete dobiti. Naravno varijabilan faktor je sama kripto-valuta, ali i cijena utrošene električne energije kao i trud koji morate uložiti da bi uspjeli u tom naumu. Da ne govorimo o faktoru balona kripto-tržišta koji može pući svakog trenutka.

Na internetu postoji pregršt kalkulatora koji vam mogu olakšati proračune, ali ne mogu za vas predvidjeti ono što se može desiti u određenom trenutku. Da li ući u solo majning ili u zajednicu (pool), da li kupiti ili iznajmiti hardvare, su još neke od nedoumica među majnerima. Na ova pitanja ne postoji precizan odgovor. Jednostavno, rizik je prisutan i morate se odlučiti, i to brzo, jer što više oklijevate povećava se tkz. hashpower i rudarenje postaje zahtjevnije. Na kraju, sve i da cijeli balon pukne, ostaje vam gomila hardvera za koji ćete vjerovatno naći kupca, naravno po nižoj cijeni od one po kojoj ste vi kupovali. Važno je reći da veliki proizvođači hardvera poput kompanija AMD i nVidia trenutno ne mogu da odgovore potrebama tržišta tako da većina najoptimalnijih grafičkih kartica za rudarenje trenutno nije dostupna, a i kada bude njihova cijena će se udvostručiti, što fanatične gejmere nikako neće obradovati. Sa druge strane, rudarenje sa slabijim komponentama značajno produžava vrijeme koje je potrebno da algoritam riješi zagonetku a vi dobijete svoju nagradu. Zbog toga se većina majnera udružuje u tkz. pool-ove u kojima svaki član zajedinice u skladu sa jačinom hardvera za rudarenje (hashpower) dobija dio kolača od nagrade. Na taj način možete i sa relativno slabijim hardverom brže doći do rezultata. Više o temi rudarenja ćemo se posvetiti u posebnom članku vezanom isključivo za rudarenje.

Špekulacije ili investicija?

Oni koji zaista vide priliku u ulaganju u kripto-valute treba da odluče da li će ući u neki hibridni model ili će se baviti isključivo špekulacijom (trgovinom kripto-valutama) ili će to više gledati kao investiciju. Zbog velike volotilnosti (nestabilnosti) investiranje u kripto-valute može vam donijeti zaista veliku zaradu, zbog trenutne popularnosti zarade su enormno velike. Uzmite u obzir da je u septembru Bitcoin koštao 3500 dolara, a sada je dodirnuo granicu od 16000 dolara, što znači da bi sa uloženih 1000 dolara sada imali 5000 dolara.

Špekulacije koje predviđaju da će Bitcoin preći granicu od 100.000 dolara do 2020. godine su prilično realne, izuzev ako u međuvremenu cijelo tržište ne kolabira, ili ga sruši neka zastrašujuća mjera državnih monetarnih politika koje su takođe najavljene. Bilo kako bilo kripto-valute su za sada nezaustavljive. Iako je još uvijek rano govoriti o kripto-valutama kao alternativi ipak treba priznati da one sve više postaju ozbiljan pandan konvencionalnim valutama.

Sa druge strane, Špekulanti vole adrenalin više nego neku sigurnost, ali i brz keš. Zato se danas na kripto-berzama trguje više nego na najvećim monetarnim berzama u svijetu. Najviše se trguje u parovima iz valute u valutu. Špekulanti prate razne valute i ulažu druge valute u njih predviđajući im brz i nezaustavljiv rast. U većini slučajeva, novonastale valute brzo nestanu, dok top 10 kripto-valuta i dalje čvrsto drži svoje pozicije.

Investitori čekaju najbolji trenutak za izlaz, ili pak jedan dio kapitala ili profita obrću kroz špekulacije. Danas zaista mnogo ljudi trguje kripto-valutama i živi od toga. Uz malo sreće i dobrih informacija u pravo vrijeme, vjerovatno bi svako mogao biti dobar špekulant. Jedni kopiraju druge koji su se pokazali kao iskusni i profitabilni, dok drugi pokušavaju pronaći nove valute ili kreirati i progurati sopstvene. Na ovaj način se otvaraju vrata novim podindustrijama koje proizilaze iz kripto-valutnog tržišta i ostvaruju značajne zarade na polju konsaltinga i trgovine kripto-valutama.

Kako početi?

Na kraju, i pored velikog broja informacija koje su svima dostupne, nije lako donijeti ovu odluku. Ako vas stvarno interesuje ova nova grana monetarizacije preporučujemo da uđete na mala vrata. Počnite kao hobi majner, hobi špekulant ili mali investitor. Vrlo je vjerovatno da će slad profita da vam poveća apetite i da vas uvuče u ovu industriju dublje nego što ste očekivali. Za početak to će biti neprospavani sati, čitanje, slušanje, gledanje, razgovori sve dok ne uđete sa većim ulogom kako bi povećali profit. Ipak neka vam je uvijek u pozadini činjenica da je tržište na staklenim nogama, tako da ne rizikujete baš previše. Zabavno sigurno jeste, profitabilno za neke svakako, ali za većinu zamka pogotovo ako ne raspolažete sa svim činjenicama i ulazite u investiciju naprasno rizikujući više nego što možete da ponesete i podnesete.

Uskoro ćemo objaviti neke interesantne priče iz prve ruke, intervjue sa regionalnim majnerima, špekulantima i investitorima. Interesantne projekte i ideje koje bi olakšale tegobe svih onih koji prvi put ulaze u ovu priču. Stay tuned!

Rano jutros se dogodio najveći cyber napad na kripto-valute. Žrtve su više od pola milijuna korisnika koji su sudjelovali u rudarenju kripto-valuta. Slovenska kripto-burza i kompanija koja se bavi rudarenjem kripto-valuta NiceHash, potvrdila je da se dogodio hakerski napad u kom je iz njihovog e-Wallet otuđeno oko 4.700 Bitcoin-a u vrijednosti većoj od 55 milijuna eura.

NiceHash je Slovenska kompanija sa sjedištem u Ljubljani. Osnivači su kompanija H-Bit, u vlasništvu Martina Škorjanca i kompanija Bitorious, vlasništvu Marko Kobala koji je aktualni direktor NiceHash-a.

NiceHash ima vrlo zanimljiv poslovni sistem. Slovenačka kompanija svojim korisnicima nudi Bitcoin-e u zamjenu za moč njihovih računalnika koje onda koristi za rudarenje nekih drugih kripto-valatu!

Svim zainteresiranim preporučamo članak: “Zarada na Internetu: Rudarenje kripto-valuta“.

Šef marketinga kompanije NiceHash Andrej P. Škraba ističe da je napad izveden izjemno profesionalno s uporabom metode društvenog inženjeringa.
NiceHash u suradnji s policijom intenzivno radi na otkrivanju počinitelja, čak i unutar same kompanije, zbog čega su obustavili svoj rad za najmanje 24 sata. Kao mjeru opreza kompanija moli svoje korisnike da promjene lozinke

Preporučujemo izjemno koristan članak: “Kako ukloniti trojanski virus za rudarenje kripto-valuta sa vašeg računara“.

Dobri poznavaoci navode da je ovo do sada najveći napad na određenu tvrtku i da Slovenska kompanija teško može da vrati ovaj iznos.

Sami korisnici prst krivnje upiru u kompaniju i u Martina Škorjanca koji je otac Matjaža Škorjanca, jednog od najpoznatijih Slovenskih hakera koji je 2010. godine uhićen i optužen da je autor zloglasnog virusa “mariposa” koji je zarazio više od milijun računala.

Kripto-valute, kako im samo ime govori, predstavljaju oblik digitalnog novca koji je u većini slučajeva dizajniran da bude siguran i anoniman. Koristi tehniku zvana kriptografija, proces koji se koristi za pretvaranje čitljivih informacija u Kod koji je skoro nemoguće razbiti, kako bi se pratila kupovina i transferi.

Kriptografija je tehnika koja koristi elemente matematičke teorije i računarskih nauka a razvijena je tokom Drugog svetskog rata sa ciljem sigurnog prenosa podataka i informacija. Trenutno se koristi za zaštitu komunikacija, informacija i novca na Internet-u.

Kako funkcionišu kripto-valute?

Kripto-valute se baziraju na blockchain-u, koji je digitalizovana, decentralizovana glavna knjiga ili dokument svih transakcija kripto-valute. On stalno raste sa “kompletiranim” blokovima (najnovije transakcije) koje se beleže i dodaju hronološkim redom, što omogućava učesnicima na tržištu da prate transakcije digitalne valute bez centralnog registra. Svaki “čvor” (računar koji je povezan na mrežu) dobija kopiju blockchain-a, koja se automatski preuzima.

Svaka pojedinačna transakcija i vlasništvo nad svakom pojedinačnom kripto-valutom u opticaju se evidentira u blockchain-u. Blockchain-om upravljaju “rudari”, koji koriste moćne računare koji utiču na transakcije. Njihova funkcija je da urade ažuriranje svaki put kada se izvrši transakcija, a takođe i da osiguraju autentičnost informacija, čime se utvrđuje da je svaka transakcija sigurna i da se obrađuje ispravno i sigurno. Rudari su za ovaj svoj posao plaćeni određenim procentom od svake transakcije.

Vrednost kripto-valute varira u zavisnosti od ponude i potražnje, nema fiksne vrednosti. Kupci i prodavci se dogovaraju o vrednosti, šta je pravično i šta se zasniva na vrednosti kojom se trguje na drugim mestima. Pošto nema banke kao posrednika, nema ni naknade za transakciju koja je povezana sa kreditnim karticama. Identitet kupca i prodavca nije otkriven međutim, svaka transakcija se objavljuje svima u blokchain mreži.

Najbolji način za kupovinu i prodaju kripto-valuta je posredstvom sajtova za razmenu digitalnih valuta. Potrebno je da otvorite račun na pouzdanom sajtu i preuzmete novčanik a potom odaberete način plaćanja za prenos sredstava prodavcu digitalne valute, na primer kreditna kartica ili transfer sa bankovnog računa. Nakon što ste prebacili sredstva na vaš online račun, ostaje da izaberete valutu koju želite kupiti. Nakon što sistem sajta za razmenu valuta pronađe prodavca koji pristaje na vašu cenu, kripto-valuta će će biti poslana u vaš novčanik a novac prodavcu.

Preporučujemo vam članak: “Investirajte u kripto-valute: 10 najvrednijih kripto-valuta”.

Sajtovi kao što Coinbase, Bitstamp, Cryptsy i BitPanda omogućavaju korisnicima da na jednostavan način kupe, drže ili prodaju glavne kripto-valute.

Rudarenje kripto-valuta (Mining)

Prilikom “rudarenja” kripto valuta “rudari” mogu koristiti grafičku karticu računara, GPU mining (GPU rudarenje) ili procesor računara, CPU mining (CPU rudarenje). Generalno, najčešće se koristi CPU rudarenje jer svaki računar ima procesor koji se može iskoristiti za rudarenje kripto-valuta. Sa druge strane, svi računari nemaju kompatibilnu grafičku karticu koja se može iskoristiti za GPU rudarenje.

Rudarenje kripto-valuta obuhvata dve funkcije:

1. Dodavanje transakcija u blockchain,
2. Objavljivanje nove valute.

Pojedinačni blokovi koje dodaju rudari treba da sadrže tkz. dokaz o radu (“proof-of-work”, skraćeno PoW).

Rudarenje je proces potvrđivanja transakcija i dodavanje njihovog zapisa u javnu knjigu kako bi se generisale nove jedinice valute. Za rudarenje vam je potreban moćan računar i poseban program koji pomaže rudarima da se takmiče sa drugima u rešavanju složenih matematičkih problema. Ovaj proces rudarenja zahteva računar ogromne snage, što podrazumeva da više košta.

U redovnim intervalima, rudari bi pokušali rešiti blok koji ima podatke o transakciji koristeći kriptografske “hash” funkcije. Vrednost “hash” je numerička vrednost fiksne dužine koja jedinstveno identifikuje podatke. Onaj ko prvi reši problem, biće smatran onim ko je iskopao, rudario (mined) blok i stoga ima pravo da bude nagrađen. Takođe, važno je napomenuti da je mnogo jeftinije i lakše rudariti nove kripto-valute koje imaju manju tržišnu vrednost.

Nagrada za rudarenje Bitcoin bloka sada iznosi 12,5 Bitcoin-a. Na sajtu coinmarketcap.com pogledajte koliko to vredi pa recite da li je rudarenje isplativo ili ne!

Ranije su se rudarenjem kripto-valuta bavili samo zaljubljenici u kriptografiju. Međutim, astronomska rast popularnosti i vrednosti kripto-valuta pretvorio je rudarenje u vrlo unosan posao. Shodno tome, veliki broj ljudi i kompanija počelo je da ulažu u skladišta i hardver s ciljem rudarenja kripto-valuta.

Kako bi mogli da se takmiče da kompanijama koje su se uključile u rudarenje, pojedinačni rudari su počeli da se priključuju tkz. bazenima, kombinujući svoje resurse. Većina ovih bazena za rudarenje kripto-valuta koncentrisana je u Kini, tačnije 81%.

Razjasnimo još nekoliko vrlo bitnih pojmova.

Hashrate (H/s) – Mera koja predstavlja broj pokušaja rudara za rešavanja bloka u sekundi. Očigledno, što više pokušaja, veća je šansa za rešavanje bloka. Kao što smo već rekli nagrada za onoga ko reši blok je 12,5 Bitcoin-a.

Kako je hardver za rudarenje kripto-valuta postajao sve brži i brži, javila se potreba za prefiksima pa tako imamo:

• Kilohash (KH/s) = hiljadu H/s
• Megahash (MH/s) = milion H/s
• Gigahash (GH/s) = milijardu H/s
• Terahash (TH/s) = trilion H/s
• Petahash (PH/s) = kvadrilion H/s

Džula po Gigahash (Joule per Gigahash, J/GH) – Džul je mera energije koja predstavlja 1 vat u trajanju od 1 sekunde. Što je manje Džula potrebno za proizvodnju Gigahash-a to je veća električna efikasnost ASIC rudara. Pošto je električna energija glavni trošak rudara, ova mera je od primarne važnosti prilikom poređenja hardvera za rudarenje.

Teškoća (Difficulty) – S obzirom da Hashrate raste velikom brzinom logično je očekivati da se i blokovi rešavaju sve brže međutim, to nije slučaj. Teškoća je automatska mera kontrole koja sprečava da se to dogodi. Svake dve nedelje, teškoća se prilagođava trenutnom Hashrate-u, tako da blokovi nastavljaju da se rešavaju svakih 10 minuta (prosečno).

Naknada za pristupanje rudarskim bazenima (Pool Fees) – Uzimajući u obzir da se veličina hashrate-a cele mreže meri u hiljadama PH/s Petahash-a, vaše šanse za uspešno solo-rudarenje bloka skoro da su ravne nuli, osim ako ne kontrolišete nekoliko PH/s. Rudarski bazeni su kooperativne grupe koje kombinuju svoju hashrate moć i distribuiraju stečene nagrade koje bazen zarađuje proporcionalno u odnosu na pojedinačne hashrate. Rudarski bazeni za svoje usluge imaju različite naknade i nagrade. Pogledajte poređenje bazena za rudarenje kripto-valuta.

Sada kada razumete osnovne pokazatelje koji se koriste za procenu hardvera za rudarenje kripto-valuta, pogledajte poređenje tri najpopularnija: Avalon6, AntMiner S7 i AntMiner S9.

AntMiner S9 je trenutno najbolje što se nudi na tržištu.

Iako je Bitmain AntMiner S9 četiri ili pet puta skuplji od svojih konkurenata on je takođe u stanju da rudari tri do četiri puta više Bitcoina, a i struju koristi mnogo efikasnije.

Kompanija Bitmain je trenutno vodeći proizvođač javno dostupnih ASIC hardvera. Njihov najnoviji model AntMiner S9 je prvi ASIC na tržištu koji koristi 16 nm čip. Jednostavno rečeno, to znači da su strujna kola na S9 BM1387 čipovima skoro duplo manji od prethodne generacije čipova za rudarenje kripto-valuta. To dovodi do daleko veće električne efikasnosti što AntMiner S9 stavlja na sam vrh ponude tehnologije za rudarenje.

Ono što je zaista dobro kod AntMiner S9:

• Najbolji dostupni hashrate od 14 TH/s (rane serije) do 11,85 TH/s (trenutne serije)
• Izuzetno elektro-efikasnost od otprilike 0,1 Džula po GH/s
• Radi sa svim napajanjima iznad 1350W

Mane koje ima AntMiner S9:

• Skup je. Košta oko 2000 dolara (plus dostava)
• Previše je bučan

U redu. Nadamo se da smo malo bolje pojasnili neke stvari. Vratimo se sada na CPU i GPU Miner trojance.

Šta su CPU i GPU Miner trojanci?

CPU i GPU Miner trojanci obično dolaze u paketu sa nekim besplatnim programima koje preuzimate sa Interneta. Nažalost, prilikom preuzimanja besplatnih programa, u većini slučajeva vi niste na adekvatan način obavešteni o tome da će i neki drugi programi biti u tom paketu tako da se često dešava da prilikom instaliranja tih programa instalirate i Miner trojanac bez vašeg znanja.

Ovi trojanci za rudarenje kripto-valuta će opteretiti vaš procesor i grafičku karticu sa više od 70%. To će rezultirati primetno sporijim radom jer će neko koristiti resurse vašeg računara za rudarenje kripto-valuta.

S obzirom da rudari konstantno koriste procesor i grafičku karticu (CPU i GPU) vašeg računara za rudarenje kripto-valuta, to dovodi do povećanja upotrebe električne energije i produženog perioda visokog zagrevanja. Ova vrsta upotrebe može brzo da ošteti procesor i grafičku karticu računara. Osim toga, visoka upotreba električne energije će znatno povećati vaš račun za električnu energiju i zbog toga je veoma važno ukloniti neželjene rudare koji su upali u vaš računar što je brže moguće.

Nedavno smo objavili članak da najpopularniji torrent sajt “The Pirate Bay” koristi računare posetilaca za rudarenje kripto-valuta i to bez pristanka ili bilo kakvog informisanja korisnika da se to događa! Ovaj novi način zarade na Internetu očito postaje sve popularniji.

The Pirate Bay je koristio Coinhive, jedan od najpopularnijih alata za tajno rudarenje kripto-valuta. Coinhive rudari kripto-valutu Monero.

Kako otkriti CPU ili GPU Miner na računaru?

Nažalost, nije lako prepoznati da je neko upao u vaš računar i da koristi njegove resurse za rudarenje kripto-valuta pošto nemate nikakve indikacije da se jedan takav program uopšte pokreće na vašem računaru. U mnogim slučajevima neće se prikazati nikakav ekran koji eventualno traži odobrenje za pokretanje ili prikazuje rad takvog programa a takođe, u Control Panel-u ga ne možete deinstalirati jer ga jednostavno nema.

Stoga, jedini način da prepoznate da li je trojanski virus za rudarenje kripto-valuta zaista instaliran jesu simptomi koji se mogu pokazati na računaru. Simptomi da je trojanac za rudarenje kripto-valuta instaliran su:

• Opterećenost procesora veća od 70%,
• Nepoznati procesi koji se pokreću u Task Manager-u,
• Računar počinje da radi znatno sporije ili uopšte ne reaguje,
• Windows se sporo otvara ili zadacima treba mnogo više vremena da bi odgovorili na vaše zahteve,
• Prilikom kucanja, potrebno je neko vreme da bi se tekst pojavio na ekranu,
• Igrice se ne mogu pokrenuti ili mnogo trzaju.

Treba napomenuti da neki od nabrojanih simptoma mogu biti uzrokovani drugim vrstama zlonamernog softvera (malware) ili čak i neispravnim softverom.

Kako se trojanski virusi za rudarenje kripto-valuta instaliraju na računar?

CPU ili GPU Miner se instaliraju kroz razne metode. Jedna metoda je preko Trojanaca koji preuzima i instalira program za rudarenje kripto-valuta na računar. Druga metoda je korišćenje adware paketa koji dolaze sa besplatnim softverom koji preuzimate sa Interneta. Zbog toga je veoma važno uraditi skeniranje svakog programa kojeg želite preuzeti sa Interneta sa vašim sigurnosnim softverom.

Kao što vidite, trojanski virusi za rudarenje kripto-valuta su dizajnirani za krađu resursa vašeg računara i vaše električne energiju a cilj im je jednostavan, zaraditi novac rudarenjem kripto-valuta.

Da biste očistili vaš računar od trojanskih virusa za rudarenje kripto-valuta preporučujemo da pročitate članak “Kako ukloniti trojanski virus za rudarenje kripto-valuta sa vašeg računara”.

Poslednjih godina kripto valuta Bitcoin raste fantastičnom brzinom. Nakon početnog sarkazma, investitori i veliki mediji širom sveta odjednom su počeli odobravati ulaganja u Bitcoin ali i ostale kripto valute.

Pre šest godina smo objavili članak: “Bitcoin virtuelna valuta svrstana u jedan od najopasnijih projekata”, tadašnja vrednost najpopularnije kripto-valute bila je 6,7 dolara a danas iznosi nešto više od 2.800 dolara!

Zamislite koliku bi zaradu ostvarili da ste se tada odlučili investirati u Bitcoin!

Ako ste zainteresovani za investiranje u kripto-valute, sada je dobar trenutak za to. Bitcoin je u strahovitim naletu a takođe i niz drugih digitalnih valuta postaju sve popularnije širom sveta. Postoji mnogo razloga zašto investirati u digitalne valute a visoka zarada je svakako najbitniji. Velika nestalnost digitalnih valuta je prilika za ostvarivanje velike zarade. Velika nestalnost valute takođe predstavlja i veliki rizik za vašu investiciju.

Svi oni koji se odluče za kupovinu kripto-valuta naći će se u problemu da ne znaju gde da počnu. Sajtovi kao što Coinbase, Bitstamp, Cryptsy i BitPanda omogućavaju korisnicima da na jednostavan način kupe, drže ili prodaju glavne kripto-valute.

Ono što svakako moramo naglasiti jeste da je od izuzetne važnosti da pre bilo kakve kupovine ili prodaje kripto-valuta dobro proverite sajtove preko kojih to obavljate.

Preporučujemo da pročitate vrlo zanimljive i korisne članke: “Zarada na Internetu: Rudarenje kripto-valuta” i “Kako ukloniti trojanski virus za rudarenje kripto-valuta sa vašeg računara“.

Online novčanik za kripto-valute?

Postoji nekoliko različitih online novčanika, neki vam dozvoljavaju da u njima čuvate samo jednu vrstu digitalne valute, dok vam drugi dozvoljavaju da u njima čuvate različite vrste digitalnih valuta. Svaki sajt za razmenu kripto-valuta vam nudi novčanik koji se može preuzeti. Novčanik dolazi sa jedinstvenom adresom novčanika koju ćete koristiti za primanje digitalnih valuta od drugih ljudi.

Kako kupiti kripto-valutu na sajtu za razmenu digitalnih valuta?

Najbolji način za kupovinu i prodaju kripto-valuta je posredstvom sajtova za razmenu digitalnih valuta. Potrebno je da otvorite račun na pouzdanom sajtu i preuzmete novčanik a potom odaberete način plaćanja za prenos sredstava prodavcu digitalne valute, na primer kreditna kartica ili transfer sa bankovnog računa. Nakon što ste prebacili sredstva na vaš online račun, ostaje da izaberete valutu koju želite kupiti.

Cena kripto-valuta može da varira na različitim sajtovima. Vreme potrebno da se transakcija obavi zavisiće od vaše cene (imate mogućnost da ponudite cenu po kojoj želite da kupite) i vrste kripto-valute koju želite da kupite. Može da traje nekoliko sekundi, minuta ili do sat vremena.

Nakon što sistem sajta za razmenu valuta pronađe prodavca koji pristaje na vašu cenu, kripto-valuta će će biti poslana u vaš novčanik a novac prodavcu.

Drugi načini kupovine kripto-valuta

Jedan od načina kupovine kripto-valuta je preko online zajednica. Cena na forumima je slična ili nešto niža od cene na sajtovima za razmenu digitalnih valuta. Nakon što ste pronašli i dogovorili se sa prodavačem, ostaje da razmenite adrese novčanika koko bi vi primiti kripto-valutu a prodavac novac. E sad, treba reći da je ovo veoma rizičan način kupovine jer se može desiti da prodavac nakon što mu platite odluči da vam ne pošalje kripto-valutu u vaš online novčanik.

Što se tiče našeg regiona, recimo Bitcoin je moguće kupiti na Bitcoin bankomatima u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Listu Bitcoin bankomata po državama možete pronaći na sajtu www.coinatmradar.com/countries/. Takođe, super stvar je da Bitcoin u Sloveniji možete kupiti i na benzinskim pumpama Petrol.

Najvrednije kripto-valute

U ovom članku ćemo vam predstaviti nekoliko najvrednijih kripto-valuta po tržišnoj kapitalizaciji. Mnogo više digitalnih valuta možete pronaći na sajtu www.coinmarketcap.com

Bitcoin – Kripto-valuta Bitcoin debitovala je 2008. godine a predstavila ga je osoba koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto u naučnom radu pod nazivom Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System.

Trenutna tržišna kapitalizacija Bitcoin-a je 40 milijardi evra, njegova trenutna cena je 2427,56 evra i trenutno je u opticaju 16,4 miliona Bitcoin-a.

U proteklih mesec dana, Bitcoin je dobio veću pažnju medija nego 2013. godine kada je interesovanje za Bitcoin dostiglo vrhunac. Medijske kompanije i investicione firme u Južnoj Koreji, Indiji, Australiji i Japanu su otvorile pitanje Bitcoin-a kao rezervne valute u budućnosti ali i kao alternativnog monetarnog i finansijskog sistema. Prema njima, ako održi svoj sadašnji eksponencijalni rast Bitcoin bi u narednih 10 godina mogao mnogim državama da postane rezervna valuta (umesto američkog dolara).

Tokom protekle dve godine, Bitcoin je promenio sliku o sebi kao opasnoj, nelegalnoj valuti koju koriste samo kriminalci kako bi sakrili i oprali svoj novac. Slika o Bitcoin-u se drastično promenila zbog naglog porasta ulaganje u ovu kripto valutu i njenog globalnog prihvatanja i usvajanja.

Sve veći broj investitora i korisnika su počeli shvatati da transparentna priroda Bitcoina onemogućava kripto valutu da bude potpuno anonimna, što će reći da je Bitcoin transakcije moguće pratiti!

Japan je verovatno vodeća zemlja kada je u pitanju usvajanje Bitcoin-a. Vodeće avio-kompanije, trgovci elektronskih uređaja i neki od najpoznatijih i najuticajnijih kompanija u zemlji prihvataju Bitcoin kao digitalnu valutu. Ukoliko se nastavi ovaj trend usvajanja Bitcoin-a od strane japanskih kompanija, uskoro bi više od 300.000 japanskih trgovca trebalo prihvatati Bitcoin kao zvanični način plaćanja.

Ono što svakako treba istaći jeste da Bitcoin nije jedina kripto valuta. Druga najvrednija kripto valuta je Ethereum. Iako je vrednost Bitcoin-a udvostručena u 2017. godini, vrednost Ethereum-a je skočila frapantnih 2.000 odsto.

Ethereum – Ethereum je debitovao polovinom 2015. godine. Njegova trenutna tržišna kapitalizacija je 28,6 milijardi evra, trenutna cena 308,46 i trenutno je u opticaju 92,7 miliona Ethereum.

Ethereum je decentralizovana platforma zadužena za “pametne ugovore” (smart contracts), aplikacije koje rade baš onako kako su programirane, bez mogućnosti bilo kakvog kašnjenja, cenzure, prevare ili uplitanja treće strane.

Površno gledajući, Ethereum i Bitcoin imaju dosta sličnosti. Obe kripto-valute koriste “blockchain” tehnologiju, decentralizovanu javnu evidenciju o svim transakcijama koja je srž bezbednosnih funkcija obe kripto-valute. Međutim, ako malo zagrebemo po površini primetićemo da su ove dve kripto-valute potpuno drugačije i što se tiče dizajna i samoga korišćenja.

Bitcoin prvenstveno služi kao valuta za plaćanje dok je Ethereum blockchain dizajniran da omogući mnogo više funkcija koje bi bile od koristi korporativnom, poslovnom svetu. Primarna osobina Ethereum-a koja je privukla interes korporacija je njena podrška “pametnim ugovorima”.

Pametni ugovori su računarski algoritmi koji automatski izvršavaju uslove ugovora čim se ispune zadati uslovi. Drugim rečima, ono šta Bitcoin radi za plaćanje to Ethereum radi za sve što ima veze sa programiranjem i računarstvom. Na primer, na Ethereum platformi možete hostovati “crowdfunding” kampanje ili bilo koju vrstu “pametnih ugovora”.

Cilj Ethereum-a je decentralizovanje Interneta i mora se priznati da barem za sada ima veoma dobre šanse da postane “novi Internet”, ali bukvalno. Ethereum platforma bi jednog dana mogla da zameni mnogo tehnologija i načina koje sada koristimo za hostovanje i izvršavanje koda online.

Ono što takođe treba znati jeste da su velike korporacije među kojima se ističu JPMorgan, Microsoft i Intel, formirali Enterprise Ethereum Alliance (EEA), mrežu za povezivanje velikih kompanija koje rade na projektima sa Ethereum blockchain.

Tržišna kapitalizacija Bitcoin-a je 40 milijardi evra što je skoro duplo više od Ethereum-a međutim, mnogi investitori vide ogroman potencijal i moć u korporativnom angažovanju sa Ethereum-om i mogućnostima koje pružaju pametni ugovori.

Ripple – Ripple Transaction Protocol (RTXP) ili Ripple protokol izgrađen je na distribuiranom open-source Internet protokolu i izvornoj valuti nazvanoj XRP (ripples). Authur Britto, Ryan Fugger i David Schwartz su objavili Ripple 2012. godine, navodeći da on omogućava sigurne globalne finansijske transakcije bilo koje veličine koje se obavljaju trenutno i bez naknade.

Ripple sve više koriste banke i platne mreže. Među najpoznatijim korisnicima su UniCredit, UBS i Santander.

Njegova tržišna kapitalizacija je 10,3 milijarde evra, trenutna cena je 0,2687 evra a u opticaju se nalazi nešto više od 38 milijardi.

Litecoin – Charles Lee, bivši zaposlenik kompanije Google, predstavio je Litecoin krajem 2011. godine. Litecoin je P2P Internet valuta koja omogućava trenutnu i skoro besplatno plaćanje svima na svetu. Litecoin je open-source, globalna mreža plaćanja koja je u potpunosti decentralizovana. Iako je tehnički skoro identičan Bitcoin-u, Litecoin ipak donosi neka tehnička poboljšanja kao što je povećanje količine transakcija koje se mogu obraditi u određenom vremenu, što utiče na smanjenje potencijalnih uskih grla. Takođe, troškovi plaćanja skoro da i ne postoje skoro da nulu troškove plaćanja a isplate su približno četiri puta brže od Bitcoin-a.

Njegova tržišna kapitalizacija je 2,2 milijarde evra, trenutna cena 43,26 evra, a u opticaju je više od 51 milion Litecoin.

Ethereum Classic – Ethereum Classic je poput Ethereum-a decentralizovana platforma zadužena za “pametne ugovore” (smart contracts), aplikacije koje rade baš onako kako su programirane, bez mogućnosti bilo kakvog kašnjenja, cenzure, prevare ili uplitanja treće strane. Ethereum Classic je nastavak originalnog Ethereum “blockchain-a”, klasična verzija čuva nepromenjenu istoriju, bez spoljnih smetnji i subjektivnih promena nastalih kao posledica transakcija.

Ethereum Classic ima tržišnu kapitalizaciju od 1,7 milijardi evra, trenutna cena mu je 19,15 evra a u opticaju nešto manje od 93 miliona jedinica digitalne valute.

NEM – NEM je peer-to-peer kripto-valuta i “blockchain” platforma pokrenuta početkom 2015. godine. NEM uvodi nove funkcije u “blockchain” tehnologiju kao što je njen algoritam dokazivanja važnosti (POI, proof-of-importance), račune sa više potpisa, šifrovane poruke i Eigentrust ++ sistem reputacije. Njegova tržišna kapitalizacija iznosi skoro 1,5 milijardi evra, trenutna cena je 0,166 evra i u opticaju je 9 milijardi NEM.

Dash – Ranije poznat kao Darkcoin i XCoin, debitova je početkom 2014. godine. Njegova tržišna kapitalizacija je 1,2 milijarde evra, trenutna cena je 163,24 evra, a u opticaju 7,3 miliona Dash.

IOTA – Radi se o prvoj kripto-valuti koja ne koristi “blockchain” tehnologiju. IOTA koristi “Tangle”, koji se zasniva na DAG (usmerenim acikličnim grafikonima) tehnologiji koja omogućava razne funkcije a ključne su: transakcije bez troškova, beskonačna skalabilnost ili offline transakcije.
Kod tradicionalne “blockchain” tehnologije, različite transakcije su uvezene u svaki blok pre nego što ovaj paket transakcija potvrde rudari (miners). Kod “Tangle” tehnologije, svaka pojedinačna transakcija stvara novi blok koji sam sebe potvrđuje.

Tržišna kapitalizacije je nešto veća od milijardu evra, trenutna cena 0,3757 evra dok je u opticaju nešto više od 2,7 milijardi jedinica ove digitalne valute.

BitShares – Tržišna kapitalizacija nemačke kompanije koja se fokusira na “blockchain” tehnologiji je 725 miliona evra, trenutna cena 0,2793 evra, a u opticaju je skoro 2,6 milijardi jedinica ove kripto-valute.

Monero – Monero je open-source kripto-valuta kreirana polovinom 2014. godine sa fokusom na privatnost, decentralizaciju i skalabilnost. Za razliku od mnogih kripto-valuta za koje se može reći da su klon izvornog Bitcoin koda, Monero koristi CryptoNote protokol, koji je inicijalno koristio Bytecoin (kripto-valuta iz koje je proistekao Monero).

Konceptualno, CryptoNote protokol je evolucija ideja koja stoji iza Bitcoina, obe kripto-valute su na neki način slične a ipak tako različite. Glavna razlika između dve tehnologije je ta da je značajno teže pratiti digitalne valuta koje se baziraju na CryptoNote protokolu nego sve one koje na neki način predstavljaju klon Bitcoin koda. S obzirom da CryptoNote kod nije nastao iz Bitcoina koda postoji značajna razlika i u unutrašnjim algoritmima kao što su recimo rekalkulacije novog nivoa težine ili nove veličine bloka.

Oprez pri investiranju u digitalne valute

Veoma je važno dobro razmisliti pre nego što se upustite u investiranje u digitalne valute. Mnogo je razloga zašto investirati u digitalne valute ali isto tako veliki broj je onih zbog kojih morate biti veoma oprezni. Naime, prema istraživanju iz 2013. godine, 45 % online tržišta za razmenu digitalnih valuta je propalo zajedno sa novcem klijenata! To sada mnogo bolje izgleda ali smo to ipak morali spomenuti kao razlog za dodatni oprez.

Poznati investitor Warren Buffett takođe upozorava na ulaganje u kripto-valute navodeći opasnost od toga da bi ovaj prenaduvani balon mogao pući.

Bilo kako bilo, kripto-valute nude ogromnu mogućnost za zaradu. Kao što smo na početku već rekli: Koliko bi zaradili da ste kupili Bitcoin pre šest godina kada mu je vrednost bila je 6,7 dolara?

Trenutni trend rasta najpopularnijih kripto-valuta je fenomenalan. Razmislite o tome da budete deo trenda!

Može se reći da je ovo sjajna godina za virtualnu valutu Bitcoin. Unatoč nestabilnostima na crnom tržištu uzrokovanih transakcijama anonimnih hakera, korisnici ‘’lude’’ za ovom kripto-valutom.

Bitcoin je virtualna valuta koja koristi sustav javnih kriptiranih ključeva za provjeru transakcije. Bitcoin je kodiran broj koji je uskladišten na računalu osobe koji ima fluktirajuću vrijednost koja zavisi od zahtjeva tržišta. Svoj debi je imala 2008 godine objavljivanjem naučnog rada pod nazivom Bitcoin: “A Peer-to-Peer Electronic Cash System” koji potpisuje osoba koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto. Bitcoin valuta je dizajnirana da na neki način imitira zlato. Svatko može da “kopa” nove Bitcoine pokretanjem Bitcoin klijenta. Proces je dizajniran tako da postaje sve teži što se više ljudi bavi “iskopavanjem” novih Bitcoina (tkz. rudarenje). Više o Bitcoin valut možete pročitati u članku “Bitcoin virtuelna valuta svrstana u jedan od najopasnijih projekata”.

Bitcoin portal CoinDesk nedavno je objavio neke vrlo zanimljive brojke koje se odnose na rast Bitcoin-a od lipnja 2013 do lipnja 2014 godine.

Gruba procjena njegove ukupne tržišne vrijednosti (kapitalizacija svih Bitcoins u optjecaju) pokazuje rast u posljednjih godinu dana od oko 800 posto, tj. na fantastičnih 8,3 milijarde dolara.

Također, broj vlasnika virtualne valute Bitcoin se uvećao za oko 700 posto. Medijska pozornost, grubo mjerilo popularnosti i legitimnosti porasla je za oko 300 posto (mjereno spominjem od strane Reuters-a, NYT, WSJ i nekoliko drugih velikih medijskih kuća).

CoinDesk je prešao preko nekih ne tako dobrih stvari. Pa tako, masivna krađa postaje sve veći problem za Bitcoin, kao i sve glasnija prijetnja državne regulacije širom svijeta.

Ono što treba reći jeste da ovi brojevi ni na koji način ne pokazuju niti se mogu posmatrati kao odraz toga koliko dobro Bitcoin može funkcionirati kao valutu u budućnosti. Međutim, oni su dobra mjera popularnosti virtualne valute, što je svakako optimističan znak za budućnost.

Američka vlada objavila je izvješće o pravnom statusu digitalne valute Bitcoin u Europskoj Uniji i 40 drugih zemalja.

Za one koji ne znaju, Bitcoin je digitalna valuta koja koristi sustav javnih kriptiranih ključeva za proveru transakcije. Bitcoin je kodiran broj koji je uskladišten na računaru osobe koji ima fluktirajuću vrednost koja zavisi od zahteva tržišta.

Virtuelna valuta Bitcoin debitovala je 2008 godine a predstavila ga je osoba koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto u naučnom radu pod nazivom Bitcoin: “A Peer-to-Peer Electronic Cash System”. Bitcoin valuta dizajnirana je da na neki način imitira zlato. Svako može da “iskopa” nove Bitcoin-e pokretanjem Bitcoin klijenta. Proces je dizajniran tako da postaje sve teži što se više ljudi bavi “iskopavanjem” novih Bitcoin-a (rudarenjem). Više o Bitcoin valut možete pročitati u članku “Bitcoin virtuelna valuta svrstana u jedan od najopasnijih projekata”.

Prema izvješću Odvjetničke Knjižnjice Američkog Kongresa, koje se odnosi na Europsku Uniji i 40 drugih zemalja, većina vlada smatra Bitcoin kao potencijalni alat za pranje novca i druge nezakonite aktivnosti.
U izvješću se navodi da je u prosincu 2013 godine Hrvatska Narodna Banka navodno raspravljala o digitalnoj valuti i donijela zaključak da Bitcoin nije ilegalan u Hrvatskoj. U zaključku stoji da digitalna valuta Bitcoin nije zakonsko sredstvo plaćanja u Hrvatskoj ali da se može legalno koristiti, u slučajevima kada osoba ili kompanija iz Hrvatske plaća nekom subjektu u inozemstvu.

Ministarstvo Financija Republike Slovenije dalo je formalno mišljenje o statusu Bitcoin i drugih virtualnih valuta u svom odgovoru na zahtjev Porezne Uprave Slovenije. Mišljenju navodi da Bitcoin nije monetarno sredstvo koje poznaje Slovenski zakon. Međutim, Ministarstvo naglašava da je oporezivanje Bitcoin prihoda nešto što ovisi individualnih slučaja.

Važno je reći da Europska Unija do sada nije donijela niti jedan zakon koji se odnosi na status Bitcoin kao valute. S druge strane, Njemačka je zauzela zanimljiv stav priznajući virtualnu valutu kao privatni novac, koji ne oporezuje za osobnu uporabu.

Prema izvješću, osim Kine i Brazila nema drugih vlada koje su donijele posebne zakone za virtualne valute. Kina je tako proglasila nezakonitim korištenje Bitcoin kao valute dok je Brazil izvršio sve neophodne radnje za njegovo službeno usvajanje.

Svakim danom sve više raste popularnost i usvajanje digitalne valute Bitcoin. Mnoge kompanije su počele prihvaćati plaćanje u Bitcoin a krajem prošle godine u Kanadi je postavljen i prvi Bitcoin bankomat.

Digitalna kripto-valuta Bitcoin dostigla je vrednost veću od 1.000 dolara. Vrednost Bitcoina se udvostručila za samo nedelju dana a u poslednjih godinu za čak 4.000 odsto.

Da to stavimo u malo bolju perspektivu, da ste početkom meseca kupili jedan Bitcoin, platili bi ga oko 200 dolara a sada bi on vredeo više od 1.000 dolara.

Cameron i Tyler Winklevoss, blizanci koju su postali planetarno popularni zbog sudskog spora oko vlasništva nad najvećom društvenom mrežom na svetu Facebookom, poznati su i po tome što su prepoznali da je Bitcoin nešto u šta je vredno investirati. Do aprila ove godine uspeli su kupiti Bitcoin-a u vrednosti od 11 miliona dolara po ceni od 120 dolara. Blizanici Cameron i Tyler Winklevoss mogu biti vrlo zadovoljni svojom procenom s obzirom da nakon manje od godinu dana njihovi Bitcoin-i vrede oko 90 miliona dolara.

Niko ne može ni da pretpostavi koliko će još vrednost Bitcoin valute da raste, ali svi znaci ukazuju na to da će vrednost nastaviti i dalje da raste.

Mnogi stručnjaci smatraju da je za nedavnu eksploziju vrednosti Bitcoin-a zaslužna njegova sve veća popularnost u Kini. Međutim, mnogo toga u poslednje vreme ide u korist ove digitalne valute. Naime, Bitcoin je počeo da privlaći sve veću pažnju tech i mejnstrim medija sa pričama o Bitcoin milionerima koje su privukle ogroman broj zainteresovanih za kupovinu digitalne valute.

S druge strane, jedan od glavnih argumenata protiv digitalne valute Bitcoin je taj da ona nije upotrebljiva u stvarnom svetu. Međutim, to se takođemenja. Prema poslednjim informacijama, više od 250 prodavaca u SAD će se udružiti za sutrašnji Black Friday, nudeći kupcima mogućnost da kupuju proizvode plaćajući sa digitalnom valutom Bitcoin. Takođe, prvi Bitcoin bankomat u Kanadi je za manje od mesec dana obavio transakcije u vrednosti oko milion dolara!

Da li ste Vi uložili u virtuelnu valutu Bitcoin? Da li planirate to da uradite u bliskoj budućnosti i na taj način pokušate da iskoriste njegov ekstremni rast na tržištu ili smatrate da je vrednost Bitcoina dostigla svoj maksimum?

Prvi Bitcoin Bankomat spreman je da počne sa radom početkom idućeg tjedna u jednom kafiću u centru Vancouvera, Kanada.

Digitalna valuta Bitcoin pojavila se prije pet godina i njena tržišna već je prešla milijardu dolara. Digitalna valuta je stekla veliko poštovanje i divljenje zbog prevashodno zbog svojih tehničkih rješenja koja joj omogućuju funkcionisanje bez centralnog autoriteta.

Bitcoin bankomat proizvela je kompanija Robocoin i ljudima će omogućiti zamjenu digitalne valute Bitcoin za Kanadske dolare ali i obrnuto. Ovaj bankomat je prvi od pet Bitcoin bankomata koji će uskoro početi da rade u Kanadi, preostala četiri će biti postavljena ovog prosinca u Calgaryju, Montrealu, Ottawi i Torontu.

Prilikom uplate Kanadskih dolara, Bitcoin krediti će biti dodani u korisnikov online Bitcoin novčanik. Isto tako, Bitcoin krediti se mogu koristiti za kupnju kanadskih dolara koje bi preuzeli putem ovog bankomata.

Ovaj Robocoin ATM radi tako što prvo skenira dlan korisnika kako bi se osiguralo da ne može da se obavi više uplata te tako izbjegne eventualno pranje novce. Također, postoji granica koliko novca možete uplatiti dnevno, to je 3.000 kanadskih dolara dnevno. Nakon uplate kanadskih dolara, novcem se trguje u realnom vremenu na Kanadskoj VirtEx mjenjačnici, kupljeni Bitcoin krediti se potom prosljeđuju u korisnikov online Bitcoin novčanik.

Nakon završetka transakcije, korisniku će na zaslonu biti prikazan QR kod i priznanica.

Kompanija Robocoin navodi da bi njeni Bitcoin bankomati mogli biti postavljeni diljem svijeta te da je do sada interesovanje pokazalo više od 20 zemalja među kojima su za sada najozbiljnije Australija, Češka, Kenija, Irska, Filipini i Tajland.

Mi vjerujemo u naš proizvod i smatramo da je ovaj naš Bitcoin bankomat najlakši, najbrži i najpovoljniji način na koji ljudi diljem svijeta mogu da kupe i prodaju Bitcoin,

navodi se u priopćenju kompanije Robocoin.

Bitcoin je virtuelna valuta čija tržišna vrednost četiri godine nakon što se prvi put pojavila iznosi više od milijardu dolara. Ova virtuelna valuta stekla je veliko poštovanje i divljenje zbog svojih tehničkih rešenja koja joj omogućavaju da funkcioniše bez centralnog autoriteta.

Ni nakon četiri godine od kada je prvi put debitovala još uvek se ne zna ko je zaista kreator virtuelne valute Bitcoin.

Nedavni meteorski rast vrednosti Bitcoin valute mnoge je pretvorio u milionere što je samo još više podgrejalo rasprave i nagađanja o tome ko je zaista kreirao ovu valutu.

Virtuelna valuta Bitcoin debitovala je 2008 godine a predstavila ga je osoba koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto u naučnom radu pod nazivom Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System. Osoba koja se krije iza ovog pseudonima u početku je komunicirala samo putem e-maila i preko zvaničnog Bitcoin foruma, govoreći strogo profesionalno i tehnički, nikada lično i uvek u pisanoj formi, a onda je i ta vrsta komunikacije potpuno prekinuta. Niko nikada nije sreo osobu koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto, ili bar niko ko će priznati da jeste, niti da li je Nakamoto muško ili žensko.

Bitcoin valuta dizajnirana je da na neki način imitira zlato. Svako može da "iskopa" nove Bitcoin-e pokretanjem Bitcoin klijenta. Proces je dizajniran tako da postaje sve teži što se više ljudi bavi "iskopavanjem" novih Bitcoin-a (rudarenjem). U početku, Bitcoint klijent je mogao da stvori 50 Bitcoina za sat vremena rada na prosečnom laptopu. Međutim, sada je potreban celi dan kako bi se "iskopala"  tri Bitcoina na vrlo moćnom računaru koji ne radi ništa drugo.

Pretpostavlja se da se Nakamoto bavio rudarenjem od samog početka i da verovatno poseduje veliku količinu Bitcoina. Prema nekim analizama, osoba koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto verovatno je do sada "iskopala" bogatstvo od skoro milion Bitcoina koji trenutno vrede više od 100 miliona dolara.

Ima nekih neslaganja oko brojke od milion Bitcoin međutim, renomirani stručnjaci se slažu da je jedna osoba sakupila veliko Bitcoin bogatstvo i da je ta osoba verovatno Nakamoto.

Bilo kako bilo, prema logici Bitcoina, identitet osobe koja koristi pseudonim Satoshi Nakamoto uopšte ne bi trebao biti bitan. Bitcoin je dizajniran tako da tehnologija treba da bude zamena za poverenje. "Ono što je potrebno jeste sistem elektronskog plaćanja baziran na kriptografskom dokazu umesto poverenja, što omogućava dvema saglasnim stranama da direktno obave transakciju bez potrebe za trećom stranom od poverenja,

napisao je Nakamoto u svom originalnom Bitcoin naučnom radu.