Online Tržište

Google napokon dovodi Chrome na Android platformu. Beta verzija Chrome-a za Android 4.0 platformu objavljena je na Android Market-u i donosi nekoliko zanimljivih mogućnosti kao što su Chrome-ov napredni HTML rendering engine i mnoge druge popularne funkcije ovog Google pretraživača.

Chrome beta je dizajniran da radi i na Tablet uređajima i na telefonima. Tablet verzija korisničkog interfejsa skoro je ista kao kod desktop verzije Chrome-a, uključujući i prepoznatljivi kosi dizajn na karticama. Verzija za telefone ima više kompresovan interfejs, pogodan za male ekrane, a uključuje standardne Chrome funkcije kao što su Omnibar i panel sa prečicama ka aplikacijama.

Jaz između Chrome-a i Android Web pretraživača već dugo je izvor konfuzije kako za korisnike tako i za stručnjake. Iako su oba preglednika bazirana na WebKit i koriste neke od istih osnovnih komponenti, kao što je okvir za vektorsku grafiku Skia, oni su ipak posebne implementacije i u stvarnosti imaju jako malo zajedničkog.

U stvari, Android Web preglednik nije ni koristio Google-ov jedinstveni V8 JavaScript runtime sve do 2010 godine i izlaska verzije Android 2.2. Pre toga, on je koristio Apple-ov SquirrelFish.Takođe, Android Web pretraživač u poređenju sa Chrome-om imao je relativno lošu podršku za najnovije web standarde.

Google inženjeri navode da novi softver ima istu više procesnu arhitekturu koju Chrome koristi na desktopu a takođe nudi i podršku za moderne Web funkcionalnosti kao što su WebSockets i IndexedDB i Web Workers.

Ostale karakteristike koje će se dopasti Web programera uključuju hardverski ubrzan rendering za HTML5 Canvas elemente i ugrađeni alat za daljinsko debagovanje koji radi preko USB-a.

Treba napomenuti da jedna Chrome funkcija ipak neće biti uključena u mobilnu verziju, radi se o integraciji Flash player-a.

Kompanija Adobe je saopštila da Chrome za Android neće podržavati Flash sadržaja. Adobe takođe ističe da i ne planira raditi sa Google-om kako bi se dodala podrška za Flash u novom mobilnog pretraživača, naglašavajući da će nastaviti i dalje da podržava Flash u podrazumevanom  Android Web pregledniku.

Chrome za Android se može preuzeti sa Android Market-a i trenutno se instalira uz podrazumevani Android Web preglednik. Korisnici mogu da ga postave kao podrazumevani preglednik ali on neće zameniti standardni Android Web preglednik.

Dolazak Chrome-a na Android uređaje predstavlja veliki iskorak za Web pretraživanje na mobilnim uređajima koje pokreće Google-ov operativni sistem. Sada bi to trebalo da donese znatno bolje korisničko iskustvo na Web-u i učini Android boljim okruženjem za pokretanje mobilnih Web aplikacija sledeće generacije.

Google je bez prevelike pompe pokrenuo program Screenwise koji podrazumjeva plaćanje korisnicima da surfaju Internetom sa njegovim Chrome preglednikom. Prijaviti se možete na stranici www.google.com/landing/screenwisepanel/.

Na stranici Screenwise projekta se objašnjava kako Google želi da stvori panel ljudi koji bi mu pomogao da "sazna više o tome kako obični ljudi koriste Internet." Članovi ovog panela moraju biti stariji od 13 godina, imati ili se prijaviti za Google račun i koristiti Google Chrome web preglednik. Oni također moraju biti spremni na to da će Google pratiti njihove aktivnosti na Web-u.

Kao član ovoga panela, morat ćete dodati proširenje preglednika (browser extension) koje će sa Google-om dijeliti podatke o tome koje web stranice posjećujete i kako ih koristiti. Ono što naučimo od vas, pomoći će nam da poboljšamo Google proizvode i usluge i napravimo bolje online iskustvo za svakoga,

navodi se na stranici Screenwise projekta.

Članovi panela dobit će Amazon gift card code u vrijednosti od 5 dolara za instaliranje proširenja preglednika, a dodatna online zarada je 5 dolara u Amazon gift card code za svaka tri mjeseca koja provedu u Screenwise programu. Na stranici za prijavu se navodi da je maksimalni iznos koji se može zaraditi 25 dolara, ali se u pojašnjenju navodi da će Google kasnije odlučiti o visini online zarade za članove panela koji budu sudjelovali u programu dulje od godinu dana.

Amazon nije uključen u promociju, a kompanija Google navodi da će za upravljanje panelom programa Screenwise koristiti usluge Internetsko istraživačke tvrtke Knowledge Networks.

Neki kritičari se pitaju šta je pozadina svega, imajući u vidu najavljene promjene u privatnosti, i zašto su Google-u potebni dodatne informacije o tome koje su to web stranice i zašto ih korisnici posjećuju.

Mnogi su primjetili novi marketinški smjer koji je kompanija Google zauzela u posljednje vrijeme, ali ono što je zaista privuklo pozornost jesu skandalozni sponzorirani blog postovi i video prostor za Chrome koji su postavljeni tako da kršenje vlastitu Google politiku o plaćenim oglasnim linkovima. Mnogi bi rekli da je Google uhvaćen u prijevari.

Naime, otkriveno su stranice koje sadrže frazu “ovaj post je sponzoriran od strane Google-a,” i među njima najmanje jedna stranica koja sadrži marketinški video za Google Chrome sa povratnim linkom na Chrome download stranicu. Ono što je problematično jeste da ovaj povratni link ne koristi nofollow atribut koji sam Google zahtijeva za plaćene linkove. U ovom slučaju to znači da će tražilica indeksirati ovaj link i poboljšati Google-ov vlasti PageRank sa ovakvim sponzoriranim postovima.

Naravno, Google je svu krivnju odmah svalio na kompaniju Unruly Media, navodeći da je ona angažirana za obavljanje ove kampanje.

Google nikada nije pristao na ništa više od online oglašavanja. Mi smo angažiranjem kompanije Unruly Media dosljedno izbjegli plaćena sponzorstva, uključujući i plaćanje blogera za promicanje naših proizvoda. Što se nas tiče ovo su samo zlonamjerne insinuacije,

priopćio je glasnogovornik kompanije Google.

Izvršni direktor Unruly Media,Scott Button, potvrdio je navode da je bilo nekih nepravilnosti u oglasnoj kampanji i da su sve pogreške sada ispravljene.

Glasnogovornik kompanije Google naravno nije priopćio da li će Chrome download stranica biti kažnjena (naravno da neće) ali je priopćio da će kompanija uraditi sve što je potrebno da do ovakvih situacija u buduće ne dođe.

Firefox je odličan pretraživač koji je 2003 godine u eri Internet Explorer-a 6 donio jedan novi kvalitet u pretrazi. Dugo je bio drugi pretraživač po korištenju dok ga prošle nedelje nije pretekao Google Chrome koji je od tržišnog udela od 3% pre dve godine došao na 25,7% dok je udeo Firefox-a 25,2%.

Treba istaći činjenicu da kontinuirani razvoj Firefox-a u velikoj meri zavisi od prihoda ostvarenih od Google Toolbar-a koji je ugrađen u pretraživaču. Zvanične cifre koje je Mozilla objavila ukazuju na to da preko 80% prihoda kompanije u 2009 i 2010 godine dolaze od ovog partnerstva sa Google-om (oko 100 miliona dolara svake godine). Ovaj ugovor o partnerstvu je istekao u novembru a Mozilla još uvek ne želi da se izjasni da li će on biti obnovljen.

Mnogi se pitaju da li je neizvesna budućnost Firefox-a, da li neobnavljanje partnerstva sa Google-om znači novo partnerstvo sa Microsoft-om ili čak njegov kraj?

U poslednje vreme Mozilla je povukla određenje korake kako bi se na neki način pokušala osloboditi prevelike zavisnosti od Google-a tako što je tržištu prezentovala "Firefox with Bing", koji koristi Microsoft Bing kao default-ni engine za pretragu i "Awesome Bar" u koje korisnici takođe mogu da unesu upite za pretragu.

Takođe, treba imati na umu i činjenicu da Firefox-a nema nigde u mobilnom pretraživanju, nekako se izgubio na ovom brzo rastućem tržištu na kom njegovi konkurenti dominiraju, Safari na iOS, Chrome na Android-u, Opera Mini radi na različitim platformama a Microsoft pozicionira svoj IE browser Windows Phone uređajima kao i na Tablet-ima pripremajući se za dolazak Windows 8 OS.

Pitanje je i da li Google želi da obnavljanjem partnerstva finansira konkurenta s obzirom da je on sada drugi pretraživač iza IE. Ako Google ne želi obnavljanje partnerstva, da li će Microsoft biti voljan priteći u pomoc? Ne treba zanemariti i druge potencijalno zainteresovane strane kao što su Facebook i Amazona koji bi od partnerstva svakako mogli imati koristi s obzirom da Firefox još uvek ima 25% udela na tržištu pretraživanja Interneta.

Google je pronašao još jedan digitalni bilbord za online oglašavanje, svoj Chrome Web pretraživač.

Od juče su mnogi korisnici počeli da primećuju oglase u Chrome-u koji ne uzurpiraju vaše pretraživanje, ne pomeraju sadržaj, niti se takmiče sa redovnim oglasima na web stranicama već se oni pojavljuju u žutom boksu na vrhu nove tab strane u Chrome-u.

Ova stranica je obično samo usputna stanica za korisnike na putu ka drugim destinacijama, ali je sve važnije kao čvorište za Chrome Web Store aplikacije i kao početni ekran za Chrome.

Mnogi su u svojim komentarima optuživali Google da koristi svaku priliku za online zaradu, ali kad se malo bolje razmisli, pa zašto i ne bi kad im se može.

Kada je Google pokrenuo Chrome u septembru 2008 godine, jasno je stavljeno do znanja da će pretraživač biti sekundarni mehanizam za pravljenje novca. Kompanija je želela da ljudi Web stranice učitavaju brže a programerima da omogući da prave naprednije Web aplikacije.

I kao što se moglo videti od tada, Google voli da koristi Chrome kao sredstvo za prezentovanje novih Web aplikacija tržištu, na primer, novog eksperimentalnog interfejsa koji omogućava Chrome ekstenziji da konvertuje govor u tekst, ali isto tako da podstiče Google standarde kao što su SPDY umrežavanje, WebM video i WebP slike.

Mnogi su mišljenja da će ovo oglašavanje u novoj kartici u Chrome-e najverovatnije napredovati i vremenom postati oglašavanje na samoj početnoj Google stranici. Google početnu stranicu uglavnom koristili za promociju Google servisa, a povremeno i da ponudi važne informacije u slučaju nekih prirodnih katastrofa. On ne prodaje oglasni prostor na početnoj stranici kao što to radi Yahoo ali ga takođe ništa i ne sprečava da počne.

Mislim da Google to ne planira, bar ne u skorije vreme, i da će sigurno ostvariti mnogo veću zaradu na Internetu nastavljajući projekat ubrzavanja Interneta i nuđenja naprednije Web usluge korisnicima. Borba na tržištu Internet pretraživača je velika i sigurno da bi Google mnogo izgubio ako bi počeo sa oglašavanjem na početnoj stranici, jer bi to sigurno nateralo veliki broj korisnika da potraži neko konkurentno rešenje.

Nedavna studija kanadske kompanije AptiQuant koja prikazuje da korisnici Internet Explorer-a imaju niži koeficijent inteligencije od ljudi koji koriste neki drugi pretraživač, uzburkala je mnoge strasti.

Brojni mediji, uključujući BBC, CNN, Forbes kao i mnogi drugi među kojima i Online Tržište preneli su ovo istraživanje za koje se sada ispostavlja da je lažno.

Naime, nakon što su istraživanje preneli mnogi mediji pojavile su se tužbe ljutih i uvređenih IE korisnika što je rezultiralo sa ispitivnjem autentičnosti priče, same kompanije AptiQuant i metoda koje su se koristile za ovo istraživanje.

Ispostavilo se da je web sajt ove kanadske kompanija tek nedavno postavljen i da se na njemu nalazi veoma mnogo kopiranog sadržaja i slika legitimne istraživačke kompanije Central Test sa sedištem u Parizu. Čak je i slika navodnog osoblja kompanije AptiQuant u stvari slika osoblja Francuske kompanije.

Kompanija Central Test se oglasila izjavom za medije u kojoj izričito naglašava da nema nikakve veze sa kanadskom kompanijom AptiQuant. Ova izjava za medije jasan je znak da je cela priča i navodno istraživanje kompanije AptiQuant, prevara.

Ono što je istina jeste da se veliki broj IE korisnika organizovalo u podizanju tužbe za uvredu, klevetu i javno ponižavanje, tražeći kažnjavanje kompanije AptiQuant. Kako će sve završiti ostaje da se vidi.

Kanadska kompanija AptiQuant još uvek nije dala zvanično saopštenje za medije povodom ovih dešavanja.

Ako koristite Internet Explorer, vaš IQ je vjerojatno ispod prosjeka, tako barem tvrdi najnovije istraživanje.

AptiQuant, "psihometrijsko konsultantska" tvrtka koja pruža usluge istraživanja javnog mjenja za tvrtke, ponudila je online IQ testove za više od 100.000 ljudi. Posjetitelji su do ovih IQ testova dolazili ili organskim pretraživanjima ili putem reklama koje su se nalazile na drugim sajtovima, a tvrtka AptiQuant je vodila evidenciju o svakom pregledniku koji je korisnik testa koristio.

U prosjeku, Internet Explorer korisnici su prošli najgore, IE6 korisnici su na samome dnudok su IE8 korisnici nešto malo bolji. Firefox, Chrome i Safari su na sredini sa malom razlikom između njih. IE sa Chrome Frame i Camino su na samom vrhu, zajedno sa korisnicima Opere, koji su u prosjeku postigli najbolje rezultate IQ testova.

Istraživanje je pokazalo značajnu povezanost između kognitivne sposobnosti pojedinaca i njihovog izbora web preglednika,

zaključuje tvrtka AptiQuant.

Sada, može se tvrditi da je Internet Explorer najpopularniji web preglednik pa je najviše njegovih korisnika rješavalo ove testove, no, AptiQuant također pruža podatke iz sličnog istraživanja koje pokazuje da su 2006 godine korisnici Internet Explorera prošli odlično, iako je tada IE imao najveći udio na tržištu Internet preglednika.

Nezavisno testiranje sprovedeno od strane NSS Labs došlo je do nalaza da je sistem koji se koristi u Internet Explorer 8 i 9, izrazito superioran u blokiranju napada sa društvenih medija, u poređenju sa svojim konkurentima u Chrome-u, Firefox-u i Safari-u.

Ocenjujući pretraživače protiv skupa uzoraka Evropskih malware URL-ova tokom 19 dana,stopa blokiranja IE 8 je bila 90 odsto, ostavljajući Chrome 10, Firefox 4 i Safari 5 u daleko iza sebe sa po 13 odsto svaki. Opera, koja koristi tehnologiju iz antivirusne kompanije AVG, bila je poslednja na ovom testu sa samo 5 odsto.

Prilikom procene IE 9 sa uključenom aplikacijom za filtriranje, rezultati su bili još dramatičniji, blokiranje je bilo 100 odstotno.

Internet Explorer na ovim rezultatima može da zahvali dvema ugrađenim tehnologijama: SmartScreen URL Filter, sistem baziran na Cloud-u koji proverava URL u glavnoj bazi podataka. Ovo je prisutno i u IE 8 i IE 9 i izgleda da radi skoro identično u oba.

Pored toga, IE 9 je dodao i drugi sistem, SmartScreen Application Reputation koji nudi korisniku pretraživača izuzetno efikasan nivo zaštite pri preuzimanju sa Interneta. Chrome, Firefox i Safari svi koriste Google-ov sistem za proveru URL adresa Safe Browser Feed koji baš i ne radi onako kako se očekivalo.

Važna dimenzija testiranja je bilo i merenje prosečnog vreme reagovanja za blokiranje zlonamernih programa, u osnovi, to je vreme koje je pretraživaču potrebno da bi dodao problematični sajt na listu blokiranih sajtova.

IE 9 sa uključenim SmartScreen Application Reputation dobio je najvišu ocenu, dodajući sajtove bez odlaganja, ni jedan drugi pretraživač nije bio ni blizu ovakvog rezultata.

Firefox 8, koji se tek pojavio na Nightly kanalu, već sada je u svakom poređenju brži od Firefox 5 za 20%: start up, vraćanje sesije, izvršenju JavaScript-a, pa čak i u 2D i 3D WebGL renderiranju. Memorijski otisak Firefox 7 (a time i Firefox 8 ) također je drastično smanjen, uz prijeko potrebna poboljšanja po pitanju redukcije smeća.

U poređenju koje je napravljeno, p pitanju, start up (podizanja), vraćanje sesije, koliko dugo je potrebno da se Firefox pojavi nakon što kliknete na ikonu, kao i koliko dugo je potrebno da se ponovno otvori prethodna kartica. Poređenje je pokazalo razliku od 10% između Firefox-a 5 i Firefox-a 7 i 10% ubrzanja između Firefox-a 7 i Firefox-a 8.

Što se tiče 2D, ovo ogromno ubrzanje od 20% je nastalo radi nove grafičke pozadine u Firefoxu 7, pod nazivom Azure, što je jedinstven 2D grafički API koji Firefox može koristiti na svakoj platformi. Azure uklanja Direct2D i Quartz (OS X) i omogućava Firefox-u da zapisuje izravno na 3D podsustav (Direct3D i OpenGL). U ovom trenutku, performanse za oko 20% veće na Windows-u ali na OS X one mogu biti čak i veće.

3D WebGL performanse su također poboljšane za oko 20% na Firefox 8 u odnosu na Firefox 5, ali to nije zbog Azure, već je vjerojatno samo posljedica prilagođavanja kako bi WebGL bio manje nesiguran. Konačno, Firefox 8 znatno brže izvršava JavaScript, i to oko 15% brže nego Firefox 5.

U usporedbi sa drugim preglednicima treba napomenuti da je Firefox 8 jednako brz ili čak brži od najnovijeg Chrome 14. Chrome-ova WebGL implementacija je još uvijek brža, ali sa Azure, Firefoxa 2D performanse su zapravo bolje od Chrome. JavaScript performanse su gotovo identične. Jedina prava razlika između Chrome i Firefox (i Internet Explorer 9) je u izgledu.

Ako ste zainteresirani, ovde možete preuzeti Firefox 8 (Nightly) ili Firefox 7 (Aurora).

Chrome je jedini preglednik od velike četvorke, u koju još spadaju Safari, Firefox i Internet Explorer, koji je na Pwn2Own hakerskom natjecanju uspjeo ostati ne hakiran u posljednje dvije godine. Očito da je dosadašnji uspjeh potaknuo Google-ovu samouvjerenost toliko da je sada ponudio nagradu od 20.000 dolara i laptop CR-48 kojeg pokreće Chrome OS za hakera koji uspije pronaći i iskoristi sigurnosnu rupu u njegovom Chrome pregledniku.

Natjecatelj mora koristiti isključivo ranjivosti prisutnu u Google kodu i izbjeći sandbox kako bi hakiranje bilo uspješno.

U organizaciji Zero Day Initiative (ZDI) tima na HP TippingPoint, natjecanje nudi dodatne nagrade u ukupnom iznosu od 105.000 dolara za uspješno hakiranje Microsoft Internet Explorer-a, Apple Safari-a i Mozilla Firefox-a, kao i mobitela: Dell Venue Pro kojeg pokreće Windows 7, iPhone 4 sa iOS, Blackberry Torch 9800 sa Blackberry 6 OS i Nexus S kojeg pokreće Google Android.

Uspješno hakiranje ovih uređaja hakeru donosi nagradu od 15.000 dolara u gotovini i sam uređaj, kao i monetarni bonus za daljnje ZDI podneske u 2011 godini.

Inače, Pwn2Own takmičenje održava se od 9. do 11. ožujka u Vancouveru na CanSecWest konferenciji.