Online Tržište

Prema najnovijem izveštaju objavljenom u Philosophical Transactions of the Royal Society, do svakog Web sajta možete da dođete u maksimalno 19 klikova. Mađarski fizičar Albert-Laszlo Barabasi navodi da su "zatvorene" veze moguće zahvaljujući pretraživačima, velikim agregatorima i sajtovima za društveno umrežavanje.

Niko sa sigurnošću ne zna tačan broj individualnih Web stranica ali trenutne procene govore o brojci od 14 milijardi. Većina Web stranica je povezana samo sa onima koji imaju blisko povezan sadržaj, ali zahvaljujući sajtovima kao što su Google i Facebook, niša grupe su grupisane zajedno. To je priličan podvig kada se uzme u obzir da postoji duplo više stranica nego ljudi na planeti, ali nije iznenađujuće s obzirom da ovo nije prvi put da se diskutuje o fenomenu 19 klikova.

Albert-Laszlo Barabasi u svom istraživanju stvarno pokazuje da su kompanije kao što su Google i Facebook uspele u svojim misijama povezati svet. Google-ova misija, kako je on objašnjava, jeste "da organizuje svetske informacije i učini ih univerzalno dostupnim i korisnim", što je upravo ono što kompanija i radi.

Facebook je permutacija iste teme: prema vlastitim rečima "misija Facebooka je da svet bude još otvoreniji i povezaniji", isto važi i za Twitter koji ističe da je njegov cilj da momentalno poveže ljude, bez obzira gde se nalaze, sa onim što im najviše znači.

Albert-Laszlo Barabasi se smatra ekspertom za mrežne teorije koji je 2002 godine objavio knjigu na temu pod nazivom “Linked: The New Science of Networks”.

Federalni Sud Pravde u Karlsruheu presudio je da je Internet osnovni dio ljudskog života. Njemački zakon već nalaže da pojedinci mogu tražiti nadoknadu zbog gubitka mogućnosti korištenje osnovnih materijalnih stvari, što znači da ljudi imaju pravo zatražiti naknadu u slučaju da je pristup Web-u poremećen od strane njihovih davatelja usluga.

Sud je svoju presudu donio nakon slučaja u kom čovjek nije bio u mogućnosti koristiti svoju ​kućnu DSL konekciju skoro dva mjeseca. Naravno, ova vrsta konekcije odgovorna je i za njegovu telefonsku i fax liniju, tako da ovaj čovijek nije mogao koristiti ove tri usluge od kraja 2008 godine do početka 2009 godine.

Ovaj čovjek već je dobio odštetu od svog pružatelja usluge zbog toga što je morao svo to vrijeme koristiti svoj mobitel, ali on je želio i odštetu zbog toga što svo to vrijeme nije mogao da pristupi i koristi Internet.

Glasnogovornik Suda rekao je da Internet igra vrlo važnu ulogu u životu te da utječe na privatni život pojedinca na vrlo različite i presudne načine. Zbog toga je Sud donio presudu da se korištenje Interneta može usporediti sa gubitkom mogućnosti korištenja automobila.

Treba reći i da je Francusko Ustavno Vijeće donijelo presudu još 2009 godine prema kojoj je pristup Internetu osnovno ljudsko pravo. Nadalje, Finska je zauzela slično stajalište godinu dana kasnije proglašavajući da svaki građanin mora biti opremljen sa 100 MB širokopojasnom konekcijom do 2015 godine.

Međunarodna Telekomunikacijska Unija (ITU), koja je industrijsko tijelo Ujedinjenih Naroda za telekomunikacijske operatere, ne smije imati kontrolu nad Internetom!

Europski Parlament usvojio rezoluciju kojom se osuđuje nadolazeći pokušaj iz Međunarodne Telekomunikacijske Unije (ITU) za kontrolom nad Internetom. Također, 27 država članica EU dobile su instrukcije da djeluju u skladu sa ovom rezolucijom. Rezolucija Europskog Parlamenta uslijedila je kao odgovor na pokušaj ITU da sebe nametne kao nadležno tijelo koje će da kontrolira Interneta.

Na izradi rezolucije, koja je jučer usvojena sa velikom većinom, ključnu ulogu imali su Piratska Stranka i članovi Europskog Parlamenta iz Nizozemske, Marietje Schaake i Judith Sargentini.

Na svom predstojećem sastanku sljedeći mjesec u Dubaiju, očekuje se da će ITU pokušati sebe proglasiti vrhovnim regulatorom nad Internetom.

Svjetska konferencija Međunarodnih Telekomunikacija (WCIT) pokušat će revidirati međunarodne telekomunikacijske propise, koji nisu ažurirane od 1988 godine. Današnja Rezolucija Europskog Prlamenta upozorava da bi neki od postojećih prijedloga mogli rezultirati da ITU postane "vladajuća moć nad Internet-om", nešto što je Europski Parlament odlučio spriječiti.

ITU, ili bilo koja druga centralizirana međunarodna institucija, nisu prikladna tijela koja i trebala biti regulatorna vlast nad Internetom,

navodi se u rezoluciji EU.

Rezolucija poziva države članice EU kao i Vijeće i Komisiju, koji će predstavljati EU u Dubaiju, da spriječe bilo kakve izmjene Međunarodnog Telekomunikacijskog Pravilnika koje bi bile štetne za otvorenost Interneta, njegovu neutralnost i slobodu izražavanja.

U međuvremenu kompanija Google poziva korisnike da "daju svoju podršku slobodnom i otvorenom Internetu”.

NASA i Evropska Svemirska Agencija uspele su kontrolisati LEGO robota na Zemlji sa međunarodne svemirske stanice koristeći eksperimentalni “međuplanetarni Internet” sistem.

Specijalno je razvije Disruption Tolerant Networking (DTN) protokol kako bi se olakšala komunikacija u sredinama visoke latencije kao što je svemir. LEGO eksperiment je dosada najnaprednija demonstracija njegovih mogućnosti koja je trebala simulirati astronautsku kontrolu stvarnog robota na površini drugih planeta.

DTN protokol radi tako što inteligentno drži i ponovo šalje paketa podataka koji bi inače bili izgubljeni korišćenjem tradicionalnih mrežnih protokola.

DTN arhitektura je nova komunikaciona tehnologija koja omogućava standardizovanu komunikaciju sličnu Internetu i koja funkcioniše na dugim relacijama i u uslovima vremenskog kašnjenja. Osnova DTN je Bundle Protokol (BP), koji je ekvivalent Internet Protokol-u (IP) kao osnovi Interneta na Zemlji. I dok Internet Protokol pretpostavlja kontinuirani tok podataka između korisnika i udaljenog sistema, DTN protokol inteligentno računa sa mogućnošću gubitka konekcije i pojavljivanja grešaka pri prenosu paketa podataka. Kod DTN protokola podaci se prenose kroz mrežt “hop-by-hop”, tj. dok čekaju da sledeći link postane povezan, paketi podataka se privremeno skladište a zatim prosleđuje na sledeći čvor kada link postane dostupan.

NASA je iznela svoje planove da u budućnosti iskoristi ovaj protokol za izgradnju kompleksne međuplanetarne mreže sastavljene od mnogih satelita i releja koji bi se izmešu ostalog koristili i za kontrolu svemirskih vozila na drugim planetama. Da bi bolje shvatili DTN protokol pogledajte video demonstraciju ispod.

Evropsko online tržište raste u svim segmentima. Evropsko tržište online oglašavanja poraslo je za 14,5 odsto u 2011 godini u odnosu na godinu dana ranije, dostigavši tržišnu vrednost od skoro 21 milijardu evra. Rezultati istraživanja koji su objavljeni juče na IAB Evrope Interact konferenciji u Barseloni, pokazuju da se u Evropi na online oglašavanje troši 20 procenata budžeta za oglašavanje. Oglašavanje u Internet pretrazi i video oglašavanje konstantno je u porastu dok mobilno oglašavanje u poslednje vreme beleži ekstremni rast.

Evropska ekonomija je u velikim problemima tako da rast online oglašavanja od 14,5 odsto ne utiče mnogo na stanje ekonomije u EU. Celom Evropsko tržište oglašavanja, izuzev online oglašavanja, u 2011 godini zabeležilo je rast od samo 0,8 odsto u odnosu na 2010 godinu.

Gledajući Evropske zemlje pojedinačno, Rusija je imala najveći rast tržišta, 55,5 odsto u odnosu na 2010 godinu. Pet najvećih tržišta (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Holandija) i dalje čine skoro 68 odsto ukupnog Evropskog tržišta online oglašavanja, što je neznatno manji procenat u odnosu na prethodnu godinu.

IAB Europe AdEx Benchmark 2011 uključuje statistiku oglašavanja u online videu za 14 tržišta. Video predstavlja oko 8,2 odsto ukupne vrednosti tržišta online oglašavanja na kom su lideri Švedska, Velika Britanija i Nemačka.

Udeo mobilnog oglašavanje i dalje je veoma mali. U ukupnoj potrošnji za online oglašavanje udeo mobilnog oglašavanja je samo između 1 i 3 odsto, mada treba naglasiti njegovu veliku prosečnu stopu rasta od 45,6 odsto.

Poređenja radi, prihodi od Internet oglašavanje u Sjedinjenim Američkim Državama dostigli su 31,7 milijardu dolara u 2011 godini.

IAB Europe predstavila je i izveštaj o korišćenju Interneta u 28 Evropskih zemalja. Trenutno 65% ili nešto manje od 430 miliona Evropljana koristi Internet služeći se sa četiri vrste uređaja, računar, mobilni telefon, tablet i konzola za igranje. Izveštaj pokazuje da njih 37 odsto pristupa Internetu sa više od jednog uređaja.

Prema nalazima istraživanja IAB Europe, Evropljani u proseku provode 14,8 sati nedeljno na Internetu.

Sajtovi sa vestima posebno su popularni, više od 90% evropskih Internet korisnika će svoju želju za vestima zadovoljiti online. Veoma interesantan podatak je da čak 96 odsto evropskih Internet korisnika pretražuje Internet u cilju online kupovine, dok 87 odsto kupuje online.

IAB Europe navodi da su za potrebe izveštaja o korišćenju Interneta u Evropi korišćeni podaci dobijeni putem online ankete, telefonskih razgovora i direktnih intervjua u kojima je učestvovalo više od 50.000 osoba.

Prošle sedmice, građani Irana u nekoliko navrata nisu bili u mogućnosti da pristupe sadržaju na Internetu. Uoči proslave Iranske revolucije koja se desila 1979 godine, Google i svi SSL sajtovi bili su blokirani u Iranu. Par dana kasnije, Google je potvrdio da su Gmail i YouTube bili blokirani u toj zemlji.

Sada je Iran ponovo odsekao svoje građane sa Interneta uoči parlamentarnih izbora u zemlji. Prema izveštajima, Iran je blokirao većinu secure socket layer (SSL) veza. Na taj način prekinut je pristum svemu što koristi "https" protokol, uključujući većinu e-mail usluga, YouTube i društvene mreže kao što su Facebook i Twitter.

Mnogi Iranci ranije su koristili Virtual Private Networks (VPN) kako bi zaobišli cenzuru, međutim ova posljednja blokada Internet sadržaj je mnogo gora nego prošle sedmice jer sada VPN ne radi.

U januaru je Iranski ministar za informisanje izjavio da će zaštićeni (firewalled) nacionalni Internet uskoro postati operativan ali da ne postoji neki određen datum kada će se to desiti. Stvaranje ovako ogromnog "Intraneta" zabrinulo je mnoge sajber aktiviste u Iranu, jer sa njim Vlada stiće ogromnu prednost u svojoj borbi protiv neistomišljenika.

Stručnjaci ovu najnoviju cenzuru Interneta povezuju sa predstojećim parlamentarnim izborima koji su zakazani za 2. mart. S obzirom da je došlo do masovnih demonstracija nakon predsedničkih izbora 2009 godine kada su zapadni mediji izveštavali o sumnjivoj pobedi aktuelnog predsednika Mahmoud Ahmadinejad-a. Tada su Twitter i ostali sajtovi za društveno umrežavanje odigrali ključnu ulogu u organizovanju protesta i slanje vesti o šta se dešava u Iranu. Pretpostavka je da je ova poslednja blokada Interneta u Iranu usmerena na sprečavanje ponavljanje tih događaja.

U današnje vreme kada su ljudi sve više oslonjeni na Internet, a može se reći da su mnogi i bukvalno zavisni, kako poslom tako i druženjem, postavlja se pitanje šta bi se desilo da na globalom nivou dođe do prekida Interneta na samo jedan dan? Da li bi neki to preživeli?

Svi su saglasni da su popularnost i ekspanzija rasta društvene mreže Facebook svojevrstan fenomen. Ono što nudi ova društvena mreža privuklo je milione korisnika Interneta da sve više vremena provode na njenom sajtu, družeći se sa prijateljima, igrajući igrice i ostalo. Masovnost društvene mreže Facebook utiče na sam način na koji ljudi danas žive i komuniciraju, i ne samo ljudi već i poslovanja koja moraju da se prilagođavaju novim trendovima gradeći svoje prsustvo na društvenim mrežama.

Koliki je uticaj Facebook govori i činjenica da sada ima nešto više od 800 miliona aktivnih korisnika. Poređenja radi, Evropi zajedno sa Rusijom 727 miliona stanovnika. Od najpopularnije društvene mreže na svetu veću populaciju jedino imaju Kina i Indija.

Interesantno je znati da Facebook sada ima korisnika koliko je ceo Internet imao 2004 godine, kada je društvena mreža Facebook i pokrenuta.

Ovaj grafikon prikazuje poređenje Facebook-a sa svetskom bazom Internet korisnika.

Broj aktivnih korisnika Facebook-a je …

• 38% trenutne Internet populacije
• 87% Internet populacije u Aziji
• 168% Internet populacije Evrope
• 294% Internet populacije Severne Amerike
• 370% Internet populacije Latinske Amerike
• 674% Internet populacije Afrike
• 1,167% Internet populacije Bliskog Istoka
• 3,757% Internet populacije Okeanije i Australije

Na sedećem grafikonu je prikazano poređenja veličine Facebook-a sa celokupnim brojem stanovnika nekoliko izabranih zemalja:

Imajte na umu da drugi grafikon upoređuje celokupno stanovništvo a ne samo Internet populaciju (korisnike Interneta).

Mora se priznati da su ovi brojevi prilično zapanjujući.

Grupe zemalja G8, u koju spadaju Francuska, Italija, Nemačka, Velike Britanija, Japan, Kanada, Rusija i SAD, sastali ove nedelje u Dovilu u Francuskoj da bi razgovarali o ogromnom broju pitanja među kojima se nalazi i pitanje Interneta. U dugom saopštenju na kraju sastanka u petak, zemlje su nakon iznošenja svojih viđenja Interneta dogovorile i jasno istakle da se zakoni koji važe u sajber prostoru moraju identično primjenjivati kao i u stvarnom svetu.

U dokumentu koji je proistekao iz dogovora G8 navodi se da mnogo dobrih stvari o slobodnom izražavanja, demokratizaciji moći Interneta, i potreba za "ne-diskriminacijom i fer konkurencijom". Dokument takođe primećuje da te osobenosti "moraju biti uključene u širi okvir" poštovanja zakona i zaštite intelektualne svojine.

Ovaj okvir "mora da primeni istu zaštitu, sa istim garancijama, kako svuda tako i na Internetu".

A to znači, kada je u pitanju intelektualna svojina, da je potrebno više akcije nego do sada.

Što se tiče zaštite intelektualne svojine, posebno autorskog prava, robne marke, poslovne tajne i patenata, prepoznajemo potrebu da se nacionalni zakoni i okviri bolje primenjuju. Mi smo tako ponovili našu posvećenost da se obezbede efikasnije akcije protiv povrede prava intelektualne svojine u digitalnoj areni, uključujući i akcije koja se tiču sadašnjih i budućih povreda. Shvatamo da efikasno sprovođenje pravila koja se odnose na prava intelektualne svojine zahtevaju odgovarajuću međunarodnu saradnju relevantnih interesnih strana, uključujući i privatni sektor. Mi smo posvećeni identifikovanju načina da se olakša veći pristup i otvorenost za znanje, obrazovanje i kulturu, uključujući i podsticanje inovacija i dalju legalnu online trgovinu roba i sadržaja, uz poštvanje prava intelektualne svojine,

navodi se u dokumentu.

Pozdravljamo Samit G8 i priznanje potrebe da zakoni i okviri treba da vode ka poboljšanju sadašnjeg stanja. Takođe pozdravljamo njihovu posvećenost da se obezbedi efikasna akcija protiv povreda prava intelektualne svojine u digitalnom svetu.

navode u svojoj reakciji na ovaj dokument grupe trgovaca muzikom i filmovima.

Evropska grupa za ljudska prava "Article 19" usprotivila se ovom G8 dokumentu navodeći da se "izgleda prihvataju nova ograničenja slobode govora na Internetu povećanjem sprovođenje prava intelektualne svojine, što nedvosmisleno rezultira kršenjem pravo na slobodu izražavanja."

Francuski predsednik Nicolas Sarkozy, koji je pomogao u organizovanju sastanka G8 u Parizu, već godinama govori o stvaranju "civilizovanog" Interneta, čiji je ključni sastojak takođe zaštita intelektualne svojine.

Mnogi su mišljenja da je ovo uvod u cenzuru Interneta od strana država i moćnih organizacija.

Da li je ovo početak kraja Interneta kakvog poznajemo, ostaje da se vidi, ali promena će sigurno biti.

Europska agencija za sigurnost na Internetu, ENISA, je izjavila da nedostatak informacija o veličini i obliku Internet infrastrukture, zabrinjava jer ga to čini ranjivim na napade.

Iako je otvorena i decentralizirana organizacija, kako sada izgleda Internet, do sada bila ključna za uspjeh i otpornost na Internetu, ipak ne postoji centralni operativni centar koji bi nadgledao ove interkontinentalno povezane mreže koje čine sadašni Internet, što dovodi do konfuzije oko izvještavanja o cybera napada kao i do nedostatka utvrđene najbolje prakse. Odgovarajuće zakonodavstvo još nije definisano a ne postoji ni općeprihvaćeni Internet kodeks ponašanja, navodi ENISA.

Stabilnost na Internetu je ključno za gospodarstvo modernih društava, te stoga moramo utvrditi da li mehanizmi sigurnosti koji se koriste danas, odgovaraju izazovima koji nas čekaju u budućnosti. Sustavni neuspjeh na Internetu bi uzrokovao značajne probleme u nekoliko sektora kao što su energija, transport, financije, zdravstvo i gospodarstvo,

izjavio je Udo Helmbrecht, izvršni direktor ENISA.

ENISA preporučuje da istrage incidenata kao što su napadi ili hakerski upadi, treba da provode neovisna tijela.

Sadašnji Internet jednostavno nije u stanju pružiti željene točnosti, fleksibilnosti i sigurnosti. Čak i sada, sa oko 1 milijardom senzora, mi nismo u mogućnosti napraviti pravilnu uporabu svih podataka koje oni generiraju. Učinkovita obrana od prijetnji koje dolaze sa Interneta, ne samo za poziva na odgovarajuća tehnička dostignuća i visoko kvalificirane stručnjake, već i veoma opsežnu suradnju,

rekao je mađarski ministar obrane Csaba Hende u ponedjeljak. (Mađarska je predsjedavajuća Evropskom Unijom)

Ministar je pozvao na redovite razmjene znanja i iskustava, kako unutar EU tako i u sklopu transatlantskih odnosa. Mjere su također potrebne da bi se na odgovarajući način spriječio, otkrio i odbio neki budući napad, kao što je navedeno u nedavno prihvaćenom strateškom konceptu NATO-a.

Sve je ovo fino, ali ako se uzme u obzir želja Europske Unije za kreiranjem virtualnog Šengenskog prostora, bojim se da sve vodi ka zadiranju u privatost i nadgledanju građana, što mnogi itekako žele. To pokazuju i nadavni skandali oko lociranja korisnika putem smartphone uređaja. Navigacijska usluga TomTom je čak prodavala informacija o brzini vožnje korisnika policiji.

Evropska komisija je čak predložila i veoma sporan zakon o kome se vode mnoge polemike a radi se o “Pravu da bude Zaboravljeno”, koji bi trebao biti zapisan u predstojeću reviziju Direktive o Privatnosti.

Ali Aghamohammadi, šef iranske administracije za ekonomske poslove je u intervjuo koji je dao Iranskoj državnoj novinskoj agenciji izjavio da Iran radi na "halal Internetu". Iz njegovog intervjua se može zaključiti da će nova mreža raditi paralelno sa normalnim Internetom, te da će u nekoj fazi zamijeniti otvoreni Internet u Muslimanskim zemljama u regiji.

Iran će uskoro kreirati Internet u skladu sa islamskim principima, u cilju poboljšanja komunikacije i trgovinskih veza sa svijetom. Možemo je opisati kao istinsku ‘halal’ mrežu namjenjenu Muslimanima koja podržava sve etičke i moralne norme. Cilj ove mreže je da se poveća prisutnost Iranskog i Perzijskog jezika u onome što je postalo najvažniji izvor međunarodne komunikacije,

izjavio je Ali Aghamohammadi.

Interesantno je da je zapovjednik Iranske civilne zaštite organizacije, Gholam Reza Jalali, izjavio da Iran smatra da su Sjedinjene Američke Države i Izrael odgovorne za kreiranje i distribuciju Stuxnet crva, pozivajući se na istraživanja i studije koje je Iran uradio po ovom pitanju. On takođe navodi da je konačno rješenje problema cyberdefense i formiranje džihada, postizanje gospodarske samostalnosti u proizvodnji vlastitog osnovnog softvera, kao što je operacijski sustav.