Online Tržište

Od kada je uspostavljen SEO kao termin, brendovi se pitaju šta je to što mogu dobiti njegovom primenom. Odgovori se uglavnom fokusiraju na prvi i najlogičnije uticaj SEO, rangiranje. U nekim slučajevima je celi komercijalni model izgrađen oko SEO, pri čemu se online zarada ostvaruje monetarizacijom visoke pozicije u rezultatima pretraživanja.

Nekada je bilo veoma teško davati bilo kakve prognoze po pitanju rangiranja jer su algoritmi imali samo nekoliko faktora koji su uticali na njih. Neki su čak prikazivali rezultate poslagane abecednim redom.

Veoma mali broj servisa pružao je relevantne podatke pa je bilo kakvo predviđanje bilo nemoguće. Prvo se pojavio Wordtracker a potom i Overture, koji je pružao podatke o broju klikova za plaćenu pretragu ali tek nakon što je Google lansirao svoj alat za ključne reči kao i za procenu posećenosti u okviru svoje AdWords ponude, mogli su se dobiti neki približno tačni podaci koji su se mogli iskoristiti za neko predviđanje. Sa njim možete da birate ključne reči na osnovu njihovog obima pretrage. Međutim, nije bilo komparacije obima pretrage i stvarnog web prometa koji bi bio meren analitikom sajta.

Vratimo se sadašnjici, agencija Slingshot SEO ovih dana je predstavila jedno veoma zanimljivo istraživanje koje pokazuje da samo 52% Google korisnika klikne na organske rezultate pretrage koji se nalaze na prvoj strani, dok samo 26% Bing korisnika učini isto. Ove brojke su mnogo manje nego u CTR istraživanjima koja su rađena ranije.

Prema istraživanju agencije Slingshot, rangiranje broj jedan na Google-u dobija oko 18% a broj dva oko 10% CTR. Što se tiče Bing-a CTR za prve dve pozicije u rangiranju je 9.66% i 5,51%.

Pogledaj kompletan post »

Cilj postovanja na vašu Facebook stranicu svakako je taj da taj post vidi što više vaših Fan-ova, ali svaki post ima ograničen vek trajanja. Za to vreme, vaši Fanovi vide post u svom News Feed-u, i mogu ga Like ili komentarisati. Nakon izvesnog vremena Facebook prestaje da prikazuje vaš post u News Feed-u.

Kada bi znali prosečan vek trajanja svog posta mogli bi postovati ponovo čim predhodni post izgubi svoju vidljivost i tako bi vaša stranica uvek imala živu poruku za fanove. Na taj način vaša izloženost bi bila maksimalana.

Ova tabela je produkt istraživanja strance PageLever koja nudi naprednu Facebook analitiku, i koja pokazuje da je za stranice sa velikom bazom korisnika najkraći životni vek poruka između 11 i 13 sati. Najduži vek trajanja bi bio 50 sati, i odnosi se na dane vikenda.

Treba naglasiti da je uzorak za ovo istraživanje veoma mali, podaci dolaze samo iz 20 postova ali ti postovi dolaze sa stranica koje imaju više od 2 miliona Fanova, što predstavlja jako mnogo angažovanje. Moguće je da prosečne Facebook stranice, koje imaju manje Fan-ova od ovih uzorak stranica, imaju manje angažovanja i da je životni vek njihovog posta kraći.

Prema najnovijem izveštaju Chitika Insights, Google je izgubio preko 60 procenata svojih aktivnih korisnika na društvenoj mreži Google +.

Društvena mreža Google +, koja je prvobitno bila dostupna samo putem poziva, privukla je ogromno interesovanje korisnika koji su čak kupovali pozivnice kako bi mogli da se što pre pridruže onome za šta su mnogi verovali da će biti novi fenomen društvenog umrežavanja. Ovo interesovanje se nastavilo i kada je Google širom otvorio vrata svoje društvene mreže omogućavajući svima da postanu dio nje. To je dovelo do masovnog priliva novih članova, a web promet na mrežu je porastao za neverovatnih 1.200 odsto. Za samo tri meseca Google + mreža imala je 50 miliona članova.

Međutim, uprkos vrlo jasnom interesovanju za ovu Facebook alternativu, pokazala se da se korisnici ne zadržavaju mnogo na mreži niti da aktivno koriste neke njene funkcionalnosti. Web promet je 22. i 23. septembra doživio svoj maksimum a nakon toga je počeo da opada, dolazeći na isti nivo na kom je bio pre nego što je otvoren za javnost.

Očigledno da problem Google-a nije bio privlačenje korisnika već njihovo zadržavanje na društvenoj mreži. Za sada se pokazuje da su mnogi korisnici bili samo radoznali o novoj društvenoj mreži i njenim mogućnostima, i da su se vrlo brzo vratili na već isproan i dokazan format Facebook-a.

Chitika Insights tvrdi da bi uprkos tom nedostatku načina kako zadržati korisnike, Google + ipak mogao postani konkurentna alternativa Facebook-u, ubrzim dodavanjem novih mogućnosti koje bi mogle da zadrže korisnike.

Sigurno da Facebook neće mirno promatrati nastojanja Google-a da ugrozi njegovu dominantnu poziciju na ovom tržištu, što i pokazuje njegovo dodavanje funkcija koje su inspirisane Google +, posebno u smislu unapređenja opcija transparentnosti privatnosti.

Svakako da postoji vrijednost u dopiranju do svoje publike putem društvenih medija, no, nedavno izvješće koje dolazi iz PageLever vjerojatno ni vas moglo iznenaditi kada saznate da se vaši najaktivniji korisnici nisu angažirani oko vaših poruka ni na kakav način.

U izvješću, koje detaljiše razliku između “aktivnog” korisnika i onoga koji se angažira, ističe se činjenica da se “aktivni korisnik računa svaki puta kada netko posjeti vašu Fan stranicu ili pogleda priču o vašoj Fan stranici. Ako korisnik pogleda sadržaja bez angažiranja, on se i dalje broji kao aktivni korisnik. Ako netko pogleda i stranicu i priču, on će se brojati samo kao jedan aktivni korisnik “

Ako netko taguje Fan stranicu u statusnom ažuriranju, svatko tko vidi to statusno ažuriranje smatra se aktivnim korisnikom. Iako ovako nešto odlično sastanovišta Facebook-a, jer tako dobiva ogromne brojke, stvarnost je da je to pogrešno, jer su gledanje i aktivnosti izrazito različite metrike.

PageLever, servis koji nudi detaljnu Facebook analitiku, vršio je mjerenje 1.000 stranica kako bi se vidjeli dnevni aktivni korisnici. Evo rezultata:

U donjoj polovici tablice primjetit ćete ono što većina smatra da je angažiranje oko sadržaja. Drugim riječima, nešto što od korisnia zahtijeva da poduzme javnu akciju, kao što je Like, komentiranje ili objavljivanje. Jednostavno, gledanje nije dovoljno da bi se moglo nazvati angažiranjem.

Svi su saglasni da su popularnost i ekspanzija rasta društvene mreže Facebook svojevrstan fenomen. Ono što nudi ova društvena mreža privuklo je milione korisnika Interneta da sve više vremena provode na njenom sajtu, družeći se sa prijateljima, igrajući igrice i ostalo. Masovnost društvene mreže Facebook utiče na sam način na koji ljudi danas žive i komuniciraju, i ne samo ljudi već i poslovanja koja moraju da se prilagođavaju novim trendovima gradeći svoje prsustvo na društvenim mrežama.

Koliki je uticaj Facebook govori i činjenica da sada ima nešto više od 800 miliona aktivnih korisnika. Poređenja radi, Evropi zajedno sa Rusijom 727 miliona stanovnika. Od najpopularnije društvene mreže na svetu veću populaciju jedino imaju Kina i Indija.

Interesantno je znati da Facebook sada ima korisnika koliko je ceo Internet imao 2004 godine, kada je društvena mreža Facebook i pokrenuta.

Ovaj grafikon prikazuje poređenje Facebook-a sa svetskom bazom Internet korisnika.

Broj aktivnih korisnika Facebook-a je …

• 38% trenutne Internet populacije
• 87% Internet populacije u Aziji
• 168% Internet populacije Evrope
• 294% Internet populacije Severne Amerike
• 370% Internet populacije Latinske Amerike
• 674% Internet populacije Afrike
• 1,167% Internet populacije Bliskog Istoka
• 3,757% Internet populacije Okeanije i Australije

Na sedećem grafikonu je prikazano poređenja veličine Facebook-a sa celokupnim brojem stanovnika nekoliko izabranih zemalja:

Imajte na umu da drugi grafikon upoređuje celokupno stanovništvo a ne samo Internet populaciju (korisnike Interneta).

Mora se priznati da su ovi brojevi prilično zapanjujući.

Microsoft razmatra da ponovo da ponudu za Yahoo Inc, nakon veoma gorke i neuspješne borbe za preuzimanje 2008 godine. Kompanija Microsoft se pridružuje nizu drugih kompanija koje pokazuju interesovanje za preuzimanje Yahoo-a, čija je trenutna tržišna vrijednost procijenjena na oko 18 milijardi dolara. Među veoma zainteresiranim su Providence Equity Partners, Hellman & Friedman, Silver Lake Partners, Kineski e-commerce gigant Alibaba Group i Ruska investicijska kompanija DST Global.

Dionice kompanije Yahoo skočila su na 15,80 dolara nakon glasina da će i Microsoft da se uključi u trku za preuzimanje kompanije. Inače, trenutno se dionicama Microsoft-a trguje po cijeni od 25,91 dolara, pa mnogi pretpostavljaju da bi kompanija mogla da potraži partnera sa kojom bi preuzela Yahoo.

Kompanija Microsoft još uvijek nije donijela konačnu odluku o davanju ponude za Yahoo jer unutar kompanije postoje unutarnje podjele o tome. Prema nekim izvorima, jedna dio je za to da se da ponuda, vjerujući da će to uništiti AOL kao konkurenta i stvoriti snažan web portal koji može ponuditi bolje proizvode za publiku, oglašivače i krajnje korisnike. Međutim, drugi dio je protiv ovog posla, smatrajući da ako Microsoft želi da uloži milijarde dolara u neku kupovinu onda bi trebao da kupi kompaniju koja ima više potencijala za rast.

Microsoft je 2008 godine pokušao da kupi Yahoo sa ponudom od 47,5 milijardi dolara ili 33 dolara po dionici.
Microsoft je nedavno pokazao spremnost da se upusti u velike akvizicije, u svibnju je kupio kompaniju Skype za 8,5 milijardi dolara. Kompanija je također 2007 godine kupila kompaniju Aquantive, plativši je 6 milijardi dolara.

Ipak, nekoć veoma dominantni Yahoo će biti veliki zalogaj za sve ponuđače a mnogi već sada prave različite kombinacije i računice a jedna se odnosi na imovinu u Aziji, koja bi se po mnogima trebala prodati i tako stabilizirati poslovanje kompanije.

Trenutno financijski savjetnici kompanije Yahoo, Goldman Sachs i Allen & Co, se pripremaju za slanje financijskih informacija potencijalnim ponuditeljima.

Novi Google alat za podatke i analizu, nazvan Our Mobile Planet, daje svima pristup podacima i istraživanjima vezanim za korištenje smartphone-a. Na sajtu je interaktivni alat koji svi mogu da koriste za stvaranje prilagođenih grafikona koristeći podatke iz Google-ovog “Global Mobile Research: The Smartphone User & The Mobile Marketer” istraživanja provedenog početkom ove godine.

Our Mobile Planet pruža duboki uvid u ponašanje potrošača kada je u pitanju pretraživanje, video, društvene i e-mail navike, kao i mobilno istraživanja i namjere o kupnji.

Možete birati između vrsta smartphone podataka koje želite pregledati, uključujući i brzinu kojom potrošači usvajaju smartphone, ponašanje (zašto i kako potrošači koriste te uređaje), aktivnosti (što potrošači rade sa svojim smartphone uređajem), trgovina (online kupovina sa smartphone) i oglašavanje (angažovanje potrošača po pitanju mobilnog oglašavanja).

Svaki ovaj skup podataka ima svoje podskupove, tako da zaista možete napraviti dosta duboka i temeljna istraživanjima za neke specifičnosti koje vas interesuju. Na primjer, kada je u pitanju online trgovina, možete odabrati mobile commerce, istraživanje i kupovina po vertikali i izjavama. Pod svakom od ovih, možete odabrati određenu vrstu podataka, uključujući i kupovinu po vrsti plaćanja, NFC, itd.

Nakon toga možete odabrati i filtriranje podataka po zemljama, Google za sada nudi podatke iz 30 zemalja svijeta, a možete dodati i druge filtre za grafikon kao što su dob, spol i korištenje mobilnog Interneta. Napravljen grafikon možete izvesti kao JPG, CSV ili XLS datoteku.

Jasno je da platforma nudi ogromnu količina podataka koji mogu biti iskorišteni za razne analize.
Google ističe da je ovo prvi put da jedna ovako opsežna studija bude dostupna besplatno.

Red Hat je odlučio da za 136 miliona dolara kupi Gluster, kompaniju koja se bavi skladištenjem podataka i koja izrađuje upravljačke alate za kontrolu rasta nestrukturiranih podataka, za data centre korisnika i Cloud servise. Red Hat, koji je na putu da postane prva open source kompanija sa godišnjim prihodom od milijardom dolara, već nudi softver za izgradnju internog Cloud-a, kao i javni platform-as-a-service Cloud nazvan OpenShift. Red Hat je kupovinu kompanije Gluster objavio juče a cela transakcija treba da se završi krajem ovog meseca. Ova akvizicija treba da pomogne u popunjavanju rupa koje Red Hat ima po pitanju upravljanja skladištenjem podataka.

Kompanija Gluster je osnovana 2005 godine i bavi se hardverom i open source softverom, pod nazivom GlusterFS, koji “omogućava poslovanjima da kombinuju veliki broj proizvoda za skladištenje i pretvori resurse u globalno dostupno skladištenje visokih performansi i centralizovanim upravljanjem. Neki od klijenata kompanije Gluster su Pandora, Box.net i Samsung.

Red Hat navodi da ovom kupovinom kompanije Gluster dobija i odličnu tehnologiju i talenate koje kompanija ima među svojim zaposlenima. Red Hat sada ulazi na novo tržište, skladištenja nestrukturiranih podataka, za koje istraživanja kažu je vredno 4 milijarde dolara i da će u budućnosti biti u velikoj ekspanziji.

Kompanija Hewlett-Packard je obezbedila dovoljan broj akcija Autonomy da može da preuzme kontrolu nad ovom Britanskom softverskom kompanijom.

Akcionari koji poseduju 87 odsto akcija kompanije Autonomy, prihvatili su ponudu HP-a za kupovinu kompanije po ceni od 25,50 funti po akciji, što je ukupno oko 10.3 milijarde dolara.

HP je svoj plan o kupovini kompanije Autonomy objavio prošlog meseca, isti dan kada je objavljeno da će kompanija prestati sa razvojem svog TouchPad-a i razmotriti mogućnost da razdvoji svoje PC poslovanje od ostatka kompanije.

Dogovor oko preuzimanja Britanske softverske kompanije vodio je sada već bivši izvršni direktor HP-a, Leo Apotheker, a izazvao je mnogo kontroverzi jer su neki smatrali da je HP ponudio previsoku cenu. Ipak, novi izvršni direktor, Meg Whitman, u potpunosti je stala iza ovog dogovora.

Kompanija Autonomy je u Velikoj Britaniji najveći nezavisni proizvođač softvera koja nudi širok spektar proizvoda za upravljanje informacijama, uključujući i softver koji pretražuje dokumenata kompanije u svrhu arhiviranja. Takođe, Autonomy radi i sa javnim Cloud-om na kojem čuva petabajte podataka kompanije.

HP navodi da ovo preuzimanje treba da ojača njegovu ponudu koja se odnosi na analitiku podataka i Cloud, i tako pomogne njegovim klijentima u upravljanju sa sve većim količinama podataka. Autonomy će funkcionisati kao zasebna poslovna jedinica na čijem čelu će biti njen osnivač i izvršni direktor Mike Lynch.

Muzički servis Rhapsody objavio je da kupuje svog konkurenta Napster, u nastojanju da proširi svoju bazu korisnika. Prema sporazumu kompanija, Rhapsody ovom kupovinom dobija i sve Napster pretplatnike i ostalu imovinu, a Best Buy, kao dosadašnji vlasnik Napster-a, će dobiti manji udeo u kompaniji Rhapsody.

Pod "ostalom imovinom" koja ovom kupovinom sada pripada Rhapsody prvenstveno se misli na Napster-ov striming katalog od preko 15 miliona pesama, kao i aplikacija za desktop, TV i mobilne uređaje. Napster takođe omogućava pristup striming radio stanicama, hiljadeama playlists, offline muzici, grafikonima i još mnogo toga.

Best Buy je 2008 godine stekao obnovljeni Napster muzički servis, što je omogućilo da ovaj poznati prodavac elektronike uđe na muzičko online tržište.

Napster se smatra pionirom kada je u pitanju servis za deljenje datoteka.Kompanija je omogućavala korisnicima da razmenjuju muziku jedni sa drugom preko web-a. Servis je vrlo brzo dostigao ogromnu popularnost ali onda su usledile brojne tužbe muzičkih kompanija koje su optuživale Napster za povredu autorskih prava, nelegalnu distribuciju muzike i ostalo, rušeći kompaniju i sam brend, da bi na kraju zaštitni znak ovog muzičkog servisa bio prodat.

U vreme kada je Best Buy kupio Napster, servis je tvrdio da ima 700.000 pretplatnika, a o kom broju se sada radi, nije objavljeno.

Što se tiče muzičkog servisa Rhapsody, ovo je kompanija koja je ispred svog vremena. Rhapsody je veći deo protekle decenije proveo pokušavajući da pridobije potrošače zainteresovane za uslugu muzičke pretplate. Sada, cela muzička industrija pokušava da implementira taj poslovni model.

Prema nekim saznanjima ovaj dogovor o preuzimanju treba da se okonča 30. novembra.