Online Tržište

Prošle sedmice Evropska Unija je napravila veliki iskorak ka postizanju digitalnog jedinstva najavljujući ukidanje rominga unutar EU od 15. juna ove godine.

Već nekoliko godina Evropska Unija radi na ukidanju rominga a najveći problem su predstavljali telekom operateri koji su bili zabrinuti zbog efekta koji bi takav potez imao na regulisanje cena kada njihovi korisnici koriste druge mreže u romingu.

Nakon nekoliko pokušaja predstavnici 28 država članica EU konačno su se usaglasile i postigle dogovor o detaljima koji su bili uzrok nesuglasica a pretežno su se odnosili na politiku fer korišćenja.

Usaglašeni sporazum između ostalog sadrži to da će se cene koje operateri naplaćuju jedni drugima kada njihovi korisnici koriste druge mreže u romingu u EU postepeno smanjivati u narednih pet godina, sa 7,7 € po GB u 2017. godini na 2,5 € po GB u 2022. godini. To je bio glavni kamen spoticanja u pregovorima jer bi zemlje koje posećuje veliki broj turista, kao što su Španija i Francuska, najviše bile pogođene ako bi se ove cene smanjile odjednom.

Takođe, moralo se voditi računa i o ceni jer bi u slučaju da je previsoka manji bežični operateri iz istočnoevropskih zemalja u kojima su cene mobilnog internet jeftinije bili primorani na povećanje domaćih cena kako bi pokrili troškove koje naprave turisti. Ovaj dogovoreni način regulisanja cena operaterima omogućava da imaju konkurentne cene na svojim matičnim tržištima.

To znači da ćete od 15. juna ove godine u EU moći koristiti telefon tačno onako kako bi ga inače koristili kod kuće, bez rominga na SMS poruke, pozive i prenos podataka.

Sporazum članica EU uključuje i fer politiku korišćenja koja treba da eliminiše moguće zloupotrebe tj. da onemogući ljude da kupuju jeftinije mobilne pakete u jednoj evropskoj zemlji kako bi ga koristili svo vreme u drugoj, skupljoj zemlji EU. Prethodni nacrt sporazuma o ukidanju rominga u EU podrazumevao je maksimalno dozvoljeno korišćenje do 30 uzastopnih dana u ukupnom trajanju od 90 dana godišnje. Sada ova dogovorena verzija sporazuma zahteva da u periodu od četiri meseca korisnik mora koristiti svoj telefon više kod kuće nego u inostranstvu, u suprotnom će operater poslati upozorenje na tog korisnika. Korisnik će tada morati u roku od dve nedelje da razjasni situaciju a ukoliko se on i dalje bude nalazio u inostranstvu, operater će moći da traži doplatu od 8,7 € po GB.

Po svemu sudeći, nema više ograničenja na uzastopne dana ili ukupan broj dana u godini!

Ovo je bio poslednji deo slagalice. Od 15. juna će građani Evropske Unije prilikom putovanja u države članice moći koristiti svoje mobilne uređaje bez rominga,

navodi se u saopštenju Andrus Ansip, potpredsednika Evropske komisije za jedinstveno digitalno tržište.

Iako 17 od 27 država članica Evropske Unije još uvek nema 4G mobilnu mrežu, EU ulaže sredstva za razvoj mobilne tehnologije pete generacije (5G).

U nameri da Evropu ponovo dovede na lidersku poziciju, Evropski Komesar za Digitalnu Agendu, Neelie Kroes danas je na Mobile World Congress koji se održava u Barseloni najavila 50 miliona dolara investicija u 2013 godini za razvoj bežične mobilne mreže sledeće generacije.

Ona se nada da ako bi države članice rešile sporna pitanja oko bežičnog spektra, Evropska Unija mogla imati 5G mrežu do 2020 godine.

Kao nekadašnji svetski lider u bežičnoj tehnologiji, Evropa sada ima šansu da sa 5G mrežom povrati liderstvo i stekne određenu tehnološku prednost,

saopštila je Neelie Kroes danas.

Evrposki komesar za digitalnu agendu se nada da će podstaći istraživanje koje će rezultirati sa bežičnom tehnologijom koja je brža, energetski efikasnija i efikasniji sa spektrom od bežične mobilne mreže 4G LTE.

LTE proizvođači i proizvođači čipova napravili su velike korake kada je reč o potrošnji baterije, ali je to još uvek veliki problem za većinu LTE uređaja koji generalno ne mogu da rade duže od jednog dana.

Investiranje EU u razvoj bežične mobilne mreže sledeće generacije je deo javnog i privatnog partnerstva širom evropske mobilne industrije. Treba reći i da su glavni Evropski mobilni operateri poput Telefonica, Deutsche Telecom i France Telecom deo ovog projekta.

Najveći problem za EU predstavlja usklađivanje bežičnog spektra tj. potrebno je da se države članice dogovore i da koriste isti spektar.

Rast Cloud Computing-a je mač sa dve oštrice, upozorila je danas evropska agencija za sajber bezbednost.

European Network and Information Security Agency (ENISA) objavila je novi izveštaj o Cloud-u iz perspektive kritičke zaštite informacione infrastrukture, samo nedelju dana nakon što Evropska Komisija objavila svoje planove za novu direktivu koja će se odnositi na mrežu i bezbednost informacija.

Prema predloženom novom zakonu, ENISA će igrati ključnu ulogu u pomaganju državama članicama Evropske Unije oko razmene informacija o narušavanju sigurnosti.

ENISA jasno vidi Cloud kao oblast koja najviše zabrinjava s obzirom na koncentraciju korisnika i podataka i njegove upotrebe u kritičnim oblastima kao što su finansije, zdravstvo, energija i transport.

Za nekoliko godina, velika većina organizacija će zavisiti od Cloud Computing-a. Najbolji Cloud servisi će imati na desetine miliona krajnjih korisnika. Šta se dešava ako jedan od tih Cloud usluga ne uspe, ili biva hakovan?

postavlja se pitanje u izveštaju.

ENISA u izveštaju primećuje da sami Cloud servisi postaju kritične informacione infrastrukture.

Izvršni direktor ENISA, Udo Helmbrecht, pozdravio je planove u novoj direktivi koji se odnose na obavezno izveštavanje o proboju bezbednosti u državama članicama EU, posebno što se tiče Cloud servisa, i odbacio tvrdnje kompanija da se sa ovom novom Network and Information Security direktivom stavlja nepotreban teret na njih.

Samsung bi mogao ostati bez glavnog oružja u ratu protiv kompanije Apple. Naime, Evropska Unija danas je zvanično poslala "Statement of Objections" (izjavu o prigovorima) kompaniji Samsung zbog nepravednog pokušaja da spreči kompaniju Apple i druge konkurente da koriste neke od njenih patenata.

U svom "preliminarnom mišljenju," EU smatra da je Samsung-ov zahtev da se zabrane Apple proizvodi zbog njihove navodne upotrebe bežičnih (wireless) patenata u vlasništvu kompanije Samsung, kao na pokušaj Samsung-a da "zloupotrebi dominantan položaja koji je zabranjen u Europskoj Uniji antimonopolskim propisima."

Ovo je rezultat antimonopolskog istrage koja traje od januara. EU je zabrinuta što kompanija Samsung koristi nekoliko svojih patenata, koji se smatraju ključnim (tiču se bežične tehnologije) za blokiranje konkurencije i inovacija, ne želeći da ih licencira pod fer, razumnim i ne-diskriminirajućim uslovima.

Kompanija Samsung će imati priliku da se izjasni po ovom pitanju te da zatraži nove razgovore sa regulatorima EU.

Prava na intelektualnu svojinu su kamen temeljac jedinstvenog tržišta, međutim, ta prava ne bi trebalo da se zloupotrebljavaju kada su ona od suštinskog značaja za implementaciju industrijskih standarda, koji donose ogromne koristi za poslovanja i potrošače,

saopštio je Evropski komesar za konkurenciju Joaquin Almunia.

Kompaniji Samsung navodi da će proučiti izjavu te da će se odlučno braniti protiv bilo kakvih pogrešnih tvrdnji.

Mi ćemo nastaviti da u potpunosti sarađujemo sa Evropskom Komisijom. Uvereni smo da će u dogledno vreme Komisija zaključiti da smo postupali u skladu sa Evropskim Zakonima o konkurenciji,

saopštila je kompanija Samsung.

Evropski Parlament juče je odnio pobedu nad međunarodnim trgovinskim sporazumom protiv falisfikovanja (Anti-Counterfeit Trade Agreement) poznatijim po skraćenici ACTA. Pri glasanju u Evropskom Parlamentu, 478 parlamentaraca bilo je protiv ovog kontroverznog sporazuma, 165 je bilo uzdržano, dok je samo 39 glasalo za ACTA sporazum. Treba reći da je 22 od 27 Evropskih država članica EU stavilo svoj potpis na ACTA sporazum, ipak ovo glasanje će blokirati stupanje na snagu ACTA u tim državama, a verovatno će uticati i na njegovo usvajanje širom sveta.

Pristalice ACTA tvrde da je jedan ovakav sporazum potreban kako bi se stvorili međunarodni standardi koji bi štitili one koji stvaraju muziku, filmove, farmaceutske proizvode, modne proizvode i ostalo, od piraterije i krađe intelektualne svojine na globalnom nivou. S druge strane, protivnici ACTA sporazuma koji su svoje nezadovoljstvo iskazali na ulicama gradova širom Evrope, tvrde da ovako napisan sporazum krši ljudske slobode među kojima prvenstveno dovodi u pitanje slobodan pristup informacijama.

U proteklom periodu vodile su se mnoge polemike o tome šta tačno podrazumeva ACTA, velikim delom i zato što su ekonomski močnije svetske sile o samom sporazumu pregovarale bukvalno u tajnosti.

Sporazum nije trebao donijeti nikakve značajne promene u Američkom ili Evropskom Zakonodavstvu, međutim, da se desilo da je ratifikovan ACTA sporazum, on bi pre ili kasnije mogao biti iskorišćen od strane zapadnih Vlada da se ubede siromašnije zemlje na usvajanju snažnije zaštite autorskih prava i mnogo oštrijih kazni za prekršioce.

Nekoliko zemalja sveta potpisalo je ovaj trgovinski sporazum a među njima su SAD, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja. Ovo odbacivanje ACTA sporazuma u Evropskom Parlamentu neće direktno uticati na ostale potpisnice sporazuma, međutim s obzirom da ni jedna zemlja potpisnica još uvek nije prošla proces ratifikikacije ovo glasanje Evrope će svakako nositi određenu težinu u tim budućim procesima.

Portparol Evropske Komisije navodi da će ACTA imati još jednu šansu u Evropi nakon što Evropski Sud Pravde da svoje mišljenje o tome da li ovaj sporazum krši osnovna prava EU ili ne.

S obzirom na jučerašnji ogroman broj glasova proti ACTA, teško je poverovati da bi ovaj sporazum, bez obzira na sve, mogao proći u Evropskom Parlamentu.

Evropski Sud Pravde presudio je da kupci imaju pravo za preprodaju softver koji su kupili bez obzira da li softver prvobitno distribuiran na fizičkom medijumu ili je preuzeti preko Interneta. Presuda je poraz kompanije Oracle koja je tražila od Suda da potvrdi odredbe njenog ugovora o licenciranju kojim se zabranjuju takvi transferi.

Prodavci softvera su dugo tvrdili da je softver "licenciran a ne prodat." Doktrina u SAD poznata kao prva prodaja, smatra da zakon o autorskim pravima ne daje prava kontrole nosiocima prava nad korišćenjem njihovog stvaralaštva. Ovaj princip je još više zakompliciran činjenicom da se softver sve više distribuira direktno preko digitalnih mreža, što znači da nema fizičkih primeraka koji se preprodaju.

Oracle distribuira svoj softver online. Kada kupac potpiše ugovor o licenciranju, imaju neograničeno pravo da preuzme softver sa Oracle-ovog sajta, i da instalira onoliko kopija softvera koliko je navedeno u ugovor o licenciranju. Kompanija UsedSoft delovao je kao broker za korišćene Oracle licence, omogućavajući kupcima Oracle softvera koji više ne trebaju te licence da ih preprodaju nekim drugim kompanijama.

Oracle je zbog toga tužio UsedSoft, tvrdeći da UsedSoft nelegalno distribuira njegov softver. Oracle navodi da u njegom ugovoru o licenciranju izričito stoji da su licence neprenosive i da se doktrina o prvoj kupovini odnosi samo na fizičke primerake softvera koji se distribuiraju na CD ili DVD ali ne i na one koji se distribuiraju online. Evropski Sud Pravde odlučno je odbacio ove argumente kompanije Oracle.

Nema nikakve razlike da li kompjuterski program bio dostupan tako što je preuzet sa sajta nosioca prava ili putem fizičkog medijuma kao što je CD-ROM ili DVD-u. Čak i ako vlasnik autorskog prava formalno razdvaja prava kupaca koji koriste program koji su preuzeli sa sajta i prava kupaca programa na fizičkom medijumu, ipak zaključak je da su ona neodvojiva sa stanovišta sticaoca. Sa ekonomske tačke gledišta, prodaja računarskog programa na CD-ROM ili DVD i prodaja programa preuzimanjem sa Interneta su slični. Metod online transmisije je funkcionalni ekvivalent snabdevanja putem fizičkog medijuma,

navodi se u odluci Suda.

Sud je takođe odbacio tvrdnje Oracle-a da čak i ako je originalna softverska licenca prenosiva, novi vlasnik nije imao pravo da koristi besplatni update koji Oracle isporučuje sa softverom.

Ipak, Sud je postavio neka važna ograničenja na prava kupca da preproda korišćenu softversku licencu.

Prvo, ako kupac kupuje multiseat licencu, nije dozvoljeno da deli licence na delove i preprodaje ih odvojeno.

Sud takođe smatrao da posle preprodaje softvera, prethodni vlasnik mora da uništi svoju kopiju softvera, da je učini neoperatibilnom. Kompanija Oracle požalila se da ovako nešto neće biti moguće sprovesti u praksi, međutim, Sud ističe da ovaj problem nije jedinstven za online prodaju softvera, isti problem javlja se i kada kupac preprodaje CD ili DVD nakon što instalira softver na svom računaru.

Europska Komisija danas je priopćila da je od Europskog Suda Pravde zatražila kažnjavanje Belgije, Nizozemske, Poljske, Portugala i Slovenije za ne implementiranje takozvanog Cookie Zakona u svoje nacionalne zakone. Službeni rok za to bio je 25. svibanj prošle godine.

Ovaj Europski Cookie Zakon je dio šireg Zakonskog okvira EU Directive 2009/136/EC, poznatog je i kao e-Privacy Directive, i usmjeren je na zaštitu privatnosti korisnika na Internetu. Ova Evropska Direktiva od kompanija također zahtijeva da obavijeste korisnike o svakoj povredi bezbjednosti podataka bez nepotrebnog odgađanja kao i da se korisnicima omogući promjena fiksnog ili mobilnog operatera bez potrebe za promjenom broj telefona i to u roku od jednog radnog dana.

Međutim, glavna točka ovog Zakonskog paketa je Article 5(3), koji se odnosi na korištenje pohranjenih podataka od strane web sajtova i najveći dio toga svodi se na Cookies. To podrazumjeva da web kompanije moraju dobiti “izričit pristanak” od korisnika prije instaliranja Cookies.

Cookies su mali programi koji se instaliraju na računala korisnika kako bi pratili njihovo ponašanje na Web-u, pamtili korisnička imena i lozinke, i druge postavke koje se odnose na određenu web stranicu. No, oni se također mogu koristiti za ciljanjo oglašavanje na temelju povijesti pregledavanja.

Mnoge kompanije nisu voljne implementirati ova pravila po kojima moraju od korisnika tražiti suglasnosti za instaliranje Cookies, jer se boje da će izgubiti učinkovit metod pračenja informacija na svojim web stranicama. Jedina iznimka u ovom pravilu je da se od korisnika ne mora tražiti suglasnost ako su Cookies nužni za uslugu koja je izričito zatražena od strane korisnika, na primjer, kad korisnik klikne na gumb “dodaj u košaricu” prilikom procesa kupnje na web stranici.

Europska Komisija danas je zatražila kaznu za ne implementiranje ovog zakona u visini od 13.063 do 112.190 evra dnevno, za svaki dan ne primjenjivanja ovog Zakona. Točna visina kazne bi ovisila od težine prekršaja i veličine dotične države članice.

Europska Komisija ističe da će odustati od kažnjavanja ako ovih pet zemalja pokažu da poduzimaju odgovarajuće korake kako bi ispravili situaciju.

Evropsko online tržište raste u svim segmentima. Evropsko tržište online oglašavanja poraslo je za 14,5 odsto u 2011 godini u odnosu na godinu dana ranije, dostigavši tržišnu vrednost od skoro 21 milijardu evra. Rezultati istraživanja koji su objavljeni juče na IAB Evrope Interact konferenciji u Barseloni, pokazuju da se u Evropi na online oglašavanje troši 20 procenata budžeta za oglašavanje. Oglašavanje u Internet pretrazi i video oglašavanje konstantno je u porastu dok mobilno oglašavanje u poslednje vreme beleži ekstremni rast.

Evropska ekonomija je u velikim problemima tako da rast online oglašavanja od 14,5 odsto ne utiče mnogo na stanje ekonomije u EU. Celom Evropsko tržište oglašavanja, izuzev online oglašavanja, u 2011 godini zabeležilo je rast od samo 0,8 odsto u odnosu na 2010 godinu.

Gledajući Evropske zemlje pojedinačno, Rusija je imala najveći rast tržišta, 55,5 odsto u odnosu na 2010 godinu. Pet najvećih tržišta (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Holandija) i dalje čine skoro 68 odsto ukupnog Evropskog tržišta online oglašavanja, što je neznatno manji procenat u odnosu na prethodnu godinu.

IAB Europe AdEx Benchmark 2011 uključuje statistiku oglašavanja u online videu za 14 tržišta. Video predstavlja oko 8,2 odsto ukupne vrednosti tržišta online oglašavanja na kom su lideri Švedska, Velika Britanija i Nemačka.

Udeo mobilnog oglašavanje i dalje je veoma mali. U ukupnoj potrošnji za online oglašavanje udeo mobilnog oglašavanja je samo između 1 i 3 odsto, mada treba naglasiti njegovu veliku prosečnu stopu rasta od 45,6 odsto.

Poređenja radi, prihodi od Internet oglašavanje u Sjedinjenim Američkim Državama dostigli su 31,7 milijardu dolara u 2011 godini.

IAB Europe predstavila je i izveštaj o korišćenju Interneta u 28 Evropskih zemalja. Trenutno 65% ili nešto manje od 430 miliona Evropljana koristi Internet služeći se sa četiri vrste uređaja, računar, mobilni telefon, tablet i konzola za igranje. Izveštaj pokazuje da njih 37 odsto pristupa Internetu sa više od jednog uređaja.

Prema nalazima istraživanja IAB Europe, Evropljani u proseku provode 14,8 sati nedeljno na Internetu.

Sajtovi sa vestima posebno su popularni, više od 90% evropskih Internet korisnika će svoju želju za vestima zadovoljiti online. Veoma interesantan podatak je da čak 96 odsto evropskih Internet korisnika pretražuje Internet u cilju online kupovine, dok 87 odsto kupuje online.

IAB Europe navodi da su za potrebe izveštaja o korišćenju Interneta u Evropi korišćeni podaci dobijeni putem online ankete, telefonskih razgovora i direktnih intervjua u kojima je učestvovalo više od 50.000 osoba.

Novi aranžman između Evropskog Parlamenta, Saveta Evrope i Evropske Komisije mogao bi da promeni način na koji vlasnici mobilnih telefona koriste svoje uređaje kada putuju širom EU.

Prema novim pravilima, osobe koje se spremaju na putovanje će moći da izaberu poseban ugovor o romingu sa operatorom u inostranstvu pre nego što otputuju i pri tome da nemaju potrebu menjanja broja telefona. Cilj ovog sporazuma je da se stvori konkurencija između Evropskih operatera što bi na kraju trebalo da rezultira povoljnijim cenama za korisnika mobilnih usluga.

Dogovor je iniciran predlogom koji je Savet Evrope podneo u julu 2011 godine. Predlog je napravljen s ciljem smanjenja visokih troškova korišćenja mobilnih i pametnih telefona tokom putovanja u zemlje EU. Evropski Parlament bi trebao odobriti ovaj sporazum u maju a Savet Evrope u junu, tako da bi nova pravila verovatno stupila na snagu već 1. jula ove godine.

Međutim, potrošači će morati da sačekaju do leta 2014 godine kada će moći birati između ponuda Evropskih mobilnih operatera.

Sporazum bi trebao da donese znatno manje cene rominga jer će operateri morati potrošačima da ponude znatno povoljnije uslove sa kojima će privući potrošaće iz inostranstva.

Svaki put kada korisnik prelazi granicu, njegov telefon će se prebaciti na mrežu roming usluge koju je predhodno odabrao. Kupci će takođe imati mogućnost da direktno biraju lokalnu mobilnu mrežu za prenos podataka u romingu u zemlji koju posećuju,

navodi se u saopštenju EU.

Od 1. jula 2012 godine, virtuelni mobilni operateri će imati pravo pristupa mrežama drugih operatera prema “regulisanim veleprodajnim cenama”, tako da će moći da pruži usluge rominga svojim korisnicima . EU veruje da će sa ovim sporazumom povećati domaću konkurenciju i obezbedi podsticaje za mnogo atraktivne roming ponude.

Evropska Unija je saopštila da će korigovanje cena biti postepeno. Znači, prema novim pravilima, od juna ove godine Evropski potrošači neće plaćati više od:

• 29 centi po minutu za pozive
• 8 centi po minuti za primanje poziva
• 9 centi za SMS poruku
• 70 centi po megabajtu (MB) za preuzimanje podataka ili pretraživanje Interneta dok ste na odmoru u nekoj drugoj zemlji Evrope

Od 1. jula 2013 godine potrošači neće plaćati više od:

• 24centi po minutu za pozive
• 7 centi po minuti za primanje poziva
• 8 centi za SMS poruku
• 45 centi po megabajtu (MB) za preuzimanje podataka ili pretraživanje Interneta

Od 1. jula 2014 godine potrošači neće plaćati više od:

• 19 centi po minutu za pozive
• 5 centi po minuti za primanje poziva
• 6 centi za SMS poruku
• 20 centi po megabajtu (MB) za preuzimanje podataka ili pretraživanje Interneta

Nakon što je Google objavio promjene u svojoj politici vezanoj za privatnost, navodeći da se radi o pojednostavljenju njegovih dosadašnje politike o privatnosti, objedinjavanjem 60 smernica u jednu politiku koja će funkcionisati u svim svojim uslugama, uključujući YouTube, Gmail i Google +.

Nova Google-ova politika o privatnosti objašnjava koje to informacije oni prikupljaju od miliona ljudi koji koriste njihove usluge svaki dan, zašto se prikupljaju te informacije i kako se one koriste.

Radna Grupa Article 29, nezavisno telo koje okuplja autoritete nadležne za zaštitu podataka iz svake od 27 zemalja Evropske Unije, zatražilo je od kompanije Google da prolongira stupanje na snagu ovih izmena u politici privatnosti, kako bi detaljnije ispitali Google-ove planove. Stupanje na snagu ove nove politike o privatnosti predviđeno je za 1.mart.

U pismu upućenom suosnivaču i izvršnom direktoru Google-a, Larry Page-u, Jacob Kohnstamm, predsedavajući Article 29, naveo je da će Francuska Nacionalna komisija za računarstvo i građanske slobode voditi istragu kako bi se “proverile moguće posledice za zaštitu ličnih podataka Evropskih građana”.

Ovaj potez Evropskih regulatora dolazi samo nekoliko dana nakon što je Evropska Komisija izašla sa planom za promenu 17 godina starih propisa o zaštiti podatke, uspostavljanjem mnogo strožije politike o zaštiti individualnih podataka. Sa novim Evropskim Zakonom, Internet kompanije kao što su Google, Facebook i Yahoo, morale bi eksplicitno pitati korisnike da li mogu da skladište i prodaju njihove podatke drugim poslovanjima, kao što su oglašivači, što je izvor gotovo svih njihovih prihoda. Treba naglasiti da sa ovim predlogom Zakona, Internet korisnici će takođe moći zatražiti da njihovi podaci budu izbrisane sa sajtova, ova mogućnost je poznata i kao “pravo da bude zaboravljeno“.

Portparol Google-a, Anthony House, navodi da kompanija nema nameru da prolongira stupanje na snagu nove politike o privatnosti ističući da se ovaj stav EU zasnovan čisto na osnovu javne reakcije na promene.