Online Tržište

Svi ste čuli za Bitcoin i kako se svi trude da ga kupe. Pitate se kako bi mogli vi da kupite Bitcoin i ostale kripto-valute. Nije jednostavno ali mogućnost postoji. Građani Srbije i Bosne i Hercegovine mogu kupovati Bitcoin i ostale kripto-valute preko online menjačnice SpectroCoin.

U ovom članku ćemo vam objasniti postupak otvaranja računa i uplate depozita na SpectroCoin.

Popularnost Bitcoin-a ali i ostalih kripto-valuta poslednjih godinu dana je narasla nestvarnom brzinom. Mnogi su zaradili ogroman novac trgujući Bitcoin-om ali i ostalim kripto-valutama. Uzmite u obzir da je cena Bitcoin-a u martu prošle godine bila oko 1.000 evra a da je danas nešto više od 6.000 evra. Treba reći da je u decembru cena Bitcoina bila veća od 15.000 evra! To je prosto neverovatno! Da ste 1000 evra oročili u banci na godinu dana, koliko bi imali danas? Možda 1040 evra!

Neki od vas koji su želeli kupiti Bitcoin na online menjačnicama su se suočili sa problemom da nisu mogli uplatiti depozit jer njihove kartice nisu prihvaćene. Nisu prihvaćene iz razloga što njihove kartice nemaju opciju 3D Secure a s obzirom da nismo zemlja članica EU nemamo ni mogućnost SEPA.

Depozit je novac koji uplaćujete na online menjačnicu (evro, dolar, …) i koji potom možete menjati za Bitcoin ili neke druge kripto-valute. Zato je to jako bitno.

Na menjačnici SpectoCoin je moguće depozit uplatiti i sa karticama koje se izdaju u Srbiji i Bosni.

SpectroCoin je online novčanik koji vam omogućava kupovinu, prodaju, slanje, prijem i skladištenje Bitcoina i ostalih podržanih kripto-valuta. Trenutno SpectroCoin podržava Bitcoin, DASH, Ether i XEM.

Kompanija je osnovana početkom 2013. godine i danas je platforma dostupna u preko 150 zemalja širom sveta, podržava više od 30 valuta i omogućava više od 20 načina za deponovanje (depozit) i povlačenje sredstava, uključujući debitne i kreditne kartice.

Kako otvoriti SpectoCoin račun

Otvorite SpectroCoin stranicu, unesite svoju e-mail adresu i izaberite lozinku. Nakon toga kliknite na dugme “Sign Up” (Prijavi se).

Pojaviće se stranica koja pokazuje da je prijava završena te da je potrebno još da proverite svoj e-mail i u njemu kliknete na link za završetak procesa registracije. Klikom na link u e-mailu bićete odvedeni na ekran za prijavljivanje, a ispod ćete videti poruku da je vaš nalog potvrđen.

Prijavite se na SpectroCoin sa vašim e-mailom i lozinkom koju ste odabrali. Ono što sada trebate jeste da verifikujete vaš račun. To ćete uraditi tako što ćete kliknuti na ikonu “čovečuljka” u gornjem desnom uglu i izabrati “Verification”.

Pojaviće se stranica na kojoj će od vas biti zatraženo da popunite određene informacije vezane za vaš profil.

Nakon što ste završili sa verifikacijom (potvrđivanjem) vašeg računa ostaje vam još da povežete vašu karticu sa vašim računom. To ćete uraditi tako što ćete kliknuti na ikonu “čovečuljka” u gornjem desnom uglu i izabrati “Linked cards”.

Klikom na “Add card” otvoriće se stranica na kojoj je potrebno upisati osnovne informacije o vašoj bankovnoj kartici. Nakon što to završite morate sačekati da se proces povezivanje kartice sa vašim računom završi a to može potrajati i nekoliko dana.

To je to. Uspešno ste verifikovali vaš račun i povezali ga sa bankovnom karticom. Ostaje još da uplatite depozit i možete početi sa kupovinom Bitcoin-a kripto-valuta.

Da bi uplatili depozit na SpectroCoin potrebno je da otvorite Account (Račun), potom Deposit i izaberite “Deposit EUR or other currency”.

Na kraju treba reći da isplata sa SpectroCoin na bankovne kartice iz Bosne i Srbije za sada nije moguća, međutim ostaje mogućnost da isplatu izvršite preko Bitcoin bankomata. Listu Bitcoin bankomata po državama možete pronaći na sajtu www.coinatmradar.com/countries/.

Jedan od najpopularnijih dodataka za gledanje regionalnih TV kanala uživo je Live TV Serbia. Osim TV kanala iz Srbije, ovaj dodatak vam takođe omogućuje gledanje i Hrvatskih, Bosanskih, Slovenskih i drugih televizijskih kanala.

U članku “Šta je Kodi” rekli smo da se radi o fenomenalnom open-source media centru koji omogućava upravljanje svim vašim sadržajem ali i pristup sadržajima koji se nude putem online servisa. Radi se o besplatnom softveru koji radi na Android telefonima, pametnim televizorima, računarima i velikom broju drugih uređaja.

Takođe, u članku “Kako instalirati najpopularniji Kodi dodatak Exodus” pojasnili smo vam proces instalacije ovog sjajnog dodatka za gledanje online filmova sa prevodom a sada ćemo vam objasniti kako da instalirate jedan od najpopularnijih Kodi dodataka za gledanje regionalnih TV kanala uživo, Live TV Serbia

Da bi instalirali Live TV Serbia na Kodi potrebno je da:

• Pokrenete Kodi i otvorite podešavanja (Settings)



• Odaberite “System” pa “File manager:



• Na levoj strani izaberite “Add source”



• Ispod “Enter the paths or browse for the media locations” dvokliknite na “None”



• Utipkajte http://livetvkodiserbia.com/kodi/repository i pritisnite OK



• Unesite ime za ovaj repository, ime unosite u “Enter a name for this media source” pa pritisnite OK (npr. Serbia Repo ili šta već želite)



• Nakon što ste dodali repository potrebno je da se vratite nazad u glavni meni i izaberete “Addons”



• U gornjem levom uglu kliknite na ikonu za instalaciju pakete dodataka



• Izaberite “Install from zip file”



• Odaberite “Serbia Repo” (ili ime koje ste upisali)



• U sledećem prozoru izaberite repository.livetvSerbia-1.1.zip



• Nakon toga, iznad opcije “Install from zip file” kliknite na opciju “Install from repository” i izaberite “Live TV Serbia Repository”



• Kliknite na Video Add-ons



• Izaberite Live TV Serbia i na kraju Install



To je to, dodatak je instaliran i dostupan vam je u sekciji “Addons”. Uživajte u gledanju regionalnih TV kanala uživo!

Prema najnovijem izveštaju kompanije Akamai, brzina Internet na globalnom nivou se značajno povećala. Naime, prosečna globalna brzina Interneta sada je 5,1 Mb/s što je rast od 14% u odnosu na prošlu godinu. Nažalost, poslednje istraživanje kompanije Akamai pokazuje da samo pet odsto korisnika ima brzinu veću od 25 Mb/s.

Kompanija Akamai u svom najnovijem izveštaju beleži rast prosečne brzine Interneta u 126 zemalja. Najniži rast od 0,2 odsto zabeležen je u Japanu a najviši od 147 odsto u Kongu.

Južna Koreja i dalje prednjači sa najbržom prosečnom brzinom Interneta od 20,5 Mb/s a slede je Švedska sa 17,4 Mb/s, Norveška sa 16,4 Mb/s i Švajcarska sa 16,2 Mb/s.

Iako je Južna Koreja i dalje lider ono što je svakako zanimljivo istaći jeste da je njena prosečna brzina Interneta pala za čak 19 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Što se tiče ponude najvećih brzina, tu je Singapur na prvom mestu sa brzinom Interneta od 135,4 Mb/s. Na drugom i trećem mestu su Hong Kong koji nudi 101,1 Mb/s i Južna Koreja koja nudi maksimalnih 86,6 Mb/s.

U izveštaju kompanije Akamai nema Srbije niti zemalja našeg regiona. Međutim, u vrlo zanimljivom izveštaju Međunarodne unije za telekomunikacije, objavljenom početkom meseca, Srbija se nalazi na 51. mestu liste zemalja sa najboljom Internet konekcijom. Međunarodna unija za telekomunikacije takođe je imenovala Južnu Koreju kao zemlju sa najbržim Internetom.

Važno je reći da je ovaj izveštaj sam po sebi vrlo interesantan i sveobuhvatan a samo rangiranje zemalja dosta specifično jer se vrši na osnovu specijalnog “ICT Development Index (IDI)” koji zavisi od brzine Internet konekcije, obima osnovnih pretplatnika na 100 stanovnika i procenta domaćinstava koja poseduju računar. Maksimalna IDI ocena je 10.

Sa IDI ocenom 8,93 Južna Koreja se prvi put našla ispred Danske, koja je prethodnih nekoliko godina bila na vrhu liste. Island je treći dok su Ujedinjeno Kraljevstvo i Švedska na četvrtom i petom mestu. Na listi 167. zemalja poslednje mesto zauzima Čad sa ocenom 1,17.

Što se tiče našeg regiona Slovenija i dalje ima najbrži Internet. Prema izveštaju Međunarodne unije za telekomunikacije Slovenija je na 33. mestu, Hrvatska na 42., Mađarska na 48., Bugarska na 50., Srbija na 51., Rumunija na 59., Makedonija na 60., Crna Gora na 65. a Bosna i Hercegovina na 77. mestu.

Prema ovom izveštaju Međunarodne unije za telekomunikacije, Bosna i Hercegovina i Albanija su najgore rangirane zemlje u Evropi.

Svakoga decembra kompanija Google objavi svoju "Zeitgeist" listu sa kojom pokazuju šta smo to najviše pretraživali u godini na izmaku. Google tvrdi da je ovo njihova najglobalnija Zeitgeist lista do sada. Ovogodišnja Zeitgeist lista sadrži više od hiljadu “Top 10” lista u nekoliko kategorija koje pokazuju kako su ljudi pretraživali u 72 zemalje sveta.

Na globalnom nivou, ljudi su ove godine najviše želeli da saznaju o bivšem Južnoafričkom predsedniku Nelson Mendeli, koji je umro ranije ovog meseca. Glumci Paul Valker i Cori Monteith, koji su takođe tragično preminuli u ovoj godini, nalaze se na drugoj i četvrtoj poziciji liste termina koji su se najviše pretraživali ove godine u svetu. Treba reći da su pored kategorije poznatih osoba tu i kategorije koje pokrivaju oblasti film, TV emisije, događaje, potrošačku elektroniku, i drugo.

Lista 10 termina koje su ljudi najviše pretraživali 2013 godine širom sveta izgleda ovako:

1. Nelson Mandela
2. Paul Walker
3. iPhone 5s
4. Cory Monteith
5. Harlem Shake
6. Boston Marathon
7. Royal Baby
8. Samsung Galaxy S4
9. PlayStation 4
10. North Korea

Među tih 72 zemlje koje pokriva Google Zeitgeist lista 2013 nalazi se i Srbija. Ono što je interesantno pogledati jeste kako su pretraživali građani zemlja našeg regiona. Pored Srbije, od zemalja regiona Google Zeitgeist lista 2013 pokriva Hrvatsku i Sloveniju. Nažalost, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije nema, iako bi bilo jako zanimljivo pogledati šta su njihovi građani najviše pretraživali u 2013 godini.

Uglavnom, Srbi najviše vole “lako štivo”, sapunice i reality show su najtraženiji u ovoj godini. Pogledajmo kojih 5 termina su građani Srbije najviše pretraživali u 2013 godini:

Pretraživanje (generalno)

1. Kako vreme prolazi
2. Farma 5
3. Sulejman Veličanstveni
4. Paul Walker
5. Veliki Brat

Najpopularnije pesme

1. PSY – Gangam Style
2. Severina – Tarapana
3. Ceca – Poziv
4. Severina – Uzbuna
5. Saša Kovačević – Slučajno

Kako

1. Smršati
2. Smuvati devojku
3. Napisati CV
4. Rastu deca
5. Se ugojiti

Šta je

1. Tarapana
2. Ljubav
3. Nirvana
4. Instagram
5. Ovulacija

Svakako je veoma zanimljivo pogledati i ostale kategorije: “Poznate osobe”, “Dijeta”, “Najpopularniji recepti” i “Popularne sapunice”.

Hrvate zanimaju slične stvari kao i Srbe pa su sapunice definitivno najpopularnije.

Pretraživanje (generalno)

1. Sila
2. Sulejman Veličanstveni
3. Dolores Lambaša
4. Paul Walker
5. Djevojka imena Feriha

Kako

1. Kako smršaviti
2. Kako se udebljati
3. Kako zaraditi novac
4. Kako postati kadet
5. Kako izbrisati Facebook

Šta je

1. Šta je ljubav
2. Šta je internet
3. Šta je tablet
4. Šta je Instagram
5. Šta je tarapana

Ostale kategorije koje pokazuju kako su Hrvati pretraživali u 2013 godini su: „Najtraženija dijeta“, „Recepti“, „Najpopularnije pjesme“, „Popularne sapunice“ i „Događaji“.

Što se tiče Slovenije Google Zeitgeist lista 2013 pokriva kategorije:

Šta je

1. Šta je ljubav
2. Šta je internet
3. Šta je zvuk
4. Šta je trojka
5. Šta je gluten

Kako

1. Kako smršati
2. Kako do novca
3. Kako se srediti
4. Kako učiti
5. Kako napisati molbu za posao

Tu su još i kategorije: “Dijeta”, “Recepti” i “Popularne osobe”.

Kompletno istraživanje, po zemljama, možete pogledati klikom na Google Zeitgeist lista 2013.

Pre nekoliko dana smo objavili da PayPal dolazi u Srbiju 9. aprila, drago nam je što se ta informacija pokazala kao tačna. U noći između 9. i 10. aprila 2013 godine Srbija se konačno našla na listi zemalja iz kojih je moguće otvoriti PayPal nalog.

Od juče je omogućeno plaćanje i slanje novca za fizička lica a u sledećoj fazi predviđeno je da bude omogućena i usluga primanja novca. Ovakvo postepeno omogućavanje usluga je standardna praksa PayPal-a na gotovo svim novim tržištima.

PayPal je najpoznatija svetska usluga za plaćanje na Internetu koja svojim korisnicima omogućava jednostavno i bezbedno plaćanje i primanje novca, koristeći samo e-mail adresu i bez otkrivanja ličnih i finansijksih podataka.

PayPal je vrsta „person-to-person, P2P“ usluge. To je način plaćanja koji omogućava bilo kome ko ima e-mail adresu da pošalje novac nekom drugom ko takođe ima e-mail adresu. Jednostavnost PayPal usluge je dovela do njegove široke prihvaćenosti tako da se on sada smatra najpoznatijim servisom za obavljanje online transakcija.

Preporučujemo članak “Kako otvoriti PayPal račun” koji objašnjava proces otvaranja i verivikacije računa.

Pitanje dolaska PayPal-a u Srbiju traje već nekoliko godina. Svake godine se obećava da je pitanje dana kada će građani Srbije moći koristiti ovaj najpopularni servis za plaćanje na Internetu te da je država sa svoje strane obavila sve neophodne radnje. Kao što je poznato ova priča se ponavlja godinama.

Napokon, iz Slovenije nam ipak dolaze sjajne vesti. Naime, zvanična Web stranica Slovenačkog festivala kreativnih komunikacija, Magdalena, juče je objavio informaciju koja se tiče dolaska PayPal servisa u Srbiju. Na sajtu se navodi da bi najveći servis za online plaćanje od 9. aprila 2013 godine korisnicima u Srbiji trebao omogućiti otvaranja računa i plaćanje putem Interneta.

U tekstu se navodi da organizatori ovoga festivala koji će se održati u Mariboru od 9. do 12 maja nisu uopše znali da je PayPal još uvek nedostupan u Srbiji. Saznavši to, kontaktirali su PayPal od koga su dobili odgovor da se aktivno radi na rešenju ovog pitanja i da bi korisnici u Srbiji mogli očekivati dolazak najvećeg servisa za plaćanje na Internetu već 9. aprila.

Svakako sjajne vesti, nadati se da se neće nešto iskomplikovati do 9. aprila….

Wikipedia je pokrenula još jedan veliki foto-konkurs kako bi povećala broja besplatnih fotografija u Wikimedia Commons koje bi takođe bile na raspolaganju za ilustrovanje Wikipedia priča.

Wiki Loves Monuments 2012 je foto-konkurs koji se održava na globalnom nivou od 1. do 30. septembra i fokusiran je na fotografije istorijskih lokacija širom sveta.

Prošlogodišnji konkurs rezultirao je sa 168.000 fotografija prikupljenih od 5.000 fotografa iz 18 Evropskih zemalja.

Ove godine u projektu će učestvovati volonteri iz više od 30 zemalja među kojima je i Srbija.

Cilj ovog takmičenja je podsticanje ljudi da slikaju nepokretna kulturna dobra i da ih postave na Internet pod Creative Commons licencom, kako bi omogućili drugima slobodan pristup i raspolaganje ovim fotografijama i podelili ih sa svetom. Na ovaj način obogaćuje se multimedijalna baza nepokretnih kulturnih dobara, kojih u našoj zemlji ima trenutno zavedenih oko 2.400. Učestvovati može svako, bez ikakvih troškova i bez obzira na zanimanje, starost, pol, rasu i religiju. Iskoristi priliku, zabavi se i doprinesi svojoj globalnoj zajednici,

stoji u pozivu za takmičenje na stranici Wikimedija Srbija.

Wikipedia Commons je već jedna od najvećih svetskih riznica besplatnih fotografija, sa 13,6 miliona medijskih datoteka. Međutim, Lodewijk Gelauff, jedan od organizatora prvog Wiki Loves Photos takmičenja održanog 2010 godine u Holandiji, ističe da postoje značajne praznine u bazi podataka. Nema besplatnih fotografija mnogih svetskih baština, kulturno značajnih spomenika i značajnih objekata širom sveta.

Wiki Loves Monuments je važan način za volontere širom sveta da prikažu kulturno nasleđe u svojim zemljama i da podele ove fotografije sa svima preko Wikipedia,

naglašava Lodewijk Gelauff.

Sve prispele fotografije će biti dodat na Commons, što znači da će svako moći da ih koristi za bilo koju namenu, s tim da ime fotografa mora biti navedeno. Deset finalista i osvajač jedne velike nagrade će biti objavljen u decembru, a pobednik će dobiti putovanje u Hong Kong , u sklopu foto-turneje Wikimania 2013.

Wikimedia aplikacija je dostupna na Google Play Store tako da učesnici mogu da je koriste za lociranje spomenika od interesa i unos fotografija na konkursu, direktno iz svojih Android pametnih telefona.

Google-ova aplikacija Voice Search koja korisnicima omogućava da pretražuju Internet glasovnim komandama sada je dostupna i za Srpski jezik.

Sa Google Voice Search aplikacijom korisnici Android uređaja sada mogu još brže i jednostavnije pretraživati Internet dok su u pokretu, bez potrebe za tipkanjem fraza za pretragu. Aplikacija vam omogućava da jednostavno kažete svom telefonu šta želite da pronađete i vrlo brzo ćete dobiti svoje rezultate pretrage. Glasovna pretraga do sada je bila dostupna za 29 jezika, a od danas ova aplikacija pruža podršku za još 13 novih jezika među kojima je i Srpski.

Android korisnici sada mogu koristiti Google-ovu glasovnu pretragu na 42 jezika i akcenata u 46 zemalja. Kompanija Google navodi da je ovo dodavanje jezika već počelo i da će trajati nekoliko dana.

Kako počneti koristiti Google-ovo glasovno pretraživanje zavisi od toga kakav telefon imate. Ako vaš telefon pokreće mobilni operativni sistem Android 2.2 ili noviji i ako vidite ikonicu mikrofona na Google Search widgetu na vašem početnom ekranu, onda sve što treba da uradite jeste da pritisnite ikonu da biste počeli glasovno pretraživanje. U suprotnom, moraćete instalirati Google Voice Search aplikaciju sa Google Play Store.

Ove godine je po prvi put u Adex istraživanje IAB Europe uključena i Srbija.  Nakon preliminarnih procena koje su rađene za potrebe predstavljanja istraživanja Adex 2011 na Interact kongresu u organizaciji IAB Europe, IAB Serbia (koja je nacionalni IAB osnovan 2011 godine sa ciljem da promoviše i radi na razvoju lokalnog digitalnog i interaktivnog tržišta) je objavila za Srpsko tržište zvanični izveštaj o potrošnji na digitalno i interaktivno oglašavanje u 2011 godni.

U izveštaju je napravljen osvrt na 2010 godinu sa ciljem poređenja i određivanja stope rasta ukupne vrednosti tržišta ali i pojedinačnih kategorija koje su uticale na taj rast.

IAB kao institucija pruža referentne podatke o veličini i obimu tržišta digitalnog oglašavanja na globalnom nivou. IAB Mobile Marketing Center of Excellence u SAD, Evropi i IAB IHS Screen Digest, udružili su se kako bi utvrdili veličinu mobilnog tržišta oglašavanja na globalnom i regionalnom nivou. Treba reći da je ovo prva takva inicijativa koja donosi da je globalno mobilno oglašavanje u 2011 godinini vredelo 3,8 milijardi evra. Gledajući regionalne procente to izgleda ovako:

• Evropa 25,9%
• Severna Amerika 31,4%
• Latinska Amerika 3,5%
• Azija-Pacifik 35,9%
• Bliski Istok i Afrika 3,2%

Gledajući detaljnije u potrošnju na različite formate mobilnog oglašavanja to izgleda kao na slici gore.

Prema rezultatima izveštaja Adex 2011, ukupna vrednost Srpskog tržišta digitalnog i interaktivnog oglašavanja u 2011 godini procenjena je na 12.210.000 evra, što je uprkos ekonomskoj krizi povećanje od 36,12% u odnosu na godinu dana ranije kada je ovo tržište procenjeno na 8.970.000 evra.

Najveći rast zabeležen je u kategoriji prikazivanja oglasa (display advertising) od 54% čime ovaj segment doprinosti ukupnoj vrednosti tržišta u 2011 godini sa 57%. Pored display advertising-a, veliki rast od 36% beleži i oglašavanje na Internet pretraživačima ili search-engine marketing, od kojih apsolutnu dominaciju na Srpskom tržištu ima Google.

Srpsko tržište mobilnog oglašavanja u 2011 godini procenjeno je na samo 50.000 evra, iako mnogi opravdano očekuju veliki rast ovoga tržišta zbog sve veće popularnosti pametnih telefona (smartphone).

IAB Serbia navodi da su podaci korišćeni u ovom izveštaju rezultat kalkulacija, istraživanja i procene tima stručnjaka. Pokriveni segmenti tržišta uključuju kategorije:

• Display advertising
• Search-engine marketing (oglašavanje na Internet pretraživačima)
• Plaćeno oglašavanje
• Mobilni marketing

Takođe, uključena je i kategorija “Ostalo” koja obuhvata:

• Kontekstualno oglašavanje
• Marketing na društvenim mrežama
• Oglašavanje na Facebook-u,
• Affiliate marketing
• Content marketing (marketing sadržaja)
• E-mail i newsletter marketing
• Optimizaciju za Internet pretraživače (SEO)

Izveštaj za Evropu možete pogledati u obliku PDF prezentacije.

Više od polovice korisnika računala priznalo je u nedavnom istraživanju da koristi piratski softver. Business Software Alliance, lobistička grupa softverske industrije posvećena borbi protiv digitalnog piratstva, nedavno je objavila svoje deveto godišnje globalno istraživanje softverskog piratstva (Global Software Piracy Study). Po prvi put u izvješću se nalaze rezultati istraživanja koji uključuju 15.000 korisnika računala korisnika iz 33 zemalje širom svijeta. Najveća stopa digitalnog piratstva u zemljama u okruženju je u Crnoj Gori 79% a najmanja u Sloveniji 46%.

Učesnicima Global Software Piracy Study bili su izravno upitani: “Koliko često nabavljate piratski softver ili softver koji nije potpuno licenciran?”

Prema rezultatima ankete, 57% PC korisnika iz cijelog svijeta piratira softver, obično tako što instalira više kopija nego što im licenca dozvoljava, odnosno preuzimanjem softvera preko BitTorrent ili drugih mreža za dijeljenje datoteka. Ovo je značajno povećanje u odnosu na 42 posto iz 2011 godine.

Business Software Alliance naglašava da ovo veoma rašireno digitalno piratstvo sada košta softversku industriju 63,4 milijarde dolara godišnje.

Ovogodišnje istraživanje nalazi da su osobe koje su priznale da uvjek nabavljaju piratski softver, većinom ili povremeno spadaju u grupu korisnika koji na svojim računarima koriste najviše softvera korisnici. Ova grupa ima instalirano 55 posto više programa svih vrsta na svojim računalima od korisnika koji ne koriste piratski softver, što im daje ogroman utjecaj na globalnu stopu digitalnog piratstva. Još je interesantnija razlika u ponašanju između korisnika u ekonomijama u razvoju i korisnika u razvijenom svijetu. Korisnici koji često dobavljaju piratski softver u ekonomijama u nastajanju instaliraju gotovo četiri puta više programa na računala od onih u razvijenom svijetu. Što se tiče povremenih pirata razlika je nešto manja, oni u ekonomijama u razvoju instaliranju duplo više programa od onih u razvijenom svijetu,

navodi Business Software Alliance u svom izvješću.

Sjedinjene Američke Države, kao najveće svjetsko tržište softvera, u 2011 godini imalo je prodaju softvera vrijednu 42 milijarde dolara, uz najnižu stopu piratstva u svijetu od samo 19%. S druge strane, Kini je u 2011 godini prodala softver u vrijednosti od oko 3 milijarde dolara, ali se procjenjuje da njeno ilegalnog softversko tržište vrijedi 9 milijarde dolara, što govori da je stopa piratstva u najmnogoljudnijoj zemlji na svijetu čak 77%.

Što se tiče stope softverske piraterije i komercijalne vrijednosti nelicenciranog softvera u regionu Istočne Europe kojem i mi propadamo situacija izgleda ovako:

Business Software Alliance, grupa sa članovima koji uključuju Apple, Microsoft i Adobe-a, poziva na donošenje nove Zakonske regulative kojom bi se udvostručile novčane kazne za digitalne pirate. Grupa također podržava nove Zakone sa kojima se lakše izreče zatvorska kazna za osobe za koje se utvrdi da su odgovorne za krađu softvera, kao i za one kod kojih se pronađe piratski materijal zaštićen autorskim pravima.