Online Tržište

Prilikom organizovanja kućne mreže, mnogo je lakše da svakom svom računaru dodelite sopstvenu, statičku IP adresu nego da koristite DHCP. U ovom članku pokazaćemo kako to da uradite u Windows 7, Windows 8 i Windows 8.1.

Ako imate kućnu mrežu sa nekoliko računara i uređaja (npr. smart TV), ne bi bilo loše da svakom od njih dodelite sopstvenu IP adresu. Ako koristite dinamičko dodeljivanje IP adrese, DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol), svaki vaš uređaj će prilikom svakog pokretanja od mreže zahtevati IP adresu koja će mu potom biti dodeljena. To je proces koji zahteva određeno vreme tako da bi dodeljivanje statičke IP adrese ubrzalo pokretanje vaših uređaja. Takođe, u slučaju da imate nekih problema sa svojom kućnom mrežom, proces utvrđivanja IP adresa koja je dodeljena svakom vašem uređaju može predstavljati veoma naporan posao.

Koristeći statične IP adrese sprečićete moguće sukobe IP adresa između uređaja te znatno olakšati samo upravljanje upravljanje.

Kako dodeliti statičku IP adresu u Windows 7 i Windows 8

Da biste promenili IP adresu računara u operativnom sistemu Windovws 7, potrebno je da kliknete na Start meni i u polju za pretragu (Search) ukucate “network and sharing”.

Korisnici Windows 8 i Windows 8.1 takođe trebaju u polje za pretragu ukucati “network and sharing”.

Kada vam se otvori “Network and Sharing Center”, kliknite na “Change adapter settings” (promena postavki adaptera). Ovo je isto na operativnim sistemima Windows 7, Windows 8 i Windows 8.1.

Nakon toga, kliknite desnim tasterom miša na lokalni adapter i izaberite “Properties” (svojstva).

Otvoriće vam se prozor “Local Area Connection Properties” u kom treba da markirate Internet Protokol Version 4 (TCP/IPv4) i kao što je prikazano na slici ispod, kliknete na dugme “Properties” (svojstva).

Prikazaće vam se prozor za podešavanje dodjeljivanja IP adrese. Da bi dodelili statičku IP adresu potrebno je da izaberete (čekirate) dugme “Use the following IP address” (koristite sledeću IP adresu) a potom da upišete IP adresu, Subnet masku i Default gateway koji odgovara podešavanju vaše kućne mreže. Nakon toga, upišite svoj Preferred DNS server (željeni DNS servera) i Alternate DNS server (alternativni DNS servera).

Pre nego što kliknete na “OK” izaberite “Validate settings upon exit” kako bi Windows mogao proveriti da li postoji bilo kakav problem sa IP adresama koje ste uneli. Kada završite kliknite na OK.

Zatvorite prozor “Local Area Connection Properties”.

Nakon toga, Windows će pokrenuti mrežnu dijagnostiku i proveriti da li je veza dobra. U našem slučaju nije bilo problema. U slučaju da je kod vas nastao neki problem, možete pokrenuti “Network troubleshooting wizard” koji će vam pomoći u rešavanju problema sa mrežom.

To je sve što se tiče dodeljivanja sopstvene, statičke IP adrese. Sada možete otvorite komandnu liniju i ukucati “ipconfig” kako bi se uverili da su postavke mrežnog adaptera uspešno promenjene.

Na samom kraju želimo reći da je dodela statičke IP adrese itekako korisna, posebno ako želimo ubrzati rad naših uređaja. Takođe, dodela statičke IP adrese rešava eventualne probleme sa mrežom. U poslednje vreme ljudi se često žale na probleme sa povezivanjem smart Televizora u mrežu. Za mnoge je rešenje problema upravo bila dodela statičke IP adrese kao i Preferred i Alternate DNS servera (8.8.8.8 i 8.8.4.4).

Želja vam je da jednog dana radite u Google-u? Kompanija Google je objavila spisak znanja koje želi da njeni kandidati poseduju.

Već duže vreme kompanija Google je najpoželjniji poslodavac na svetu. Što se tiče posla u Googleu, inženjeri su dosta traženi i dobro plaćeni. Google navodi da se godišnja plaća kreće od 70.000 do 90.000 dolara, softverski inženjeri će zaraditi nešto malo manje od 120.000 dolara dok će viši softverski inženjeri u proseku zaraditi 153.000 američkih dolara.

Kompanija Google navodi da godišnje zaprimi 2,5 miliona prijava za posao, ali da samo angažuje oko 4.000 ljudi.

Srećom za sve one koji žele da jednog dana rade u Google-u, kompanija je objavila spisak veština koje žele da vide u svojim potencijalnim inženjerima.

Solidno znanje kompjuterskih nauka je veoma važno za uspešnog softverskog inženjera. Ovaj vodič je neka vrsta smernice za studente koji ima za cilj da oni što više razvijaju svoje tehničke veštine, kako akademski tako i ne-akademski, sa samoinicijalnim učenjem, sticanja novih znanja i vještina,

navodi se u saopštenju kompanije Google.

Osim što je objavio spisak veština koje želi da vidi kod svojih budućih inžinjera, Google je takođe naveo i online resurse koji će svim zainteresovanim biti odlična polazna tačka za učenje. Ono što Google traži od svojih budućih inžinjera je:

1. Poznavanje osnova kompjuterskih nauka. Potencijalni kandidat mora biti sposoban završiti osnovni kurs iz kompjuterskih nauka, poput onih iz koji se mogu pronaći na Udacity ili Coursera.

2. Da znaju kodirati u najmanje jednom objektno-orijentisanom programskom jeziku, kao što su naprimer C++, Java ili Python. Veliki je broj online resursa za učenje, izdvojićemo MIT, Coursera i Udacity.

3. Da znaju neke druge programske jezike kao što su JavaScript, CSS, Ruby, HTML, PHP, C, Perl, Shell, Lisp i Scheme. Kao startnu osnovu za učenje Google preporučuje W3school, CodeAcademy i Udacity.

4. Da znaju testirati svoj kod. Za Google je ovo važno jer želi da budete u mogućnosti da “indentifikujete propuste (bugs), pravite testove i razlažete softver.” Još jednom, preporučeni online resurs za učenje je Udacity.

5. Poznavanje apstraktne matematike, poput logičkog rasuđivanja i diskretne matematike koji su od izuzetnog značaja za kompjuterske nauke. Preporuka je MIT kurs “Mathematics for Computer Science”.

6. Da razumeju algoritme i strukture podataka. Google želi da naučite osnovne tipove podataka kao što su “stacks”, “queues” i “bags” i algoritame za sortiranje poput “quicksort”, “mergesort” i “heapsort”. MIT Introduction to Algorithms, Coursera Introduction to Algorithms Part 1 i Part 2, Wikipedia: List of Algorithms, List of Data Structures.

7. Dobro poznavanje operativnih sistema jer će se većina vašeg posla odnositi na rad sa i na operativnim sistemima. Google preporučuje da pogledate primer Univerziteta Kalifornije, UC Berkeley Computer Science 162.

8. Da imaju znanje iz oblasti veštačke inteligencijom. Google preporučuje resurse Univerziteta Stenford, Introduction to Robotics, Natural Language Processing, Machine Learning.

9. Da znaju napraviti kompajlere. Online kurs na Coursera je idealna početna tačka za učenje.

10. Da imaju znanje iz kriptografije jer je Cybersecurity od ključnog značaja u svetu u kojem danas živimo. Na Coursera i Udacity ćete pronaći online kurseve za sticanje znanja iz kriptografije.

11. Poznavanje paralelniog programiranja. Veoma je važno da ste u stanju da se nosite sa ogromnim brojem proračuna istovremeno. Coursera online kurs “Heterogeneous Parallel Programming” će vam pomoći u tome.

Naravno da ovo nije sve što Google želi da vidi kod svojih kandidata, kompletan spisak traženih znanja možete pogledati na oficijelnoj stranici. Kompanija kod svojih potencijalnih kandidata ne traži samo određena znanja i veštine već i određenu personalnost.

Online Tržište takođe preporučuje članak “Sajtovi koji će vam pomoći da naučite programirati”.

Prema navodima Američke agencije koja se bavi bezbednosnim propustima National Vulnerability Database (NVD), u 2014. godini je u proseku svakodnevno registrovano 19 novih ranjivosti. Iako se ova brojka odnosi na prosek u svim oblastima ona je ipak zapanjujuća jer je samo u prošloj godini registrovano 7,038 novih bezbednosnih propusta.

Kompanija GFI Software nedavno je objavila podatke o bezbednosnim propustima, dajući spisak operativnih sistema sa brojem i tipom ranjivosti prijavljenih u prošloj godini.

Treba reći da je u pogledu distribucije, neverovatnih 83 odsto ranjivosti pronađeno u aplikacijama dok se 13 odsto odnosilo na operativne sisteme. Preostalih četiri odsto je direktno povezano sa hardverskim problemima.

Što se tiče bezbednosti odnosno nebezbednosti, veliko je iznenađenje da Microsoft Windows više nije na prvom mestu kada je u pitanju broj prijavljenih bezbednosnih propusta. On čak nije među prva tri najnebezbednija operativna sistema. Najnebezbedniji operativni sistemi u 2014 godini su Apple Mac OS X, iOS i Linux!

Na prvom mestu je Apple Mac OS X sa ukupno prijavljenih 147 ranjivosti prošle godine od kojih su 64 klasifikovane kao pretnje na visokom nivou. Na drugom mjesto takođe je Apple, tačnije njegov mobilni operativni sistem iOS. U 2014 godini je za Apple iOS ukupno prijavljeno 127 ranjivsti od kojih su 32 klasifikovane kao pretnje na visokom nivou. Na visokom trećem mestu nalazi se Linux sa 119 prijavljenih ranjivosti od kojih je njih 24 klasifikovano kao pretnje na visokom nivou.

Za mnoge je iznenađenje visok plasman Linux-a međutim, treba znati da je sa bezbednosne tačke gledišta 2014. bila jako teška godina za korisnike Linux-a. Nekoliko najopasnijih bezbednosnih propusta u prošloj godini bilo je prijavljeno za aplikacije koje se najčešće pokreću na Linux operativnim sistemima. Među njima su na primer Heartbleed, kritična bezbednosna ranjivost otkrivena u OpenSSL, ili ShellShock kritična bezbednosna ranjivost koja utiče na GNU Bash.

Isto tako, treba reći da preostala mesta na listi 10 najmanje bezbednih operativnih sistema drži Microsoft. Takođe, Internet Explorer drži prvo mesto na listi najranjivijih aplikacija, ispred Google Chrome i Mozilla Firefox. Ova lista najranjivijih aplikacija sa tri pretraživača na vrhu ne predstavlja iznenađenje s obzirom na naše veliko oslanjanje na Internet.

Kompanija Apple je objavila da će uložiti 1,7 milijardi eura u Europi. To je do sada najveće ulaganje tech giganta na starom kontinentu koje će što direktno što indirektno imati utjecaj na čak 700.000 radnih mjesta. Sa ovom investicijom Apple želi da podrži brži rast prodaje svojih popularnih proizvoda i aplikacija.

Apple planira izgradnju dva nova podatkovna centra u Europi koji će nalaziti u Irskoj i u Danskoj. Prvenstvena namjena ovih podatkovnih centara biti će podrška Apple-ovim online uslugama kao što su iTunes i App Store.

Važno je istaći da je ova investicija najvrijednije kompanije na svijetu poticaj za europsko gospodarstvo. Apple već zapošljava 18.300 ljudi u Europi, a sa ovom novom investicijom trebalo bi biti stvoreno još nekoliko stotina radnih mjesta.

Veoma smo zahvalni za Appleov kontinuirani uspjeh u Europi i ponosni što naša investicija podržava zajednice diljem kontinenta. Ova značajna nova ulaganja predstavljaju Appleov najveći projekt u Europi do sada,

priopćio je Tim Cook , izvršni direktor kompanije Apple.

Kompanija je prilikom objave najveće investicije u Europi objavila i dosta zanimljive detalje o svom utjecaju na Europsko gospodarstvo. Apple ističe da je u 2014. godini europskim tvrtkama i dobavljačima plaćeno skoro 8 milijardi eura. Među njima je i proizvođač čipova ARM, koji ima svoje zasluge za uspjeh iPhone-a i iPad-a. Također, Apple navodi da ima utjecaj na 672.000 radnih mjesta u Europi, od kojih je skoro 530.000 povezano sa razvojem aplikacija za Apple-ov operativni sustav iOS. Prema podacima kompanije Apple, od pokretanja AppStore, 2008. godine, developeri (programeri) iOS aplikacija sa zaradili više od 6,6 milijardi eura.

Novi podatkovni centri bi trebali biti otvoreni 2017. godine. Apple navodi da će se oni napajati isključivo iz obnovljivih izvora energije.

Iako bi većina Internet korisnika verovatno rekla da je nemoguće ostati anoniman online, ipak postoji nekoliko mera koje se mogu preduzeti kako bi zaštitili svoju privatnost.

Slučaj Edwarda Snowdena od pre dve godine i njegovo javno otkrivanje Američkog tajnog programa masovnog online nadzora ljudi širom sveta teško da će brzo da se zaboravi. Pre godinu dana objavili smo članak “Kako osigurati da niko ne može da prati vaše online aktivnosti” gde smo objavili tri jednostavna saveta Edwarda Snowdena sa ciljem osiguranja da niko ne može pratiti vaše online aktivnosti. Veliki broj ljudi misli da online anonimnost više nije moguća te da neko negde prati sve što se napiše. Smatraju da njihovu online aktivnost ne prate samo Vlade već i velike kompanije kao što Google, Facebook i Microsoft, koje prikupljaju raznorazne podatke o korisnicima koje potom koriste za ciljano oglašavanje.

Međutim, postoje neke mere koje Internet korisnici mogu preduzeti kako bi zaštitili svoju anonimnost te tako smanjili rizik od špijuniranja i ciljanog oglašavanja. Važno je naglasiti da poduzimanjem ovih mera vaša online anonimnost, a samim tim i privatnost, nije zagarantovana! Poduzimanjem ovih mera značajno ćete otežeti praćenje vaših online aktivnosti, za veliki broj “špijuna” bićete anonimni, vaša privatnost neće biti ugrožena.

VPN (Virtual Private Network)

Virtuelna privatna mreža (VPN) je privatna komunikaciona mreža koja se koristi za komunikaciju u okviru javne mreže a osmišljena je sa ciljem povezivanja računara koji se nalaze na različitim geografskim lokacijama u jednu zajedničku lokalnu mrežu. Virtuelna privatna mreža deluje kao posrednik između vašeg uređaja i Internet servera, usmeravajući (rutirajući) sve vaše aktivnost kroz sopstvenu malu petlju Interneta koje se pri tome šifriraju. To znači da bi potencijalnim uljezima bilo vrlo teško otkriti vaše informacije ili otkriti šta radite.

Preporučujemo da pročitate članak “Predstavljamo 5 besplatnih VPN servisa“

Proxy server

Proxy serveri su alatke koje poseduju sopstvene IP adrese. Ono što će oni uraditi za vas jeste da će umesto prikazivanje vaše IP adrese, koja pokazuje kada odete na neki Web sajt, prikazati svoju IP adresu te će tako vaša lokacija i ostali podaci ostati anonimni. Međutim, ono što treba reći jeste da će u slučaju da učinite neko krivično ili nemoralno delo, Proxy server nadležnim institucijama predati vašu pravu IP adresu.

Virtuelne mašine

Ako vas brine da bi hakeri ili vladini organi mogli videti ono što čitate online, jedna od opcija svakako je da preuzmete svoje datoteke na virtuelnu mašinu a zatim isključiti Internet pristup toj mašini. Nakon toga možete otvoriti datoteke, pročitati ih i praviti beleške potpuno sigurni da vas niko ne špijunira.

Preporučujemo vam članak “Kako instalirati Windows 10 Technical Preview kao virtualni stroj”.

Tor

Većina ljudi koristi Microsoft Internet Explorer, Mozilla Firefox, Google Chrome ili Apple Safari za pretraživanje Web-a međutim, ako želite anonimnost The Onion Router (Tor) je Internet pretraživač koji treba da koristite. Tor koristi ogromnu mrežu kompjutera za usmeravanje (rutiranje) vašeg Web prometa kroz niz šifriranih slojeva sa ciljem sakrivanja pravog porekla prometa tj. odakle taj Web promet stvarno dolazi.

IP bloker

Treba reći da postoje programi koji blokiraju drugim IP adresama pristup vašem računaru. Oni ne skrivaju vašu IP adresu ali sprečavaju da vas drugi prate gledajući vaše Internet aktivnosti. Nedostatak ovakvog pristupa je to što blokiranje IP adresa ograničava sposobnost pristupa Internetu.

Blokiranje kolačića (Cookies)

Takozvani kolačići (Cookies) trećih strana su jedan od najčešćih metoda koje oglašivači koriste za praćenje ljudi i njihovih navika pregledanja (npr. koje sajtove posećuju). Međutim, danas svi popularni Internet pretraživači nude mogućnost blokiranja kolačiće. Takođe, Evropska Unija je svojom regulativom omogućila korisnicima da mogu iskljućiti opciju praćenja kolačića na sajtovima u EU, što je oglašivačima znatno otežalo praćenje stranica koje posećujete.

Za sve one koji su želeli znati koje fotoaparate ljudi najviše koriste za fotografije koje dele na foto servisima, Flickr je nedavno objavio vrlo zanimljive podatke. Flickr je objavio koji fotoaparati su se najviše koristili za fotografije objavljene na ovom vrlo popularnom foto servisu.

Važno je naglasiti da su podaci dobijeni na osnovu 100 miliona korisnika koji su u prošloj godini na Flickr postavili više od 10 milijardi fotografija. Ono što je najzanimljivije jeste da je Apple prestigao Nikon zauzevši drugu poziciju iza Canona na Flickr listi najpopularnijih fotoaparata u 2014 godini. Time je prekinuta dominacija Canona i Nikona koji su obično pobeđivali na ovakvim listama.

Na Flickr listi najpopularnijih fotoaparata u 2014 godini prvo mesto zauzima Nikon sa 13,4 odsto, slede Apple sa 9,6 odsto i Nikon sa 9,3 odsto. Na četvrtom i petom mestu su Samsung i Sony.

Flickr je takođe predstavio i listu najpopularnijih kamera na mobilnim uređajima na kojoj je potvrđena očekivana dominacija Apple-a. Na listi 10 najpopularnijih kamera na mobilnim uređaja Apple drži sedam pozicija. Najviše fotografija (kada su u pitanju mobilni uređaji) objavljeno je sa iPhone 5, iPhone 4s, iPhone 4 i iPhone 5c. Apsolutnu dominaciju Apple-a “kvare” Samsung Galaxy S3, Samsung Galaxy S5 i HTC One.

Što se tiče profesionalnih fotoaparata, Flickr je objavio lista 10 najpopularnijih DSLR fotoaparata na kojoj je apsolutna dominacija Nikon i Canon modela. Generalno, ovakva dominacija Nikona i Canona je rezultat nedostatka ozbiljne konkurencije drugih brendova u poslednjih nekoliko godina. Daleko iza vodećeg dvojca nalazi se Sony čiji udeo ne prelazi 5%.

Na listi najpopularnijih kompaktnih fotoaparata (CSC – compact system camera) Sony je najpopularniji brend sa ukupnim udelom od 40%. Iza njega slede Olimpus sa 25%, Panasonic sa 20% ) i Fujifilm sa nešto manje od 20%. Gledajući pojedinačne modele, najpopularniji su Olimpus E-M5, Sony A7 i Sony NEX-6.

Sve tabele i analizu možete pogledati na Flickr blogu.

Zloglasni torrent sajt The Pirate Bay ponovo je aktivan. Nakon više od sedam tjedana od kada su Švedske vlasti napravile raciju u Stockholmu, zaplijenivši servere i računala, što je uzrokovalo gašenje najpopularnijeg sajta za djeljenje sadržaja.

Treba reći da se vlasti već godinama igraju mačke i miša sa The Pirate Bay pokušavajući da ga ugase jer omogućuje peer-to-peer dijeljenje datoteka putem BitTorrent protokola.

Sada, nakon skoro dva mjeseca od gašenja, The Pirate Bay ponovo radi na svom .SE domenu. Prema navodima TorrentFreak sajta, gubitak podataka je minimalan. Na The Pirate Bay sajtu trenutno nema oglasa ali je sve ostalo funkcionalno. Ono što ćete odmah primjetiti jeste da su administratori sajta zamijenili kultni logo gusarskog broda sa logom feniksa koji simbolično predstavlja ponovno aktiviranje sajta.

Prema nekim ranijim navodima očekivalo se da će sajt biti ponovo pokrenut 1. veljače, međutim The Pirate Bay je postao ponovo dostupan dan ranije.

Na koncu, bez obzira na ponovno pokretanje, ono što je primjetno jeste da sve veći broj Internet servisa diljem Europe ima blokiran pristup The Pirate Bay. Ovo je prvenstveno zasluga zajedničkih napora glazbene i filmske industrije koja inzistira da se najpopularniji torrent sajt stavi na crnu listu.

Naravno da gašenje jednog sajta neće rješiti problem piratstva jer će se uvjek pojavljivati nova mjesta na kojima možete preuzeti omiljeni film ili glazbu. U periodu dok je The Pirate Bay bio ugašen popularnost drugih torrent sajtova je porasla. Najpopularnije smo predstavili u članku “Najpopularniji torrent sajtovi nakon gašenja The Pirate Bay“.

Kompanija Microsoft na sinoćnjem događaju predstavila je budućnost Windows-a. Osim dugo očekivanog Windows 10 zvanično su predstavljeni virtualni asistent Cortana, novi pretraživač Spartan, Surface Hub i sasvim sigurno najveće iznenađenje večeri Microsoft HoloLens. Čak i ako se smatrate velikim ljubiteljom Apple proizvoda, Microsoft HoloLens je nešto što ćete sigurno želeti videti.

Microsoft Windows 10 je sve ono što je Windows 8 trebao biti! Novi operativni sistem konačno postaje prvi multi-platformijski operativni sistem koji će pored PC i tablet računara pružati i dosledne performanse korisnicima Windows telefona i Xbox konzole sa interfejsom koji radi u najmanju ruku jednako brzo kao što su korisnici navikli od Google i Apple-a.

Pa da krenemo sa onim što je kompanija Microsoft sinoć predstavila.

Windows 10 će biti besplatan

Prva velika vest večeri bila je da će Windows 10 biti besplatan (kao nadogradnja) za korisnike operativnih sistema Windows 8.1, Windows Phone 8.1 i Windows 7. Kompanija Microsoft navodi da će korisnici ovih operativnih sistema imati rok od godinu dana da besplatno urade nadogradnju na Windows 10. Microsoft posebno naglašava za uređaje koji budu nadograđeni na Windows 10 a to je da će imati podršku do kraja njihovog životnog veka.

Zanimljivo je da Microsoft predstavlja Windows 10 više kao servis nego kao operativni sistem. Terry Myerson, potpredsednik odjela Microsoft Operating Systems, predstavljajući novi operativni sistem čak je rekao da se na Windows 10 može gledati kao na jedan od najvećih Internet servisa na svetu. On je demonstrirao je najnoviji Start Menu koji po želji može da se raširi na celi ekran. Tu je i novi akcioni centar za pregled obaveštenja, prebacivanje između Wi-Fi ili Bluetooth, itd..

Cortana

Microsoftov virtuelni asistent Cortana izgleda prilično impresivno. Ne zvuči robotski kao što je to slučaj sa nekim drugim personalnim asistentima koje ste možda koristili. Njen glas je tečen i veoma sličan ljudskom glasu.

Na radnoj površini (desktopu), Cortana se nalazi dnu ekrana u traku za pretragu (Search bar) pored startnog menija (Start Menu). Očekivanja Microsofta su da će personalni asistent Cortana obezbediti novi način interakcije sa uređajima. Na primer, Cortana vam može obezbediti vremensku prognozu, pisati i slati mejlove te pomoći u pronalaženju datoteka ili fotografija na računaru.

Telefoni i tableti

Nakon personalnog asistenta Cortana, Microsoft je predstavio Windows 10 za telefone i tablete, tačnije, verziju operativnog sistema koja je prilagođena uređajima koji imaju ekran manji od osam inča. Za početak, Action Center (Notification Center) je sinhronizovan sa računarom. To konkretno znači da možete odbaciti obaveštenje na jednom uređaju pa će ono nestati sa drugog.

Microsoft je takođe prikazao sposobnost da se tokom odgovaranja na obavještenja tastatura pomera po ivicama ekrana. Ovo bi moglo biti vrlo korisno u situacijama kada treba da prenesete nekome šta vidite na svom ekranu. Što se tiče Office na telefonu, korisnici bi trebali biti zadovoljni sa Office Ribbon-om koji dozvoljava lako formatiranje. PowerPoint izgleda baš onako kako i očekujete da treba izgledati, minijaturna verzija klasičnog PowerPoint-a. Outlook i Calendar izgledaju vrlo profesionalno.

Spartan

Kao i u većini ostalih slučajeva i ovaj put glasine su se pokazale tačnima. Pre tri sedmice pisali smo o glasinama da kompanija radi na novom Web browseru pod nazivom Spartan. Na sinoćnjem događaju Microsoft je zvanično predstavio ovaj potpuno novi Web pretraživač. Predstavljene su tri ključne karakteristike.

Prva je mod za uzimanje beleški koji omogućava korisnicima da obeleže i označe Web stranice te ih odmah podele sa drugima (on the fly). Za uzimanje beleški tj. za obeležavanje i označavanje možete koristiti tastaturu, prst, olovku i sve ostalo. Dok to radite Web stranica u suštini biva zamrznuta u vremenu.

Kompanija navodi da je dosta vremena potrošeno na kreiranje što boljeg iskustva čitanja sa Spartan-om. Rezultat je Reading Mode koji formatira Web stranice kao knjige u kompletu sa Reading List . Ovo naravno možete sinhronizovati sa ostalim uređajima a Web sadržaj možete sačuvati i za čitanje u offline modu.

Takođe, važno je reći da je personalni asistent Cortana integrisan u novi Web browser Spartan.

Xbox i DirectX 12

Što se tiče gaminga, Microsoft stavlja fokus na društvene mreže i interaktivnost sa Xbok aplikacijama za Windows 10.

Microsoft je predstavio DirectX 12 koji izgleda vrlo obećavajuće. Novi API developerima omogućava veću kontrolu nad CPU i GPU a kompanija tvrdi da možemo očekivati poboljšanja performansi igrica i do 50 odsto s naglaskom da je potrošnja energije prepolovljena.

Kompanija je takođe predstavila novi koncept u ovoj industriji, streaming na druge uređaje. Nešto kasnije ove godine, Xbok One gejmeri će moći stream-ovati igre na bilo koji Windows 10 PC ili tablet u svom domu. Takođe, moći ćete čak i daljinski isključiti konzolu.

Phil Spencer, šef odjela Xbox&Gaming u kompaniji Microsoft, tokom predstavljana je izjavio i da Windows 10 dolazi na Xbox One konzolu ali za sada nije želio davati bilo kakve detalje u vezi s tim.

Surface Hub

Sledeće što je Microsoft predstavio bio je Surface Hub. Radi se o 84 -inčnom, 4K displeju sa integrisanim kompjuterom koji podržava multi-touch i multi-pen unos. Displej je opremljen sa naprednim senzorima, ima dve kamere, kao i niz mikrofona i zvučnika. Pokreće ga Windows 10 sa interfejsom prilagođenim za tako veliki ekran. Kompanija navodi da mu je prvenstvena namena da bude sredstvo za stvaranje i razmenu ideja u kompanijama.

Hologrami

Na kraju večeri Microsoft se pobrinuo za “šlag na torti” predstavljajući svoju viziju budućnosti računara, holograme. Sa hologramima smo se do sada sretali samo u naučno-fantastičnim filmovima da bi ih sada Microsoft predstavio kao svoj odgovor na trend virtuelne stvarnosti.

Osnova Microsoft-ovog holograma čini bežični uređaj za proširenu stvarnost (wireless augmented reality headset). Generalno, reč je o hologrfskom računaru pod nazivom Microsoft HoloLens koji spaja stvarni život sa hologramom. Microsoft HoloLens poseduje, emituje prostorni zvuk, tako da hologram možete čuti iza vas.

Da bi ovo bilo izvodljivo, Microsoft je morao izmisliti treći procesor koji bi radio zajedno sa CPU i GPU i koji nosi naziv HPU (holographic processing unit).

Kompanija navodi da developeri već rade na aplikacijama za uređaje s obzirom da je hologramski API omogućen u svim iteracijama Windows-a 10. Prve aplikacije će verovatno biti vrlo proste međutim, mogućnosti koje pružaju hologrami izgledaju potpuno neverovatno. Koliko sve ovo izgleda nestvarno pogledajte u videu ispod.

Google je jučer tjekom druge Project Ara konferenciji otkrio nešto malo više detalja o svom najnovijem prototipu modularnog pametnog telefona i kada bi se on mogao naći u prodaji. Google Project Ara izazvao je veliko interesovanje i otvorio novu dimenziju u pogledu na to kako bi trebali izgledati pametni telefoni u budućnosti.

Mnogi od vas se sada vjerojatno pitaju što je to Project Ara? Google Project Ara je nastojanje da se stvori modularni hardverski ekosustav oko pamtnog telefona. Drugim riječima, Project Ara ima za cilj omogućiti korisnicima stvaranje modularnog pametnog telefona koji bi bio prilagođen njihovim funkcionalnim i estetskim potrebama.

O čemu se zapravo radi?

Sve je počelo sa Endoskeletom, skraćeno “Endo”, koji je ustvari strukturalni okvir i okosnica uređaja. Korisnik može popuniti “Endo” sa “modulima”, koji su poput građevniskih blokova i koji čine veliku većinu funkcionalnosti i mogućnosti telefona. Moduli se veoma lako i sigurno mogu umetnuti i ukloniti, čak i dok je uređaj uključen. Moduli također imaju korisnički zamjenjive pokrove koji im omogućavaju i kreiranje vizuelnog izgleda telefona. U konačnici, kupci će moći kupiti kompletan Ara telefon, sami ga konfigurirati ili kupiti dodatne module u specijaliziranoj trgovini, Ara Module Marketplace.

Najnoviji prototip, nazvan Spiral 2, uključuje 3G modem kao i RF autobus za podršku antene. Google je također otkrio da se odustalo od planova da se hardver napravi pomoću 3D tisaka, te da su se opredjelili za proces sublimacije boja. Također, promjena je i kod magneta koji drže module pričvršćene za okvir telefona. Oni su sada premješteni sa modula na okviru telefona, što omogućava još više prostora da se ispuni hardver unutar svakog modula.

Do sada je Google razvio 11 modula za korištenje u Project Ara.

Voditelj projekta Paul Eremenko navodi da su planovi kompanije da se ove godine pokrene pilot program koji bi timu pružio vrijedne povratne informacije o tome što radi, što ne radi i što nedostaje.

Googleov Project Ara je nešto kao iz snova. A da bi se i sami uvjerili u to pogledajte ovaj video ispod.

Kompanija Microsoft juče je objavila da je 13.01.2015. okončana besplatna podrška za operativni sistem Windows 7. Ovaj korak označava početak procesa penzionisanja ovog vrlo popularnog operativnog sistema koji pokreće više od polovine računara u svetu.

Šta tačno znači ukidanje besplatne podrške i da li postoji razlog za zabrinutost?

Ulaskom u takozvanu produžena fazu podrške (extended support phase), Windows 7 više neće dobijati nove funkcije niti poboljšanja. To takođe znači i da korisnici više neće imati na raspolaganju Microsoft-ovu besplatnu tehničku podršku koja bi im pomoga u rešavanju problema sa ovim operativnim sistemom.

Dobra vest je da će korisnici Windows 7 i dalje dobijati kritične bezbednosne ispravke. S obzirom da produžena faza podrška traje od 13.januara 2015 do 14. januara 2020 godine, ne treba da brinete o nadogradnji operativnog sistema ako ste zadovoljni sa Windows 7.

Kompanija Microsoft je na tržište lansirala Windows 7 krajem 2009 godine. Za samo šest meseci Microsoft je prodao više od 100 miliona licenci, što Windows 7 čini najbrže prodavanim Windows operativnim sistemom do sada. Windows 7 je uspeo nadmašiti i legendarni Windows XP koji je penzionisan 8. aprila 2014 godine.

Preporučujemo članak “Koji rizici očekuju korisnike Windows XP nakon ukidanja podrške“.

Treba reći da je Microsoft ovom objavom okončanja besplatne podrške (mainstream support) napravio prvi korak prema penzionisanju ovog pet godina starog operativnog sistema koji pokreće 55 odsto računara u svetu. Mada treba reći da proizvođači i dalje od Microsofta kupuju licence za Windows 7 koji se nalazi na velikom broju njihovih novih računara.

Nakon Windows 7, Microsoft je objavio Windows 8, preskočio broj 9 i sada se sprema za lansiranje nove verzije operativnog sistema, Windows 10. Nova verzija će raditi na kako na računarima tako i na mobilnim telefonima i tabletima. Prema poslednjim informacijama, nova verzija bi trebala biti objavljena sredinom ove godine.