Online Tržište

Kompanija Microsoft kažnjena je s 561 milijun eura (731 milijun dolara) od strane Europske Unije zbog toga što potrošačima nije ponudio izbor preglednika na korištenje već je njegov Internet Explorer bio zadani preglednik.

Europske Komisija novčano je kaznila Microsoft zato što 14 mjeseci nakon nadogradnje na Windows 7 potrošačima nije ponudio izbor preglednika na korištenje.Europska Unija navodi da kompanija Microsoft nije ispunila ono na što se obvezala 2009 godine, da će europskim potrošačima dati izbor da koriste preglednik koji žele.

Važno je reći da je kompanija Microsoft, kako je i obećala, za Europsko tržište kreirala "zaslon za izbor preglednika", kako bi potrošači mogli birati između Internet Explorer-a, Google Chrome-a, Mozilla Firefox-a, Safari-a ili Opera. Međutim, problem je taj da se sa Microsoft-ove strane pojavila "tehnička pogreška", koja je trajala 14 mjeseci, i koja je spriječila da taj zaslon bude dio Windows 7 Service Pack 1 pa su korisnici i dalje po default-u imali Internet Explorer.

Prema ranijim izvješćima kompaniji Microsoft je prijetila kazna čak u visini do 7,9 milijardi dolara zbog te "tehničke greške", ali ipak je sve završilo sa mnogo manjom kaznom.

Sve u svemu, 561 milijun dolara kazne će svakako djelovati kao upozorenje drugim tech kompanijama koje bi mogle pokušati da izigraju pravila Europske Unije.

Udio e-mail poruka otvorenih na mobilnim uređajima dosegao je 41% u drugoj polovici 2012 godini i na dobrom je putu da do kraja godine nadmaši desktop računala. Rezultati istraživanja, koje dolaze iz Knotice izvješća, pokazuje da pametni telefoni sada čine 29% od ukupnog broja, dok tablet računala čine 12%. Ovo je porast u odnosu na prvu polovicu 2012 godine za 3% odnosno za 1%.

Unatoč tomu što Google Android dominira tržištem mobilnih operativnih sustava, ipak se na iOS uređajima otvara velika većina mobilnih e-mail poruka.

Od 29% e-mail poruka koje se otvore na pametnim telefonima, na iPhone se otvori 22% dok na Androidu “samo” 6%. Što se tiče tablet-a, na Apple iPad se otvori 11,4% dok na svim ostalim tablet-ima 12,1%.

Nedavna anketa kompanije Nielsen utvrdila je da 68% vlasnika pametnih telefona u Britaniji koristilo je svoje uređaje za provjeru e-mail u prethodnih 30 dana. Jedina popularnija značajka je SMS poruka, (92%), mobilni Internet koristilo je 66% vlasnika pametnih telefona a društveno umrežavanje 63%. Slični rezultati su dobiveni u anketi sprovedenoj u SAD, 86% vlasnika pametnih telefona koristi svoje uređaje za SMS poruke, 82% za mobilni Web, 75% za e-mail poruke i 63% za društveno umrežavanje.

U svom izvješću Knotice daje pregled po industrijama. Kao što vidite, najvišu stopu otvaranja e-mail poruka na mobilnim uređajima imaju potrošačke usluge (50%), ugostiteljstvo (44%) i telekomunikacije (40%).

Knotice izvješće temelji se na istraraživanju koje uključuje oko 500 milijuna e-poruka poslanih u 11 industrijskih segmenata u posljednjih šest mjeseci 2012 godine.

Nemački Bundestag usvojio je kontroverzni predlog zakona o zaštiti online autorskih prava koji izdavačima daje ekskluzivno pravo komercijalnog korišćenja njihovih publikacija na Internetu.

Sa zakonom se žele zaštiti izdavači protiv sistematskog pristupa zaštićenom sadržaju od strane pretraživača i usluga kao što su agregatori vesti. Ovaj predlog zakona u Nemačkom Bundestagu usvojen se sa 293 glasa za 243 protiv i tri uzdržana. Za stupanje na snagu još mu je potrebna saglasnost Njemačkog gornjeg doma, Bundesrata.

Predlog zakona u početku je imao za cilj da spreči pretraživače poput Google-a da objavljuju naslove i delove novinskih članaka bez saglasnosti izdavača, omogućavajući ima samo da objavljuju odlomke vesti sa dozvolom ili plaćenom licencom od izdavača. Međutim, predlog zakona je prošle sedmice promenjen od strane zakonodavnog odbora, pa ostaje pomalo nejasno kakav će to uticaj imati na konačnu verziju zakona.

Naravno, Google se žestoko protivi donošenju jednog ovakvog zakona, kritikovao je predlog zakona i njegovu promenu jer nije dovoljno jasna. Iznenađujuće je to što je nakon glasanja kompanija saopštila da je ovo pozitivan razvoj za njih.

Rezultat današnjeg glasanja je sprečeno usvajanje zakon o zaštiti online autorskih prava u njegovom najštetnijem obliku. Međutim, najbolji ishod za Nemačku ne bi bilo usvajanje i stupanje na snagu jednog ovakvog zakona jer je on pretnja inovaciji, posebno za startupe,

navodi se u saopštenju kompanije Google.

Nakon što je Google postigao sporazum sa Francuskim izdavačima vezano za isti problem, Nemački izdavači novina i časopisa tada su burno reagovali saopštivši da oni neće pristati na sličan dogovor sa kojim se reševa pitanje gubitka prihoda zbog objavljivanja ​​delova novinskih članaka ​​u rezultatima Google pretraživanja.

Nemački izdavači su juče nakon glasanja izdali saopšetnje u kom se izražava zadovoljstvo što je predlog zakona prošao Bundestag.

Glasine koje su se pojavile poslije nekoliko mjeseci sada su potvrđene. Facebook je objavio da je kupio Microsoft-ovu oglasnu platformu Atlas Solutions stečenu kupovinom kompanije aQuantive 2007 godine. Paket alata za oglašavanje koje Atlas nudi treba da pomogne Facebook oglašivačima da steknu bolji uvid u svoje kampanje te da im omogući uspoređivanje Facebook oglasa sa drugim kampanjama na Internetu.

Društvena mreža u priopćenju naglašava da mnogi trgovci koji se oglašavaju na Facebooku već koristite Atlas s obzirom da je on od prošlog lipnja odobreni partner za mjerenje. Facebook planira nadograditi postojeće sposobnosti, korisničko sučelje i funkcionalnost u nastojanju da Atlas učini najučinkovitijom oglasnom platformom.

Kompanija Microsoft 2007 godine platio je 6,3 milijarde za digitalnu oglasnu agenciju aQuantive u sklopu koje je došao Atlas. Prema nekim dobrim poznavaocima online tržišta, oglasna platforma  Atlas Solutions vjerojatno je prodana za manje od 100 milijuna dolara.

I Facebook i Microsoft žele ostati konkurentni sa Google-om koji dominira tržištem oglašavanja. Microsoft u određenom smislu prebacuje odgovornost na Facebook koji će moći bolje iskoristiti mogućnosti oglašavanja sa vlastitom mrežom. Prema nekim procijenama online oglašavanje bi Facebook-u u 2013 godini trebalo donijeti gotovo 2,7 milijarde dolara a Google-u 3,2 milijarde dolara.

Ranije ovog tjedna, Copyright Alert System (CAS), poznatiji kao "Six Strikes", napokon je debitirao. Radi se o sustavu “šest upozorenja” koji ima za cilj da obuzda ilegalni download u SAD-u. Svi oni koji budu kršili pravila o zaštiti autorskih prava primit će niz eskalirajućih upozorenja koja u konačnici mogu dovesti do određenih mjera koje će biti preduzete protiv njih.

Novi sustav je financiran od grupe poznate kao Centar za informacije o autorskim pravima (CCI), koji se sastoji od pet velikih američkih ISP, filmske i muzičke asocijacije. Na sustavu se radi veće godinama i on bi trebao donijeti značajnu promjene u pravilima kršenja autorskih prava u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prva dva upozorenja skrenuće pažnju korisniku da krši pravila o autorskim pravima te ga uputiti na legitimne izvore tog sadržaja. Druga dva upozorenja su "upozorenja priznanja" sa kojima se od korisnika zahtijeva da potvrdi primitak poruke prije nego što ponovo mogu ponovno početi pretraživati internet, dok posljednja dva upozorenja mogu uključivati ​​stvari kao što su privremena zabrana proporcionalnosti protoka Interneta, blokiranje pristupa određenim Web stranicama ili upozorenje o potencijalnim pravnim akcijama koje protiv njih može pokrenuti vlasnik sadržaja.

Treba napomenuti da će se ova upozorenja pojavljivati samo podskupini korisnika, odnosno onim koji sadržaj dijele putem BitTorrent-a. Milijuni korisnika usluga za dijeljenje i streaming sadržaja neće biti pogođeni uvođenjem ovog sustava upozorenja.

Ispod je CCI video koji objašnjava proces šest upozorenja.

Iako 17 od 27 država članica Evropske Unije još uvek nema 4G mobilnu mrežu, EU ulaže sredstva za razvoj mobilne tehnologije pete generacije (5G).

U nameri da Evropu ponovo dovede na lidersku poziciju, Evropski Komesar za Digitalnu Agendu, Neelie Kroes danas je na Mobile World Congress koji se održava u Barseloni najavila 50 miliona dolara investicija u 2013 godini za razvoj bežične mobilne mreže sledeće generacije.

Ona se nada da ako bi države članice rešile sporna pitanja oko bežičnog spektra, Evropska Unija mogla imati 5G mrežu do 2020 godine.

Kao nekadašnji svetski lider u bežičnoj tehnologiji, Evropa sada ima šansu da sa 5G mrežom povrati liderstvo i stekne određenu tehnološku prednost,

saopštila je Neelie Kroes danas.

Evrposki komesar za digitalnu agendu se nada da će podstaći istraživanje koje će rezultirati sa bežičnom tehnologijom koja je brža, energetski efikasnija i efikasniji sa spektrom od bežične mobilne mreže 4G LTE.

LTE proizvođači i proizvođači čipova napravili su velike korake kada je reč o potrošnji baterije, ali je to još uvek veliki problem za većinu LTE uređaja koji generalno ne mogu da rade duže od jednog dana.

Investiranje EU u razvoj bežične mobilne mreže sledeće generacije je deo javnog i privatnog partnerstva širom evropske mobilne industrije. Treba reći i da su glavni Evropski mobilni operateri poput Telefonica, Deutsche Telecom i France Telecom deo ovog projekta.

Najveći problem za EU predstavlja usklađivanje bežičnog spektra tj. potrebno je da se države članice dogovore i da koriste isti spektar.

Mozilla je spremana da izađe na tržište sa svojim mobilnim operativnim sistemom Firefox OS.  Kompanija je prikazala Firefox OS na “2013 Mobile World Congress” u Barseloni i najavila da će novi “open web” OS učiniti pametne telefone sada mnogo pristupačnijim za tržišta u razvoju.

Mozilla je saopštila i da je 18 mobilnih operatera iz celog sveta obećalo podršku za njen mobilni operativni sistem Firefox OS.

Pametni telefoni bazirani na Firefox OS biće u potpunosti izgrađeni za otvorene Web standarde što znači da se svaka funkcionalnost može razvijati kao HTML5 aplikacija. Ovakva fleksibilnost platforme omogućava mobilnim operaterima da lako konfigurišu uređaje kako bi najbolje odgovarali potrebama njihovih korisnika.

Treba reći da kompanije Apple, Google i Microsoft ne treba mnogo da se brinu zbog dolaska Mozilla Firefox OS jer u nekoj doglednoj budućnosti zato što će Mozilla da svojim mobilnim operativnim sistemom prvenstveno ciljati tržišta u nastajanju. Saopšteno je da će prvi talas pametnih telefona koje pokreće Firefox OS biti dostupni kupcima u Brazilu, Kolumbiji, Madjarskoj, Meksiku, Crnoj Gori, Poljskoj, Srbiji, Španiji i Venecueli.

Mozilla je najavila saradnju sa America Movil​​, China Unicom, Deutsche Telekom, Etisalat, Hutchison Three Group, KDDI, KT, MegaFon, Qtel, SingTel, Smart, Sprint, Telecom Italia Group, Telefónica, Telenor, TMN i VimpelCom.

Prvi Firefox OS telefoni doći će iz kompanija Alcatel, Huawei, LG i ZTE. Iako specifikacije nisu pomenute, rečeno je samo da će svi telefoni imati Qualcomm Snapdragon procesor.

Prema najnovijem izveštaju objavljenom u Philosophical Transactions of the Royal Society, do svakog Web sajta možete da dođete u maksimalno 19 klikova. Mađarski fizičar Albert-Laszlo Barabasi navodi da su "zatvorene" veze moguće zahvaljujući pretraživačima, velikim agregatorima i sajtovima za društveno umrežavanje.

Niko sa sigurnošću ne zna tačan broj individualnih Web stranica ali trenutne procene govore o brojci od 14 milijardi. Većina Web stranica je povezana samo sa onima koji imaju blisko povezan sadržaj, ali zahvaljujući sajtovima kao što su Google i Facebook, niša grupe su grupisane zajedno. To je priličan podvig kada se uzme u obzir da postoji duplo više stranica nego ljudi na planeti, ali nije iznenađujuće s obzirom da ovo nije prvi put da se diskutuje o fenomenu 19 klikova.

Albert-Laszlo Barabasi u svom istraživanju stvarno pokazuje da su kompanije kao što su Google i Facebook uspele u svojim misijama povezati svet. Google-ova misija, kako je on objašnjava, jeste "da organizuje svetske informacije i učini ih univerzalno dostupnim i korisnim", što je upravo ono što kompanija i radi.

Facebook je permutacija iste teme: prema vlastitim rečima "misija Facebooka je da svet bude još otvoreniji i povezaniji", isto važi i za Twitter koji ističe da je njegov cilj da momentalno poveže ljude, bez obzira gde se nalaze, sa onim što im najviše znači.

Albert-Laszlo Barabasi se smatra ekspertom za mrežne teorije koji je 2002 godine objavio knjigu na temu pod nazivom “Linked: The New Science of Networks”.

Bosna i Hercegovina se pridružuje grupi zemalja koje cenzurišu Internet, zabranjujući svojim građanima da pristupaju određenom Web sadržaju. Naime, Internet provajderi (pružaoci Internet usluge) u Bosni i Hercegovini dobili su naredbu od Regulatorne Agencija za Komunikacije (RAK) da moraju svojim korisnicima da zabrane pristup Web sajtovima za online klađenje.

Iako do sada u Bosni i Hercegovini nije postojala cenzura Interneta, niti bilo kakva zabrana pristupa određenim sadržajima ipak sada je na zahtev Poreske Uprave i Ministarstva Finansija Federacije BiH, Regulatorna Agencija za Komunikacije naložila Internet provajderima da primene sve raspoložive tehničke mere i svojim korisnicima zabrane pristum Web sajtovima koji nude usluge online klađenja i igara na sreću.

Regulatorna Agencija za Komunikacije dala je rok od 30 dana i zapretila da će se nepoštivanje naredbe kažnjavati novčanom kaznom od 1.000 do 50.000 KM (od 500 do 25.000 evra).

Takođe, spisak Internet adresa kojima pružaoci Internet usluga treba da se zabrani pristup dostavljaće Regulatorna Agencija za Komunikacije, na zahtjev nadležnih organa BiH, Federacije BiH, Republike Srpske ili Distrika Brčko.

Regulatorna Agencija za Komunikacije od Internet provajdera u celoj Bosni i Hercegovini zatražila je zabranu pristupa sledećim Web sajtovima: www.poker84.eu, www.bet-at-home.com, www.expect.com, www.gamebookers.com, www.bwin.com, www.unibet.com, www.partybets.com, www.betfair.com, www.10bet.com, www.betsson.com, www.bet365.com i www.efbet.com.

Već su pokrenute mnoge rasprave o ovom potezu Regulatorna Agencija za Komunikacije Bosne i Hercegovine u kojima se osuđuje izbor cenzurisanja Web sadržaja kao pristupa za rešenje problema online klađenja i ostalih online igara na sreću. Zajedničko mišljenje je da je cenzura nešto se se moglo ali i moralo izbeći te da se problem online klađenja mogao regulisati donošenjem adekvatnog Zakonskog rešenja koje bi na kvalitetan način uredilo ovu oblast.

Novo istraživanje iz TeleGeography pokazuje da je globalno korišćenje Skype-a sada ekvivalent jednoj trećini ukupnog međunarodnog telefonskog saobraćaja.

Novo istraživanje pokazuju da je međunarodna telefonski saobraćaj porastao za 5 odsto u 2012 godini, na 490 milijardi minuta. U isto vreme, "prekogranična Skype audio i video saobraćaj porastao je za 44 odsto u 2012 godini, na 167 milijardi minuta. Ovo povećanje od skoro 51 milijarde minuta je više nego duplo u poređenju sa rastom telefonskog saobraćaja svih međunarodnih telekom operatera u 2012 godini".

Ovi novi podaci svakako da ne znače da će telekomi ostati bez posla u neko skorije vreme ali svakako znače da se način komunikacije ljudi drastično menja i da telekomi moraju da rade na inovacijama kako bi uslišili želje svojih korisnika.

Međunarodni provajderi moraju da se oslone na stabilne stope rasta kako bi održali prihode. Ono što smo videli jeste usporavanje stope rasta koja je u jednoj meri posledica i ukupnih ekonomske tokova,

saopštio je Stephan Beckert, analitičar u TeleGeography, kompaniji koja se bavi analizom telekom tržišta.

Stephan Beckert istakao je Skype, kojeg je kompanija Microsoft kupila 2011 godine za fantastičnih 8,5 milijardi dolara, i druge slične aplikacije i usluge kao što su Viber, Whatsapp, Google Voice i mnoge druge koje vrše zaista veliki pritisak na tradicionalne telekome.

Mislim da je ono što je najvažnije i najinteresantnije u 2012 godini naspram ranijih godina to da je Skype sada pokazao da više nije malo poslovanje. Naša očekivanja su da će ova stopa rasta s vremenom početi da opada jer smatramo da je ova veoma visoki održivi rast prilično neverovatan i na duži vremenski rok nemoguć,

navodi Stephan Beckert.