Online Tržište

Poslednja istraživanja pokazuju pokazuju da se 70 % display oglašavanja još uvek kupuju na starinski način, slanjem faks narudžbenica, pregovaranjem oko cene itd.. Međutim, tržište oglašavanja se menja značajnim rastom popularnosti “programmatic oglašavanja”, bilo da se radi o licitiranju u realnom vremenu (real time bidding, RTB) ili programmatic direct.

Svakim danom sve je više kompanija koje nude tehnološke platforme za kupovinu ciljanog oglašavanja u realnom vremenu (tkz. demand side platforms, DSP ) ili tehnologiju koja treba da pomogne izdavačima u automatizaciji i optimizaciji prodaje impresija.

Prema prognozama analitičke kompanije IDC, “potrošnja na display oglašavanje u realnom vremenu će do 2016 godine imati godišnju stopu rasta od 59 %, što će biti najbrže rastući segment digitalnog oglašavanje u narednih nekoliko godina. ” Takođe, kompanija Magna Globalni procenjuje da će ukupana potrošnja na programmatic oglase dostići 33 milijardi dolara do 2017 godine.

Šta je Programmatic oglašavanje?

Programmatic oglašavanje je automatizacija kupovine i prodaje display oglasa, videa i mobilnih oglasa licitiranjem u realnom vremenu (RTB). Programmatic oglašavanje se ukratko može sažeti na dva načina:

• Licitiranju u realnom vremenu (real time bidding, RTB) – Radi se o intrigantnijoj stranai automatizacije gde oglašivač daje ponude (licitira) širom mreže izdavača u potrazi za specifičnom publikom. Kada bilo koji korisnik učitava sajt, podaci o korisniku (istorija pregledanja, demografija, itd.) se šalju mreži za razmenu oglasa pri čemu se aukcija vrlo brzo obavi, ako se zadovolje unapred određeni kriterijumi uspešan oglašivač će dobiti impresiju, često plaćajući drugu najvišu cenu ponude kako bi se sve bilo pravednije.
• Programmatic direct – Automatizacija procesa pri kojem izdavač ili oglasna mreža prodaju oglasni prostor oglašivaču.

Koje su prednosti?

Prednost je veća odgovornost, oglašavači će biti sigurniji kada, gde i kome se njihovi oglasi prikazuju. Efikasno ciljanje omogućava oglašivačima da plate za određenu publiku a ne da se nadaju da će njihove oglase videti željena publika.

Proteklih godinu dana svi kanali (display oglašavanje, oglašavanje na društvenim medijima, video i dr.) su postali konkurentniji. Povećanjem konkurencije na svakom kanalu dovelo je do povećanja cene programmatic oglašavanja. Jedini izuzetak je oglašavanje na mobilnim uređajima, gde je značajno povećanje konkurencije a samim tim i ponude dovelo do pada cene.

Milijuni Android korisnika još uvijek su osjetljivi na Heartbleed bug, ranjivost u OpenSSL koju cyber kriminalci mogu iskoristiti za krađu lozinki, podataka o kreditnoj kartici i drugih osjetljivih podataka sa Web servera.

Kao što smo već pisali u članku “Heartbleed bug: Bezbednosni OpenSSL propust koji utiče na 70% sajtova”, Heartbleed se smatra jednim od najozbiljnijih sigurnosnih propusta ikada pronađenih, dijelom zato što je ostao neotkriven više od dvije godine. Stručnjaci procjenjuju da oko dvije trećine Web servera u svijetu koristi verzije najpopularnijeg softvera za šifriranje na Internetu OpenSSL koji sadrži grešku.

Prošli tjedan Google je objavio da su sve verzije Androida imune na Heartbleed, s izuzetkom Android 4.1.1. Podaci za rješavanje problema sa verzijom Android 4.1.1 se distribuira proizvođačima uređaja i mobilnih operatera, koji su odgovorni za objavljivanje ažuriranja.

Kompanija Google je u kratkom vremenskom roku objavila zakrpe za svoje Web servise kao što su Google Search, Gmail, YouTube, Wallet, Play, Apps, App Engine, AdWords, DoubleClick, Maps, Maps Engine i Earth, međutim ne postoji jednostavno rješenje za korisnike Androida.

Android ima problem fragmentacije u ekosustavu, milijuni korisnika još uvijek koriste verziju 4.1.1, koja je objavljena u 2012 godini. Prema Google-ovimpodacima, oko 34 posto svih Android korisnika trenutno koristi Android verzije 4.1.1 i 4.1.2.

Jedan od najvećih problema sa Android-om je taj što njegov ciklus ažuriranje traje suviše dugo. Zbog toga su proizvođači uređaja i telekom operateri prisiljeni da rješavaju problem, a taj proces obično jako dugu traje,

navode stručnjaci.

Kompanija BlackBerry priopćila je da će zbog uočene Heartbleed sigurnosne prijetnje do petka objaviti sigurnosnu nadogradnju za njen BBM messaging softver za Android i iOS uređaje.

Također, mnoge kompanije među kojima su Cisco, HP, IBM, Intel, Juniper Networks, Oracle i Red Hat upozoravaju kupce da mogu biti u opasnosti. Mnoge su već objavile sigurnosne zakrpe dok druge, kao što jeBlackBerry, žure kako da to urade.

Još jedan vrlo ozbiljan bezbedonosni propust uznemirio je online javnost. Naime, postoji velika opasnost da su vaše lozinke i finansijske informacije možda bile izložene, reč je o bezbednosnom propustu u kodu koji koristi dve trećine “bezbednih” sajtova na Internetu.

Bezbedonosni propust u kodu nazvan Heartbleed je ranjivost u OpenSSL kriptografskoj biblioteci koja omogućava napadačima da nevidljivo čitaju osetljive podatke sa Web servera kao što su kriptografski ključevi, korisnička imena i lozinke. Heartbleed propust je otkrila Finska kompanija koja se bavi bezbednosti na Internetu Codenomicon i Google-ov stručnjak za bezbednost Neel Mehta.

Šta je Heartbleed?

Heartbleed je bezbednosni propust u kodu popularnih OpenSSL verzija, softvera koji se koristi za šifriranje i zaštitu privatnosti vaših lozinki, bankovnih informacija i ostalih poverljivih podataka koje unosite na “bezbednim” sajtovima, kao što su Yahoo, Google i ostali sajtovi koji se mogu prepoznati po ikoni “katanac” u vašem pretraživaču.

OpenSSL je najpopularniji open source Kod za šifrovanje na Internetu. Važno je naglasiti da Heartbleed propust utiče na verzije koje koristi više od dve trećine aktivnih sajtova na Internetu, kao i e-mail i chat serveri, virtuelne privatne mreže i neki hardverski uređaji kao što su ruteri.

Treba reći da Heartbleed nije virus niti malware, ali on može biti iskorišćen od strane zlonamernih programa i sajber kriminalaca.

Ranjivost omogućava “svakome na Internetu” da pročita memoriju sistema zaštićenog sa OpenSSL tj. sa kodom koji sadrži ovaj bezbedonosni propust, tako da oni mogu dobiti ključeve potrebne za dekodiranje i čitanje podataka. Testovi su pokazali da Heartbleed propust omogućava pristup korisničkim imenima, lozinkama, instant porukama, e-mailovima, poslovnih dokumenata i poslovnoj komunikaciji.

Napadači imaju mogućnost da prisluškuju komunikaciju, kradu podatke direktno iz servisa i korisnika i da imitiraju usluge i korisnike,

navodi se na Heartbleed sajtu gde možete pronaći više informacija o ovom bezbedonosnom propustu.

Koje Internet usluge su pogođene?

Kompanija Microsoft je potvrdila da su njeni Azure Services prilično imuni na Heartbleed OpenSSL propust, osim za klijente koji koriste Linux slike u njenom Cloud-u. Google, Amazon, Rackspace i drugi su obavestili javnost o tome koje njihove usluga su pogođene.

Google navodi da je objavio zakrpu sa kojom rešava problem u uslugama Search, Gmail, YouTube, Wallet, Play, Apps i App Engine dok Chrome i Chrome OS nisu bili pogođeni. Kompanija navodi da će uskoro biti objavljena zakrpa za mobilni operativn i sistem Android 4.1.1, ostale verzije imune na Heartbleed propust, kao i za Search Appliance.

Google je takođe objavio zakrpe za sve instance na Cloud SQL i savetuje korisnike koji koriste Google Compute Engine da je potrebno da manuelno ažuririraju OpenSSL na svakoj pokrenutoj instanci ili da zamene sve postojeće slike sa verzijama koje uključuju ažuriran OpenSSL. Kompanija navodi da Heartbleed utiče na sve Debian, RHEL i CentOS instance u Compute Engine koji nemaju najnoviju verziju OpenSSL-a.

Za korisnike Google-ovog brzog HTTP protokola SPDY kompanija je objavila zakrpu, Apache modul koji podržava SPDY protokol.

Za one koji ne znaju šta je SPDY protokol od koristi će biti članak “Šta je Google-ov SPDY protokol i kako on pomaže u ubrzavanju Web-a”.

Yahoo navodi da su zakrpe objavaljene i da je većina njegovih usluga bezbedna.
Stručnjaci za bezbednost savetuju korisnike da sačekaju da online servisi objave da su popravile greške pa tek onda promene svoje lozinke.

Pre nekoliko dana objavljena je OpenSSL verzija sa svim bezbedonosnim ispravkama. Sajtovi i druge usluge mogu biti bezbedni korišćenjem ove nove OpenSSL verzije ili onemogućavanjem inficiranog dela Koda.

Ako ste zabrinuti za bezbednost na nekom sajtu, možete testirati taj sajt koristeći Qualys SSL Server Test.

Mobilno oglašavanje, koje uključuje display oglašavanje, oglašavanje u pretrazi i oglašavanje unutar aplikacija (in- app oglašavanje), raste šest puta brže od Internet oglašavanja na računalima (desktop Internet). Prognoze pokazuju da će mobilno oglašavanje i dalje rasti u prosjeku za 50% godišnje između 2013 i 2016 godine, zahvaljujući sve većoj rasprostranjenosti pametnih telefona i tableta.

Ukupna globalna potrošnja na oglašavanja će porasti sa 3,9% u 2013 godini na 5,5% u 2014 godini, uz nastavak rasta koji bi u 2016 godini trebao biti nešto veći od 6%.

Ove brojke i predviđanja dolaze iz kompanije ZenithOptimedia koja navodi da se oglašivači sve više odlučuju da troše u Eurozoni. Od početka financijske krize došlo je do pada u potrošnji na oglašavanje od 15%, međutim ove godine potrošnja na oglašavanje u Eurozoni će porasti za 0,7%, što je prvi rast od 2010 godine.

Slično izvješće prošli mjesec objavila je i kompanija eMarketer koji pokazuju da je potrošnja na oglašavanje na mobilnim uređajima značajno porasla u 2013 godini, da Google i dalje drži najveći procenat ali i da Facebook velikom brzinom povećava svoj udeo.

Što se tiče potrošnje za oglašavanje, Internet je najbrže rastući medij. Unatoč dominaciji televizije, koja je privukla 40% ukupne potrošnje na oglašavanje u 2013 godini što je gotovo dvostruko više od oglašavanja na Internetu (21%), potrošnja na oglašavanje na Internetu je poraslo za 16% u 2013, a prognoze kažu da će u periodu od 2014 do 2016 godine u prosjeku rasti za 16% godišnje.

Najbrže rastuća potkategorija je display oglašavanje, za koje kompanija ZenithOptimedia predviđa da će rasti 21% godišnje do 2016 godine i to uglavnom u zahvaljujući poboljšanjima u pragmatičnoj kupnji, s kojom oglašivači dobivaju više kontrole i veću vrijednost za svoj novac. Pragmatična kupnja također pomaže u održivom rastu i u drugim područjima pa tako potrošnja na oglašavanje na društvenim medijima raste 29% godišnje, a online video za 23% godišnje.

S druge strane, potrošnja na mobilno oglašavanje sada raste šest puta brže od desktop Interneta, s tim da će mobilno oglašavanja u prosjeku rasti oko 50 %godišnje između do 2016 godine. Globalna potrošnja na mobilno oglašavanje u prošloj godini iznosila je 13,4 milijarde dolara što je 12,9% ukupne potrošnje na oglašavanje na Internetu i 2,7% od potrošnje na oglašavanje na svim medijima.

Predviđa se da će do 2016 godine potrošnja na mobilno oglašavanje činiti 28% od ukupnog oglašavanja na Internetu i 7,6% ukupne potrošnje na oglašavanje na svim medijima te tako postati četvrti najveći svjetski medij u smislu oglašavanje ( ispred radija, časopisa i dr.).

Kao što je i najavljeno, Microsoft je objavio prvi veliki update za Windows 8.1 koji donosi niz promena i izmena dizajniranih s ciljem da se poboljša iskustvo rada sa tastaturom i mišem onih korisnika koji ne koriste uređaje osetljive na dodir.

Ovo ažuriranje je formalno poznato pod nazivom Windows Update 8.1 i obavezno je za sve korisnike operativnog sistema Windows 8.1. U stvari, oni koji odbije ovo ažuriranje neće dobiti nikakve dodatne zakrpe posle 13. maja 2014 godine. Dakle, Windows 8.1 RTM je u suštini dostigao svoj kraj tako da će Windows Update 8.1 biti nova servisna osnova za Windows 8.1. Razlozi za ovakav potez Microsofta još uvek nisu najjasniji.

U svakom slučaju, korisnici tastature i miša će verovatno želeti da što pre dobije ovo ažuriranje. Windows konačno postaje svestan kontekstualnosti, što znači da ako ne koristite uređaj osetljiv na dodir desktop ekran će biti podrazumevan, primaran, dok će se uređajima osetljivim na dodir podrazumevano otvarati Metro ekran. Naravno, Microsoft je korisnicima ostavio mogućnost da mogu i dalje manuelno izabrati koji ekran će im se podrazumevano otvarati pri paljenju uređaja.

Takođe, Microsoft je postavio podrazumevani program za slike i audio datotke u zavisnosti na kom uređaju ih otvarate. To znači da će se ove datoteke na uređajima osetljivim na dodir pokretati sa metro Photo and Music aplikacijom dok će se na ostalim uređajima (laptopi i računari) podrazumevano otvarati u Windows Photo Viewer ili Windows Media Player-u.

Kao što smo ranije pisali, novi update donosi novu naslovnu traku za Windows 8 aplikacije koja vam omogućava da otvorite, zatvorite i organizujete aplikacije pomoću miša, da na početnom ekranu, gde desnim klikom na pločiče otvarate meni sa opcijama za promenu veličine, zatvaranje i ostalo. Takođe, smanjeni su i minimalni hardverski zahtevi potrebni za instaliranje Windows 8.1. Do sada je bilo potrebno da vaš uređaj ima minimalno 2 GB RAM memorije za pokretanje operativnog sistema ali je to sada smanjeno na 1 GB, takođe uz smanjenje obaveznog prostora za skladištenje na 16 GB.

Kao što je uobičajenje ovo ažuriranje možete preuzeti putem Windows Update.

Treba reći da je Windows Update 8.1 objavljen istog dana kada je kompanija Microsoft nakon više od dvanaest godina i zvanično ukinula podršku za legendarni Windows XP, operativni sistem koji po poslednjim podacima još uvek koristi 28% računara u svetu. Koliko je to velika brojka dovoljno govori podatak da Mac OS ima četiri puta manje korisnika.

Ukidanjem podrške za Windows XP korisnici ovog operativnog sistema biće izloženi mnogim rizicima, a više o tome možete pročitati u članku “Koji rizici očekuju korisnike Windows XP nakon ukidanja podrške”.

Na Microsoft-ovoj Build 2014 developer konferenciji koja se održava u San Francisku, kompanija je najavila da će sledeće Windows ažuriranje biti objavljeno 8. aprila. Windows 8.1 Update 1 je u velikoj meri usmereno na poboljšanje iskustva korisnika koji koriste miš i tastaturu. Od 8. aprila Windows 8.1 Update 1 ćete moći preuzmeti putem Windows Update-a.

Windows 8.1 Update 1 već je procurio putem Windows Update-a dajući korisnicima mogućnost da isprobaju neke nove mogućnosti pre zvanične objave ažuriranja. U februaru smo u članku “Prvi update Windowsa 8.1 već se može pronaći na torrent sajtovima” pisali o tome da novo ažuriranje donosi novu naslovnu traku za Windows 8 aplikacije koja vam omogućava da otvorite, zatvorite i organizujete aplikacije pomoću miša, da na početnom ekranu, gde desnim klikom na pločiče otvarate meni sa opcijama za promenu veličine, zatvaranje i ostalo.

Kompanija Microsoft je takođe odlučila da smanjenji minimalne hardverske zahteve potrebne za pokretanje operativnog sistema Windows 8.1, i to zahvaljujući optimizaciji koda u Update 1. Do sada je bilo potrebno da vaš uređaj ima minimalno 2 GB RAM memorije za pokretanje operativnog sistema ali je to sada smanjeno na 1 GB, takođe uz smanjenje obaveznog prostora za skladištenje na 16 GB. Sa ovim smanjenjem minimalnih hardverskih zahteva proizvođači bi trebali biti vrlo zadovoljni jer će sada moći proizvoditi i jeftinije uređaje koji bi radili na ovoj Windows platformi.

Ono što treba reći jeste da je kompanija Microsoft najavila vraćanje Start Menu. Na slici iznad je prototip verzija Startnog menija koji bi se trebao pojaviti u sledećem Windows 8.1 ažuriranju koje će biti objavljeno do kraja godine. Kao što se može na slici videti, radi se o kombinaciji Windows 7 stila liste desktop aplikacija i pločica na početnom ekranu Windows 8.

Od 15. prosinca 2015 godine nema više roaminga u EU, tako su jučer odlučili zastupnici Europskog Parlamenta.

Većina mobilnih operatera trenutno dodatno naplaćuje korištenje mobilnog telefona u nekoj drugoj zemlji Europske Unije. Nedavno istraživanje Europske Komisije pokazuje da više od četvrtine Europljana gasi svoje telefone za vrijeme putovanja u inozemstvo kako bi izbjegli visoke troškove roaminga.

Posljednjih sedam godina EU je prisiljavala telekom operatere na smanjenje cijene, trenutna cijena po minuti poziva je 0,24 €, za SMS poruku 0,08 € i za megabajt podataka 0,45 €.

Ovo glasovanje je pokazalo našu brigu za građane. EU je upravo to: uklanjanje prepreka i barijera kako bi učinili život lakšim i jeftinijim,

priopćila je Europska povjerenica za digitalne poslove Neelie Kroes.

Istodobno, u sklopu široke reforme telekom sistema zastupnici Europskog Parlamenta glasovali su u korist održavanja tkz. “net neutralnosti”, kojom se učinkovito sprječavaju Internet provajderi da se bave promicanjem nekih online usluge na račun drugih. Europski telekomunikacijski regulator BEREC podnio je izvješće u kom se navodi da je nekoliko Internet provajdera (ISP-ova) blokiralo ili usporavalo usluge kao što je Skype.
U amandmanu koji je podržala većina Europskih Parlamentaraca navodi se da “promet treba da se tretira jednako, bez diskriminacije, ograničenja ili smetnji, neovisno od pošiljatelja, primatelja, vrste sadržaja, uređaja, usluge ili primjene”.

Zastupnici Europskog Parlamenta ističu da bi ISP-ovima trebalo biti dopušteno da mogu blokirati ili usporiti Internet samo u slučaju Sudskog naloga, očuvanja sigurnosti mreže ili spriječavanja privremenog zagušenje mreže.

Google, vlasnik najvećeg video portala YouTube, Netflix koji nudi online gledanje filmova kao i druge Internet kompanije objavili su da slave ovu političku pobjedu nad telekom operatorima koji su tražili da se za određenu vrsta podataka, kao što je video, uvede dodatna naknada.

Naravno, telekom industrija je najavila da će nastaviti da se bori protiv ovih reformi. Naime, da bi ove reforme postale zakon potrebno je da budu odobrene još od strane Vijeća Ministara Europe.

Prema najnovijem izveštaju koji su objavile kompanije App Annie i IDC, prohodi ostvareni sa Freemium modelom monetarizacije mobilnih aplikacija porasli su za 211% u 2013 godini.

Kompanije App Annie i IDC za potrebe ovog izveštaja su anketirale više od 2.000 kreatora aplikacija (developera). U izveštaju se naglašava da od hiljadu najpopularnijih aplikacija na na iOS App Store i Google Play, prilično velika većina, tačnije oko 83%, koristi Freemium model, te da je taj procenat još veći (92%) ako se pogleda lista 2.000 najpopularnijih aplikacija i na iOS i na Android platformi.

Freemium model monetizacije obuhvata različite oblike kupovine unutar aplikacija (in-app kupovine), kao što su kupovina različitih virtuelnih roba (dobara) kao na primer: nadogradnja igre ili ubrzanje, dodatnih funkcionalnosti kao što su nivoi ili sadržaj, kupovina dodatnog vremena za korištenje aplikacije, plaćanje za uklonjanje oglasa iz aplikacije i sl..

U izveštaju se navodi da je najčešći oblik Freemium monetarizacije mobilne aplikacije ponuda dodatne funkcionalnost za određenu cenu. Više od 50 odsto anketiranih developera navelo je da je ovo bio njihov preferirani metod.

Naravno, ključ uspeha za developere koji se odluče da koriste Freemium model monetarizacije jeste da što veći broj korisnika njegove besplatne mobilne aplikacije odluči da kupi nešto, neku dodatnu funkcionalnost ili da nesmetano igraju bez oglasa koji se priazuju i sl.. Naravno, postići to predstavlja prilično veliki izazov. Manje od pet odsto developera mobilnih aplikacija navelo je u anketi da više od 30 odsto njihovih korisnika kupi nešto u aplikaciji. U stvari, 80 odsto developera navodi da manje od pet odsto njihovih korisnika obavi kupovinu unutar aplikacije.

U članaku “Kako efikasno promovisati aplikaciju na prodavnicama aplikacija?” možete pronaći korisne savete kako popularizovati svoju aplikaciju u cilju što boljeg rangiranja na prodavnicama aplikacija.

Što se tiče prihoda od aplikacija, SAD su i dalje neprikosnovene i u prošloj godini oni su porasli za 1,7 puta. Sledi Japan, njegovi prihodi od mobilnih aplikacija u prošloj godini su porasli više nego duplo, tačnije 2,2 puta.

Ono što je možda zanimljivo jeste da je 58% kreatora aplikacija navelo da ne koristi oglašavanje u svojim aplikacijama. S jedne strane i razumljivo jer je zarada od oglasa u aplikaciji sve manja, naravno postoje i izuzeci kao što je Flappy Bird koja zarađuje više od 50.000 dolara dnevno.

Možda će vam biti interesantan članak “Alati koji će vam pomoći u monetarizaciji aplikacije”.

Nakon dvije godine, glasine su konačno postale stvarnost. Microsoft je objavio potpuno besplatan Office paket za Android, ali i za iPhone i iPad korisnike. Ono što je važno jeste da Office Mobile aplikacija sada ne zahtijeva pretplatu na Office 365.

Microsoft Office Mobile aplikacija za iOS i Android je besplatna Office aplikacija za obične korisnike, kompanije će i dalje morati plaćati mjesečnu pretplatu za Office 365 kako bi mogli koristiti aplikacije.
Samo nekoliko sati od objave Microsoft Office aplikacije postale su najpopularnije besplatne iPad aplikacije na Apple App Store. Najpopularnija iPad aplikacija je Microsoft Word za iPad, odmah za njom slijede Excel za iPad i PowerPoint za iPad. Nešto malo slabije rangirana je Microsoft OneNote za iPad koja je trenutno sedma najpopularniji besplatna iPad aplikacija.

Mora se priznati da je vrlo impresivno vidjeti kako Microsoftovi proizvodi dominiraju na Apple App Store.

Iako se ovaj potez Microsofta može tumačiti kao odgovor na besplatne Office Mobile pakete koje su objavile kompanije Apple i Google, on bi svakako trebao potaknuti korisnike da koriste Office Mobile aplikacije na svim svojim mobilnim uređajima. Kompanija Microsoft takođe navodi da je također u planu da se uskoro objave Office aplikacije i na Windows Store.

Microsoft Office Mobile možete besplatno preuzeti sa Google Play i Apple App Store.

Facebook je objavio da kupuje startup kompaniju Oculus VR, tvorca pionirskog seta za virtuelnu stvarnost Oculus Rift. Cena, tričavih 2 milijarde dolara.

Najveća društvena mreža na svetu sa svakom svojom investicijom uzburka javnost i otvori mnoge rasprave. Sve je počelo pre dve godine kupovinom najpopularnije foto aplikacije Instagram za milijardu dolara. U februaru ove godine društvena mreža kupuje za neverovatnih 16 milijardi dolara najpopularniju mobilnu platformu za slanje poruka WhatsApp a sada samo mesec dana kasnije objavljuje još jedno preuzimanje vredno nekoliko milijardi dolara, ovaj put startup kompaniju tvorca pionirskog seta za virtuelnu stvarnost Oculus Rift.

Prilikom objave o preuzimanju kompanije Oculus VR, osnivač i direktor Facebooka Mark Zuckerberg naglasio je da je mobilna platforma, platforma današnjice i da se sa ovim preuzimanjem najveća društvena mreža na svetu sprema za platformu sutrašnjice tj. platformu budućnosti. On je takođe dodao da Oculus ima priliku da stvori najdruštveniju platformu do sada te da promeni način na koji radimo, na koji se igramo i komuniciramo.

Prototip Oculus Rift seta za virtuelnu realnost napravio je 19 -godišnji student iz Kalifornije Palmer Luckey od starih delova koje je pronašao u garaži svojih roditelja. Za startup kompanija Oculus VR i njen prototip seta za virtuelnu stvarnost se čulo početkom 2012 godine a sredinom godine je kompanija prikupila 2,4 miliona dolara investicija putem crowdfunding Kickstarter kampanje. Sa ovom 2 milijarde dolara vrednom prodajom Facebooku, Oculus VR je verovatno najuspešnija Kickstarter priča do sada a ono što je vrlo zanimljivo jeste da sam proizvod namenjen potrošačima još uvek ne postoji, samo prototip Oculus Rift seta.