Online Tržište

Izvršni predsednik kompanija Google, Eric Schmidt, pre nekoliko dana na društvenoj mreži Google + objavio je interesantan vodič kako iPhone korisnici da pređu na Android telefon.

Vodič, koji je prilično detaljan, počinje navođenjem prednosti koje imaju Android telefoni sugerišući da su oni brži, imaju bolje ekrane i mnogo više intuitivan interfejs od konkurencije. Kao podrška svojoj argumentaciji izvršni predsednik kompanija Google naveo nekoliko uređaja visokog klase poput Google Nexus 5, Samsung Galaxy S4 i Motorola Droid Ultra.

Obraćajući se korisnicima iPhone on ističe da prebacivanjem na Android oni nikada više neće poželeti da se vrate na iPhone jer će sve imati u Cloud-u.

Eric Schmidt je u ovom svom vodiču, u kojem pretpostavlja da svi korisnici iPhone-a takođe koriste i Mac, naveo sve potrebne korake koje ovi korisnici treba da urade kako bi se prebacili na Android.

Koraci su podeljeni u četiri sekcije:

1. Priprema i podešavanje Android telefona
2. Ažuriranje (update) iPhone ili iPad-a
3. Povežite iTunes muziku Povežite sa Google-om
4. Prebacite svoju SIM karticu iz iPhone u svoj novi Android telefon

Na kraju ovog svog vodiča, izvršni direktor kompanije Google korisnicima je preporučio da omoguće autentifikaciju sa dva faktora autentifikacije kako bi svoje Gmail i Google naloge učinili što sigurnijim te da umesto Safari-ja počnu da koriste besplatni i mnogo sigurniji pretraživač Google Chrome.

Nije iznenađujuće ni to što je iskoristio priliku da pred predstojeće praznike sugeriše korisnicima da bi kupovina Android telefona bio sjajan Božični ili Novogodišnji poklon.

Savet i ovaj vodič za prelazak sa iPhone na Android telefon dolaze u vrlo interesantnom trenutku i svakako da su dio dobro osmišljene marketinške kampanje koja treba da rezultira sa povećanjem prodaje Android uređaja tokom narednih nekoliko nedelja.

Prema najnovijim podacima iz Speedtest.net, 95 zemalja svijeta ima brži Internet od Hrvatske. Također, brži Internet od Hrvatske imaju Slovenija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija!

Speedtest.net je prije nekoliko dana objavio ažuriranje popisa zemalja na osnovu brzinu preuzimanja sa Interneta izraženog u Mbps (megabit po sekundi) što je jedinica za prijenos podataka. Na popisu je 186 zemalja svijeta koji imaju prosječnu brzinu Interneta 16,2 Mbps.

Popis će vjerojatno iznenaditi mnoge. Pa tako, SAD, zemlja koja je izumila Internet i čija tech industrija i tech kompanije spadaju u vodeće u svijetu, nalazi se tek na 31. mjestu zemalja po brzini Interneta. Ispred nje su zemlje koje skoro da i nemaju tech industriju, kao što su na primjer Moldavija i Urugvaj.

Hong Kong je na vrhu popisa sa prosječnom brzinom Interneta od 71,22 Mbps. Na drugom i trećem mjestu su Singapur i Rumunjska sa brzinom od 52,75 Mbps i 50,26 Mbps.

Što se tiče našeg okruženja, Hrvatska ima brži Internet jedino od Crne Gore!

Od zemalja regiona Slovenija ima najbrži Internet 14,6 Mbps i nalazi se na 47.mjestu. Iza nje je Makedonija sa prosječnom brzinom Interneta od 11,13 Mbps što je stavlja na 64. mjesto. Srbija je 82. zemlja na svijetu po brzini Interneta sa prosječnom brzinom od 7,93 Mbps. Italija je 92. sa brzinom od 6,96 Mbps. Bosna i Hercegovina je na 93. mjestu sa brzinom od 6,74 Mbps. Hrvatska je 96. sa brzinom Interneta od 6,58 Mbps. Crna Gora je 99. u svijetu sa brzinom Interneta od 6,36 Mbps.

Treba reći da se ovi rezultati mjerenja prosječne brzine Interneta u zemljama diljem svijeta značajno razlikuju od rezultata kompanije Akamai objavljenih početkom godine.

Iza dobro poznatog sajta Speedtest stoji kompanija Ookla, tvorac aplikacija za širokopojasno testiranje i Web mrežnu dijagnostiku. Kompanija tvrdi da su gotovo svi Internet provajderi u svijetu usvojili njena rješenja, te da njena mjerenja brzine i kvalitete idu daleko izvan onoga što većina usluga za testiranje brzine trenutno nudi.

Kompanija navodi da je popis sačinjen na temelju brzine preuzimanja podataka korisnika. Prikazane vrijednosti označavaju brzinu propusnosti izraženu u Mbps u proteklih 30 dana, gdje je prosječna udaljenost između klijenta i servera manja od 500 kilometara.

U ovom članku govorićemo o sve popularnijem obliku oglašavanja na Internetu poznatom pod nazivom Native Advertising.

Pre svega, treba reći da je Internet posle televizije najvažniji medij za oglašavanje. Nedavno objavljeno istraživanja Biroa za Interaktivno Oglašavanje (IAB) pokazuje da će se u Evropi ove godine potrošiti 24,3 milijarde evra na digitalno oglašavanje, što predstavlja četvrtinu vrednosti Evropskog tržišta oglašavanja.

Oglašavanje na Internetu poraslo je za 12 odsto u Evropi.

Što se tiče zemalja našeg regiona treba reći da je za 17,3 odsto porasla potrošnja na online oglašavanje u Srbiji dok je u Sloveniji i Hrvatskoj registrovan pad od skoro 5 odsto. Najviše oglasa se odnosilo na robu široke potrošnje (18 odsto), mobilnu telefoniju (16 odsto) i IT industriju (11 odsto).

Treba još reći da je značajan rast zabeležen na tržištima centralne i istočne Evrope od 26,6 odsto, što ukazuje na njihov veliki razvojni potencijal. Za ovaj rast prvenstveno je zaslužan sve veći broj korisnika koji sve više koriste Internet za kupovinu i pretraživanje informacije o različitim brendovima.

Da se malo okrenemo globalnom nivou. Što se tiče digitalnog oglašavanje treba reći da:

• 62% izdavača, 41% brendova i 34% agencija nudi mogućnost Native Advertising-a (“prirodnog” oglašavanja).
• 66% brendova navodi da su kreirali vlastite sadržaje za “native advertising”.
• Blog je najpopularniji oblik “prirodnog” oglašavanja (65%) a odmah iza su članci (63%) i Facebook (56%).

To su bile neke zanimljive statistike, a sad pravo pitanje:

Šta je Native Advertising?

Native Advertising je način oglašavanja koji nastoji da obezbedi sadržaja na osnovu iskustva korisnika. Radi se o mediju koji je ugrađen u vizuelni dizajn tako da oglasi postaju deo sadržaja a ne da prekidaju korisnika sa sadržajem koji nema nikakve veze sa sadržajem koji konzumira. Takođe, neki bi rekli da je native advertising oglašavanje koje koristi prednosti platforme na način na koji korisnici zapravo i koriste platformu. Kao na primer: Promovisani Tvitova (Promoted Tweets) na Twitter-u i Sponsorisane Priče (Sponsored Stories) na Facebook .

Što se tiče oglašavanja na Twitter-u i Facebook-u, preporučujemo članak “Kako se oglašavati na Facebooku i Twitteru?”.

Native Advertising je način oglašavanja koji je dosta sličan oglašavanju u štampanim medijima poznat pod nazivom Advertorial koji je kombinacije sponzorisanog teksta i oglasa koji se u potpunosti uklapa sa ostalim sadržajem u mediju.

Na slici ispod vidite Advertorijal na kojem jasno piše “Promotion” u gornjem desnom uglu stavljajući do znanja čitaocima da se radio o oglasu, promociji. Bez obzira na to, ogromna većina ljudi pogleda i pročita ovakav oglas a da se pritom ne nervira saznanjem da su čitali oglas.

Namera online oglašavača je da sa Native Advertising-om učine oglase transparentnijim nego što je to slučaj sa Advertorijalima u pisanim medijima. Takođe, potpuno je jasni i namera da se oglasi učine što manje nametljivim kako bi se povećala šansa da korisnik klikne na njega.

Ono što je važno naglasiti jeste da postoje dva tipa Native Advertising-a a to su zatvoreni i otvoreni.

Native Advertising – Zatvoreni tip

Ovo se odnosi na brendove koji kreiraju sadržaj ili profile u okviru postojeće platforme (na primer: Twitter, Facebook, YouTube, Pinterest) a zatim promoviše svoj sadržaj koristeći isti izgled i osećaj platforme na kojoj se nalazi.

Treba naglasiti da se ovde sve radi manuelno u okviru mogućnosti koje nudi platforma.

Native Advertising – Otvoreni tip

Ovde se sadržaj kreira od strane brenda izvan bilo kojeg postojećeg okvira. Taj sadržaj se zatim distribuira preko usluga trećih strana (kompanija) na različite platforme. Ove usluge trećih strana prilagođavaju sadržaj različitim stilovima i formata u zavisnosti od platforme na kojoj će sadržaj biti objavljen.

Postoji mnogo različitih kompanija koje nude ovakvu vrstu usluge a većina osim objavljivanja sadržaja na različitim platformama takođe nudi i objavljivanje na različitim vrstama uređaja i u različitim formatima.

Otvoreni tip Native Advertising-a nudi nivo automatizacije koji nemate kod zatvorenog tipa.

Prednosti

Sa otvorenim tipom “prirodnog” oglašavanja, sadržaj je identičan bez obzira da li se pojavljuje na Facebooku, Twitteru ili bilo kojoj drugoj platformi ili Web sajtu. Skoro da se i ne vodi briga o ciljanju tj. o tome koja je to ciljna publika kojoj treba da se prikaže sadržaj. Zatvoreni tip Native Advertising-a svakako nudi više prednosti u pogledu prilagođavanja oglasa u cilju obezbeđivanja relevantnosti i personalizacije.

U stvari, glavna prednost Native Advertising-a u odnosu na ostale vrste digitalnog oglašavanje jeste upravo to što ono zahteva veliku količinu kreativnosti u krojenju i prilagođavanju sadržaja za platformu i korisnika.

Treba reći da je oglašavanje putem banera 2000 godine imalo stopu konverzije od 9% a da je ona u 2012 godini iznosila samo 0,2%. S obzirom da oglašavanje putem banera već godinama unazad ima velikih problem jer većinu ovih oglasa korisnik ppraktično da i ne vidi jer se ovaj tip oglašavanja (kao i svi ostali klasični tipovi oglašavanja) zasniva na tome da prekine korisnika u nekoj njegovoj aktivnosti, morao se tražiti neki novi pristup. Mnogi smatraju da je to upravo Native Advertising.

Trenutno još uvek ne postoje realna merenja učinka za Native Advertising jer se radi o relativno novoj kategoriji digitalnog oglašavnja. Na sajtovima za društveno umrežavanje brendovi na vrlo jednostavan način mogu videti učinke tj. koliko delenja, Like ili retweets dobija svaka njihova poruka.

Poverenje korisnika ključno je za uspeh Native Advertising-a. Sadržaj mora jasno biti označen kao oglas kako bi promovisao potpunu transparentnost a ne da na neki način vara posetioce. Međutim, sadržaja takođe mora da odgovara i platformi na kojoj se nalazi.

Ovo je bilo kratko upoznavanje sa Native Advertising-om. Nadamo se da će vam ovaj članak biti od koristi.

Izuzetno popularna društvena foto aplikacija Instagram i aplikacija za mapiranje Waze od juče su konačno postali dostupni na svim Nokia Lumia uređajima tj. na Windows Phone 8 platformi.

Za one koji ne znaju, Instagram je planetarno popularna aplikacija za deljenje fotografija koju je prošle godine Facebook kupio za milijardu dolara. Aplikacija ima više od 150 miliona korisnika a sada će im se pridružiti i korisnici Windows telefona. Ono što je važno naglasiti jeste da Instagram svojim Windows korisnicima ne nudi podršku za video.

Poslednjih nekoliko dana dobre vesti za Microsoft. Instagram i Waze (popularna aplikacija za mapiranje koju je u junu kupio Google za 1,3 milijarde dolara) su objavili svoje Windows Phone aplikacije, kompanija Strategy Analytics objavila je svoje istraživanje koje sugeriše da će 32% developera aplikacija sledeće godine objaviti aplikacije za Windows Phone. Takođe,kompanija je sve bliže konačnom preuzimanju Nokia odjela za mobilne uređaje čime će konačno ujediniti Windows Phone 8 i hardver koji je proslavio ovaj operativni sistem. I na kraju, Microsoft je objavio neke statistike koje pokazuju povećanu aktivnost na Windows Phone platformi .

Kompanija Microsoft je objavila čitav niz statistika sa kojima pokazuju da, iako je njihova platforma još uvek daleko iza mobilnih platformi Apple iOS i Google Android, ipak ona pokazuje skroman ali konstantan rast od kada je objavljen Windows Phone 8.

Microsoft navodi da se na Windows Store svaki dan obavi 10 miliona preuzimanja aplikacija. Od kada je pokrenut Windows Store 2010 godine, ukupno je preuzeto 3 milijarde aplikacija. Iako se čini da su brojke velike ipak je Microsoft-ova mobilna platforma još uvek daleko iza konkurencije. Poređenja radi, sa Apple Store je ukupno preuzeto 60 milijardi aplikacija.

Kompanija takođe ističe da Windows Phone prodavnica sada ima nešto manje od 200.000 aplikacija s naglaskom da se svakodnevno dodaje 500 novih aplikacija. Sve ove aplikacije su rezultirale povećanju mesečnih prihoda od aplikacija od čak 181% i ukupnim povećanjem preuzimanja aplikacija za 290% u odnosu na prethodnu godinu.

Microsoft navodi da je prodaja pametnih telefona Nokia Lumia u odnosu na prošlu godinu porasla za fantastičnih 366 odsto na tržištu SAD i 48 odsto u Evropi. Sve u svemu, isporuka Windows Phone uređaja porasla je za 178 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Iz svih ovih broji jasno se vidi da je Windows Phone treća mobilna platforma na tržištu, što se može smatrati uspehom koji je postignut za vrlo kratko vreme, međutim ostaje da se vidi da li će uopše biti mesta za treću mobilnu platformu na tržištu. Udeo Windows Phone na tržištu je i dalje veoma mali, par procenata, i uprkos tome što su došle neke velike aplikacije, ipak korisnici Windows telefona još uvek ne mogu da uživaju u mnogim aplikacijama koje su popularne na iOS i Android uređajima.

Nakon više od 16 godina gasi se legendarni media player Winamp. Winamp je svoju najveću popularnost imao krajem 90-ih i početkom 2000-te godine kao jedno od najboljih rješenja za slušanje MP3 glazbe i streaming radio postaja.

Može se slobodno reći da skoro da nije postojala osoba koja na svom računalu nije imala instaliran Winamp. No, u posljednjih nekoliko godina njegova popularnost počela se da opada pojavom mobilnih uređaja i streaming audio izvora kao što su Rhapsody , Pandora i Spotify.

Justin Frankel i Dmitry Boldyrev su prvu verziju Winamp media playera objavili 21. travnja daleke 1997 godine i odmah je postao veliki hit. Treba reći da je Winamp tijekom godina imao veliki broj izmjena a bio je poznat po tome što je podržavao veliki broj formata, korisnicima nudio brojne skinove, dodatke za vizualizaciju i playliste.

Winamp je vrhunac svoje popularnosti imao 1999 godine, tada se pojavio AOL koji je kupio media player za 80 milijuna dolara u dionicama. Od tada do danas, kompanija AOL objavila je verzije media player-a za Android i Mac, ali Winamp više nikada nije uspjeo da dosegne razinu uspjeha kakvu je imao godinama unazad kao Windows klijent.

Za sada još nema zvaničnog obrazloženja zašto se Winamp gasi, ali po svemu sudeći servis više nije dovoljno popularna da bi se održavao.

Winamp.com i njegovi Web servisi nakon 20. prosinca 2013. godine neće više biti dostupni. Također, Winamp Media player više neće biti dostupan za preuzimanje pa vas stoga molimo da najnoviju verziju preuzmete prije ovog datuma. Hvala vam što ste Winamp podržavali više od 15 godina,

navodi se u zvaničnom priopćenju.

Microsoft je zvanično predstavio Remote Office aplikaciju koja korisnicima omogućava kontrolu Word, Excel ili PowerPoint dokumenata koristeći bilo koji Windows Phone 8 uređaj.

Office Remote aplikacija sada je zvanično dostupna na Windows Store za sve verzije Office 2013, osim za Office 2013 RT. Ona omogućava korisnicima kontrolu dokumenata na daljinu korišćenjem touch interfejsa na svom pametnom telefonu. Korisnici sada sa svojih na Windows Phone 8 uređaja mogu da se kreću kroz Word dokumenta, Excel tabele i PowerPoint slajdove na svom računaru.

Treba reći da vam je potreban računar sa Bluetooth-om kako bi se mogla uspostaviti daljinska komunikacija te da ćete na njega morati instalirati mali softverski “dodatak” pre korišćenja aplikacije.

Kada se aplikacija instalira i uređaji upari, prezenter sa svojim Windows Phone uređajem, koristeći prste,  može da se kreće kroz PowerPoint slajdove, koristi zumiranje u Excel tabelama te se kreće u Word dokumenatu. Takođe, aplikacija može da prikaže napomene prezentatora na Windows Phone uređaju dok publici prikazuje povezan ali različit sadržaja na računaru.

Kompanija Microsoft u svom saopštenju navodi da Office Remote aplikacija predstavlja prvi korak u povezivanju različitih uređaja.

Želimo biti sigurni da nastavljamo sa stvaranjem alata koji će pružati najbolje moguće iskustvo za prezentatore i publiku. Svet se stalno razvija, pa tako i prezentacija treba da se razvija sa njim. Cilj Office Remote aplikacije je da se omogući korisnicima da koriste ne samo pravi uređaj za određeni zadatak koji je pred njima, već da mogu da koristite više uređaja zajedno kako bi se olakšalo njegovo izvršavanje,

izjavio je Darren Edge iz Microsoft Research odjela.

Prema poslednjim podacima objavljenim početkom meseca, Microsoft Windows Phone platforma beleži snažan rast na Evropskom tržištu. Na pet glavnih Evropskih tržišta (Velika Britanija, Francuska, Italija, Španija i Njemačka) sada ima udio od 10 posto. Ono što je važno naglasiti jeste da je za ovaj uspeh Windows telefona gotovo u potpunosti zaslužna dobra prodaja Nokia telefona.

Microsoft je sve bliže konačnom preuzimanju Nokia odjela za mobilne uređaje čime će konačno ujediniti Windows Phone 8 i hardver koji je proslavio ovaj operativni sustav. Konačnim preuzimanjem 32 tisuće zaposlenika prijeći će iz kompanije Nokia u Microsoft.

Dioničari kompanije jučer su odobrili ovo preuzimanje vrijedno 7,2 milijarde dolara. Microsoft je preuzimanje najavio u rujnu obvezujući se da će platiti 5 milijardi dolara za Nokia odjela za mobilne uređaje i 2,18 milijarde dolara za licencu na patente koje posjeduje Nokia uključujući i licencu na značajnu tehnologiju mapiranja.

S obzirom da Microsoft čeka odobrenje europskih regulatora, koji bi trebali preuzimanje odobriti do 4. prosinca, cijeli posao bi se trebao završiti u prvom kvartalu 2014 godine.

Dogovor kompanija Microsoft i Nokia podrazumijeva da Nokia zadrži svoj vlastiti brend s tim da će Microsoft dobiti Lumia i Asha linije telefona kao svoje brandove.

Stephen Elop odlazi sa mjesta izvršnog direktora kompanije Nokia na mjesto izvršnog potpredsjednik za uređaje i usluge u Microsoft-u. Važno je reći da je Stephen Elop 2010 godine kao predsjednik Microsoft Business Division, napustio softverskog giganta kako bi postao izvršni direktor kompanije Nokia te da je imao ključnu ulogu u dogovoru da Nokia postane glavni proizvođač Windows Phone uređaja. Njegovo ime se i ranije pominjalo kao mogući kandidat koji bi trebao da zamijeni Steve Ballmer-a, s ovim preuzimanjem, Stephen Elop je sasvim sigurno vodeći kandidat za prvo mjesto u kompaniji Microsoft.

Da li ste zavisni od Interneta? Nekima će ovo pitanje biti smešno ali problem zavisnosti od Interneta je stvaran.

Zavisnost od Interneta, formalno nazvan poremećaj u korišćenju Interneta (Internet Use Disorder, IUD), je psihički poremećaj koji se manifestuje kao opsesivna želja da se provodi vreme na Internetu. O ovoj temi se duže vreme raspravlja u naučnim krugovima, ali je njen status za sada i dalje nezvaničan.

Naučni krugovi u Sjedinjenim Američkim Državama traže da se zavisnost od Interneta konačno i zvanično klasifikuje kao mentalno oboljenje s obzirom da se radi o problemu koji je zastupljeniji od alkoholizma.

Kompanija Iconic Displays je sprovela istraživanje prema kom 60% ljudi ne želi da ide negde gde neće imati WiFi pristup Internetu više od jednog dana. Zanimljivo je da je čak 75% ljudi navelo da bi im bilo gore nedelju dana bez WiFi nego bez kafe. Svoje istraživanje su predstavili zanimljivom infografikom koju možete pogledati ispod.

Svakako da je široka rasprostranjenost pristupa Internetu uvela revoluciju u način na koji ljudi komuniciraju, prate vesti i medije, te otvorila i neke nove mogućnosti za poslovanje i obrazovanje. Međutim, primetan je i sve veći problem zavisnosti ljudi od Interneta koji ne mogu da je kontrolišu i koja negativno utiče na njihove druge oblasti života. Oni provode veliki dio svog vremena u aktivnostima vezanim za sadržaje na Internetu, zanemarujući uobičajene aktivnosti poput druženja, poslovnih obaveza, učenja, kućnih poslova, itd. Kao i kod drugih oblika zavisnosti, ove osobe takođe imaju velike poteškoća da prekinu sa svojim Internet aktivnostima, čak i onda kad sami prepoznaju da je vreme za to.

Zavisnost od Interneta ima mnoga obeležja koja imaju neke druge bolesti zavisnosti, kao što su zavisnost od alkohola, pušenje i kockanje. Zavisnici o Internetu obično zanemaruju normalne navike života u cilju povećanja vremena koje provode na Internetu. U ekstremnim slučajevima , virtuelni svet može služiti kao zamena za realne socijalne kontakate. Osim toga , često se zanemaruje zadovoljavanje osnovnih životnih potreba (kao što su hrana i spavanje). Oni sve više vremena moraju provoditi na Internetu kako bi se zadovoljili. Dolazi do gubitka kontrole i nemogućnosti kontrole ili ograničavanja vrema koje provode na Internetu.

Zavisnici od Interneta imaju tipične odbrambene mehanizme kao svi ostali zavisnici: Negiraju svoju zavisnosti, nalaze lažna opravdanja za vlastito ponašanje, imaju osećaj krivice i ne mogu se osloboditi svoje zavisnosti vlastitom voljom.

U slučaju kada iz nekog razloga ne mogu pristupiti Internetu, dolazi do lošeg raspoloženja, nervoze, razdražljivosti, nesanice i povećanog znojenja.

Najčešći oblici zavisnosti na Internetu su zavisnost od porno sajtova, sajtova za upoznavanje, kockanja na Internetu, aukcijskih sajtova, igrica i preteranog konzumiranja različitih informacija. Osim toga , sajtovi za društveno umrežavanje mogu da izazovu osećanje zavisti, jada i usamljenosti .

Dva Nemačka univerziteta sprovela su istraživanje kojim je utvrđeno da se svaka treća osobe oseća lošije nakon posete Facebook-u. Iako Internet približava ljude,kvalitet tih interakcija često ima i negativne posledice.

Mnogi osuđuju ljude koji puše cigarete, troše novac kockajući na Internetu, ili ostaju budni celu noć igrajući igrice a nisu svesni svojih postupaka: Da osvežavaju Facebook 20 puta na sat ili da se ne odvajaju od svog telefona čak i kada se tuširaju. Mislite da imate kontrolu? Tako misle i svi ostali zavisnici.

Šta mislite koliko je zavisnost od Interneta prisutna kod nas?

Trenutno postoji na stotone miliona blogova a svaki dan se pokreće na tisuće novih. Blogovi pokrivaju širok spektar tema poput vijesti, recenzija, iskustava iz ličnog života i ostalog.

Veliki broj blogera postavlja pitanje koliko dugačak članak treba da bude, koliko minimalno riječi da sadrži. Odgovor je prilično jednostavan: Koliko god je to potrebno.

Poslije naše serije članak o tome kako pokrenuti svoj blog mnogi su nas pitali koliko riječi treba da sadrži njihov članak.

Članak bi trebao biti toliko dugačak koliko je potrebno da bi služio svojoj svrsi, bilo da je to za dovođenje lead-ova, pružanja nekih informacija, ili bilo što drugo.

Da li vaš članak na blogu služi svojoj svrsi u 200 riječi? Ako služi, to je onda to, nema potrebe da na silu dodajete neke nepotrebne rečenice. Ako vam je potrebno više riječi da bi to postigle, onda nastavite pisati dok ne završite.

Gledajte, kada završite s pisanjem o nekoj temi, potrebno je pregledati i urediti tekst kako bi on bio što korisniji i ekonomičniji za čitatelje, nešto ćete izbaciti, prepraviti, možda i dodati, sve u svemu, članak na vašem blogu biti će upravo onoliki koliki bi trebao biti. Važno je reći da optimiziran članak na blogu dovodi veći Web promet i društveni angažman.

Generalno, nema veze da li je članak dugačak 2000 riječi ili ima manje 200, sve dok služi svojoj svrsi.

Nema potrebe da se bojite da je vaš članak na blogu predugačak ili prekratak, ne postoji polisa o broju riječi. Također, mnogi će vam reći da sažetost umije biti vrlo efikasna. Ako nešto možete reći jednostavno i sažeto, s tim da se ne gubi smisao i bitne informacije, to treba da uradite. Poanta je da ljudi ne vole da čitaju. Sve u svemu, nemojte se opterećivati brojem riječi, ne brojte ih, pišite koliko god je potrebno da bi članak postigao cilj.

Treba reći da vrlo veliki broj ljudi misli da je jako dugačke članke teže napisati od kratkih te da zbog toga oni imaju veću težinu kod čitalaca i internet tražilica tj. da će ih čitaoci i tražilice (prvenstveno Google) mnogo bolje tretirati u odnosu na kratke članke. Rekao bih da je istina sasvim suprotna.

Kod kratkih članaka, izbor svake riječi je vrlo bitan. Što se tiče pisanja dugačkih članak, oni vam pružaju određenu lagodnost jer sama njihova dužina vam pruža udobnosti kada znate da ne morate toliko mnogo birati svaku riječ da bi nešto objasnili.

Šta vi mislite koliko je dužina članaka na blogu bitna?

Facebook je najveća društvena mreža na svetu sa više od milijardu korisnika od kojih velika većina pristupa stranici svakodnevno komunicirajući i deleći različite vrste sadržaja sa svojim prijateljima. Facebook news feed postao je pretrpan sadržajem koji vas uopšte ne zanima, koji niste Like ili odabrali da pratite a dolazi vam putem funkcionalnosti "U trendu" ili “Predloženi Post".

Ovakav news feed sa dosta komercijalizovanog sadržaja mogao bi uskoro postati još komercijalizovaniji s obzirom da startup Social Rebate sada nudi novac Facebook korisnicima za delenje njihovih nedavnih kupovina na Facebook-u.

Nemojte klikati na Like osim ako vas ne plate za to! To je dobitna kombinacija, potrošači povrate deo novca od svoje kupovine a prodavci vrlo efikasnu reklamu za svoj brend i proizvod,

navodi Social Rebate.

Osim što uživaju da vreme provode na najvećoj društvenoj mreži, za neke korisnike Facebooka ovo bi moglo predstavljati odličan način da zarade i nešto novca, jedino što bi ovakve stvari mogle pretvoriti društveni prostor u komercijalni prostor, društveno umrežavanje u komercijalno umrežavanje, a time će se izgubiti i pravi smisao društvenih mreža.

Social Rebate navodi da njihov servis omogućava prodavcima da pretvore svoje kupce u mini marketinške agencije! Ne postoji rizik za prodavce jer je u pitanju model marketinga poznat kao Cena Po Akciji (CPA), što znači da ako nema akcije, nema ni troškova.

Social Rebate naglašava da trenutno procesuira nekoliko miliona klikova što je pokazatelj uspeha njihovog servisa. Ono što je zanimljivo je to da Facebook ne zarađuje ništa iako se koristi njegova platforma za ostvarivanje prihoda.

Trgovci koji žele da koriste ovaj servis integrišu Social Rebate u svoje sisteme, nudeći korisnicima popust ukoliko pristanu da postanu pridružena ruka marketinga kompanije. Ako to urade, finalni korak u procesu kupovine takođe objavljuje marketinšku poruku na Facebooku, ili Twitteru, Google+, Pinterestu, ili LinkedIn. Treba reći da je Social Rebate servis već integrisan sa Shopify, Magento, Etsy, BigCommerce (o kome smo govorili u članku “Vodič za početnike: Kreirajte online prodavnicu sa BigCommerce”) i još nekoliko drugih velikih eCommerce platformi.

Postoji mnogo stvari koje su dobre kada je u pitanju trgovina na društvenim mrežama. Preporuke na društvenim mrežama su od izuzetne vrednosti za kompanije. Teoretski , podsticanje kupaca da govore svojim prijateljima o vama je super, ali treba reći da je najbolje kada to rade ne zbog svoje koristi samo zato što vole vaše proizvode. Kada se novac umeša u to, javlja se opravdana sumnja u motivi njihovog preporučivanja.