Online Tržište

Prema najnovijim izveštajima, iOS i Android rasturaju konkurenciju na tržištu pametnih telefona. Apple iOS i Google Android drže nestvarnih 98 % tržišta.

Ova dva mobilna operativna sistema praktično da i nemaju konkurenciju. Najava da će Windows 10 za pametne telefone (Windows 10 Mobile) uskoro biti objavljen očigledno da nije bila dovoljna da se ubede korisnici da ostanu lojalni brendu. Prema poslednjem izveštaju kompanije Gartner, Microsoft je u trećem kvartalu 2014 godine imao udeo od 3 % a sada, u istom periodu ove godine samo 1,7 %. Tokom ovog perioda prodato je nešto manje od 6 miliona Windows telefona.

BlackBerry je još gori, u istom periodu prodato je 977.000 BlackBerry telefona. Poređenja radi, samo u trećem kvartalu ove godine prodato je nešto malo manje od 300 miliona Android telefona dok je Apple prodao skoro 50 miliona iPhone-a. Zbog katastrofalnog stanja u nekadašnjem sinonimu za pametne telefone, kompanija je predstavila BlackBerry Priv, prvi BlackBerry telefon kojeg pokreće operativni sistem Android.

Direktor kompanije Gartner za slab udeo Windows-a na tržištu krivi slabo interesovanje proizvođača pogotovo za proizvodnju većih uređaja kao i mali broj kvalitetnih aplikacija. Zbog malog broja korisnika developeri za sada nisu spremni ulagati u razvoj kvalitetnih aplikacija za Windows 10 Mobile platformu. Što se tiče BlackBerry-ja, on smatra da prelazak na Android dolazi prekasno.

Glavni problem BlackBerry-ja je što ne može da se razvija brzo kao i ostali. Smatram da prelazak na Android neće vratiti popularnost BlackBerry-ju, jednostavno, zakasnili su sa prelaskom na Android,

ističe direktor kompanije Gartner.

Treba reći da kompanija Gartner u svom izveštaju naglašava i značajan rast prodaje koju je ostvario kineski Huawei. Huawei je u trećem kvartalu 2015 godine prodao nešto više od 27 miliona uređaja što je u poređenju sa istim periodom prošle godine rast od 7,7 % (prodatih skoro 16 miliona telefona). Kompanija Gartner takođe ističe da je Huawei sazreo kao globalni igrač kojeg korisnici podjednako cene kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu, te smatra da je mnogo veći igrač u odnosu na Xiaomi, koji se takođe može pohvaliti svojim rastom na tržištu. Xiaomi je u trećem kvartalu 2015 godine prodao 17 miliona telefona.

Instagram je juče objavio novu funkciju za razmenu poruka koja je već dostupna za iOS i Android korisnike. Instagram Direct je nova funkcionalnost koja korisnicima omogućava da šalju tekstualne i video poruke, kao i fotografije direkto drugim korisnicima.

Instagram je takođe objavio da servis sada ima 150 miliona korisnika širom sveta i da polovina njih koristi servis svakodnevno.

Instagram Direct je funkcionalnost koju su mnogi odavno priželjkivali u ovom izuzetno popularnom servisu.

Nova funkcija se pojavljuje u “Share To” odeljku Instagrama i tu možete izabereti sa kojim prijateljima ćete podeliti određenu sliku ili video što znači da morate pratiti nekoga da bi sa njim to delili. Korisnici mogu deliti fotografije i videa sa maksimalno 15 osoba odjednom.

Da bi delili poruke sa Direct Instagram, korisnici jednostavno treba da dodirnu dugme za snimanje, urede neku sliku ili video kao i do sada a zatim da koriste "Direct" umesto "Followers".

Kada šaljete Direktni post , izaberite imena ljudi kojima želite poslati fotografiju ili video, upišite naslov i pošaljite. Nakon slanja, dobićete obaveštenje kada ti korisnici pogledaju vašu poruku, a možete pratiti i njihove Like i komentare, kao što ste mogli i do sada.

Direktne poruke koje dolaze od osoba koje pratite će biti odmah prikazane dok će se one koje dolaze od osoba koje ne pratite pojaviti u posebnom odeljku, tako da korisnici mogu odlučiti da li žele ili ne da vide sadržaj od tih osoba.

Instagram Direct dostupan je u najnovijoj verziji Instagrama za iOS i Instagrama za Android korisnike.

Nedavno je Francuski predsjednik Francois Hollande dao vrlo zanimljiv prijedlog zakona koji ima za cilj stvaranje novih izvora prihoda od tehnoloških giganata poput kompanija Amazon, Apple i Google.

Ako prijedlog dobije većinu, novi zakon bi značio 1% poreza na svaki prodati Internet-povezani uređaji u zemlji a prikupljeni novac bi se trošio na financiranje projekata iz oblasti kulture.

Proizvođači pametnih telefona i tablet računara optužuju se da prilikom prodaje koriste određene propuste u poreznom sustavu kako bi izbjegli plaćanje visokih Francuskih poreza. Predloženi porez Francuskoj bi trebao donijeti oko 100 milijuna eura dodatnog prihoda godišnje na dodatni prihod, od kojih bi većina došla od prodaje uređaja.

Ovaj novi prijedlog zakona koji prvenstveno ima za cilja oporezovanje pametnih telefona i tablet računara samo je posljednji u nizu nastojanja Francuskih vlasti u prikupljanju što više novca od poreza. Prije tri godine zastupnici su predložio sličan porez od 1% za online oglašavanje a početkom godine je bilo prijedloga da se uvede porez na sve kompanije koje se bave prikupljanjem osobnih podataka o korisnicima. Čak se govorilo o porezu koji bi prisilio velike kompanije da plaćaju za linkove koji se nalaze u sklopu sadržaja.

Najnoviji prijedlog je Francuski predsjednika mogao bi povećati napetosti između države i tehnoloških giganata koja je prisutna već duže vremena, pogotovo se to odnosi na tenzije koje postoje između Francuske i kompanije Google.

Treba reći da je ovo još uvijek samo prijedlog te da on treba preći dug put prije nego što postane zakon, bez obzira što je Francuski predsjednik Francois Hollande navodno zatražio zakonodavno mišljenje do kraja ljeta.

Kompanija Samsung potvrdila je da planira da u augustu ili septembru objavi pametni telefon visoke klase koji će raditi na open-source operativnom sistemu Tizen. Ovaj telefon bi prema najavama trebao da bude u istoj, visokoj, kategoriji sa novim Galaxy S4 i revidiranom verzijom Galaxy Note.

Važno je reći da Samsung trenutno pravi polovinu Android telefona a da Google-ov mobilni operativni sistem Android računa na oko 75% globalnog tržišta pametnih telefona.

Trenutno na tržištu nema uređaja koje pokreće Tizen OS ali će se to promeniti ove godine. Samsung je jedna od 12 velikih kompanija, uključujući Intel i Sprint koje potpomažu celi ovaj open-source projekat i razvoj platforme kao alternative Google Android-u.

Chase Perrin, portparol Tizen udruženja, navodi da će kada se krajem godine pojave prvi Tizen uređaji korisnici imati pristup hiljadama aplikacija. On naglašava da su Android i drugi mobilni operativni sistemi strogo kontrolisani a da će Tizen, kao open source platforma, mnogo lakše da se razvije za širok spektar uređaja. Pre mesec dana Tizen 2.0 postao je dostupan developerima.

Svakako da Samsung ima razloga da forsira Tizen OS pogotovo ako imamo na umu da je ogromnih 96 odsto telefna koje je Samsung isporučio u trećem kvartalu pokretao Android. Samsung želi to da promeni, da se oslobodi zavisnosti od kompanije Google i njenog operativnog sistema Android. Iako je kompanija nedavno zvanično saopštila da ne želi da prekida svoje veze sa Android-om ali ipak, rizično je da Samsung praktično zavisi od Google-a, pogotovo sada kada je lider na tržištu.

Tizen je samo jedan od nekoliko novih mobilnih operativnih sistema koji treba da uzdrma dominaciju koju na tržištu imaju Android i iOS. Windows Phone i nedavno pokrenuti BlackBerry 10 solidne su alternative, a nikako ne treba zanemariri i dolazeći Firefox OS.

U posljednjem kvartalu 2012 godnine kompanije Apple i Samsung prodale su 52 posto svih pametnih telefona, navodi se u novom izvješću analitičke kompanije Gartner.

Ukupna prodaja mobilnih telefona u 2012 godini bilježi pad prvenstveno zbog velikog gubitka interesovanja za jeftinim telefonima ipak, gledajući samo pametne telefone godina je bila dobra. Samo u posljednjem tromjesečju 2012 godine prodano je 207,7 milijuna pametnih telefona, što je porast od 38,3 posto u odnosu na isto razdoblje 2011 godine.

Kompanija Samsung najveći je prodavac pametnih telefona ali u najveći prodavac svih mobilnih telefona U 2012 godini Samsung je ukupno prodao prodao 384,6 milijuna mobitela od čega je 53,5 posto pametnih telefona. Kompanija Apple prodala je 130 milijuna pametnih telefona.

Ono što je svakako iznenađujuće jeste da je na trećem mjestu Kineska kompanija Huawei koja je u 2012 godini prodala 27,2 milijuna pametnih telefona, što je fenomenalan rast od 73,8 posto u odnosu na 2011 godinu.

Uspjeh kompanija Apple i Samsung temelji se na snazi ​​njihovih brendova koliko i na njihovim stvarnim proizvodima,

navodi Anshul Gupta, glavni analitičar u kompaniji Gartner.

Za 2013 godinu, Gartner u svom izvješću predviđa da će prodaja pametnih telefona u svijetu dostići oko milijardu uređaja, dok će ukupna prodaja mobilnih telefona biti oko 1,9 milijardi uređaja.

Što se tiče mobilnih operativnih sustava, Google Android i dalje je lider na tržištu, na drugom mjestu je Apple iOS.

Microsoft Windows Phone OS imao je dobru 2012 godinu, Microsoft je povećao svoj udio za 1,2 posto u četvrtom tromjesečju, a njegova prodaja Windows Phone porasla je za čak 124,2 posto u odnosu na prethodnu godinu. Treba reći da je nedavno objavljen novi BlackBerry 10 tako da će 2013 godina biti vrlo zanimljiva na polju mobilnih operativnih sustava. Ova godina biti će obilježena borbom za treće mjesto između novog BlackBerry 10 i Windows Phone.

Kompanija Nokia nikako da se izvuče iz problema. Kada je 2010 godine preuzeo dužnost prvog čoveka kompanije, Stephen Elop se suočio sa monumentalnim zadatkom, reorganizacijom i pokušajem vraćanja nekadašnjeg najvećeg proizvođača mobilnih telefona na put uspeha.

Nažalost, za Finskog proizvođača telefona stvari još uvek izgledaju sumorne. Danas je Nokia saopštila gubitak od 754 miliona dolara u trećem kvartalu 2012 godine. Ovo je šesti uzastopni kvartal za koji kompanija prijavljuje gubitak.

Gubitak od 754 miliona dolara u stvari je poboljšanje u odnosu na neke ranije kvartalne izveštaje. U poslednjem kvartalu 2011, Nokia je prijavila gubitak od 1,3 milijarde dolara, a u prvom kvartalu 2012 ta cifra je narasla na fantastičnih 1,6 milijardi dolara. 

Može se reći da je Stephen Elop postigao prilično impresivnu stvari smanjujući gubitke uprkos značajnom padu prodaje Lumia pametnih telefona i nekim zaista obeshrabrujućim ciframa o prodaji telefona. Prodaja Lumia Windows pametnih telefona pala je sa 4 miliona u poslednjem kvartalu na 2,9 miliona, što je pad od čak 27,5 odsto. Ukupno je prodato 6,3 miliona pametnih telefona što je pad od 63 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Treba reći da je kompanija Nokia u ovom kvartalu uspela prodati 76,6 miliona “običnih” telefona, što je za 3,6 miliona više nego u prethodnom kvartalu. Doprinos nove Nokia Asha serija je 6,5 miliona prodatih telefona.

Razlog za pad prodaje Nokia Lumia telefona treba tražiti u tome što ih pokreće Windows phone 7 tako da potencijalni kupci čekaju Nokia Windows Phone 8 modele kao što su Lumia 920 i Lumia 820, ili odustaju i kupuju iPhone 5 ili nekim Android telefon.

Novih Lumia Windows Phone 8 pametni telefoni treba da se pojave na tržištu već početkom sledećeg meseca i kompanija Nokia skoro sve svoje nade polaže u njihov uspeh na tržištu koji bi mogao da znači mnogo bolje dane za kompaniju.

Nokia se nada da će sa Windows Phone 8 pametnim telefonima uspeti ozbiljnije da se probije na Američko tržište.

Zamislite da sedite za računarom i da bežično punite vaš telefon dok u isto vreme sinhronizujete nove podatke na računaru. U tom svetu bi isto tako mogli bi bežično puniti svoj telefon koji držite na komandnoj tabli automobila i ne razmišljati o tome da li imate kablove za punjenje.

Ovaj svet više nije tako daleko, kompanija Nokia je nedavno predstavila svoj novi Windows Phone 8 telefon Lumia 920 koji donosi bežično punjenje. Ova mogućnost ugrađenog bežičnog punjenja koje nudi Nokia Lumia 920 ne zahteva da widgeti budu priključeni na USB port pametnog telefona kako bi ga napunili sa magnetnog indukcionog “power pad-a” šo je tipični bežični proces punjenje koji se danas korist.

Novina u bežičnom punjenju koju Nokia donosi je ta da Lumia 920 samo treba da se stavi na “power pad”.

Trenutno industrijom bežičnog punjenja dominira Duracell Powermat tehnologija koja se zasniva na tehnologiji magnetne indukcije, koji je jedan od dva oblika bežičnog punjenja. Ali to bi se vrlo brzo moglo promeniti zahvaljujući Wireless Power Consortium Qi, otvorenom standardu za bežično punjenje.

Za vrlo kratko vreme proizvodi 120 kompanija već su sertifikovani da su usaglašeni sa Qi standardom. Među sertifikovanim proizvodima su LG Optimus LTE2 i Panasonic Eluga pametni telefoni, postolja za punjenje (charging pads), kontrolori za igranje, Blu-ray Disc rekorderi, punjači telefona u automobilima, moduli za punjenje koji mogu ugraditi u nameštaj, i još mnogo toga.

Treba reći da postoje neke male razlike u Qi proizvodima za bežično punjenje koji se danas razvijaju. Neki koriste tehnike magnetne indukcije za punjenje, koje zahtevaju da mobilni uređaj bude u kontaktu sa uređajem za punjenje. Drugi koriste rezonantno punjenje, koje omogućava da mobilni uređaj ne mora da bude povezan sa uređajem za punjenjm ali mora biti postavljen u njegovoj blizini.

Punjenje pomoću magnetne indukcije podrazumeva dva namotaja kalema, kod predajnika i kod prijemnika. Naizmenična struja u kalemu predajnika generiše magnetno polje, koje indukuje napon u kalemu prijemnika.

Nasuprot tome, rezonantno punjenje nudi bežični prenos struje do uređaja na daljinu od 5 do 40 mm od izvora napajanja.

Rezonantno punjenje se zasniva na istoj kalem predajnika / kalem prijemnika tehnologiji kao i punjenje magnetnom indukcijom, ali se u ovom slučaju struja prenosi na većoj udaljenosti. Na primer, možete napuniti svoj mobilni telefon tako što bi ga stavili blizu laptopa koji ima sposobnost rezonantnog punjenje.

Trenutno nema niti jednog uređaja sa rezonantnim punjenjem na tržištu a će se to uskoro promeniti s obzirom da Intel ubrzano radi na razvoju bežičnog čipa.

Intel je još 2008 godine prikazao tehnologiju koja može bežično puniti mobilne uređaje. Intel-ova tehnologija Wireless Charging Technology (WCT) omogućava da korisnik puni svoj pametni telefon pomoću laptopa. Krajem prošlog meseca Intel je objavio partnerstvo sa Integrated Device Technology Corp. (IDT) s ciljem razvoja čipsetova za WCT proizvode.

Proizvodi koji će koristiti ove Intel-ove čipsetove trebali bi se pojaviti na tržištu sledeće godine. Prema nekim navodima sledeći Apple MacBook laptop će imati sposobnost bežičnog punjenja zasnovanog na Intel-IDT tehnologiji. Svi sa uzbuđenjem očekuje ovu novu tehnologiju koja će da promeni mnoge stvari. Zamislite šta će se sve promeniti, i to je tek početak.

Trenutno, bežični punjači mogu da obezbede do 5 watt-i, što je ekvivalent većini USB punjača koji su danas dostupni. Poređenja radi, USB port na laptopu nudi samo 2,5 watt-i.

Neki od najnovijih USB punjača korisnicima nude brzo punjenje svojih uređaja sa 10 watt-i.

Wireless Power Consortium radi na proširenju svoje Qi specifikacije kako bi se omogućilo 10 watt-no punjenje. Pametni telefoni sa bežičnim punjenjem u SAD-u će se pojaviti u u ovom kvartalu, dok će Evropa malo kasniti,

saopštio je Menno Treffers, predsednik WPC.

S druge strane, tržište Japana na kom je bežično punjenje nešto zreliji, nekoliko kompanija je pokrenulo kombinaciju proizvoda, gde se jedan sistem može koristiti za punjenje uređaja dok prenosi podatke. Japan je najveće tržište za bežično punjenje, gde je gotovo nemoguće kupiti mobilni telefon bez ove ugrađene mogućnosti.

Na primer, pre nekoliko dana kompanija TDK predstavila je Bluetooth zvučnik koji koristi magnetnu indukciju za napajanje mobilnih telefona, ali i da pušta muziku koja se nalazi na njima.

Svakako da je ovo vrlo interesantna tehnologija za automobilsku industriju koja će sigurno nastojati da je vrlo brzo implementira.

Ova tehnologija je poboljšana do te tačke da je potrebno isto vremena za punjenje uređaja kao što bi to bilo potrebno sa kablom tako da je zaista blizu dan kada vam kablovi neći biti potrebni

navodi Ken Dulaney, analitičar u kompaniji Gartner.

Pre 15 godina Internet je izgledao malo drugačije nego što izgleda sada. Pametni telefona i Tableta nije bilo pa tako ni mobilnih Web sajtova ni mobilnih aplikacija. Nekada su Web stranice bile dizajnirane za CRT monitore niske rezolucije i spore modeme. Radilo se o statičkim stranicama na kojima su se nalazile informacije za korisnike. Tekst je vladao Web-om, a povremeno su se na stranicama pojavljivale JPEG i GIF slike koje većina korisnika nije videla jer je isključivanje slika bio jedan siguran način da se dobije na brzini sa dial-up modemom.

Sada, Internet se znatno promenio. Širokopojasna Internet konekcija postala je standard u razvijenom svetu, a Web stranice sadu su dinamične, sa velikim brojem složenih elementa uz čiju pomoć korisnicima dostavljaju različite vrste sadržaja poput, teksta, slika, videa i još mnogo vrsta interaktivnog sadržaja. Danas nije nikakav problem da se strimuje (emituje) celi film sa Interneta na naš računar bez čekanja da se datoteka preuzme!

Pored evolucije na monitore veće rezolucije, širokopojasnu Internet konekciju i mnogobrojne grafičke opcije još jedan trend je imao veliki uticaj na Web kakav poznajemo danas. Vremenom je telekomunikaciona tehnolgija postajala sve naprednija ali i jeftinija, rezultat toga je dolazak pametnih telefona koij su danas sastavni deo Internet iskustva. Stotine miliona korisnika pristupa Web sadržaju putem svojih mobilnih uređaja. Prema poslednjim istraživanjima, za više od 10% Internet korisnika prozor ka Internetu nije 23-inčni monitor već mali ekran njihovog telefona. Čak i jeftini telefoni bez ekrana osetljivih na dodir ili moćnih hardverskih performansi mogu biti korišćeni za surfanje Web-om.

Zbog popularnosti mobilnog Interneta developeri su se našli pred jedinstvenim izazovom. Naime, Web sajtovi namenjeni velikim monitorima, brzim računarima sa brzom Internet konekcijom često se oslanjaju na kompleksnu grafiku i najsavremenije programiranje koji ne radi uvek kako treba na manjim ekranima i telefonima sa sporijim mobilnim Internetom. Kao rešenje problema developerimogu da se odluče za mobilni sajt ili mobilnu aplikaciju.

Ovaj put govorićemo o mobilnim sajtovima koji su u suštini stranice vašeg postojećeg Web sajta ali posebno prilagođene za rad na uređajima sa manjim ekranima.

Dizajn i tehnologija mobilnog Web sajta

Tehnologija i brzina Interneta igraju važnu ulogu u razlikovanju mobilnih platformi i računara, ali na kraju sve se svodi na veličinu. Ekrani pametnih telefona su veoma mali u poređenju sa kompjuterskim monitorima. Iako rezolucija ovih ekrana raste, oni su fizički previše mali da bi standardnu Web stranicu prikazali bez problema. Problem se javlja kod čitanja (potrebno je zumiranje), navigaciju i linkovi su mali i preblizu tako da klikanje prstom predstavlja izuzetan problem.

Dizaj mobilnih sajtova mora da se fokusira na raspored u jednoj koloni, sažimajući sav sadržaj u jedan kompaktan aranžman. Ovo može zahtevati ponovno organizovanje navigacionih linkova, uklanjanje manje važnih elemenata sa stranice i pravljenje primarne kolone uzimajući u obzir dimenzije telefona.

Što se tiče velikih, 10-inčnih tableta, na njima standardni sajtovi rade dosta dobro, problem je sa manjim ekranima na pametnim telefonima.

Osnovna ideja kod sajtova optimizovanih za mobilne uređaje je da se:

• Izbace određene funkcije kako bi se eliminisale stvari koje nisu od vitalnog značaja mobilnim korisnicima
• Smanji sadržaj, kako bi se smanjio broj reči a sekundane informacije prebacile na sekundarne strane
• Povećaju elementi interfejsa, kako bi se rešio problem “debelih prstiju” (povećaju dugmad i sl.).

Izazov je da se eliminišu funkcije i tekst koji nisu neophodni. Na primer, mobilni sajt treba da ima manje informacija o proizvodima i manje stvari koje korisnici mogu da urade sa proizvodima ali broj stavki treba da ostane ista kao i na standardnom sajtu. Ako korisnik ne može da pronađe proizvod na mobilnom sajtu, oni pretpostavlja da kompanija ne prodaje taj proizvod, i odlazi.

Mobilni sajt je lako identifikovati zahvaljujući svom dizajnu, ali je neko, negde uložio mnogo pametnog inženjeringa u taj proizvod. Moderni Web dizajn obično je izgrađen korišćenjem Cascading Style Sheets (CSS). Style Sheets kontrolišu stilske elemente Web strane poput fontova, boje teksta, širine strane, margina i ostalo. Iako se sadržaj vašeg Web sajta može čuvati u bazi podataka ili u HTML formatu, CSS je taj koji određuje kako će taj sadržaj biti predstavljen. Sve promene dizajna mogu se napraviti kroz CSS tako da sa njim može da se optimizuje iskustvo pregledanja na mobilnim uređajima. Na primer, zamena velike pozadinske slike sa jednostavnom jednobojnom pozadinom, učiniće da se mobilni sajt učitava mnogo brže i koristi manji propusni opseg.

Izgradnja mobilnog sajta samo je prvi korak kako bi korisnici mogli da uživaju u onome što im nudite. Za mobilni Web sajt često se koristi poddomen m.websajt.com. Samu logiku je jednostavno razumeti, standardni sajt je na domenu website.com a mobilni sajt na m.website.com.

Na mobilnim sajtovima fokus je na dostavu važnog sadržaja korisniku tako da se grafika koja usporava učitavanje uklanja sa stranica. Sada kada imate mobilni sajt, potrebno je na njega prebaciti mobilne posetioce vašeg standardnog sajta. Imate nekoliko opcija:

• Mobilne korisnike koji dolaze na vaš normalni URL treba automatski preusmeravati na mobilni sajt. Nažalost, mnogi pretraživači još uvek ne rangiraju mobilne sajtove dovoljno visoke za korisnike mobilnih uređaja, pa se ovi korisnici često navode na normalne sajtovima umesto na mobilne, koji im nude daleko superiornije korisničko iskustvo.
• Ponudite jasan link sa svog standardnog sajta na svoj mobilni sajt korisnicima koji su uprkos preusmeravanju nekako završili na standard sajtu.
• Ponudite jasan link sa svog mobilnog sajta na svoj standardni sajt za one korisnike koji imaju potrebu za posebnim karakteristikama koje se na njemu nalaze.

Važno je naglasiti da je kompanija Google nedavno dala svoje preporuke koje se tiču konfiguracije mobilnog Web sajta:

• Google-ova preporučena konfiguracija je da sajtovi koriste responzivni web dizajn, odnosno da sajtovi opslužuju sve uređaje na istom skupu URL-ova, a da svaki URL služi isti HTML svim uređajima, s tim da se koristi CSS za promenu načina na koji se stranica renderuje na uređaju.
• Da sajtovi dinamički služe sve uređaje na istom skupu URL-ova ali da svaki URL služi različit HTML i CSS zavisno o toga da li se radi o desktop ili mobilnom uređaju.
• Da sajtovi imaju posebne mobilne i desktop stranice.

Kompanija Google preporučuje da se za izgradnja mobilnog Web sajta koristi pristup responzivnog dizajna. Radi se o tome da sa koriste CSS3 medijski upiti kako bi se promijenio način na koji se stranica renderuje na mobilnim uređajima. U ovom slučaju, postoji jedan URL, jedan sadržaj, jedan HTML Kod, ali i CSS medijski upit kako bi se odredilo koja će se CSS pravila primeniti za preglednik koji prikazuje stranicu. Kompanija Google kao prednosti ove metode navodi potrebu za samo jednim URL-om, što olakšava korisničku interakciju sa stranicom a uz to omogućava i da Google-ovi algoritmi dodele indeksna svojstva sadržaju.

Ako ste se ipak odlučili za konfiguraciju dinamičnog služenja, kompanija Google predlaže da koristite Vary HTTP zaglavlje kako bi mu dali naslutiti da se sadržaj i CSS mogu promeniti na temelju user agent tj. od vrste uređaja. Zaglavlje se obično koristi u svrhu keširanja ali se takođe može koristiti i u ovoj situaciji. U ovom slučaju bi se koristio kao signal za indeksiranje i crawling za Googlebot-Mobile.

Kada koristite pristup “drugačiji HTML ali isti URL”, Google želi da koristite Vary HTTP zaglavlje kao signal za Googlebot-Smartphone da crawl Web sajt.

Kada koristite pristup, “drugačiji HTML i drugi URL”, Google želi da koristite rel=alternate na standardnoj verziji sajta a canonical na mobilnoj verziji sajta.

Na Google developer sajtu možete pronaći više informacija o tome kako implementirati ova rešenja.

Zašto Web sajtovi ne rade dobro na mobilnim telefonima.

Mobilni Web sajtovi neminovno bolje rade na pametnim telefonima od “normalnih” Web sajtova jer su oni namenski optimizovani za uređaje sa malim ekranima.

Danas se često mogu čuti tvrdnje da mobilni korisnici imaju velika očekivanja za sve ono što bi mogli biti u stanju da urade na svojim telefonima, tako da eliminacija sadržaja ili nekih funkcija na mobilnim sajtovima neminovno dovodi do razočaranja mnogih mobilnih korisnika, te je zato bolje držati se samo Web sajta i njega prikazivati svima, uključujući i mobilne korisnike.

Ova analiza je pogrešna, jer pretpostavlja da je jedini izbor između potpuno funkcionalnog Web sajt i mobilnog sajta sa manje funkcija. Međutim, svaki mobilni sajt koji je u skladu sa smernicama dobre prakse će obezbediti linkove ka Web sajtu gde će korisnici moći otići ako su im potrebne neke specifične funkcionalnosti.

Izazov koji nameće dizajn jeste pravljenje reza između funkcija mobilnih i normalnih Web sajtova ali na takav način da mobilni sajt zadovoljava skoro sve potrebe mobilnih korisnika.

Ispravna analiza bi glasila:

• Za ogromnu većinu zadataka mobilni korisnici će dobiti mnogo bolje korisničko iskustvo od dobro dizajniranog mobilnog Web sajta nego od “normalnog” Web sajta .
• Za veoma mali broj zadataka korisnici mobilnih uređaja će morati kliknuti na link ka Web sajtu.

Poenta je da interfejs platforma desktop korisnika razlikuje interfejs platforme mobilnih korisnika na više načina, uključujući i tehnike interakcije, kako ljudi čitaju, kontekst upotrebe i još mnogo toga. Ova nejednakost je simetrična: mobilni korisnici trebaju drugačiji dizajn od desktop korisnika koji imaju velike ekrane, tastaturu i miš, ali isto tako desktop korisnici treba drugačiji dizajn od mobilnih korisnika koji imaju male ekrane osetljive na dodir.

Mnoge kompanije su prilično neodlučne kada je u pitanju njihova mobilna strategija. Veliki broj njih ne znaju da li treba išta posebno da rade po tom pitanju. Naravno, neke kompanije nikada neće dobiti značajnu mobilnu upotrebu pa zato treba da se fokusiraju na svoje desktop sajtove i učine ih što funkcionalnijim za male ekrane.

S obzirom na sve veću ekspanziju mobilnih uređaja i njihovo korišćenja za pristup Web sadržaju, potrebno je da se i vi prilagodite novim očekivanjima koji imaju ti korisnici imaju kada posete vaš sajt. Ako vaš web sajt posjećuje pristojan broj korisnika mobilnih telefona (npr. 10%), onda je možda vreme da se zapitate: Da li treba da napravite mobilni sajt ili razvijete posebnu mobilnu aplikaciju za te korisnike?

Trenutna mobilna strategija.

Trenutna situacija je takva da se korisnici mobilnih uređaja više preferiraju upotrebu mobilnih aplikacija nego mobilnih sajtova. Razlog za to je jer je jedina ograničena optimizacija moguća tokom dizajniranja web sajta. Mobilne aplikacije mogu ciljati specifična ograničenja i mogućnosti svakog pojedinačnog uređaja mnogo bolje nego sajt koji se pokreće u pretraživaču. Superiornost aplikacija odnosi se za sve platforme uključujući i desktop računare. Međutim, desktop računari su toliko moćni da su Web-bazirane aplikacije dovoljne za mnoge zadatke.

Nasuprot tome, mobilni uređaji pružaju osiromašeno korisničko iskustvo: mali ekrani, sporo povezivanje, veći troškovi interakcije (posebno kada treba da ukucate tekst, ali i zbog nemogućnosti korisnika da kliknu dvaput ili hover) i manja preciznosti zbog korišćenja prstiju umjesto miša. Što je uređaj slabiji, važnija je optimizacija za njegove karakteristike.

Mobilne aplikacije takođe nude veću korist za dobavljače sadržaja jer im razne prodavnice aplikacija nude mogućnost mikroplaćanja što omogućava zaradu novca od korisnika, što je svakako mnogo teže da se postigne sa sajtom. 

Sve u svemu, trenutna mobilna strategija svakako bi trebala da bude razvoj mobilne aplikacije.

Mobilna strategija u budućnosti

U budućnosti, stvari će se promeniti u korist web sajta optimizovanog za mobilne uređaje. Prema predviđanjima eksperata, računari će u sledećoj dekadi postati 100 puta moćniji, što svakako ne znači da će i mobilni telefoni biti 100 puta brže od današnjih. Verovatno da će hardverski napredak kod mobilnih uređaja biti podeljen između brzine i drugim mobilnih prioriteta, a posebno se to odnosi na trajanje baterije. Dakle, budući telefon će verovatno biti 10 puta brže nego današnji ali će im biti znatno produženo trajanje baterije.

Takođe, troškovi mobilnih aplikacija će se povećati jer će biti više platformi za koje će se trebati praviti. U najmanju ruku, vaša mobilna aplikacija moraće da podržava Android, iOS, i Windows telefon. Štaviše, mnoge mobilne platformi će verovatno imati podelu na više podplatformi koje zahtevaju različite aplikacije za pristojno korisničko iskustvo. Apple iOS je već podeljen na iPad i iPhone aplikacije iako zvanično imaju isti operativni sistem. Za vas to znači dodatne troškove jer je potrebno napraviti dva veoma različita korisnička interfejsa.

Amazon je sa svojim Kindle Fire tabletom napravio fantastičan uspeh na tržištu. Amazon Kindle Fire pokreće prilagođeni Android OS što opet znači da vam je potrebna posebna aplikacija sa posebnim korisničkim interfejsom kako bi korisnicima koji dolaze na vaš sajt putem ovog izuzetno popularnog tableta mogli da pružite pristojnu upotrebljivost.

Pojavljivanjm novih kompanija i novih proizvoda na tržištu pametnih telefona i tableta, sasvim je realno očekivati još veću raznolikost korisničkih interfejsa u budućnosti. Ovo će sasvim sigurno rezultirati sa povećanjem troškova za sve one koji se budu oslanjali na mobilne aplikacije u svojoj mobilnoj strategiji.

Nasuprot tome, mobilni sajtovi će zadržati neke mogućnosti koje će biti primenjive na više različitih platformi tako da nećete morati praviti veliki broj različitih dizajnova. Vrhunski sajtovi će morati imati 3 mobilna dizajna koja bi bila namenjena korisnicima telefona, tableta srednje veličine (kao što je Kindle Fire), i velikim tabletima kao što je Apple iPad. Koristeći se idejom responsivnog dizajna imaće te mogućnost prilagođavanja svake od ovih verzija sajta na niz uređaja sa različitim veličinama ekrana i sposobnostima. Isti osnovni interfejs će jednako dobro raditi i na tabletu sa ekranom od 6.8 inča i na onom od 7.5 inča tableta.

Što je svakako još važnije, nove web tehnologije kao što je HTML 5 značajno će poboljšati mogućnosti mobilnih sajtova. Već sada se mogu videti mobilni sajtovi koji su veoma slični aplikacijama koje nude neke novinske kuće (Financial Times).

U slučaju Financial Times, razlog za korišćenje mobilnog sajta umesto aplikacije nije korisnički interfejs već se radi o čisto poslovnim razlozima. Mnogi izdavači ne žele da dele prihode sa vlasnicima App Store niti žele da im oni cenzurišu sadržaj. Izbegavanje moguće cenzure i želja da se zadrži kompletna zarada dobri su razlozi da se ostane u slobodnoj Internet zoni umesto u ograđenom prostoru koji regulišu vlasnici App Store. U budućnosti, mnogo bolji korisnički interfejsi i mnogo adaptivnija implementacija će biti dodatni razlozi u korist mobilnih sajtova.

U prilog mobilnoj strategiji baziranoj na mobilne sajtove ide u korist i bolja integracija sa Internetom. Svakako da je mnogo lakše za druge da se povežu sa sajtom nego da se integrišu sa aplikacijama trećih strana.

Identifikujte svoje potrebe

Svakako da je potrebno dobro razmisliti da li je bolje investirati u mobilni sajtu ili mobilnu aplikaciju. To je odluka koja će biti diktirana načinom povezivanja vaših posetilaca sa vašim sajtom i ona potencijalno može odrediti koliko dobro se vaše poslovanje takmiči sa konkurencijom na mobilnom tržištu. Stoga je neophodno pažljivo proceniti osnovanost okretanja mobilnim sajtovima ili aplikacijama kako bi doneli najbolju odluku po pitanju vaše mobilne strategije.

Pri odlučivanju u kom pravcu vaša mobilna strategija treba da se kreće korisno je proceniti mobilne potrebe, uzimajući u obzir sledeće:

• Budžet – Kakav budžet imate na raspolaganju za početne investicije i stalna poboljšanja i održavanja? Gotovo je uvek isplativije kreiranje i održavanje mobilnog sajta nego mobilne aplikacije. To je zato što su mobilni sajtovi napravljeni korišćenjem HTML-a dok aplikacije moraju biti specijalno napisan za jednu ili više mobilnih platformi. Međutim, investicranje u mobilnu aplikaciju može biti isplativo ako postoje značajni prihodi koji dolaze od prodaje same aplikacije ili nekog drugog načina zarade od mobilne aplikacije.
• Pristupačnost – Koje mobilne uređaje vaša ciljna grupa koristi? Ako vaša ciljna publika koristi niz mobilnih uređaja, uključujući iPhone, BlackBerry i Android, onda je kreiranje mobilnog sajta verovatno najbolji pristup. Ako smatrate da će ogromna većina vaših posetilaca koristiti iPad, onda svakako treba da napravite iPad aplikaciju.
• Prihod – Kakvu korist će odabrano rešenje imati za vaše poslovanje (direktnu ili indirektnu)? Ako jednostavno želite da generišete lead-ove koji dolaze od korisnika mobilnih telefona, ili napravite e-commerce sajt, onda će vam sasvim dovoljan biti mobilni sajt. Međutim, ako nameravate da generišete prodaju direktno iz aplikacije, bilo preko kupovine, oglašavanja ili nadogradnje u okviru aplikacije, onda bi svakako trebali da napravite mobilnu aplikaciju i da je postavite na App Store. Prednosti korišćenja neke App Store svakako su ogromno tržište koje ona obezbeđuje ali i da ne morate da brinete o načinima plaćanja.
• Dostava informacija – Na koji način želite dostavljati informacije vašoj ciljanoj publici? Vaši mobilni korisnici obično su u pokretu pa je stoga važno da vaše mobilno rešenje pomaže korisnicima u ostvarenju svojih ciljeva brzo i jednostavno. Razmislite o tome kako i odakle će se vaša publika pristupati sajtu. Preuzimanje neke aplikacije za recepte velike 50 MB dok kupuju u prodavnici i nije neko kvalitetno rešenje u poređenju sa mobilnim sajtom koji će korisnicima omogućiti da pronađu recept na sajtu i uz to im omogućiti da vide prodavnice gde mogu najeftinije kupiti potrebne sastojke.
• Integracija – Da li mobilno rešenje treba da koristi neke specifične funkcionalnosti, na primer GPS? Mobilne aplikacije koriste sve mogućnosti telefona kao što su mobilni telefon i kamera, GPS i ostalo, dok su mobilni sajtovi ograničena na funkcije dostupne u okviru mobilnog pretraživača. Ako je za vaše mobilno rešenje potrebna informacija o geolokaciji korisnika onda je ovo svakako odlučujući faktor za korišćenje mobilne aplikacije. Foursquare je postigao ogroman uspeh sa funkcionalnošču da vas precizno identifikuje i locira pomoću GPS-a vašeg telefona.
• Povezivanje – Da li je potrebna stalna Internet konekcija? Velika prednost mobilne aplikacije u odnosu na mobilni sajt je ta da ona može da radi offline i da može da memoriše veliku količinu podataka lokalno. Aplikacije mogu da rade offline i omogućavaju korisnicima da sinhronizuju ove podatke sa centralnim serverima kada je se konekcija uspostavi (npr. mobilne igre).

Analiza ovih faktora omogućava kompanijama da objektivno procene pogodnosti i potreba njihove ciljane publike.

Mobilno tržište je u velikoj ekspanziji. Prodaja pametnih telefona (smartphone) i Tablet uređaja već nekoliko godina konstantno raste pa je sasvim logično da i broj mobilnih aplikacija prati taj raste. Mobilne aplikacije postale su izuzetno unosan posao. Neke od najpopularnijih aplikacija zaradile su ili zarađuju milijune dolara (Angry Birds), dok su neke kupljene od strane velikih kompanija za basnoslovne iznose (npr. Draw Something i Instagram).

Svatko tko želi da se upusti u razvoj mobilnih aplikacija i na taj način pokuša da ostvari zaradu treba da zna da je konkurencija na ovom tržištu jako velika, najviše je  Apple iOS aplikacija oko 650.00 tisuća dok za Google Android može da se pronađe oko 450.000 tisuća raznih aplikacija.

Nema smisla raditi na razvoju neke mobilne aplikacije za tržište koje ga neće adekvatno prihvatiti ili koje neće ni primjetiti da se lansirali aplikaciju. Ono što je potrebno uraditi prije samog razvoja mobilne aplikacije jeste istraživanje i identificiranje tržišta a zatim pravljenje proizvoda za njega.  Fokusirajući se na jedno, ciljano tržište developeri mogu iskoristiti stečeno iskustvo za razvoj više aplikacija i tako povećati svoje šanse za uspjeh.

Definisano ciljano tržište i osnovna publika omogućuje vam da usredotočite vaše online marketinške napore na društvene medije kao što su Twitter, Facebook i Google +, kao i na Internet forume i blogove koji su povezani sa interesom vaše publike.

Nakon što imate ciljano tržište, možete se posvetiti izradi mobilne aplikacije koja će korisnicima pružiti određenu vrijednosti. Pružanje određene vrijednosti korisnicima obično znači da ćete sa aplikacijom rješiti neki problem, povećava produktivnost ili pružiti zabavu.

Na primjer, popularna BlackBerry aplikacija Who Is It Pro, omogućuje korisnicima postavljanje 20 LED boja za svoje omiljene kontakte, tako da na prvi pogled znaju tko ih pokušava kontaktirati.

Developeri mobilnih aplikacija moraju imati jedinstven koncept primjene aplikacije jer će se o aplikaciji suditi na osnovu njene korisnosti i originalnosti tako da je veoma važno dobro razmisliti o ovom početnom konceptu prije nego što se krene sa razvojem, brandiranjem i promocijom aplikacije.

Još jedna veoma bitna stvar o kojoj trebate razmisliti jeste za koju mobilnu platformu mislite da napravite aplikaciju. Da li ćete aplikaciju pravite za Apple iOS, Google Android, Research In Motion BlackBerry  ili Microsoft Windows platformu?

S obzirom na ukupne troškove, najbolje bi bilo odabrati jednu platformu i nje se držati. Trenutno najpopularnije platforme su Apple iOS i Google Android a prema nekim predviđanjima veliki rast na ovom tržištu trebao bi imati Microsoft sa izlaskom operativnog sustava Windows 8, krajem ove godine.

Kada neka od vaših mobilnih aplikacija doživi uspjeh na jednoj platformi tek tada trebate razmišljati o njenoj verziji za ostale platforme.

Što se tiče zarade sa mobilnim aplikacija, trenutno su se izdvojile tri opcije koje developeri najviše koriste:

1. Plaćanjem za aplikaciju (plaćanjem za preuzimanje ili plaćanjem pretplate)
2. Prodajom pune verzije i dodatnih (naprednih) značajki
3. Oglašavanjem u aplikacijama

Kod plaćanja za aplikaciju sve je jasno, korisnik kupuje potpunu aplikaciju i to je to. Plaćanje pretplate obično je na mjesečnom ili godišnjem nivou a korisnik također dobiva potpuni pristup aplikaciji.

Svakako da korisnici najviše vole besplatne aplikacije, pa stoga osim ako developeri ne namjeravaju da koriste oglašavanje u aplikaciji ka opciju za zaradu od svoje besplatne mobilne aplikacije, njihova besplatna verzija aplikacije (freemium) mora biti dovoljno uvjerljiva da privuće korisnike da plate za:

• Superiorniju, potpunu (premium) verziju aplikacije
• Uslučaju mobilnih igara, nadogradnju koje omogućava igračima pristup većem broju razina u igri ili većem broju resursa (virtualne valute i ostalo).

Ovo posljednje, poznato i kao in-app kupnja (kupnja unutar aplikacija), sve je popularniji način zarade sa aplikacijama. Istraživanja kompanije Distmo iz kolovoza mojeseca pokazuju da kupnja unutar aplikacija čini 74 posto ukupnog prihoda iPhone aplikacija. Također, 76 posto od 25 najuspješnijih Android aplikacija su besplatne i nude in-app kupnju.

Što se tiče oglašavanja u mobilnim aplikacijama, ako uspijete postići da vaša besplatna mobilna aplikacija doživi viralni uspjeh, zarada tada može biti više nego fantastična. Planetarno popularna igra Angry Birds kompanije Rovio navodno zarađuje čak milijun dolara mjesečno od oglašavanja u svojoj besplatnoj Android verziji.