Online Tržište

Iako muzička industrija konstantno ponavlja da piraterija pravi ogromne štete prodaji, ipak prema izveštaju Instituta Evropske Komisije za Potencijalne Tehnološke Studije ilegalni sajtovi za delenje sadržaja zapravo mogu povećati prihode muzičke industrije.

Nakon proučavanja navika pregledanja više od 16.000 Evropskih korisnika i analiziranja podataka iz različitih uglova, organizacija je donela zaključak da ukoliko ne bi postojali sajtovi kao što je The Pirate Bay, klikovi na sajtove koji prodaju muziku legalno zapravo bi bili ukupno manji za 2%, u Francuskoj i Velikoj Britaniji taj procenat ti bio čak 4%.

Rezultati su objavljeni u radu pod nazivom “Digital Music Consumption on the Internet: Evidence from Clickstream Data”, a istraživači su ustanovili da ukupno gledano, piraterija ima pozitivan efekat na prodaju muzike.

Istraživači su takođe podržali uobičajenu odbranu onih koji podržavaju sajtove za delenje sadržaja konstatujući da većina ispitanika koji su preuzeli nelegalnu muziku ionako se ne bi odlučili da otvore svoje novčanike i kupe muziku od legalnih distributera.

U nastojanju pronalaženja pozitivne veze između korisnika koji posećuju piratske sajtove i muzičkih prodavnica, istraživači su otkrili da besplatni legalni streaming servisi ustvari povećavaju posete muzičkim prodavnicama za 7% demantujući navode muzičke industrije o njihovom uticaju na smanjene prodaje.

Istraživanje priznaje da se krše prava privatne svojine ali i da se ne nanosi velika šteta prihodima od prodaje muzike na Internetu. Oni takođe navode da je šteta koju trpi fizička prodaja muzike jedna sasvim druga priča.

Rezultati se moraju gledati u kontekstu muzičke industrije koja se i dalje razvija. Posebno je važno napomenuti da je konzumacija muzike u fizičkom formatu do nedavno činila veliku većinu ukupnih muzičkih prihoda. Ako piraterija dovodi do značajnog smanjenja prodaje muzike u fizičkom obliku, onda njen uticaj na ukupne prihode muzičke industrije može i dalje biti negativan ,

saopštili su istraživači.

Vredi napomenuti da ovo nije prva studija koja tvrdi da piraterije ustvari pospešuje prodaju. Prošlogodišnja American Assembly studija zaključuje da su korisnici P2P mreža su najveći kradljivci ali i kupci muzike te da troše 30% više na muziku od onih koji ne koriste P2P mreže.

Potrošačke grupe širom Evrope, nakon što je kompanija Apple kažnjena od strane regulatora u Italiji, nastavile su da tuže kompaniju zbog njene garancijke prakse. Ovaj put, Belgijska grupa potrošača pod nazivom Test-Aankoop, podnela je tužbu protiv kompanije Apple jer se ne pridržava Evropskih zakona obmanjujućih kupce o njihovim pravima garancije.

Tužba Belgijska grupa potrošača identična je onoj podnesenoj u Italiji krajem 2011 godine. Osnovna suština tužbe je ta da EU zakon propisuje da kupci moraju potpuno besplatno da dobija garanciju od najmanje dve godine za kupljene elektronske uređaje. Kompanija Apple, međutim, nudi besplatanu jednogodišnju garanciju za sve svoje proizvode a ukoliko korisnici žele da dužu garanciju, tada im se nudi da kupe AppleCare plan zaštite.

Problem je taj što kompanija Apple Evropskim kupcima svojih proizvoda eksplicitno ne kaže da imaju pravo na potpuno besplatnu garanciju u trajanju od dve godine već ih upućuje na kupovinu AppleCare. To je razlog zašto su grupe Italijanskih i Belgijskih potrošača odlučili da tuže Apple za obmanu, tvrdeći u svojoj tužbi da kompanija Apple namerno uskraćuju informacije o Evropskom zakonu koji se tiče garancije jer želi da proda što više AppleCare.

Portugalska grupa potrošača takođe je najavila svoje planove da tuži kompaniju Apple zbog iste stvari a uskoro treba očekivati da se i u ostalim zemljama podignu iste tužbe.

U oktobru prošle godine, Komesar za Pravosuđe Evropske Unije, Viviane Reding, pozvala je države članice EU da istraže da li kompanija Apple u svojim lokalnim prodavnicama informiše kupce o uslovima garancije u trenutku kupovine Apple proizvoda. Ona navodi da mnogi izveštaji pokazuju da kupci ne dobijaju sve činjenice u vezi sa zakonima Evropske Unije prema kojima kupci imaju pravo na najmanje dve godine besplatne garancije na elektronske uređaje.

Kompanija Apple već je kažnjena sa više od 1,2 miliona dolara u Italiji zbog svog nedopustivog ponašanja prema potrošačima ali po svemu sudeći na tome se neće završiti. Izbegavanje i ignorisanje Evropskih zakona moglo bi vrlo, vrlo skupo da košta kompaniju Apple.

Komesar za Pravosuđe Evropske Unije, Viviane Reding, poziva države članice da istraže da li kompanija Apple u svojim lokalnim prodavnicama informisala kupce o uslovima garancije u trenutku kupovine Apple proizvoda.

Ona navodi da mnogi izveštaji pokazuju da kupci ne dobijaju sve činjenice u vezi sa zakonima Evropske Unije prema kojima kupci imaju pravo na najmanje dve godine garancije na Apple proizvode kao što su iPhone i iPad.

Komesar za Pravosuđe Evropske Unije ističe da kompanija Apple u svojim reklamnim kampanjama navodi da njegovi proizvodi imaju jednogodišnju garanciju proizvođača, međutim nigde ne naglašavaju da potrošači prema zakonima EU imaju pravo na automatsku i potpuno besplatnu garanciju na minimalno dve godine.

Ono što Apple radi jeste da kupcima svesno ne govori da imaju pravo na potpuno besplatnu dvogodišnju garanciju već im nudi da kupe njegov AppleCare Protection Plan. Viviane Reding ističe da je ovakva praksa kompanije Apple potpuno neprihvatljiva za Evropsku Uniju.

U decembru prošle godine kompanija Apple kažnjena je u Italiji sa 1,2 miliona dolara zbog slične poslovne prakse. Italijanski regulatori, koji takođe provode zakon o zaštiti potrošača, navode da su prošle godine otkrili da kompanija Apple nije upoznavala svoje kupce sa obaveznom dvogodišnjom garancijom već je umesto toga kupcima nudila kupovinu AppleCare Protection Plan. Italijanski antimonopolski organ kaznio je Apple sa 400.000 evra zbog neupoznavanja kupaca sa uslovima garancije i sa 500.000 evra zbog prodaje AppleCare Protection Plan namjerno neinformisanim kupcima.

Apple je odbio komentarisati pokretanje istrage.

Danas je RIPE NCC (Reseaux IP Europeens Network Coordination Centre), koji je regionalni Internet Registar za Evropu, Bliski Istok i delove Centralne Azije, saopštio da je počeo sa distribucijom poslednjeg bloka IPv4 adresa.

To znači da više nije moguće dobiti nova IPv4 adresu u Evropi, Bliskom Istoku i delovima Centralne Azije. Ipak postoji izuzetak, svaki mrežni operater koji je "RIPE član" ili "lokalni Internet Registar" može dobiti još jedan konačni blok od 1024 IPv4 adrese.

Sve u svemu, Evropski Internet Registar počeo je sa distribucijom poslednjeg bloka od 16,8 miliona IPv4 adresa.

Ovo današnje saopštenje i nije neko iznenađenje budući da su poslednji blokovi slobodnih IPv4 adresa podeljenji između regionalnih Internet Registara još u februaru 2011 godine. APNIC, koji distribuira IP adrese u Azijsko-Pacifičkom regionu, potrošio je svoje IPv4 adresa u aprilu 2011 godine i od tada radi sa poslednjim blokom adresa. Preostala tri Regionalni Internet Registra su AfriNIC (Afrika), LACNIC (Latinska Amerika i Karibi), i Arin (Severna Amerika), koji imaju dovoljno IPv4 adrese za još najmanje dve godine.

Od kada je APNIC objavio da radi sa poslednjim blokom malo je informacija o tome kako se mrežni operateri nose sa ovakvom situacijom. Međutim, nedostatak IPv4 adresa utiče samo na organizacije i potrošače kojima je potrebna dodatna adresa, ili koji po prvi put potrebna adresa. Postojeći IPv4 korisnici ostaju nepromenjeni, tako da je neposredni uticaj ograničen. Takođe, veliki mrežni operateri dobili su od RIR velike blokove adresa tako da oni sada verovatno imaju solidan broj neiskorišćenih adresa, tako da će biti zaista mali broj onih koji će doživeti neposredne probleme.

Međutim, svake godine u poslednjih pet godina, oko 200 miliona novih IPv4 adrese se stavi u upotrebu. Bez stabilnog snabdevanja svežim adresama mnoge Internet aktivnosti će postati problematične u godinama koje dolaze. Srećom, pre 20 godina Internet Engineering Task Force (IETF) je predvideo da će 3,7 milijardi adresa koje omogućava 32-bitni IPv4 adresni prostor postati problem i tada se počelo sa radom na IPv6 kao zameni.

Iako zamena IPv4 nije išla tako brzo kako je IETF prvobitno predvideo, ipak je usvajanje IPv6 standard zvanično je počelo 6. juna ove godine. Na kraju, IPv6 će zameniti IPv4, ali tranzicija očigledno neće biti tako lepa.

Evropsko online tržište raste u svim segmentima. Evropsko tržište online oglašavanja poraslo je za 14,5 odsto u 2011 godini u odnosu na godinu dana ranije, dostigavši tržišnu vrednost od skoro 21 milijardu evra. Rezultati istraživanja koji su objavljeni juče na IAB Evrope Interact konferenciji u Barseloni, pokazuju da se u Evropi na online oglašavanje troši 20 procenata budžeta za oglašavanje. Oglašavanje u Internet pretrazi i video oglašavanje konstantno je u porastu dok mobilno oglašavanje u poslednje vreme beleži ekstremni rast.

Evropska ekonomija je u velikim problemima tako da rast online oglašavanja od 14,5 odsto ne utiče mnogo na stanje ekonomije u EU. Celom Evropsko tržište oglašavanja, izuzev online oglašavanja, u 2011 godini zabeležilo je rast od samo 0,8 odsto u odnosu na 2010 godinu.

Gledajući Evropske zemlje pojedinačno, Rusija je imala najveći rast tržišta, 55,5 odsto u odnosu na 2010 godinu. Pet najvećih tržišta (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Holandija) i dalje čine skoro 68 odsto ukupnog Evropskog tržišta online oglašavanja, što je neznatno manji procenat u odnosu na prethodnu godinu.

IAB Europe AdEx Benchmark 2011 uključuje statistiku oglašavanja u online videu za 14 tržišta. Video predstavlja oko 8,2 odsto ukupne vrednosti tržišta online oglašavanja na kom su lideri Švedska, Velika Britanija i Nemačka.

Udeo mobilnog oglašavanje i dalje je veoma mali. U ukupnoj potrošnji za online oglašavanje udeo mobilnog oglašavanja je samo između 1 i 3 odsto, mada treba naglasiti njegovu veliku prosečnu stopu rasta od 45,6 odsto.

Poređenja radi, prihodi od Internet oglašavanje u Sjedinjenim Američkim Državama dostigli su 31,7 milijardu dolara u 2011 godini.

IAB Europe predstavila je i izveštaj o korišćenju Interneta u 28 Evropskih zemalja. Trenutno 65% ili nešto manje od 430 miliona Evropljana koristi Internet služeći se sa četiri vrste uređaja, računar, mobilni telefon, tablet i konzola za igranje. Izveštaj pokazuje da njih 37 odsto pristupa Internetu sa više od jednog uređaja.

Prema nalazima istraživanja IAB Europe, Evropljani u proseku provode 14,8 sati nedeljno na Internetu.

Sajtovi sa vestima posebno su popularni, više od 90% evropskih Internet korisnika će svoju želju za vestima zadovoljiti online. Veoma interesantan podatak je da čak 96 odsto evropskih Internet korisnika pretražuje Internet u cilju online kupovine, dok 87 odsto kupuje online.

IAB Europe navodi da su za potrebe izveštaja o korišćenju Interneta u Evropi korišćeni podaci dobijeni putem online ankete, telefonskih razgovora i direktnih intervjua u kojima je učestvovalo više od 50.000 osoba.

Facebook je ponovo dostupan u Europi. Naime, prema posljednjim informacijama, jedno vrijeme Facebook stranicama se nije moglo pristupiti iz Albanije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Cipar, Češke, Danske, Estonije, Francuske, Finske, Njemačke, Mađarske , Islanda, Irske, Izraela, Italije, Makedonije, Malte, Norveške, Nizozemske, Portugala, Poljske, Rumunjske, Rusije, Srbije, Španjolske, Švedske, Švicarske, Turske, Ukrajine i Velike Britanije.

Također, pojavile su se i informacije da je Facebook nedostupan i za korisnike iz Egipta, Gane, Nepala, Pakistana, Južne Afrike, Šri Lanke, UAE i Zimbabvea.

Nedostupan je bio Facebook.com, kao i njegove aplikacije za mobitele i Tablet-e, kao što može da se vidi na grafikonu sa http://downrightnow.com/facebook.

Naravno, odmah se pojavilo nekoliko teorija, neki smatraju da je ovo odgovor Anonymous na jučerašnje hapšenje vođa dobro poznate hakerske grupe LulzSec dok drugi pak pretpostavljaju da je problem vezan za DNS pitanje a ne za globalnu vidljivost sajta ili globalno usmjeravanje.

Danas smo doživjeli tehničke poteškoće koje su uzrokovale da Facebook bude nedostupan za vei broj korisnika u Europi. Nakon dva sata rešili smo problem i sada bi svi trebali da imaju pristup društvenoj mreži. Ispričavamo se korisnicima zbog neugodnosti,

navodi se u najnovijem priopćenju Facebook-a.

Xavier Niel, osnivač kompanije Iliad, koja stoji iza Francuskog ISP Free.fr uzdrmao je, a mogao bi u skorijoj budućnosti i potpuno da redefiniše mobilno poslovanje u Evropi sa današnjim pokretanjem Free Mobile, četvrte Francuske mobilne mreže. Sa radikalno novim pristupom, koristeći mešavinu Wi-Fi, HSPA + 3G i svoje optičke mreže, Free će svojim korisnicima moći ponuditi neograničeno telefoniranje glas, slanje poruka i podataka preko svoje mobilne mreže.

Free.fr je ISP koji nudi telefoniranje (VoIP), TV (IPTV) i Internet konekciju za veoma prihvatljivu mesečnu nadoknadu. Za 30 evra Free vam nudi Internet konekciju od 28 megabita u sekundi preko DSL-a, besplatni IPTV (oko 200 kanala), besplatni vlastiti set-top box koji je sve što jedna moderna kuća treba (širokopojasni modem, Wi-Fi router, centar za skladištenje, Blu-ray player, uređaj za surfanje Web-om i mašinu za igranje) i neograničene besplatne pozive za oko 100 zemalja.

Xavier Niel je osnovao Free 1999 godine i od tada je od raznih operatera kupovao dark fiber mrežu što mu je kasnije omogućilo da izgradi IP mrežu koja je uzdrmala Francusku. Free je 2008 godine objavio namjeru da uđe na mobilno tržište i tada je Xavier Niel nagovestio da će njegova kompanija sigurno radikalno smanjiti cene mobilne usluge.

Francusko mobilno tržište već ima dosta konkurenata, tri mrežna operatera, Orange, SFR i Bouygues Telecom, nude 2G i 3G usluge, sa preko 30 mobilnih virtuelnih mrežnih operatera (MVNO).

Prema mišljenju Xavier Niel-a to očito nije dovoljno da bi se osigurale fer cene.

Oni nas podkradaju, u stvari, oni vas podkradaju. Ja sam se već prebacio na Free Mobile,

izjavio je Xavier Niel na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio planove kompanije o smanjenju cena mobilnih usluga.

Xavier Niel navodi da Free nema operacije u drugim Evropskim zemljama, ali da ako ovaj poslovni model uspe u Francuskoj, to bi sigurno moglo prodrmati cene širom Evrope pružajući reper regulatorima i dajući primer novim učesnicima na nekom drugom tržištu.

Osnovna mobilna usluga, koja uključuje 60 minuta odlaznih poziva i 60 SMS poruka, biće besplatna za 4,8 miliona postojećih Free korisnika, ili 2 evra mesečno za sve ostale. Dodatna minuta će koštati 0.05 evra a SMS 0.01 evro.

Za 20 evra mesečno (16 evra za postojeće korisnike), korisnici će imati neograničen broj SMS poruka i besplatno pozivanje fiksnih brojeve u Francuskoj, SAD i Evropi. 3G Internet će biti ograničen na 3GB podataka mesečno, što je tipično ograničenje za tzv neograničene tarife.

S obzirom na veliku zainteresovanost Evropskih medija za ova nova dešavanja na Francuskom mobilnom tržištu, nadati se da bi uskoro moglo doći do lančane reakcije koja će smanjiti cene mobilnih usluga i u ovom delu Evrope.

InMobi, najveća svetska nezavisna mobilna oglašavačka mreža objavila je najnovije podatke koji otkrivaju da je njeno prikazivanje mobilnih oglasa poraslo za 36% u poslednjem kvartalu a najznačajnije od svega je porast prikazivanja oglasa na smartphone uređaje u Evropi od čak 97%.

InMobi navodi da ovaj nagli porast znači da su služili 21,9 milijardi impresija u trećem kvartalu u Evropi a u Severnoj Americi gde je InMobi zabeležio porast od 39% imali su 32,5 milijardi impresija.

Iako se ovaj izveštaj bazira samo na podacima iz sopstvene mreže, InMobi kompanija ima 340 miliona potrošača i više od 60.2 milijarde oglasnih impresija mesečno na globalnom nivou, pa je stoga on vrlo korisno merilo za kompletno online tržište.

Porast prikazivanja smartphone oglasa u Evropi doveo je do povećanja ukupnog prikazivanja mobilnih oglasa od 53%.

Na globalnom nivou, Apple iPhone 4 je telefon kojem InMobi prikazuje najviše oglasa, 4%, 7,1% u Evropi i 6,2% u Severnoj Americi. Ipak, i pored svih problema ove godine, Nokia je i dalje dominantan proizvođač sa 31% udela na globalnom nivou. U Severnoj Americi Apple je na vrhu sa 20% udela dok je lider u Evropi Samsung sa 18%.

Broj oglasa koji se prikazuje na Androidu drastično je porastao u trećem kvartalu 2011 godine, za sjajnih šest procenata.

Prošli mesec Deloitte je objavio listu od 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u centralnoj Evropi. Sada je ova lista dopunjena sa kompanijama iz cele Evrope u kojoj dominiraju kompanije iz Zapadna i Severna Evrope pogotovo iz Velike Britanije, Skandinavije, Nemačke i Irske.

Prva na listi je Turska kompanija Logika Bilisim, osnovana 2005 godine sa sedištem u Istambulu, obezbeđuje mobilnu infrastrukturu mobilnim operaterima i Internet provajderima preko svojih sajtova Kontoriolla.com i 724tikla.com. Takođe, upravlja i sa interaktivnom platformom za slanje i primanje SMS poruka preko Logic Medya, u partnerstvu sa Vodafonom Turkey, Turkcell i Avea.

Uprkos trenutno lošem okruženju u kom se nalazi Evropska ekonomija, izvršni direktor Fatih Ozkentli veliki je optimista o godinama koje dolaze.

Logic je rastuća kompanije na rastućem tržištu i mi stalno ulažemo u naše poslovanje i naše kadrove. Mi verujemo da će naše tržište rasti u bliskoj budućnosti na krilima rastuće Turske ekonomije što treba da rezultira sa novim mogućnostima u našem sektoru i prilikom za nas da se proširi naš domet i na ostale zemlje Evrope,

izjavio je izvršni direktor Fatih Ozkentli.

Druga na losti je kompanija Fixnetix sa sedištem u Londonu koja nudi outsourced rešenja za tehnologije niske latencije koje omogućavaju globalnim bankama, hedž fondovima i drugim učesnicima na finansijskom tržištu da trguje koristeći neke od najbržih i najsnažniji sistema koje mogu da imaju na raspolaganju. Kompaniju su 2006 godine osnovali Hugh Hughes, Paul Ellis i Alasdair Moore.

Fixnetix analizira svaki aspekt tehnološkog lanca i promenjuje najbolja rešenja za potrebe klijenata. Fixnetix nudi proizvode i usluge u partnerstvu sa data centrima i telekomunikacionim kompanijama, dok u isto vreme razvija ciljanu vlastitu tehnologiju. Tako su nedavno predstavili vlastiti čip koji može da obradi više hiljada trgovina u samo 740 nanosekundi.

Sa skoro 90 klijenata širom sveta, Fixnetix ne samo da širi svoje poslovanje Evropom već su nedavno ušli i na Američko tržište. Sledeće godine, cilj kompanije je prodor na Azijsko tržište.

Sve u svemu, potpuna lista 10 najbrže rastućih Evropskih tehnoloških kompanija izgleda ovako:

Evropska Komisija je zvanično objavila plan za ulaganje u širokopojasni Internet velike brzine na teritoriji Evropske Unije, sa ciljem da sve države članice EU imaju pokrivenost sa Internet konekcijom od najmanje 30Mb/s do 2020 godine.

Novi "Connecting Europe Facility" je pokrenut sa budžetom od 9.2 milijarde evra koji će biti potrošen između 2014 i 2020 godine. 7 milijardi evra će biti utrošeno za uvođenje brze Internet konekcije širom EU dok će ostatak biti potrošen da osiguralo da javne usluge koje su dostupne od strane pojedinih Vlada budu kompatibilne sa onima u drugim državama članicama, na primer, kompatibilnost usluga eGovernment i e-Zdravstvo u svim državama unije ili koordinisanje adekvatnih odgovora na sajber pretnje.

Naši globalni konkurenti se brzo kreću u tom pravcu i mi stoga moramo da odgovorimo kako bi održali korak sa njima. "Connecting Europe Facility" treba da stimuliše rast, transformiše privredu i pripremi naše društvo za digitalnu, inovativnu budućnost,

istakla je u svom govoru u Varšavi Neelie Kroes, Evropski Komesar Digital Agenda.

Pored investicije od 9.2 milijarde evra, Komisija se nada da će kroz usklađivanje drugih privatnih i javnih fondova, novac izdvojen za izgradnju širokopojasne infrastrukture moći generisati između 50 i 100 milijardi evra investicija.

Digital Agenda projekt Evropske Komisije ia za cilj da cela Evropu ima minimalnu Internet konekciju od 30Mb/s do 2020 godine, sa najmanje 50% domaćinstava koji su pretplaćeni na brzine od preko 100Mb/s.